Aleksandra Jovanić, jedna od dva pobednika lokalnog konkursa u okviru projekta Evropska mreža digitalne umetnosti i nauke, osmislila je zanimljiv rad koji povezuje nauku i umetnost
Tekst: Ljiljana Ilić
Učešće na konkursu Evropska mreža digitalne umetnosti i nauke, jednom od projekata u okrilju programa Kreativna Evropa, uzbudljiva je prilika da se istraže nove umetničke forme uz pomoć nauke.
Ovaj projekat, na globalnom nivou, nudi za najbolji rad u kome se spajaju umetnost i nauka primamljivu nagradu u vidu jednomesečnog boravka u čileanskoj opservatoriji u pustinji Atakama, jednom od najznačajnijih astronomskih centara na svetu. U drugom krugu, na nacionalnom nivou, takođe se biraju najbolji radovi: kod nas, dvoje odabranih za prethodnu godinu su Aleksandra Jovanić i Bogdan Stefanović.
Kako je Aleksandra Jovanić dospela u ove naučno-umetničke vode? Nakon što je diplomirala informatiku na Matematičkom fakultetu, svoje znanje iz oblasti prirodnih nauka oplemenila je umetnošću: doktorirala je digitalnu umetnost na Interdisciplinarnim magistarskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Stvarajući u oblasti digitalne umetnosti, Aleksandrini poslovni zadaci pokrivaju širok spektar tema – osim što je profesor na Univerzitetu umetnosti, gde predaje Tehnologiju novih medija, veb-dizajn i interaktivnu multimediju, ona, između ostalog, dizajnira i raznovrsne publikacije, radi dizajn filmova (Pored mene reditelja Stefana Filipovića, animirani Rabbitland rediteljke Ane Nedeljković i Nikole Majdaka), bavi se 3D modelingom i animacijom, brendira ustanove, pravi plakate za pozorište i film.
Kako je nastao rad kojim je konkurisala za projekat Evropska mreža digitalne umetnosti i nauke?
Ideja projekta Imaginarne mape bazira se na potencijalima primetnim u transformisanju prepoznatih pravilnosti i nepravilnosti u prirodi i društvenim naukama u vizualizacije ličnih narativa. Priče koje nas čine, naši mikrosvetovi, mogu se uvećati preko naših dimenzija i biti predstavljene kao lične mape.
Videvši pre nekog vremena stare zvezdane mape, Aleksandra se zainteresovala za njih, naročito za seriju iz 1850. godine, i počela je da ih rekonstruiše. Ne samo da je iscrtavala sazvežđa, već je proučila priče o njihovim imenima i mitologiji u pozadini, popunjavjući praznine i delove mape koji su vremenom postali nevidljivi. Tako je i došla na ideju da je zvezde moguće grupisati i na neki drugačiji način i kreirati potpuno drugačija sazvežđa i njihove vizualizacije od onih koje poznajemo.
Rad će, inače, uz stručnog mentora i podršku Centra za promociju nauke, biti realizovan pomoću tehnologije proširene realnosti. Učesnici, posetioci izložbe, biće anketirani o svojim izborima, stvarima koje vole ili ne vole, događajima iz života, kroz nekoliko vrlo jednostavnih pitanja. Na osnovu tih podataka, biće kreirana jedinstvena mapa neba i sazvežđa za svakog posetioca, koja je vidljiva kroz mobilni uređaj svuda oko gledaoca, koji konstruisanu mapu doživljava kao svoju ličnu.
Aleksandra Jovanić će svoj rad, zajedno sa drugim dobitnikom Bogdanom Stefanovićem i uz četiri rada internacionalnih umetnika, predstaviti na izložbi u Galeriji Kulturnog centra Beograda, u aprilu 2016.