DAN DUNAVA

Velika reka Evrope

Dan Dunava se obeležava 29. juna svake godine, u čast usvajanja Konvencije o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav. Šta sve poseduje, sa čim se suočava i šta ova reka zapravo predstavlja?

Tekst: Slobodan Bubnjević

Rađa se u srcu Evrope. Njegove žile i kapilare, usečene u planinsko tkivo kontinentalne stene, izviru iz Crne šume, spajaju se i rastu, sjedinjuju Brigah i Breg kao što će sjediniti tolike evropske tokove, pretvarajući se lagano u onu reku koju su prepotopske, geološke sile izabrale da od svih drugih vodenih tokova, baš ona odnese na istok i jug vodu Evrope, da pronađe more makar ono bilo stotinama, hiljadama kilometara daleko.

I Dunav se, nezaustavljiv, plav, srebrn i siv, spušta i silazi u prostranu ravnicu, ali put je zaista dalek – divovska bujica u koritu više ne staje, samo nastavlja dalje, i dalje, nemoguće ju je zaustaviti, širi se i raste u gigantski tok koji neprekinuto klizi kroz gradove i države, kroz narode i epohe. Sve do 2860 kilometara daleke divlje delte, bujne močvare koja se pretapa u Crno more, do mesta za koje su drevni Heleni verovali da su baš tamo Argonauti odneli zlatno runo, pre nego što je zauvek izgubljeno.

Dunav je glavna vodena arterija Srednje Evrope – ova impozantna reka sakuplja sve vode sa površine koja je veća od 800 miliona kvadratnih kilometara. Kao malo šta drugo, Dunav proseca put kroz raznovrsne kulture, kroz mrtve istorije i nagoveštaje budućnosti, kroz mesta koja su po malo čemu drugom slična osim što dele tok Dunava, jednog istog, bez obzira na to da li ga ljudi na obali zovu Donau, Duna, Dunarea, Dunav ili Dunaj. Samo zato što postoji, takva kakva jeste, ova reka priča priču Evrope bolje od bilo kog milionskog projekta  Evropske unije.

Mada je drugi po dužini na kontinentu, Dunav je najveći vodotok u Evropskoj uniji. Uz to, tako veliki Dunav je jedina evropska reka koja teče od zapada ka istoku – od Crne šume do Crnog mora. To se retko ističe, pa ćemo ponoviti – Dunav je jedini veliki tok koji u Evropi vodi na istok. Nažalost, on po svom smeru nije jedinstven samo među rekama, nego među tokovima uopšte – političkim, ekonomskim, migracionim, pa na kraju i turističkim.

Za razliku od većeg dela gornjeg toka, nakon Devin kapije, Dunav je u srednjem i donjem delu ostao neistraženo područje. Nakon Nemačke, Austrije i Slovačke, sledi put kroz Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Ukraniju, Moldaviju, Bugarsku i Rumuniju – pred vama je više od 1600 kilometara, odnosno još šezdeset odsto toka Dunava.

Iza vas na Dunavu ostaju četiri prestonice, Beč, Bratislava, Budimpešta i Beograd, a pored njih tu su i hiljade kilometara državnih granica. Naime, dobrim delom svog toka, Dunav je ono što je oduvek bio – granica. U doba Rimske imperije, Dunav je predstavljao Limes, granicu, da bi u vekovima potom dugo bio linija razgraničenja raznih carstava i civilizacija.

Dunav je glavna rečna arterija kontinenta koja sakuplja sve vode sa površine veće od 800 miliona kvadratnih kilometara

Zbog svega toga, toku Dunavu, a posebno na srednjem delu, postoji čitav niz značajnih utvrđenja koja je više nego uzbudljivo pogledati. Neki od tih spomenika prošlosti, poput Viminacijuma i Trajanovog stuba potiču iz doba Rima. Većina je ipak iz poznog srednjeg veka, iz doba kad su Turci u pokušaju da osvoje Evropu stigli samo do ove reke.

No, uz ovakve spomenike, posebno su intrigantna arheološka nalazišta kakva su Vinča i Lepenski Vir, koja iz različitih epoha svedoče kako je Evropa rasla na Dunavu – prvi ljudi neolita u Evropi nastanjivali su ovo područje, koristeći Dunav i njegove pritoke kao jedine prohodne puteve kroz nepregledno rastinje i močvarno tlo. Istim rutama su se na istok kretali brojni narodi, uključujući i Kelte, koji su kumovali imenu reke, nazivajući ga po jednoj neobuzdanoj i divljoj rečnoj boginji. Ko god je plovio Dunavom, dobro zna da je to put kroz istoriju Evrope.

Ni u kom slučaju se ne sme potceniti jedan drugi aspekt života na ovoj reci. Dunav je, naime, plovan najvećim delom svog toka. On predstavlja takozvani evropski koridor „sedam“ i ključna je arterija u evropskom saobraćaju. Zahvaljujući kanalu Rajna–Majna–Dunav, preko ove reke je danas pomorska luka Roterdam u Holandiji spojena sa Crnim morem.

Na Dunavu se nalazi i čitav niz funkcionalnih građevina. No, otkako uđe u Hrvatsku pa sve do Crnog mora, na Dunavu ima sve manje mostova. Razlog nije samo manje razvijena putna mreža u ovom delu Evrope, nego što je reka u donjem toku sve veća i teže ju je premostiti. No, neki od dunavskih mostova su upravo zbog graditeljskog izazova, čudesne građevine.

Budući da se Dunav u Đerdapskoj klisuri prirodno sužava, no ovom mestu je još u 2. veku nove ere bio podignut most, najveći u to doba na svetu – po nalogu cara Trajana sagradio ga je grčki arhitekta Apolodorus iz Damaska za potrebe vojnog pohoda na Dakiju. Most su srušili sami Rimljani posle povlačenja iz Dakije, ali je danas ostao Trajanov stub kao obeležje tog graditeljskog čuda starog veka.

Dunav je jedina evropska reka koja teče od zapada ka istoku – od Crne šume do Crnog mora

Na drugoj strani, uz Dunav je danas, dobrim delom toka, izgrađena ogromna infrastruktura za odbranu od poplava. Ona se u gradskim zonama uz reku jasno uočava. No, branjena područja se prostiru i stotinama kilometara daleko od ove reke, na brojnim njenim pritokama. Najveći deo nasipa su zemljane prepreke, ali ima i drugih rešenja. Pored toga, kao u slučaju gigantskog sistema Dunav–Tisa–Dunav u Srbiji, oko Dunava je prokopano na hiljade kanala, koji su, osim što služe za isušivanje i navodnjavanje, dobrim delom plovni.

U srednjem i donjem toku je oko Dunava razmeštena značajna privreda. Pored divovskih energetskih objekata, Đerdapa i nuklearki, uz Dunav se nalaze najveće nacionalne industrije – najveće rafinerije, železare, hemijska i pehrambena industrija – sve što zahteva vodu, blizu je Dunava i njegovih pritoka.  Dunav obezbeđuje njihov rad i prihoduje milijarde evra nacijama u ovom delu Evrope. Međutim, ta područja čine veliki pritisak na životnu sredinu oko reke i na reci.

U slivu Dunav danas živi 80 miliona ljudi. Sva ona urbana područja koja su na pritokama reke, kao i ona na njoj samoj, vrše dodatni pritisak na živi svet Dunava. Otpadne vode većine gradova iz sliva završavaju u Dunavu, dok se još uvek samo deo obrađuje u fabrikama za otpadne vode.

Međutim, Arhuska konvencija, informisanje samih građana i intenzivnije uključivanje lokalnih zajednica, u mnogim sredinama već daje rezulate na ovom planu – ljudi koji žive oko Dunva vrše najsnažniji pritisak na svoje vlasti da ne uništavaju bogatstvo reke. Taj proces, koji je u gornjem toku dao izvaredne rezultate, polako se razvija i u donjim delovima toka Dunava.

Mada je drugi po dužini na kontinentu, Dunav je najveći vodotok u Evropskoj uniji

Na Dunavu je danas sedamnaest područja zaštićeno zakonom, od čega su samo tri u Austriji i Nemačkoj. U Mađarskoj ih ima dva, u Hrvatskoj jedno, u Srbiji pet, u Rumuniji četiri i u Bugarskoj dva. S obzirom na dugoročnu strategiju Evropske unije da se uvećava površina koja je pod zaštitom zakona, može se logično očeikavti da će površina zaštićenih područja rasti u budućnosti.

Uprkos tolikom pritisku urbanih područja i insutrije, Dunav ipak nije prljava reka. No, za to ne treba da zahvali samo povećanoj ekološkoj svesti. Što je dalje od izvora, Dunav se prirodno snažnije čisti – što je veći, to više raste njegov kapaciet samočišćenja.

Dunav je u srednjem toku velika, snažna reka. Kod Beča u sekundi pronese 1900 kubnih metara vode, kod Budimpešte već ima protok od 2350 kubnih metara u sekundi, a kod Beograda čak 4000 kubnih metara vode u sekundi. To je čudovišna snaga koja uspeva da odoli i ekološki najmanje odgovornoj vlasti.

Dunav ima čak 29 velikih pritoka. Njihov potencijal i uopšte kapacitet celog sliva, ni u kom smislu ne treba zanemariti. Na Dunavu ima sedamnaest velikih ostrva, ada koje su same po sebi predeli izuzetne lepote koje nastanjuje ogroman broj vrsta. Oko Dunava i u njegovoj blizini prostiru se ogromna prostranstva šuma, ritova i močvara. Živi svet Dunava danas čini oko 2000 biljnih i oko 5000 životinjskih vrsta.

Provesti bilo koga Dunavom, od Donauešingena do Suline, znači prirediti mu u punom smislu – put kroz Evropu. Pokazati mu snagu Starog kontinenta, njegovu veličinu, razbarušenost i jedinstvo razlika. Pokazati mu kako raste evropska civilizacija. Pokazati mu kako zaista izgleda njen dom.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs