Šta vam preporučujemo za letnju sezonu? Uoči serije predloga, evo jednog sasvim jednostavnog – čitajte više. Uz nekoliko sugestija na ovu temu
Tekst: Slobodan Bubnjević
Američki psiholog Beri Švarc u knjizi Paradoks izbora, objavljenoj pre punih deset godina, nudi više objašnjenja zašto postajemo nesrećni, nezadovoljni ili nervozni, ako pred sobom imamo preveliki izbor. Jedan od razloga leži u osećanju da u supermarketu, pred gondolom sa 70 vrsta sira, ne vidimo more mogućnosti za kupovinu, već silne propuštene prilike u onome što nećemo kupiti.
Ironija je da tokom leta postaje preobimna i sama ponuda saveta za šta da se odlučite, ne samo u supermarketu, nego i na odmoru, poslu, braku ili studijama. To je, međutim, logičan sezonski odgovor tržišta na tražnju – ako tokom godine i ne osećate da zapravo imate sve te izbore, leto je sezona kad se javlja prilika da barem nakratko zaista odlučujete šta ćete i gde ćete.
U redakciji Elementarijuma smo u poslednje vreme, a to se poklopilo sa letom 2014, došli do zaključka kako i mi zagovaramo neke vrednosti, barem one elementarne, tako da smo za naše čitaoce osmislili seriju autentičnih preporuka šta čitati, gledati, istraživati, gde putovati i šta posmatrati ovog leta, a kako stvari stoje, i nakon njega.
Na početku, uoči serije raznih avgustovskih preporuka, počećemo od najelementarnije – čitajte više!
No, ako ste takvu odluku već donosili ne samo ovog leta, nego i svih prethodnih, i to sa promenljivim ishodom, moguće je da vam uz samu preporuku ne bi škodilo i nekoliko saveta kako da zaista počnete da čitate više i češće. Zaista, kako uopšte naći vreme i energiju za knjige u ovom svetu sve brojnijih, kratkotrajnijih i intenzivnijih senzacija?
Evo nekoliko (uobičajenih) predloga kako to da postignete.
Čitajte ono što vam godi!
Čitanje je i dalje sasvim nezamenljivo, lično iskustvo. Razmišljajte o tome. No, vaš unutrašnji doživljaj neke knjige može biti manje ili više snažan, što je posledica drugih iskustava (ako vas uhvati neugodna bura na trajektu dok čitate špijunski roman, sigurno će vam oluja biti važnija od zapleta), ali on pre svega zavisi od vašeg odnosa prema knjizi koju čitate.
Nema razloga da čitate knjige koja vam ne prijaju. Ako govorimo o čitanju iz zadovoljstva, a ne o onom koje morate da obavite zbog posla, ne postoji razlog da nastavljate sa knjigom koja vam se ne dopada, ne razumete je ili vas čini mrzovoljnim. Takav savet ćete uvek naći u priručnicima za učestalije čitanje. Ne bez razloga. Roman koji vas muči mesecima, stoji kraj kreveta neotvoren, služi samo tome da vas spreči da pređete na nešto drugo.
Knjigu birate sami, kao i svoj život. I kao što ćete, pre ili kasnije, napustiti mesto na kom vam je neprijatno, preopasno ili neugodno, svaku knjigu možete odložiti za kasnije ili pokloniti nekom drugom (moguće je da će mu više prijati). Kad napustite neku knjigu, to je poraz za njenog autora koji vas je izgubio, nikako za vas kao čitaoca.
Neki saveti mogu biti dragoceni pri izboru naslova, ali, ako stvari ne idu, ne obazirite se na lajkove, reklame i mišljenje okruženja – o tome koje knjige treba, a koje ne treba čitati – to mišljenje se često oblikuje po sasvim drugim pravilima od vaših ličnih potreba. Čak i kad ste od nekog naslova odustali, u površnom svetu u kome živimo, bićete u toku.
Knjige su samo za vas. One koje vas privlače dok ih čitate doneće vam daleko snažniji doživljaj i vodiće vas, sasvim sigurno, nakon što ih iskusite, ka novim naslovima. I novim iskustvima.
Steknite naviku!
Ne samo da je to poslednja u potpunosti intimna stvar koju možete da radite, nego se sa stanovišta vašeg mozga, čitanje ničim ne može nadomestiti. Čak i kad knjigu delite sa nekim, čitate u paru naglas, diskutujete sa prijateljima o knjizi koju uporedo čitate ili ste osnovali knjiški klub, u svim tim situacijama sa drugima delite samo svoja, autentična iskustva. Jer, nikada nećete pričati o onom što je pisac zabeležio ili hteo da zabeleži, već isključivo o onom što ste pročitali i što je vaš mozak doživeo tom prilikom.
Doživljaji pri čitanju, nakon što ste pročitali i proživeli neki roman ili zbirku pesama, mada vam se u stvarnosti nisu dogodili, ostaju integrisani u vašem moždanom korteksu jednako kao bilo koje životno sećanje. Mi sebe, sopstveni život i svet oko sebe doživljavamo upravo na ovaj način, tako da, mada fraza, knjiga na krajnje jednostavan način, za svakog od nas zaista premošćuje epohe, daleke svetove, ljude i znanja koja inače ne bismo doživeli.
Tvrdnja da čitanjem gubite od iskustva života je apsolutno netačna (posebno u eri društvenih mreža i dominacije televizije), budući da je sasvim obrnuto – nečitanjem sebi uskraćujete mnogo širi spektar iskustva.
Prosečna osoba, bez prethodne vežbe, obično čita brzinom od 300 reči u minutu. Ljudi ovladaju raznim veštinama, ali nema potrebe da se zavaravate sa oglasima o tehnikama brzog čitanja, posebno ako vam je cilj samo da sebi ugodite i učinite život ispunjenijim. Nije zamisao da postanete mašina za čitanje, već da otvorite sebi šire horizonte.
Sa druge strane, brzina od 300 reči u minuti je više nego dovoljna. Tom brzinom, ako čitate u proseku sat vremena dnevno, za godinu dana možete da pročitate oko 6,5 miliona reči, odnosno oko 40 romana dužine „Sto godina samoće“ Gabrijela Garsije Markesa (oko 150.000 reči). Ovaj broj naslova je daleko manji od onog koji iščitaju profesionalci, naučnici, književni kritičari i profesori, ali oni i čitaju malo brže, a i imaju luksuza da provedu više vremena sa knjigama. No, 40 je svakako zavidan broj knjiga, a ako odvajate i puna dva sata dnevno za čitanje, udvostručiće ga.
Kako da steknete naviku da odvajate ovo vreme za knjige? Polazeći od pravila da se loše navike lako stiču, a dobre, one koje priželjkujemo – teško, čitavo brdo uputstava na internetu nudi razne raznovrsne tehnike: ustanite ranije i odvojite sat vremena ujutru, svake večeri čitajte sat vremena pred spavanje, čitajte u prevozu ako putujete, odlazite u biblioteku nakon posla ili – ako ste sami sebi poslodavac, provedite ujutru sat vremena (u parku, u kafeu ili kancelariji) u čitanju pre nego što počnete.
Postavite veliki cilj!
Čitanje transformiše. Održava vas, za razliku od televizije, aktivnim i mladim, nudi vam znanja kojih nema na društvenim mrežama, osnažuje kreativnost, puni vas idejama i jača duh. Tokom čitanja, bez obzira na to da li je iz zadovoljstva ili zbog posla, mozak aktivira najsloženije kognitivne procese. Sama percepcija reči sa papira ili ekrana zahteva potpunu moždanu mobilizaciju, uporedo sa razumevanjem, uživljavanjem i svešću o pročitanom.
Čitanje pokreće naš tromi mentalni mehanizam koji će se inače u životu truditi da spava i prepustiti da se oslanjamo na takozvane heuristike, jednostavne algoritme mišljenja i brzo zaključivanje na osnovu poznatog, svaki put kad nismo suočeni sa zadatkom iz logike, novim naučnim saznanjem ili glavolomkom koja nas dramatično izaziva. Knjige ga pokreću našom emotivnom reakcijom, uživljavanjem u likove i situacije, sa lakoćom nas prevode u režim „udubljenosti“ u temu.
Jedan od načina da počnete daleko više da čitate, ako ste osoba koja reaguje na velike ciljeve, jeste da postavite sebi zadatak da pročitate jednu knjigu svake sedmice. Na internetu postoje brojni blogovi sa iskustvima onih koji su se okušali i u tome uspeli. Zapravo, uopšte nije teško i zahteva oko osam sati čitanja tokom nedelje, upravo pomenutim tempom od 300 reči u minutu, što je samo malo više od sat vremena dnevno. Najčešći model opet podrazumeva da odredite vreme za čitanje svakog dana i da pratite koliko ste blizu cilja, tako da, ako ne uspevate, pređete na manje obimnu knjigu pre isteka sedmice, a da se započetoj vratite naredne nedelje ili od nje odustanete.
Ako ste „razuđeniji“ tip osobe, život vam ne reaguje na brojke, kalendar i planove, a želite da čitate više, možete sebi postaviti i tematski cilj. Pre dve godine, En Morgan se proslavila projektom „Godina dana za čitanje sveta“, tako što je sebi postavila zadatak da za godinu dana iščita po jednu knjigu iz svake zemlje na svetu. Do Olimpijskih igara u Londonu uspela je da pročita dela iz 196 zemalja i tako upoznala planetu na način na koji nije niko pre nje.
Postoje manje globalni, ali jednako uzbudljivi poduhvati. Možete, na primer, odrediti period u kome ćete u celosti iščitati delo nekog pisca – da odlučite kako ćete ovu sezonu potpuno posvetiti delu Borislava Pekića, Miloša Crnjakskog ili, na primer, Milovana Đilasa. Budite obazrivi sa takvim ciljem, on će vas uvesti u čitav jedan kompleksan univerzum. Ali, sledećeg leta, možete otići, na sličan način, u sasvim drugi.
Možete krenuti i u neko sasvim intimno istraživanje, koje nema svrhu za ikog drugog osim vas – da čitate kombinovano romane, studije, istorijske knjige o Krstaškim pohodima, Mesecu, Rmljanima, gradu Njujorku ili Drugom svetskom ratu.
Investirajte novac!
Jedan način da se pokrenete ka sticanju navike čitanja jeste da unapred napravite listu knjiga koju ćete iščitati u određenom periodu. Budite realni. Ako ste u poslednjih godinu dana pročitali dva naslova, ne očekujte od sebe da ćete za, recimo, tri nedelje odmora pročitati više od pet knjiga.
No, pet romana od 200-300 strana je zaista moguće, i to sa lakoćom, pročitati za tri nedelje i to ako dnevno (na plaži, terasi, u parku ili krevetu) aktivno čitate dva sata. Ako čitate 300 reči u minutu, što je sasvim prosečna brzina, za oko 150.000 reči, koliko je, kao što smo videli, dug jedan prosečan roman, potrebno vam je oko osam sati aktivnog čitanja. Zato, tokom odmora zaista lako, sa samo dva sata dnevno, možete da odvojite 40 sati ukupno za pet knjiga.
Možda ćete se odlučiti za lakši zadatak, za četiri ili tri naslova – ako ih pročitate, napravili ste veliku stvar. U svakom slučaju, ne preterujte sa planom, samo ćete se osećati osujećenim kad pročitate mnogo manje.
Najjednostavniji način da se organizujete jeste da napravite „živu listu“. Knjige su istovremeno i predmeti, pritom ne zauzumaju previše prostora i možete da ih ponesete sa sobom, ako putujete, ili pak u stanu odvojite unapred na posebnoj polici, pet naslova (i nekoliko rezervnih) koje ćete iščitati u periodu koji ste sebi zadali. Možete uzeti dela koja imate u kući, a dugo čekate da ih pročitate ili dela koja pronađete u biblioteci.
No, siguran način da u ovom naumu uspete, kao i svemu drugom, jeste da investirate novac u ceo poduhvat. Ako ste u finansijskoj mogućnosti, provedite popodne u knjižari, pažljivo izaberite naslove koji vas privlače i kupite ceo „paket“ naslova koje planirate da pročitate. Nije loša ideja unapred pregledati sajtove izdavača i napraviti širu listu kako biste izbegli da se dovedete u bezizlaznu situaciju da ne možete da odaberete samo pet naslova.
Ova investicija, ne računajući i to da ćete u većini knjižara ostvariti i neke popuste na količinu, neće vas koštati više od 50 evra. Možda vam to prilike ne dozvoljavaju, ali ako inače kupujete stvari za letovanje, odreknite se dve kreme za sunčanje, skratite aranžman za jedan dan i investirajte u sebe na najbukvalniji način.
Elegantan način da odgovorite na impulse savremenog doba je da svoju „živu“ listu čitate sa uređaja za čitanje – da napustite papirnatu knjigu i investirate u elektronski čitač. Njegova cena nije previsoka, a možete i nekom nagovestiti da je to poklon kome biste se najviše obradovali za rođendan. Sa elektronskih čitača kao što su Kindl i Nuk čita se za nijansu brže, oni su praktični, lako prenosivi, lepi i prijatni za korišćenje. Elektronske knjige su bitno jeftinije, a da predstavljaju budućnost pokazuje to kako je Amazon prošle godine prodao jednaku količinu elektrosnkih kao i papirnatih izdanja.
Uz to, iskustvo novog, praktičnog ličnog uređaja će vas podstaći da provodite vreme sa njim. Mada su elektronske knjige na našem tržištu još u povoju, sve ih je više i lako ćete naći knjige i na srpskom jeziku. Savet: pre nego što se otisnete na Amazon u potragu za novim knjigama, pročitajte neke naslove koje ste unapred snimili na uređaj. U takvoj džungli, poražavajući osećaj da toliko propuštate teško je izbeći.
Ove sezone, autori Elementarijuma čitaocima predlažu seriju autentičnih preporuka za leto i jesen 2014 – šta da čitate, gledate, istražujete, gde da putujete i šta da posmatrate. Istražite više kroz Preporuke…