Kako je proteklo prvo spuštanje na Mesec nakon 40 godina?
Tekst: Nevena Grubač
Povratak na Mesec je nedosanjan san čovečanstva. Potreba da se potvrde stari uspesi i pomere prašnjave granice postavljene pre čitave četiri decenije je sasvim svojstvena našoj prirodi. Sveži tragovi ljudskih stopala na površini Zemljinog prirodnog satelita doneli bi nam novi polet i motivaciju, ali da li je to dovoljan razlog za sprovođenje skupih svemirskih misija koje bi se završile tamo gde smo toliko puta već bili? NASA se možda ne bi složila, ali Kina svakako misli da jeste.
Razbivši četrdeset godina dugu internacionalnu stagnaciju, kineska lunarna misija Chang’e 3 je krajem prošle godine izvela prvo meko sletanje na površinu Meseca, još od kada su to učinili Rusi daleke 1973. Chang’e 3, koja je dobila ime po kineskoj boginji Meseca, uključuje jedan lender i jednan rover, nazvan Jutu (Yutu), što u bukvalnom prevodu znači „zec od žada“, a u kineskoj mitologiji predstavlja ljubimca pomenute boginje.
Misija Chang’e 3 je za cilj imala da testira i demonstrira nove tehnologije koje su planirane za primenu u novim, budućim misijama. Po napuštanju lendera, planirano je da se Jutu prošeta po susedstvu tačke sletanja, Mare Imbriumu, obavi topografska i geološka posmatranja, i pokuša da analizira strukturu tla na Mesecu do dubine od 30 metara. Kako bi uspeo u svojim naumima, Jutu se opremio radarem, stereo kamerama i rendgenskim i infracrvenim spektrometrom. Tokom noći će ga grejati mali nuklearni grejači, a danju napajati solarni paneli. Njegov predviđeni životni vek bio je 100 zemaljskih, ili tri lunarna dana.
Zbog lunarnog ciklusa od 28 dana, Mesec je polovinu vremena osvetljen Suncem, a tokom druge polovine je u potpunom mraku. Kada je rover napustio lender 14. decembra prošle godine, sve je pošlo po planu i Jutu je dobro prebrodio svoj prvi lunarni dan. U skladu sa ovakvim kalendarom, rover je krajem decembra ušao u svoju prvu hibernaciju, tokom koje je trebalo da pregura ledenu Mesečevu noć u režimu duboke usnulosti, na temperaturi od oko minus 180 stepeni Celzijusa. Ovakav raspored, koji podrazumeva rad danju a spavanje noću, funkcionisao je sve do kraja drugog lunarnog dana, kada je Jutu iskusio naizgled nepremostive probleme.
Zvanični kanali su preneli vest da Jutu nije uspeo da se adekvatno pripremi i utopli za nadolazeću dugu noć. Razlog za to su bili nepredviđeni mehanički problemi sa jednim od solarnih panela, koji su bili posledica složenih uslova na površini Meseca. Jutu je zaspao, i kontrolori misije su dramatičnim tonom najavili planeti kako ne očekuju da će se više ikad probuditi. Kina je žalila za svojim ljubimcem, Zecom od žada, i slala mu blagoslove, a društvene mreže su danima oplakivale malog rovera, usnulog na ledenom Mesecu.
Međutim, kao što obično biva u raspletu kakvog naučnofantastičnog filma, sudbina ovog avanturističkog zeca doživela je nagli preokret. Kineskim medijima je 13. februara snažno odjeknula vest da se rover probudio. Bez obzira na to što i dalje proživljava mehaničke abnormalnosti, kako tvrde govornici kineske astronautike, Jutu je ipak u stanju da prima signale, što znači da je budan i živ i da postoji šansa da to do daljnjeg i ostane.
Za sada, kontrolori misije Chang’e 3 pokušavaju da dijagnostikuju inicijalne probleme, da ih saniraju i postaraju se da se ne ponove. Planeta i dalje navija za malog zeca, osetljiva na pitanje povratka na Mesec i zagledana u nebo.