U saradnji sa Matematičkim institutom SANU, Centar za promociju nauke izdao je knjigu čuvenog britanskog matematičara Kita Devlina „Nedovršena igra“
Centar za promociju nauke u saradnji sa Matematičkim institutom SANU y julu je objavio novo naučnopopularno izdanje, knjigu matematičara Kita Devlina „Nedovršena igra“. U ovoj knjizi čitaoci su u prilici da pročitaju prepisku dva velika francuska matematičara koji se nikada nisu sreli – Paskala i Ferme.
Kratka, tek delimično sačuvana korespondencija ova dva čuvena matematičara zauvek je promenila svet: matematika 17. veka uveliko oblikuje doba u kome živimo, ali i vreme koje je pred nama. Knjiga „Nedovršena igra“ govori o verovatnoći, naizgled složenoj i nepredvidivoj, a suštinski racionalnoj i matematički jasnoj.
Razvoj koncepta neizvesnosti i matematičkog pristupa procene šansi i rizika je prepoznat kao veoma važan za razvoj mišljenja, a prevod Devlinove knjige je ugledao svetlost dana baš u momentu kada ova matematička teorija i kod nas ulazi u škole na velika vrata.
Ova knjiga, kako kaže recenzent dr Ivan Anić, može biti veoma korisna učiteljima i nastavnicima matematike, kako zbog lične motivacije, tako i kao pomoć da zajedno sa svojim đacima uplove u svet neizvesnosti, svet rizika i šansi, mogućeg i nemogućeg. Zbog svoje velike primenjivosti, u svakodnevnom životu i u svim naukama, verovatnoća je danas deo nastave matematike u najnižim razredima u većini država u svetu.
Kit Devlin je briljantni britanski matematičar, profesor na Univerzitetu Stanford i pisac brojnih naučnih i naučnopopularnih studija, radova i knjiga. Od 1987. trajno je nastanjen u Sjedinjenim Američkim Državama, gde na nacionalnom radiju vodi subotnju emisiju posvećenu, pre svega, matematičkim temama. Zahvaljujući ovom angažmanu, u američkoj javnosti je postao poznat kao The Math Guy.
Odlomak iz knjige „Nedovršena igra“, Kita Devlina
Rizik je oduvek fascinirao ljude, a igre na sreću su stare koliko i civilizacija. Tokom iskopavanja piramida otkriveni su astralazi (kockice izrađene od kostiju životinjskih članaka), koje su koristili faraoni. Neke od tih kockica bile su napunjene, što pokazuje da je želja da se uvećaju nečije šanse korišćenjem lukavstva ili varanjem postojala oduvek mada Egipćani nisu imali matematiku koja bi im pomagala u igri. Drevne grčke vaze su oslikane crtežima koji prikazuju mladiće kako bacaju kosti. Veruje se da je Pontije Pilat primao ponude za otkup Hristove haljine za vreme raspeća. Sendvič je izmislio erl od Sendviča, po kome je i dobio ime, a koji je želeo da obeduje, a da ne ustane od kockarskog stola. Poznato je da se Džordž Vašington kockao u svom šatoru za vreme Američke revolucije.
Fascinacija srećom prožima naše mitove i legende. Grčka mitologija je bogovima na Olimpu stavila u ruke kockice čijim su bacanjem određivali sudbinu ljudi. A tri brata su bacala kockice za raspodelu univerzuma, pa je Zevs osvojio nebesa, Posejdon mora, a Had, gubitnik, bio osuđen da bude vladar podzemlja.