Uz listu pitanja i odgovora o kometama, Elementarijum ekskluzivno objavljuje fotografiju komete ISON snimljenu u Srbiji 3. novembra 2013.
Tekst: LJ. Ilić, N. Grubač, S. Bubnjević
Fotografija: Igor Smolić i Milan Bogosavljević, Astronomska stanica Vidojevica, ISON, 3. novembra 2013.
Povodom jednog od najzanimljivijih astronomskih događaja u poslednjoj deceniji, prolaska komete ISON neposredno blizu Sunca krajem novembra 2013, otvaraju se mnoga pitanja – kako ona o sjaju i sudbini ove komete tako i ona o astronomiji danas. Šta nas očekuje u naredne dve nedelje?
Šta je ISON?
ISON je kometa koja dolazi iz Ortovog oblaka, veoma dalekog i hladnog dela Sunčevog sistema. Sa jezgrom prečnika nekoliko kilometara, juri ka Suncu brzinom od 60 kilometara u sekundi. S obzirom na svoju izuzetno ekscentričnu orbitu, ISON se više neće vratiti u naše krajeve. Suncu će biti najbliža 28. novembra, kada će mu prići na svega 1,2 miliona kilometara. Zbog toga će na nebu biti vidljiva i golim okom.
Otkad je otkrivena, 21. septembra prošle godine, kometa ISON je postavila izuzetno visoka očekivanja i najavila nebesku predstavu čitavoj planeti. Otkrila su je dvojica ruskih astronoma Vitalij Nevski i Artjom Novičonok iz opservatorije International Scientific Optical Network, po čemu je i dobila ime (ISON).
Šta su komete?
Komete su mala tela Sunčevog sistema. Zbog toga što se najvećim delom sastoje od leda i prašine, astronomi ih nazivaju prljavim grudvama. Osnovni, čvrsti deo komete, njeno jezgro, naziva se nukleus, a uglavnom su nepravilnog oblika, jer nemaju dovoljno veliku masu i gravitaciju zbog koje bi formirale sferan oblik.
Putujući ledenim kosmosom, komete ostaju zaleđene i neaktivne. Zbog njihove veoma tamne površine i njihovih malih dimenzija, potpuno ih je nemoguće detektovati sve dok ne stignu do unutrašnjeg dela Sunčevog sistema. Ono što komete čini prepoznatljivim je njihov rep. Kada kometa priđe dovoljno blizu Suncu, počne da isparava zbog sve jačeg Sunčevog zračenja stvarajući oko sebe komu – blještavi, sferni oblak gasa, koji može biti veći od nukleusa i milion puta. Ova isparenja se u mlazevima slivaju u pravcu duvanja solarnih vetrova, formirajući čuvene repove kometa.
Odakle komete dolaze?
Kratkoperiodične komete, ili one koje kroz Sunčev sistem prođu jednom ili više puta tokom 200 godina, kakva je, na primer, Halejeva kometa, stižu iz Kajperovog pojasa, oblasti koja se proteže daleko iza orbite najudaljenije planete Sunčeve porodice, Neptuna. Neka od tela koja naseljavaju pojas sastoje se od kamenitih materijala, ali će kod većine preovlađivati led.
Dugoperiodične komete, ili one kojima je potrebno više od 200 godina da naprave jednu orbitu oko Sunca, kakva je kometa ISON, najverovatnije dolaze iz neistraženih prostranstava Ortovog oblaka, mistične i ledene teritorije koja se nalazi na pola puta između Sunca i susedne zvezde, Alfe Kentauri.
Komete imaju različite putanje oko Sunca – neke poput ISON-a samo jednom prođu kroz Sunčev sistem, pre nego što, prateći hiperboličke ili paraboličke putanje, odu daleko u međuzvezdani prostor da se nikada ne vrate.
Koliko će kometa ISON biti sjajna?
ISON i Sunce će se naći na najmanjoj udaljenosti 28. novembra, na svega 1,2 miliona kilometara iznad površine zvezde. Zbog toga će buknuti tako snažnim sjajem, koji se najavljuje još otkad je otkrivena, i trajaće sve do kraja novembra. No, profesionalni astronomi su delimično uzdržani u najavama sjaja koji možemo da očekujemo, a posebno su skeptični oko medijskih najava da će biti višestruko svetlija od sjaja punog Meseca. Najviše čemu se možemo nadati je da ISON bude sjajna poput planete Venere na noćnom nebu, koja je u našem narodu poznata i kao Zvezda Danica, a koja je treći najsjajniji objekat na nebu, odmah nakon Sunca i Meseca. No, videće se golim okom jasno, u to nema nikakve sumnje.
Kakva sudbina čeka ISON?
Sudbina ISON-a je veoma neizvesna. Moguće je da će na ovaj način izgubiti deo svog sadržaja, ali i da će prilazak Suncu okončati na ikarovski način – samosagorevanjem. Postoji više scenarija. Ako doživi sudbinu kometa LINEAR iz 2000. i komete Elenin iz 2011, ISON bi mogla da se dezintegriše pod dejstvom Sunčevog zračenja i pre 28. novembra, pre nego što stigne do najbliže tačke Suncu. Drugi scenario je da u tački najbližeg prolaska zvezdi, kad njena temperatura poraste na više hiljada stepeni, dođe do smrti komete – mada deluje da ovakav pakao malo šta može da preživi, stenje od koga je kometa ISON sačinjena neće ispariti na ovoj temperaturi, ali može izgubiti na masi, za šta je trenutno teško načiniti dobru pretpostavku. Poslednji, i po mnogima najverovatniji scenario, jeste da kometa preživi „bliski kontakt“ sa zvezdom i nastavi put ka ledenim prostranstvima svemira, umanjena, ali i dalje postojeća.
Da li je ISON pretnja za Zemlju?
Skorašnja posmatračka istorija pamti slučajeve kao što je udar komete Šumejher-Levi u planetu Jupiter, da komete mogu biti i opasne, ako ste zle sreće da im se nađete na putanji baš kad naiđu. Na sreću, prolazak ISON-a ne samo da je bezopasan nego još nije ni prouzrokovao veću zabrinutost.
Istražite više o kometama.