U centru galaksije otkriven molekul sličan gradivnim blokovima života na Zemlji
Tekst: Mladen Drobnjaković
U velikom oblaku molekularnog gasa Strelac B2, naučnici su pronašli veoma značajan molekul, butironitril, takođe poznat kao izopropil-cijanid. Ovo je prvi molekul otkriven u međuzvezdanom prostoru sa razgranatom strukturom ugljenika, što je veoma važno za nas jer ukazuje na mogućnost postojanja drugih kompleksnih jedinjenja u svemiru.
Takva kompleksna jedinjenja, kao što su amino-kiseline, važna su za život na našoj planeti. Život kakav mi poznajemo ne bi bio moguć bez proteina, a svi proteini su izgrađeni od amino-kiselina.
Oblak sa ukusom maline
Butironitril je uočen u blizini centra naše galaksije, u oblaku gasa i prašine gde se stvaraju zvezde, koji je od nas udaljen 27.000 svetlosnih godina. Za ovo otkriće zaslužan je dr Arnoa Beloče, naučnik sa „Maks Plank“ instituta za radio-astronomiju, sa svojim kolegama.
Nije butironitril prvo otkriće ove vrste, i skoro polovina poznatih međuzvezdanih molekula je prvo otkrivena baš u ovom oblaku gasa. Prethodno smo saznali da se tamo nalaze molekuli vinil-alkohola, koji ima miris ruma, i etil-formata, hemikalije koja je odgovorna za ukus malina.
Struktura molekularnog oblaka Strelac B2 je kompleksna i u njoj gustina i temperatura variraju. Temperature su u opsegu od 40 Kelvina (-233,2 °C), u regionu gde se formiraju zvezde, do 300 Kelvina (27°C), u susednim regionoma. Zbog veoma niskog proseka temperature i pritiska, hemijske reakcije zasnovane na direktnoj interakciji atoma veoma su spore.
Hladna zrnca prašine koja se nalaze u oblaku imaju silikonsko jezgro obavijeno omotačem od vodenog leda i raznih jedinjenja ugljenika. Kako se nove zvezde rađaju, one zagrevaju ova mikroskopska zrnca prašine i hemijske reakcije na njihovoj površini dopuštaju nastanak kompleksnih molekula kao što je butironitril.
Potraga za molekulom
Kada butironitril emituje svetlost posebne frekvencije, kao što čini i svaki molekul, to zračenje je ono za kojim tragju teleskopi iz mreže ALMA (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array). Ovo otkriće ne bi bilo moguće bez mreže radio-teleskopa koja se nalazi u čileanskoj pustinji Atakama, a koja istražuje svemir u milimetarskom i submilimetarskom području elektromagnetnog spektra.
ALMA i dalje pomno posmatra nebo, a potraga za novim jedinjenjima se nastavlja. Možda će nam neka od budućih otkrića dati odgovor na pitanje koje u svom istraživačkom radu za naučni časopis Science dr Beloče postavlja, a to je jedno od fundamentalnih pitanja: ima li života još negde u našoj galaksiji?