Na 156. godišnjicu rođenja Nikole Tesle i Dan nauke, prisećamo se  jednog od Teslinih izuma koji je omogućio svet u kom danas živimo

 

Tekst: M. Vidić 

Amerika, krajem devetnaestog veka. Od njujorških dokova do Srednjeg zapada bukti nova industrijska revolucija svojim najsvetlijim plamenom. Preduzetnički duh i opšta želja za uspehom pretvaraju male, siromašne doseljenike u velike industrijske magnate. Niču čitavi gradovi, rastu fabrike, a ulice prekriva sasvim nova mreža – hiljade i hiljade kilometara električnih žica. Struja počinje da teče svetom.

Jedan od očeva električnog napretka, pionir naizmeničnih struja, slavni njujorški pronalazač Nikola Tesla, prolazi širokom avenijom na Menehtnu i izbija pred Bruklinski most. Dugo posmatra radnike koji postavljaju nove vodove, strujnu vezu sa Bruklinom i Long Ajlendom, a prolaznici pokazuju prstom na slavnog pronalazača.

No, Tesla putuje daleko. Njegov zagonetni osmeh prikriva jednu sasvim novu ideju. Ideju koja ide mnogo dalje nego što žice mogu dosegnuti.

Teslin brod

Teslu su i mnogo ranije opsedale misli o životu bez žica. Sanjao je o bežičnom prenosu energije i o tome je često govorio: „Progres na ovom polju daje mi nadu da ću doživeti ostvarenje mog najvećeg sna – prenos snage od stanice do stanice bez korišćenja bilo kakve žice“, rekao je prilikom otvaranja hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima.

Još tokom svog neobičnog detinjstva, koje je Tesla proveo u Smiljanu i kasnije u Gospiću, smišljao je male pronalaske kako bi lovio gundelje i žabe, a od stvari koje je nalazio u prirodi i po kući pravio je igračke. Puštao je da barama plove brodići i pokušavao da ih natera da se kreću onako kako je on želeo, a ne tamo kud ih je vetar nosio.

Nekoliko decenija kasnije, sada četrdesetogodišnjak, ušao je u istoriju kao prvi čovek koji je uspeo da demonstrira radio-kontrolu i to tako što je bežičnim putem upravljao jednim brodićem.

Iz čuvenog patenta: Teslina ilustracija broda kojim se bežično upravlja

Njegova konstrukcija daljinske kontrole smatra se jednim od prvih pokušaja ovakvog upravljanja. Tesla je 1898. godine patentirao, kako je naveo, metod i uređaj za mehanizam kontrolisanja pokretnih plovila ili vozila. U podnesku patenta naš naučnik je objasnio da je osmislio neke nove načine za kontrolisanje operacija iz daljine kod plovećih objekata koji imaju motore sa propelerom.

Iste godine, u Medison skver gardenu u Njujorku demonstrirao je kontrolu radio-vezom. Iskoristio je izložbu elektronike koja se održavala na Menhetnu da bi predstavio svoj brod na daljinsko upravljanje koji je nazvao „teleautomaton“.

Mali brod je poslušno ispunjavao naredbe iz publike: prisutni su Tesli dovikivali u kom pravcu brod da ide, a Tesla je upravljao stojeći ispred velike drvene kutije sa prekidačima. U patentu, a i na svojim prezentacijama, stalno je ponavljao da je reč, ne o tehnici, već o „umetnosti upravljanja“, što se graničilo sa nekim oblikom robotike.

Uređaj je pokazao i američkoj vojsci, jer je verovao da će oni biti zainteresovani, ali u narednih nekoliko decenija Teslin izum, kao i oni koji su došli posle njega, nisu našli veliku primenu.

Teslin izum stigao je na Mars

U vreme svojih prezentacija daljinske kontrole, Tesla je živeo u tadašnjem Gerlak hotelu u Njujorku, između Brodveja i Šeste avenije. Pošto je u svojoj sobi eksperimentisao sa radio-talasima, zgrada hotela je preimenovana u „Radio-talas“, a na njenom ulazu 1977. postavljena je komemorativna ploča kojom se podseća na velika Teslina dostignuća.

Na istom principu kao i Teslin brod, danas, više od veka kasnije, funkcionišu mnogi uređaji koji nas okružuju. Mnogi verovatno još čuvaju igračke iz detinjstva koje veoma nalikuju Teslinom brodu, a koje su uz pomoć daljinskog uređaja vozili po obližnjoj reci, jezeru ili moru. Drugi možda imaju autiće ili neka slična vozila na daljinski.

No, radio-kontrola ima i mnogo korisniju upotrebu od zabave i igre. U Drugom svetskom ratu, na primer, radio-vezom navođene su rakete, a danas se obilato koristi u avijatici.

Teslin izum  koristi se čak i na Marsu – Mars roverima, vozilima za istraživanje crvene planete, upravlja se, iz sasvim razumljivih razloga, sa daljine.

 

 

 

 

 

 

podeli