Međunarodna grupa naučnika zatražila je uvođenje globalnog moratorijuma na modifikaciju gena ljudskog embriona, međutim ostavljaju prostor za fundamentalna istraživanja
Tekst: Ivana Horvat
U senci pariske konferencije o klimatskim promenama neopravdano je ostao jedan događaj od izuzetne važnosti za budućnost čoveka. Početkom decembra u Vašingtonu održan je samit na temu modifikacije ljudskog genoma – u prelomnom trenutku za dalju upotrebu moćne, ali ipak nedovoljno istražene tehnike CRISPR-Cas9 koja omogućuje izmenu naslednih osobina čoveka na nivou embriona. Tačno 40 godina nakon istorijske konferencije održane u Asilomaru u Kaliforniji 1975. godine, naučna zajednica je još jednom odmeravala implikacije genetskog inženjeringa – ovog puta na najfundamentalnijem nivou od svih, nivou ljudskog začeća.
Nakon trodnevne diskusije o stepenu razvijenosti tehnike CRISPR, svim moralnim i regulatornim aspektima, naučnici su došli do zaključka da ovaj inovativni pristup zaista obećava mnogo u domenu prevencije bolesti, međutim da nivo saznanja ipak nije dovoljan da bi se dozvolila bilo kakva primena na ljudski organizam. Oni su naveli da bi bilo izuzetno neodgovorno primenjivati ove tehnike u kliničkim ispitivanjima, dok svi standardi bezbednosti nisu zadovoljeni, ali i dok se ne postigne globalni društveni dogovor po ovom pitanju.
Nedavno održani samit poslužio je kao važan korak u fazi prikupljanja informacija u ovom domenu, a iscrpne preporuke ekspertske grupe po ovom pitanju možemo očekivati krajem 2016. godine. Samit je okupio kako naučnike, tako i donosioce odluka, kreatore politika i bioetičatre. Organizovali su ga Nacionalna američka akademija nauke, Kraljevsko društvo iz Londona, i Kineska akademija nauka. Među ekspertima koji su vodili diskusiju na ovu temu, bili su Jenifer Doudna, naučnica i profesorica sa Berklija koja je osmislila tehniku CRISPR, kao i pionir genetskog inženjeringa i tvorac rekombinatorne DNK tehnologije Pol Berg, na čiju inicijativu je održana konferencije u Asilomaru 1975. godine.
Budući da naučna saznanja osvajaju nove horizonte iz dana u dan, ekspertski komitet naglašava da bi u skladu sa naučnim progresom u budućnosti trebalo revidirati zaključke samita u Vašingtonu. Oni naglašavaju da moraju postojati jasne regulative u postupanju sa embrionima na kojima bi spomenute genetske modifikacije bile vršene. Ukoliko se na primer u Velikoj Britaniji dozvole ovakve istraživanja, postojaće obaveza da se embrioni unište nakon dve nedelje. Mnoge obećavajuće tehnike manipulacije i modifikacije genima sprovode se na somatskim ćelijama u cilju lečenja teških oboljenja. Međutim, ono što je važno napomenuti je da se ovakve genetske izmene ne mogu preneti na buduće generacije, za razliku od izmena vršenim na jajnim ćelijama, spermoatozoidima ili embrionima.
Fundamentalna istraživanja omogućila su razvijanje ove nove, jednostavne, ali i veoma jeftine tehnike za manipulaciju genima na nivou embriona. Bez globalnog dogovora i saglasnosti o budućnosti primene ove tehnike, tim kineskih naučnika je početkom ove godine na iznenađenje naučne zajednice, objavio rad o istraživanjima sprovedenim na ljudskim embrionima, doniranim iz klinika za veštačku oplodnju. Embrioni su donirani uz pristanak roditelja i nisu imali izglede da prežive. Istraživanje kineskih naučnika otvorilo je niz etičkih pitanja.
Uprkos visokom stepenu preciznosti tehnike CRISPR, postoji realna opasnost od intervencija na genima mimo željenih sekvenci. Takođe, gotovo je nemoguće predvideti ekspresije modifikovanih gena usled različitih uticaja spoljašne sredine. Jednom uvedene, genetske modifikacije bilo bi nemoguće iskorentiti ili ograničiti na jednu populaciju ili državu. Povrh svega, kada je ovakav naučni progres u pitanju, neretko se spominje bojazan od neadekvatnih aplikacija ovakvih genetskih izmena i stvaranja dizajnerskih beba.
Budući da organizatori samita nemaju regulativnu moć, ekspertski tim će krajem 2016. godine doneti niz preporuka i uputstava koji će kreatorima politika pomoži pri uspostavljanju zakonskih okvira u ovom domenu istraživanja i inovacija. Neophodno je uspostaviti takav poredak na međunarodnom nivou koji bi obeshrabrio bilo kakvu zloupotrebu, a s druge strane podstakao istraživanja u cilju poboljšanja zdravlja i dobrobiti ljudi.
Dr. Dejvid Baltimor, predsedavajući eksperstkog komiteta smatra da bi bilo neodgovorno u potpunosti zabraniti dalja istraživanja, ali naglašava da im treba pristupati krajnje oprezno. Zvanična izjava ekspertskog komiteta navodi da ukoliko u procesu istraživanja ipak dođe do modifikacije genetskog materijal embriona, oni ni u kom slučaju ne smeju poslužiti za uspostavljanje trudnoće.
Istražite više o ovoj temi.