Istražite 13 ideja koje su promenile svet
Ne bi bilo računara, pametnih telefona i ostalih praktičnih uređaja da pre skoro 100 godina nije načinjena revolucija u razumevanju sasvim nepraktičnih pitanja koja su ranije spadala u filozofiju
Mada se svet atoma razotkriva na samom početku 20. veka, dvadesetih godina događa se prava revolucija u pogledu na strukturu materije.
Prvo 1924. Luj de Brolj postavlja svoju hipotezu prema kojoj čestice koje se kreću ispoljavaju i talasna svojstva. Dve godine kasnije Ervin Šredinger ispisuje čuvenu jednačinu stanja, a Verner Hajzenberg postavlja princip neodređenosti.
Međutim, sve ove matematičke jednačine i principi zahtevali su tumačenje kako bi objasnile stvaran svet. Od 1924. do 1927. godine, Danac Nils Bor će zajedno sa više fizičara u takozvanoj Kopenhaškoj školi pojasniti kako ova nova matematika opisuje mikroobjekte koje ne možemo da shvatimo intuitivno, ali koji stvarno postoje.
To su bili počeci kvantne mehanike, i upravo na ovim osnovnim principima nastaje novi, kvantni model atoma. Kvantna mehanika otkriva ceo novi svet koji funkcioniše po pravilima koja su bitno drugačija od onih na koja smo navikli u svakodnevnom životu.
U kvantnom svetu nalazimo zapanjujuće činjenice: čestice koje nestaju, nemaju mesto ili se nalaze na dva mesta odjednom. U kvantnoj mehanici se zato ne govori o položajima, već o verovatnoćama položaja.
ŠUMA ZNANJA
U okviru izložbe „Šuma znanja“ Centar za promociju nauke je predstavio trinaest naučnih ideja koje su promenile svet. Tekstove je pripremila grupa autora: S. Bubnjević, N. Grubač, M. Nikolić, D. Vejnović, A. Brajović, K. Vuković, T. Marković i B. Klobučar, a rezenzent je M. Ćirković.
Istražite više o idejama koje su promenile svet.