Elementarijum predstavlja šest najznačajnijih događaja u proučavanju svemira koji nas očekuju 2016. godine
Tekst: Jelena Radanović
Premda je bitku za svemir nauka dobila još u 17. veku, astrološka ponuda je nikad veća. Za, čini se neprolaznu, popularnost astrologije zaslužna je jednim delom i univerzalna i trajna zainteresovanost ljudi za univerzum i svoj položaj u njemu. Upravo zato, Centar za promociju nauke odlučio je da ove jeseni, kroz različite aktivnosti, podseti javnost na činjenicu da astrologija nije naučno utemeljena i da su njena predviđanja pogrešna. CPN je predložio medijima da umesto astrologije ustupe mesto daleko bogatijem načinu posmatranja svemira – astronomiji. Pored toga što su najbolji izbor za pronalaženje odgovora na fundamentalna pitanja, astronomija i srodne discipline svakodnevno pomažu da Zemlja bude bolje mesto za život, svojim doprinosima tehnologiji, ekonomiji i društvu u celini. I, za razliku od astrologije, možemo da verujemo njihovim godišnjim najavama. Umesto godišnjeg horoskopa, predstavljamo šest najznačajnijih događaja u proučavanju svemira koji nas očekuju 2016. godine.
InSajt stiže na Mars
NASA letelica InSajt (InSight) trebalo bi da bude lansirana u martu 2016. godine i da sleti na Mars u septembru iste godine. Dvogodišnji zadatak InSajta jeste da prouči duboku unutrašnjost našeg crvenog suseda, i tako nam pomogne da bolje razumemo procese koji su, pre više od 4 milijarde godina, oblikovali kamene planete Sunčevog sistema – Merkur, Veneru, Zemlju i sam Mars. Da bi odgovorio na zadatak koji mu je dodeljen InSajt će izvesti niz seizmičkih istraživanja, izmeriti različite geodinamičke parametre i utvrditi na koji način se prostire toplota kroz tlo Zemljinog suseda. Do septembra ove godine registracijom na NASA sajtu mogli ste i sami da postanete deo ove uzbudljive misije. Ponudu da InSajt dostavi njihovo ime na Mars iskoristilo je više od milion ljudi, među kojima je i Met Dejmon, zvezda filma Marsovac.
Počinje EgzoMars program
Udruženim snagama evropska i ruska svemirska agencija upustiće se 2016. godine u potragu za biološki važnim gasovima u Marsovoj atmosferi, poput metana, i tako nas potencijalno približiti odgovoru na pitanje da li je ikada postojao život na Marsu. Ovaj projekat je najsloženija evropsko-ruska planetarna misija i započeće je u martu EgzoMars (ExoMars) orbiter, dok će mu se za dve godine pridružiti rover. Pored informacija koje će prikupiti EgzoMars roboti, ovaj program značajan je i zbog toga što će testirati nova tehnička rešenja, koja će omogućiti izvođenje narednih misija na Mars, poput one koja bi trebalo da vrati uzorke stena, tla i atmosfere Marsa da bi, po prvi put, bili analizirani na Zemlji. Ako sve bude išlo po planu, već u narednoj deceniji mogli bismo da ispitujemo uzorke Marsa u laboratorijama na Zemlji, mnogo detaljnije nego što to mogu da čine roboti u svemiru.
Džuno započinje proučavanje Jupitera
U julu 2016. godine, nakon skoro 5 godina putovanja i blizu 3 milijarde pređenih kilometara, Nasina sonda Džuno (Juno) trebalo bi da stigne do Jupitera. U orbiti najveće planete Sunčevog sistema Džuno će provesti godinu dana proučavajući atmosferu, gravitaciono i magnetno polje i tako pomoći naučnicima da upotpune sliku o nastanku i evoluciji Jupitera i istoriji Sunčevog sistema uopšte. Džuno je prva letelica na solarni pogon poslata u istraživanje spoljašnjeg Sunčevog sistema, te će njegov put do i oko Jupitera predstavljati najveću udaljenost koju je neka svemirska letelica prešla koristeći energiju Sunca. Pored značajnih naučnih podataka koje će tek prikupiti, Džuno nam je već pružio priliku da vidimo, po prvi put, kako bi Zemlja i Mesec izgledali posmatrani iz svemirskog broda vanzemaljskih suseda.
Rozeta okončava misiju
Avantura svemirske letelice Rozete (Rosetta) koja je 10 godina nosila sondu File (Philae) po dubokom svemiru septembra 2016. godine konačno će biti okončana. Rozeta je prevalila 6 milijardi kilometara da bi približila File kometi 67P/Čurjumov-Gerasimenko dovoljno da se on uspešno spusti na nju, što se i desilo novembra 2014. godine. U ovom jedinstvenom poduhvatu, File je uspeo da se spusti na kometu koja se kreće brzinom od 50.000 kilometara na čas sa samo 2 minuta zakašnjenja. Nakon Fileovog spuštanja Rozeta je nastavila da prati kometu 67P i šalje dragocene informacije. No, kako Rozeti ponestaje energije njena misija će biti okončana naredne godine spuštanjem na 67P, što će, sasvim sigurno, biti pomalo tužan dan za brojne poklonike Rozete i Filea širom sveta.
Kina završava gradnju najvećeg radio-teleskopa
Potrazi za životom izvan planete Zemlje krajem 2016. godine pridružiće se i Kina, završetkom izgradnje radio-teleskopa širokog 500 metara. Kineski teleskop FAST (Five hundred meter Aperture Spherical Telescope) gradi se od 2011. godine i kada bude završen biće najveći radio-teleskop na svetu, sa prečnikom većim za 200 metara od trenutno najvećeg Arekibo teleskopa koji se nalazi u Portoriku. FAST će moći da skenira duplo veći prostor nego Arekibo i biće od 3 do 5 puta osetljiviji. Uz pomoć FAST-a naučnici će biti u prilici da primaju slabe radio signale iz galaksija udaljenih milijardama svetlosnih godina. Čak i ako ne ulovi signale koji mogu da ukazuju na to da negde daleko postoji inteligentan život, FAST će nam pomoći da detaljnije istražimo galaksije koje nas okružuju.
Novi BICEP eksperimenti
Da bi ulovili gravitacione talase, čije bi otkriće bilo dostojno onog o ubrzanom širenju svemira od pre nekoliko decenija i potvrdilo teoriju inflacije po kojoj se svemir eksponencijalno povećao u deliću sekunde nakon Velikog praska, naučnici su 2006. godine započeli seriju eksperimenata kojima mere polarizaciju kosmičkog mikrotalasnog pozadinskog zračenja, ili jednostavnije, zračenja koje potiče iz ranog svemira. Ovi eksperimenti izvode se pomoću osetljivih radio teleskopa BICEP (Background Imaging of Cosmic Extragalactic Polarization), lociranih na Južnom polu. Početkom 2014. godine svet se našao u euforiji nakon što su objavljeni rezultati BICEP2merenja koji su ukazivali na otkriće gravitacionih talasa. Kako se kroz par meseci ispostavilo uzbuna je bila lažna – naučnici nisu u potpunosti uklonili efekte kosmičke prašine, što ih je navelo da pomisle da su otkrili gravitacione talase. No, BICEP tim još uvek nije odustao. Početkom 2016. godine biće objavljeni prvi rezultati BICEP3 merenja, tako da možemo očekivati nastavak ove uzbudljive priče.
