Kultura nauke

Vekovi opasnog življenja

1512, 1612, 1712… 2012. Sa svakom novom godinom rađaju se novi i novi elementi, uvek uz staru borbu između dogme i znanja

OKRET Foto: Sandra Milanović

 

PIŠE: Slobodan Bubnjević

 

1512.

Jan Matejko - Nikola Kopernik

Širom Evrope već četiri godine vodi se sveopšti rat između rimskog pape i Mletačke republike – u njemu se papske države, Venecija, Španija, Francuska, Engleska i brojne druge kraljevine i vojvodstva naizmenično udružuju u „sveta“ savezništva i koalicije. Tokom ove godine, devetnaestogodišnji švajcarski student Filipus fon Hohenhajm stiže u Feraru, gde će izučiti tadašnja znanja i razviti se u najpoznatijeg alhemičara XVI veka, u istoriji nauke poznatog kao Paracelzus. U međuvremenu, u Nemačkoj, budući reformator crkve Martin Luter postaje doktor teologije i preuzima mesto na Univerzitetu u Virtembergu. No, mali događaj koji će izmeniti istoriju u narednih pet vekova zbiva se daleko na severu, u manastiru Varmija, kod Krakova u Poljskoj. Nakon godina obrazovanja u prirodnim naukama i putovanja Evropom, katolički kaluđer Nikola Kopernik počinje da piše Commentariolus, kratki tekst koji će poslati drugim evropskim misliocima i iz koga će kasnije izrasti epsko delo O kretanju nebeskih tela (De revolutionibus orbium coelestium). Ova knjiga, koja u opisivanje kretanja planeta uvodi pojam heliocentričnog sistema, prouzrokovaće takozvanu kopernikansku revoluciju i početak nove naučne ere u promišljanju sveta.

 

1612.

Galileo pred sudom Inkvizicije

Epoha verskih sukoba, koja je počela sa Luterovom reformom, još traje u nizu neprekidnih buna i ratova, koji će se nastaviti tokom celog ovog veka. Hronike beleže kako se i ove godine vešaju jeretici, ali i žene osumnjičene da su veštice. Nakon što je tri godine ranije otkrio Jupiterove satelite, uz pomoć teleskopa, tadašnjeg tehnološkog čuda koje je dobio iz Holandije, italijanski sledbenik Kopernika Galileo Galilej prvi put zapaža planetu Neptun, ali pogrešno veruje da je reč o zvezdi nekretnici.

 

1712.

Njukomenova parna pumpa

Kraljevina sa severa, Švedska, uspeva da savlada Dansku i Saksoniju, i postane jedna od najmoćnijih evropskih država. Na drugoj strani kontinenta, na Balkanu, priprema se novi rat između Austrije i Turske. No, verski ratovi u ovom veku ulaze u poznu fazu, a Evropa sve više traga za novim svetovima sa one strane mora. Uz saznanja koja neprekidno stižu iz novootkrivenih kolonija, u Engleskoj se javljaju i prva tehnološka čuda. Atmosfera je više nego pogodna – uz opštu političku i religijsku reformu – u Londonu još živi ser Isak Njutn, upravitelj kraljevske kovnice novca, filozof, matematičar i kreator jedne nove, kopernikanske i eksperimentalne nauke – fizike. Tokom ove godine će u Blek Kantriju Tomas Njukomen i Džon Kali napraviti prvu praktičnu termodinamičku mašinu, napravu koja može da pretvori toplotu vodene pare u takozvani mehanički rad. Oni u lokalnom rudniku postavljaju Njukomenovu parnu mašinu, koja će služiti kao pumpa za vodu. Biće to prvi korak ka industrijskoj revoluciji.

 

1812.

Merni sistem

Na Balkanu propada Prvi srpski ustanak, dok Napoleonovi ratovi još besne Evropom. Francuska revolucionarna republika, iznikla na novom duhu saznanja i borbe za ljudske slobode, zapalila je i srušila stara carstva i kraljevine, ali je Napoleonovo carstvo već uzdrmano serijom poraza koju mu tokom 1812. nanosi koalicija evropskih vladara. Nakon brojnih društvenih reformi, koje će uskoro biti ukinute, francuski revolucionarni car ove godine dekretom proglašava upotrebu metričkog sistema, Mesures usuelles. Nekoliko decenija kasnije, na toj tradiciji nastaće novi, internacionalni metrički sistem – novi sistem mernih jedinica koji će konačno ujediniti svet u trgovini i merenju.

 

1912.

Ken Maršal - Potonuće Titanika

Politička scena širom starog kontinenta uzburkanija je nego ikad. Sprema se opšti, svetski rat. Okončana je „lepa era“, belle epoque, u kojoj je, sa početkom 20. veka, svet verovao u nezaustavljivi tehnološki i društveni napredak. No, naučnici širom sveta nikada pre nisu otkrivali tako mnogo kao u ovom dobu – Alfred Vigner dolazi do teorije kontinentalnog drifta, Kazimir Fank otkriva vitamine, pravi se prvi ekstazi kao sintetička droga, biolozi tragaju za načinima da opišu Darvinovu teoriju i Mendelove zakone nasleđivanja, fizičari izučavaju nove pojave u atomu i na seriji Solvejovih konferencija debatuju o Ajnštajnovoj teoriji. U noći 12. aprila, na Atlantiku iznenada tone Titanik, najveći i najmoćniji putnički brod do tada konstruisan, ponos industrijske revolucije. Svet izlazi iz doba nevinosti.

KULTURA NAUKE

Svakodnevica od pre 1000, 400 ili 100 godina nije bila ista kao danas. Kako i zašto se promenila? Koliko je tome doprinela nauka? Koliko su kreativne ideje, upornost i hrabrost istraživača promenili svet?

Istražite tekstove iz rubrike KULTURA NAUKE.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs