Stopa nezaposlenosti u populaciji od 15 do 24 godine veća je od 50 odsto i nastavlja da raste
Tekst: Jelena Branković
Nezaposlenost mladih u svetu predstavlja veliki problem, na koji međunarodne organizacije pokušavaju da ukažu kroz kreiranje različitih strategija i programa za zapošljavanje mladih. Međunarodna organizacija rada predviđa da će nezaposlenost među mladima na globalnom nivou 2017. godine dostići 12,9 odsto.
U moderno doba, mediji su određene ekonomske termine, poput nezaposlenosti, veoma popularizovali. Međutim, pre tumačenja ekonomskih pokazatelja, neophodno je sagledati metriku koja je korišćena, kao i upotrebljene varijable. Ukoliko osoba kojoj su prezentovane odeređene brojke ne zna ove detalje, ostavljen je veliki prostor za manipulisanje činjenicama i navođenje na pogrešne zaključke.
Prikrivena nezaposlenost
Intuitivno, nezaposlenost je broj ljudi u populaciji koji nema posao. Prema definiciji to je zapravo populacija koja je radno sposobna, obično od 15 do 65 godina, a koja nema zaposlenje. Stopa nezaposlenosti je procenat radno sposobne populacije koja nema posao u odnosu na ukupan broj radno sposobnih. U Srbiji, prema poslednjim merenjima ova stopa iznosi oko 20%. Međutim, problem je u načinu merenja koji je korišćen.
Međunarodna organizacija rada postavlja standard prema kojima se nezaposlenost meri. Prema njihovoj definiciji stopa nezaposlenosti je procenat radno sposobne populacije koja konstantno traži posao, zaista je na raspolaganju i koja je u trenutku merenja bez posla.
Sva tri kriterijuma moraju biti ispunjena. To zapravo znači da pokazatelj od 20% ne znači da je preostalih 80% radno sposobnog stanovništva zaposleno. Dakle, iz obračuna stope nezaposlenosti isključeni su oni koji posao ne traže uopšte, oni koji posao ne traže aktivno i konstantno, ali i populacija koja je obeshrabrena i odustala je od potrage. Populacija koja želi posao, ali je zapala u melanholiju, predstavlja efekat koji se naziva prikrivena nezapsolenost.
U ovom slučaju, možda bi bilo racionalnije prikazivati stopu zaposlenosti. Stopa zaposlenosti je procenat radno sposobnog stanovništva koje ima posao u ukupnom broju radno sposobnih u jednoj populaciji. Prema Republičkom zavodu za statistiku, stopa zaposlenosti u Srbiji se poslednje decenije kreće između 30% i 40% i konstantno opada.
Postoje dva načina prikupljanja podataka o nezaposlenima. Prvi je korišćenje evidencije Zavoda za zapošljavanje koji je jednostavan, iziskuje male troškove i dostupnost podataka je velika. Postoje, međutim, i brojna ograničenja. Zavod nema podatke o osobama koje samostalno traže posao, podaci su često zastareli i nisu ažurirani. Ova evidencija sadrži samo nezaposlene, a ne ukupnu radnu snagu. Takođe je zbog različitih propisa nemoguće upoređivati podatke sa drugim zemljama, kao ni u okviru zemlje po različitim razdobljima ukoliko su se propisi menjali.
Anketa uzorka radne snage drugi je metod prikupljanja podataka. On više odgovara međunarodnim standardima pa je moguće rezultate upoređivati sa drugim državama. Uporedivost nije baš potpuna zbog različitih pitanja i dizajna anketa kao i različitog vrednovanja kriterijuma traženja posla. Problemi se takođe javljaju kod verodostojnosti odgovora, reprezentativnosti uzoraka, a i troškovi postupka mogu biti izuzetno visoki.
Uprkos svim iznetim činjenicama, stopa zaposlenosti, kao i stopa nezaposlenosti ne govori mnogo o stanju privrede i ekonomije jedne zemlje. Neophodno je sagledati kompletniju sliku i uzeti u obzir demografske strukture.
Prema projekcijama procenat mlađih od 15 godina će pasti sa 14,4% na 11,7%, dok će učešće starijih od 65 godina porasti sa 17,3% na 25,2%. Udeo najstarijih od 80 i više godina bi se povećao sa 3,5% na 7,8%, a prosečna starost stanovništva u Srbiji bi porasla sa 42,1 na 46,5 godina.Neizbežno je i smanjenje učešća radno sposobnog stanovništva u ukupnoj populaciji, a pad će biti od 3,0% do 8,2%.
(Ne)održivost penzionog fonda?
Prema proceni Svetske banke, od 7,1 milion stanovnika u Srbiji, radno sposobnih je 4,6 miliona od kojih je zaposleno svega 1,8 miliona ljudi. Od ukupnog broja zaposlenih, čak 790 hiljada radi u javnom sektoru.
Kada je u pitanju starosna struktura u našoj zemlji projekcije nisu najsvetlije. Republički zavod za statistiku objavio je projekciju broja stanovnika u Srbiji za period 2011–2041. godine prema kojem će se proces depopulacije nastaviti.
Najugroženija grupa će nažalost nastaviti da budu mladi. Stopa nezaposlenosti među omladinom od 15 do 24 godine u Srbiji je veća od 50% i prema prognozama nastaviće da raste. Pad ukupnog broja radno sposobnog stanovništva uz povećanje stope nezapolsenosti i povećani broj stare populacije govori u prilog teorijama nekih stručnjaka o neodrživosti penzionog fonda.
Koliko je osetljiv i važan problem nezaposlenosti vidi se prema veličini domino efekta koji izaziva u privredi svaki put kada se promeni. Problem omladine koja postaje sve više apatična i nezadovoljna zbog nedostatka normalnih uslova za život je veoma opasan i može imati dalekosežne efekte. Lako se može ući u začarani krug u kome se siromaštvo i beda prenose na naredne generacije.