Predstavljanje i povezivanje manjih izložbi i matematičkih celina većih muzeja i centara očigledno je postignuto u trenutku kada matematika kao nauka izbija u prvi plan
Tekst i fotografije: Dobrivoje Lale Erić
19/09/2014, Drezden
Konferencija MATRIX u Drezdenu prvo je okupljanje ljudi koji se bave promocijom matematike, pre svega u Evropi, ali i širom sveta. Predstavljanje i povezivanje manjih izložbi i matematičkih celina većih muzeja i centara očigledno je postignuto u trenutku kada matematika izbija u prvi plan kao nauka koja privlači sve više publike, pogotovo one mlađe, ali i kao nauka koja ima očiglednu primenu i praktičnu vrednost u savremenom svetu.
U Drezdenu su, naravno, i slavni matematičari, a dvojicu smo upoznali i slušali u Beogradu – Gintera Ciglera i Sedrika Vilanija. Njihove knjige, „Smem li da brojim?“ i „Živa teorema“, Centar za promociju nauke je objavio u saradnji sa Matematičkim institutom SANU 2012. i 2013. Vilani objašnjava kolegama na sebi svojstven način: kaže da nije imao pojma gde ide i šta će ga sačekati, no kada je sleteo na beogradski aerodrom koji se zove po jednom naučniku, znao je da je na pravom mestu!
Ovde upoznajemo i velike svetske, a uskoro se nadamo i zvezde u Srbiji, Džejmsa Tantona, Australijanca sa Prinstona, i Kita Devlina, čuvenog američkog math guru-a sa Nacionalnog radija, profesora Univerziteta Stenford. Njihove prezentacije posvećene pojedinim matematičkim temama i problemima, zapravo su ekstremno privlačne i zavodljive storije koje ljude uvlače u matematiku razbijajući predrasude i naglašavajući zabavnu i kreativnu stranu matematike. Džejms Tanton nam kasnije pojašnjava da je ključno buditi radoznalost u ljudima i inspirisati ih na razmišljanje i kreativnost. U Bostonu, sa svojim studentima, Džejms je oborio svetski rekord u presavijanju papira: rolnu dugu osam milja uspeli su da presaviju neverovatnih 13 puta…
Ipak, lokalna zvezda je ovde i najveća: Ginter Cigler, profesor Fraj univerziteta iz obližnjeg Berlina, upravo promoviše svoju novu knjigu Das ist doch keine Kunst i predstavlja 10 od 24 matematičke priče o kojima je pisao u knjizi. Neverovatno je čime počinje: pričom o Leonardovim crtežima poliedara za knjigu Luke Paciolija, koje smo prošle godine mogli da vidimo na izlozbi u okviru M3 programa.
Završava sa još jednom pričom toliko popularnom u Srba: slikom slavne Hedi Lamar, večnom inspiracijom čuvenog Đenke, nedavno preminulog Bore Todorovića iz filma o maratoncima i njihovom počasnom i poslednjem krugu. Hedi i matematika… ko bi rekao dokle se sve može stići nakon jednog crno-belog kupanja…
Postoji li bolji način da se promoviše matematika?
Istražite više o najvećem skupu matematičara ove jeseni, kroz ostale Dnevnike iz Drezdena