Opservatorija XMM-Newton Evropske svemirske agencije (ESA) u orbiti oko Zemlje snimila je neobično h-zračenje, koje bi moglo da bude trag tamne materije
Tekst: Boris Klobučar
Ona ne reaguje na svetlost. Ne emituje nikakvo zračenje. Jedva da deluje na vidljivu materiju kroz gravitacione i slabe nukearne sile. Tamna materija je nevidljiva za naša čula. Ali ona je tu. I ne samo da postoji, nego i čini oko 85 procenata ukupne materije i oko 27 procenata celokupnog univerzuma. Samo mali deo, tek oko pet procenata, čini vidljiva materija, dok je ostatak tamna energija. Iako je ima toliko, tamna materija je i dalje neuhvatljiva. Barem je bila do sada.
Naučnici sa Univerziteta Lester u Velikoj Britaniji, predvođeni profesorom Džordžom Frejzerom (koji je preminuo samo nekoliko dana nakon što je njegov rad objavljen), nadaju se da su konačno ušli u trag tamnoj materiji. Oni su, analizirajući podatke koje je snimila svemirska opservatorija XMM-Newton Evropske svemirske agencije, primetili neobično pozadinsko h-zračenje, koje bi mogli pripisati „teorijskim“ česticama – aksionima. Ove čestice bi trebalo da čine tamnu materiju.
Opservatorija koja je u orbiti oko naše planete, detektuje deset odsto veći intenzitet zračenja kada je usmerena ka delu Zemljinog magnetnog polja koji je okrenut ka Suncu. Ovu pojavu trenutno važeći model univerzuma ne može da objasni. Kada se uklone svi izvori h-zračenja, intenzitet bi trebalo da bude isti u svim delovima univerzuma. Slična merenja je snimila i Chandrda opservatorija za h-zračenje Američke svemirske agencije (NASA).
Tim profesora Frejzera je primetio da se ova pojava savršeno uklapa u teoriju aksiona. Čestice, koje bi trebalo da proističu iz jezgra Sunca, u teoriji, u sudaru sa magnetnim poljem Zemlje emituju karakteristično h-zračenje. Ovo bi objasnilo zašto se razlika u zračenju „vidi“ samo kada je detektor u odgovarajućem položaju.
Profesor Džordž Frejzer je, nažalost, preminuo ove godine. U svom radu, koji je objavljen u britanskom naučnom časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, profesor se osvrnuo na činjenicu da preko trideset godina tamna materija „beži“ od očiju naučnika. On je objasnio da je veoma moguće da tamna materija „ističe“ iz jezgra Sunca, i da od ovih čestica pri udaru u magnetno polje Zemlje nastaju fotoni sa određenom energijom. Ukoliko se teorija aksiona ispostavi kao tačna, ovo bi bilo veliko otkriće za čitavo čovečanstvo.
Sledeći korak u istraživanju aksiona jeste ponoviti ova merenja na većoj skali. Nakon toga kreće ono što naučnici rade najbolje – dokazivanje pretpostavke; u ovom slučaju, da je ono što su snimili zaista tamna materija koja ističe iz Sunca.