Timovi naučnika sa Instituta „Paster“ u Francuskoj koji prate epidemiju ebole u Gvineji, uvereni su da je virus mutirao
Tekst: Boris Klobučar
U martu 2014. godine, epidemija virusa ebole otkrivena je na Institutu „Paster“. Danas se u ovoj ustanovi intenzivno prati razvoj epidemije i virusa, a u toku je analiza 600 uzoraka krvi pacijenata iz Gvineje. Mada je samo deo uzoraka analiziran, dr Avanaž Sakuntabai, jedan od genetičara sa ovog instituta, kaže da se virus značajno menja.
Tehnikom genetskog sekvenciranja naučnici sa ovog, ali i drugih instituta širom sveta, određuju tačan redosled nukleotida u RNK virusa. Od redosleda molekula u RNK virusa sa početka epidemije, kako kaže dr Sakuntabai, dosta se promenilo.
Danas postoje slučajevi gde simptoma uopšte nema, pa je samim tim teže pratiti tačan broj zaraženih virusom ebole. Još nije sigurno da li su asimptomatični slučajevi više zarazni, odnosno da li ovaj mehanizam bolje prenosi virus.
Svaka reprodukcija virusa nosi sa sobom šansu mutacije, pa što duže traje epidemija, odnosno što je duže virus među ljudima, sve su veće šanse za mutacije same ebole. Virus se prilagođava uslovima sredine. Vremenom postoji šansa, kako dr Sakuntabai kaže, da virus evoluira tako da, na primer, bude manje opasan (smrtonosan), ali da se lakše prenosi.
PRENOS VAZDUHOM?
U javnosti postoji strah da bi ovaj virus mogao da evoluira tako da se prenosi kroz vazduh. Na Institutu kažu da ovakav slučaj još nije primećen. Da bi se dogodila ovakva promena, morala bi da se desi velika mutacija samog virusa.
Niti jedan sličan virus koji se prenosi putem krvi, kao što su HIV ili hepatitis B, nije pokazao tendencije da mutira tako da bi mogao da se prenosi vazduhom, rekao je profesor David Hejman, ekspert za infektivne bolesti.
Ipak, ne može se isključiti mogućnost da jednog dana ebola evoluira na ovaj način. Za sada, jedini način za prenošenje ebole jeste kontakt sa telesnim tečnostima zaraženog, kao što su krv, znoj, urin i druge.
Naučnici sa Instituta „Paster“ pomno prate razvoj virusa, između ostalog, kako bi znali da li ove mutacije utiču na reakciju virusa na lekove. Iz ove institucije se nadaju da bi uskoro mogli da imamo vakcinu, što je najbolji način prevencije i stavljanja tačke na ovu epidemiju.
SMRTNOST OD 40 ODSTO
Trenutno se na ovom institutu razvijaju dve vakcine. Jedna od njih je na bazi vakcine protiv rubeole, sa malim genetskim modifikacijama. Vakcina radi tako što se telo izlaže slaboj, bezopasnoj količini virusa, koji izazivaju reakciju imunog sistema.
U nedelji od 19. do 26. januara prvi put od početka poslednje epidemije je broj novih slučajeva u svetu pao na ispod stotinu, u Gvineji, Liberiji i Sijera Leoneu.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (World Health Organization), do 30. januara je u svetu od početka epidemije inficirano 22.125 ljudi, od kojih je umrlo 8829, što daje procenat smrtnosti od oko 40 odsto.
Istraživanja genetičkim sekvenciranjem, poput onih na Institutu „Paster“, trebalo bi da odgovore i na pitanje zbog čega je ovaj procenat toliki.
Istražite više od epidemiji ebole