Indijski matematičar Bramagupta usudio se da 628. godine p.n.e. pogleda u prazninu i da u njoj vidi nešto – novi broj! Upoznajte nulu, koju ni Vavilonci ni Maje, pronalazači cifara, nisu prepoznavali kao broj
Tekst: Marija Nikolić
Ljudima je bilo potrebno veoma mnogo vremena da shvate da je ništa zapravo nešto. Ni Vavilonci ni Maje, pronalazači cifara, nisu prepoznavali nulu kao broj. Stari Grci takođe nisu mnogo marili za nešto što ne može biti opisano geometrijskim oblikom.
Indijski matematičar Bramagupta usudio se da 628. godine p.n.e. pogleda u prazninu i da u njoj vidi nešto – novi broj! Bramagupta je napisao prva pravila upotrebe broja nula, gde sugeriše da je zbir dve nule zapravo nula, da je zbir nule i nekog pozitivnog broja uvek pozitivan broj, kao i mnogo drugih pravila koja se u matematici i dalje poštuju.
Arapskim matematičarima dugujemo zahvalnost jer su ovo saznanje sačuvali i preneli dalje u Evropu.
Leonardo iz Pize, u matematičkoj istoriji zapamćen kao Fibonači, predstavio je 1202. godine sasvim novi pogled na brojeve. U knjizi Liber Abaci, čije ime znači „Knjiga o računanju“, uveo je novi decimalni sistem zapisivanja brojeva. A pored devet arapskih cifara, 1, 2… 9, u matematiku se tada ušunjala i deseta – nula, koja je označena kružićem 0.
Ilustracija „Nula“ je, zajedno sa još 23 druga broja, predstavljena na izložbi tokom CPN manifestacije „Maj mesec matematike“, koja traje od 12. do 30. maja u Galeriji nauke i tehnike SANU. Serija „Brojevi“ na Elementarijumu prati sadržaj istoimene CPN publikacije, objavljene povodom „Maja meseca matematike“.
Istražite više o izložbi ”Brojevi”.