Istražite 13 ideja koje su promenile svet
Teorija evolucije temeljno menja način promišljanja o ulozi i položaju čoveka, odnos prema religijskim dogmama, a donekle utiče i na društvene procese
U oktobru 1838, engleski prirodnjak Čarls Robert Darvin (1809–1882) pročitao je jedan matematički rad o populacionom principu Tomasa Maltusa (1766–1834), objavljen 1798. godine. Iz njega je saznao da je povećanje bilo koje populacije ograničeno nedostatkom hrane, tako da uvek dolazi do borbe za preživljavanje. Primenjeno na dotadašnja biološka istraživanja, ovo saznanje navelo je Darvina na zaključak o prirodnom odabiranju.
Bila je to revolucionarna ideja koja je mogla da objasni ključni uzrok postepenog preobražaja starih oblika života u nove, složenije vrste. Darvinu je bilo potrebno punih dvadeset godina da tu svoju viziju uobliči u teoriju.
Koreni ove ideje sežu u 17. vek, ali, do revolucije dolazi 1859. godine. Darvin objavljuje „Poreklo vrsta“ kao učenje o „poreklu sa modifikacijama“. Prvi tiraž knjige se rasprodaje za svega sedam dana.
Pojam evolucije usvojen je znatno kasnije, ali je svima, ne samo naučnicima, jasno da Darvin nudi jedan sasvim nov pogled na svet.
Savremena, sintetička teorija evolucije, nesumnjivo dokazana i istražena, počiva na tri osnovne sile – mutaciji, genetičkom driftu i borbi za opstanak. Preciznost sa kojom evolucija objašnjava promene u svetu danas je sasvim nezamenljiva i gotovo u potpunosti prožima sve moderne nauke o živom svetu.
ŠUMA ZNANJA
U okviru izložbe „Šuma znanja“ Centar za promociju nauke je predstavio trinaest naučnih ideja koje su promenile svet. Tekstove je pripremila grupa autora: S. Bubnjević, N. Grubač, M. Nikolić, D. Vejnović, A. Brajović, K. Vuković, T. Marković i B. Klobučar, a rezenzent je M. Ćirković.
Istražite više o idejama koje su promenile svet.