Ukoliko bi beskonačno velikoj grupi majmuna koji kucaju nasumična slova na tastaturi dali beskonačno vremena, u jednom trenutku bi jedan od njih iskucao sabrana dela Vilijama Šekspira
Tekst: Boris Klobučar
Do koliko umete da brojite? Mnogi od vas će reći ”Pa do beskonačno!”, bez puno obzira na to šta beskonačno stvarno znači. Ne mislite stvarno na beskonačno, već da uvek možete dodati novi, sledeći broj u niz koji je počeo sa 1, 2, 3, 4, 5…
Šta je u stvari beskonačno?
U matematici postoji puno primera i definicija koji koriste ovaj pojam i kojim se on sam može opisati. Beskonačnost znači da nešto nema granicu, bio to matematički niz ili zamišljeni univerzum. Ona je problem matematike isto koliko i filozofije ili prirode.
Beskonačnost je prvi uveo grčki filozof Anaksimander iz vremena pre Sokrata. Simbol beskonačnosti koji podseća na „obrnutu osmicu“ napisao je matematičar Džon Valis u 17. veku, dok je opisivao deljenje oblasti na infinitezimalno male delove, čija je veličina težila nuli.
Šta je zaista beskonačno? Uzmimo veliku tortu koju trba podeliti. Tortu podelimo na pola. Zatim tu polovinu možemo podeliti ponovo na pola. Pa taj deo na pola. I tako dalje. Teorijski ne postoji granica do koje možemo deliti toru. Možemo ići u beskonačnost.
U školi učimo da je skup prirodnih brojeva (1,2,3,4,5…) takođe beskonačan. Ovo znači da ma koliko veliki broj iz ovog skupa odaberemo, uvek će postojati broj koji je za jedan veći od njega.
U prirodi postoji puno teorijskih primera beskonačnosti. Jedan do njih je veliki prasak. Ako je univerzum zaista postao iz jedne tačke, ona bi trebalo da je imala beskonačno veliku gustinu u trenutku eksplozije.
Ukoliko bi beskonačno velikoj grupi majmuna koji kucaju nasumična slova na tastaturi dali beskonačno vremena, u jednom trenutku bi jedan od njih iskucao sabrana dela Vilijama Šekspira. Ma koliko verovatnoća za takav događaj bila mala, uz beskonačno mnogo vremena ona se sigurno mora desiti.
Zato vas još jednom pitamo, do koliko umete da brojite?