CPN je preduzeo niz koraka kako bi se spasao od uništenja ovaj izuzetno vredan brod koji je pre deset godina dobijen kao poklon iz Nemačke
Argus je rečni brod laboratorija u vlasništvu Republike Srbije. Predviđen je za istraživanja vode i rečnih ekosistema. Kao jedinstven plovni objekat ove vrste u Srbiji i regionu, brod može da se koristi za takozvana maršrutna merenja i istraživačke ekspedicije na rekama, naučna merenja, obrazovanje studenata i mladih istraživača, kao i za naučnopopularne aktivnosti. U Centru za promociju nauke Argus sa ponosom predstavljaju i kao „primer kako se, uprkos poteškoćama, dragoceni resursi ipak mogu spasiti od propadanja“.
KO SE STARA O BRODU ARGUS?
Prema ugovoru koji je 2011. godine Centar za promociju nauke potpisao sa Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja, brigu o brodu do sada je vodio Centar za promociju nauke. U poslednjih godinu i po dana, CPN je preduzeo niz koraka kako bi se ovaj izuzetno vredan brod, koji je pre deset godina dobijen kao poklon iz Nemačke, spasao od uništenja. Brod je istovremeno u nadležnosti Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, koje je nedavno iskazalo interes da i ono preuzme brigu o brodu.
ZAŠTO JE BROD REMONTOVAN?
Kada je Centar za promociju nauke preuzeo brigu o brodu, on nije bio u plovnom i upotrebnom stanju. Zapušten, pokvaren i zaboravljen, brod je stajao ukotvljen u vojnom pristaništu na Dunavu. Tokom 2012. godine CPN je preduzeo inicijativu da se obezbede sredstva za popravku Argusa. Nakon sprovedenog tendera za izvođača radova, brod je sredinom 2012. otplovio u brodogradilište u Apatinu na remont. Nakon višemesečnog remonta, u februaru 2013. godine – upravo na desetogodišnjicu dolaska u Srbiju – Argus je ponovo spreman za plovidbu i istraživačke aktivnosti na rekama Srbije.
KOJA JE NAMENA BRODA ARGUS?
Nakon što je spasen od daljeg uništenja, Argus može da bude od velike koristi srpskim istraživačima i državnim institucijama. “Verujemo da će posebnog značaja biti našim naučnicima u istraživačkim projektima koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i u ekspedicijama u kojima će, nadamo se, naša zemlja učestvovati”, kažu u Centru za promociju nauke. U narednom periodu, pre nego što brod preda Ministarstvu energetike, CPN će na Argusu sprovoditi aktivnosti u okviru evropskih projekta u kojima je partner i organizovati niz naučnopopularnih događaja, u saradnji sa našim naučnicima, ali i stranim naučnim centrima koji širom sveta imaju slične programe.
GDE I KADA JE ARGUS IZGRAĐEN?
Brod laboratorija Argus izgrađen je 1972. godine. Tada je bio najopremljenija ploveća laboratorija u Evropi. Brod su koristili nemački istraživači koji su plovili Rajnom ispitujući stanje ribljeg fonda i ekosistema na reci. Ova istraživanja su dala presudan doprinos u čišćenju nekada izuzetno zagađene reke Rajne, a brodska laboratorija se proslavila i izvan Nemačke.
KAKO JE ARGUS STIGAO U SRBIJU?
Brod Argus je Srbiji poklonila nemačka pokrajina Hesen. Nakon što su obezbedile novi rečni istraživački brod (Argus 2), vlasti u Hesenu su ponudile Argus Dunavskoj komisiji kako bi bio poklonjen nekoj od zemalja iz donjeg toka Dunava. Nakon žestokih pregovora među podunavskim državama, kod Nemaca je intervenisao lično tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić, zamolivši da se brod dodeli Srbiji. Argus je do beogradskog pristaništa doplovio 2003. godine, samo nekoliko dana pre atentata na premijera.
U KOJIM ISTRAŽIVANJIMA JE ARGUS UČESTVOVAO?
Argus je zbog svojih karakteristika bio izuzetno tražen, kako za lokalne projekte tako i za međunarodnu saradnju. Od 2003. godine, kada je stigao u Srbiju, ovaj brod je bio angažovan na nekoliko projekata, kao što su Aqua terra u 2004. godini, Maršrutno merenje Save, Iron gate – Sediments Evaluation i Ekspedicija „Tisa“ u 2006. godini, kao i Terenska vežba CMA2 u Budimpešti 2008. godine. Svakako najveći istraživački pohod u kom je Argus poslednjih godina učestvovao je The Joint Danube Survey 2 – drugo zajedničko istraživanje reke Dunav obavljeno tokom 2007. godine.
ZAŠTO SU ISTRAŽIVANJA NA ARGUSU DO SADA BILA OBUSTAVLJENA?
Brod je 2003. godine došao u nadležnost Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje. Sa idejom da pomogne u praćenju kvaliteta vode Dunava i njegovih pritoka, među prvim zaduženjima bila su mu takozvana maršrutna merenja kvaliteta vode duž toka Dunava kroz Srbiju, što je obavljao Republički hidrometeorološki zavod Srbije. Međutim, nakon nekoliko istraživačkih misija, sva istraživanja su zamrla, a Argus je ostao usidren u vojnom pristaništu i polako je propadao. Na sreću, upravo na desetu godišnjicu dolaska u Srbiju, brod Argus je remontovan i ponovo spreman za plovidbu.
PO ČEMU SE ARGUS RAZLIKUJE OD DRUGIH BRODOVA?
Brod Argus je dug 33 metra, ima gaz od 1,3 metra i pokreće se pomoću dva motora, opremljen je sa dva agregata za struju. Dva krmena propelera omogućavaju mu da dostigne brzinu od 21 km/h, a poseduje i jedan pramčani propeler za bočno kretanje. Za razliku od ostalih sličnih brodova, u potpalublju Argusa je smeštena laboratorija za hemijska, fizičko-hemijska i biološka ispitivanja. Na brodu se nalaze tri pumpe pomoću kojih se uzimaju uzorci vode – rečna voda se tako, integrisanim sistemom, dovodi direktno do česme u laboratoriji. Na pramcu broda je hidraulični teleskopski kran za uzorkovanje sedimenata, pomoću koga se može prikupiti materijal nataložen na dnu korita. Uz to, na krmi se nalazi centrifuga za izdvajanje čvrstog materijala koji se nije slegao na rečno dno.
GODINA VODE
Naučnopopularni program Centra za pomociju nauke na Argusu tokom marta 2013. biće posvećen obeležavanju Godine vode. Naime, Ujedinjene nacije su 2013. godinu proglasile Međunarodnom godinom saradnje u oblasti voda (http://godinavode.cpn.rs). Tim povodom, CPN je pripremio niz aktivnosti koje će biti realizovane na obnovljenom Argusu. Učesnici radionica i naučnih demonstracija, ali i posetioci tribina i predavanja, moći će tokom marta 2013. na zanimljiv način da steknu korisna znanja iz brojnih naučnih oblasti među kojima su biologija, mikrobiologija, ekologija i hidrobiologija, ali i da saznaju mnogo o kvalitetu rečne ribe, istoriji brodarstva i kulturi života na rekama.