Plaćamo akcize na benzin, alkohol i cigarete. Šta ako se ovoj zloglasnoj grupi uskoro priključe sokovi?
Tekst: N. Zdravković
Jedemo verovatno više šećera nego ikada u svojoj istoriji. Velike količine ”običnog” šećera i sve različitiji industrijski prerađeni zaslađivači dovode do ozbiljnih problema u javnom zdravlju. Širom sveta beleže se prave epidemije neprenosivih bolesti kao što su srčana obolenja i dijabetes. Gojaznost je sve rasprostranjenija. Svetski medicinski troškovi mere se u stotinama milijardi evra.
Meksiko je do pre par decenija imao ozbiljan problem sa neuhranjenošću – ali masovnom pojavom jeftine hrane na bazi masti i šećera do danas je postao jedna od najgojaznijih država na svetu. Odgovor meksičke vlade je porez na zaslađene sokove. Uveden je 2013. u vrednosti od jednog pezosa po litru, što predstavlja značajno manji iznos nego prvobitno predloženih deset posto vrednosti proizvoda, usled lobiranja.
Francuska je prva država koja je u ovom veku uvela porez tog tipa, 2011. godine. Međutim, podaci govore da je usled poreza prosečna pojedinačna cena soka skočila za čitavih 3.5 posto. Koliko je to ubedljivo, ako je cilj promena životnih navika stanovništva kroz rast cena proizvoda? Ove brojke su neuporedive sa postojećim akcizama na cigarete.
U Berkliju u američkoj državi Kaliforniji izglasan je lokalni zakon: porez na distributere u visini od jednog centa po unci (oko 28 grama) zaslađenih sokova i energetskih pića. Oko pola ovoga, od 0.5 do 0.7 centa po unci, prenelo se na cenu pića u prvih godinu dana. Cena jedne flašice koka-kole skočila je time za nešto manje od 10 centi.
U međuvremenu, brojnost inicijativa za ”slatki porez” dovodi do porasta specijalizovanih istraživanja. Grupa američkih istraživača ukazala je da se porez treba računati po kalorijama, a ne po količini pića. Matematika je, između ostalog, pokazala da je porez na kalorije jeftiniji po potrošački džep nego zapreminski – i više pogađa proizvođače.
Mnoge druge inicijative su u toku. U Velikoj Britaniji u planu je ”slatki porez” koji bi se, kao i većina drugih, obračunavao po zapremini. Brojka je još uvek u raspravi ali priča se o oko dvadeset penija po litru soka, što je blisko rešenju iz Berklija. Odluka je naišla na uobičajen otpor: za razliku od cigareta i alkohola, sokove ne bije glas poroka, a za razliku od benzina, ne vide se kao ne-ekološki, industrijsko neophodni proizvodi.
Ukratko, poreze na sokove čeka dug i nesiguran put. Na rezultate ovakvih mera u ceni proizvoda treba sačekati godinu-dve. Na rezultate u prosečnoj potrošnji čeka se duže, a na rezultate u poboljšanju zdravlja, nažalost, nepoznato mnogo. U međuvremenu, britanska organizacija ”Nacionalni forum za gojaznost” zagovara porez od pedeset odsto cene zaslađenog soka. Možda sokove zaista čeka sudbina cigareta.