Koliko je spanać zaista bogat gvožđem? Pozadina priče o Popaju
Tekst: Jovana Nikolić
„Šta jede ovaj sićušni mornar kada ima takve mišiće“, verovatno su se pitali čitaoci novinskog stripa o porodici Ojl kada se 1929. godine pojavio nov sporedni lik u ovoj priči. Nikome nije bilo jasno odakle Popaju, za koga je Elzi Segar inspiraciju pronašao u lokalnom kavgadžiji, tolika snaga. Međutim, tajna nije bila u hrani. Bilo je potrebno samo da pomazi magičnu kokošku. Ni ime dotadašnje glavne junakinje, Olive Ojl, nije sugerisalo čitaocima da je maslinovo ulje zdravo već su svi članovi njene porodice imali imena koja asociraju na neku vrstu ulja. A onda je, 1932. godine Popaj prvi put probao spanać.
Ovaj čudesni sadržaj konzerve od tog trentuka postao je jedini izvor njegove snage. Godinu dana kasnije pojavljuju se i prvi crtani filmovi o Popaju, a njihova popularnost će napraviti od ovog mornara, ali i od spanaća još veće zvezde. Njegovi mišići će se pretvarati u tenkove, pegle, nakovanje, pesnice u čekiće, a roditelji će pričati deci: „Ako želiš Popajevu snagu, jedi spanać jer on je pun gvožđa.“ Međutim, da li je zaista tako?
Nesumnjivo je da je gvožđe veoma važan mineral za organizam. Mada još niko od njega nije dobio nadljudsku snagu, nedostatak gvožđa dovodi do anemije i slabosti, dok hroničan nedostatak može da dovede i do ozbiljnijih posledica i trajnih oštećenja organa. Sa druge strane, prevelika količina ovog minerala bi mogla da ometa metabolizam, značajno ošteti srce i jetru, ali su ovakvi slučajevi veoma retki jer organizam apsorbuje samo onoliko gvožđa koliko mu je potrebno. Ovaj mineral u organizam dolazi preko velikog broja namirnica biljnog i životinjskog porekla, a spanać je samo jedna od njih koja se po količini gvožđa ne izdvaja previše od ostalih. U zavisnosti od toga da li se za pripremu jela koristi svež, zamrznut ili konzerviran spanać, kao i od načina pripreme, količina gvoža varira od 3 do 4 miligrama na 100 grama spanaća.
Kakvu bi tek snagu Popaj dobio kada bi imao dovoljno vremena da izgricka 100 grama semenki pre nego što krene da pesnicom deli pravdu, ako se uzme u obzir činjenica da se u njima može naći od 8 do 15 miligrama gvožđa u zavisnosti od vrste semenki. Odlična zamena za spanać bio bi i pasulj, koštunjavi plodovi, džigerica, žumance, crveno meso, kao i bilo koja zeljasta biljka. Prosečnoj odrasloj osobi potrebno je 8 miligrama gvožđa dnevno, a deci i ženama više nego muškarcima, dok je trudnicama potrebno čak 27 miligrama.
Međutim, nije samo važno koliko se gvožđa nalazi u određenoj namirnici, već koliki procenat organizam može da iskoristi. Zato je kuvani spanać mnogo korisniji od sirovog koji u sebi sadrži oksalnu kiselinu koja se prirodno vezuje za minerale pa ih organizam teže apsorbuje. Takođe je poželjno znati sa čime se spanać može kombinovati ukoliko želite da iskoristite što više gvožđa. Ljudski organizam mnogo lakše apsorbuje gvožđe iz mesa, nego iz biljaka i može da iskoristi veće količine, iako je povrće često preporučljivo iz drugih razloga. Može se reći da postoje dve vrste gvožđa jer se ono u životinjskom organizmu vezuje za proteine, među kojima je i hemoglobin pa je drugačije od onog koje se unosi hranom biljnog porekla.
Kada se uzme u obzir da je spanać samo jedna od namirnica kojima možemo povećati nivo gvožđa u svom organizmu, ostaju različita tumačenja zašto je slavni crtani mornar izabrao baš ovu biljku, ali nijedno ne može da pruži siguran odgovor. Među brojnim objašnjenjima nalazi se i priča o nemačkom naučniku , Erihu von Volfu, koji je 1870. godine merio koliko se gvožđa nalazi u spanaću, ali je u decimalnom zapisu zarez stavio na pogrešno mesto i iza sebe ostavio podatak da se u 100 grama ove biljke krije čak 35 miligrama gvožđa. Količina ekvivalentna onoj kada biste sa svakih 100 grama spanaća pojeli jednu spajalicu.
Prema jednom od tumačenja, mit o velikoj količini gvožđa se decenijama širio zahvaljujući ovom pogrešnom zapisu. Međutim, pre nekoliko godina kriminolog Majk Saton je objavio istraživanje u kome tvrdi da je priča o decimalnom zapisu i sama mit, nastao sedamdesetih godina dvadesetog veka, i da nije uspeo da dođe do njenog izvora niti originalnog zapisa pa sumnja da se sve zaista tako odigralo. Sa druge strane, našao je druge stare zapise u kojima su količine gvožđa preterano velike za šta krivi instrumente sa kojima su istraživači radili, a koji su kod spanaća povećavali nivo ovog minerala. Prema njegovim rečima, u vreme početaka Popajeve popularnosti, bila je poznata istina o spanaću a ovu biljku je slavni mornar izabrao isključivo zbog vitamina A, odnosno beta karotena kojim je spanać zaista bogat. Međutim, Saton nije potpuno razjasnio ovaj slučaj jer u njegovoj detektivskoj priči nedostaju mnogi delovi, kao i objašnjenje zašto Popaj za sebe govori da je gvozdeni čovek i zašto se mišići uvek pretvaraju u gvozdene predmete.
Čak i ako se sadržaj spanaća ostavi po strani, priča o jačanju ostaje. Nije slabašni mornar jedini koji je ojačao zahvaljujući spanaću, već i lokalna ekonomija pojedinih američkih gradova i to u vreme Velike depresije. Zato je Popaj prvi crtani junak koji je dobio svoju statutu koja je podignuta 1937. godine u Kristal Sitiju, u Teksasu, jednoj od dve američke prestonice spanaća. Time se ovaj grad odužio junaku zahvaljujući kome je u kriznim godinama povećana proizvodnja i prodaja spanaća, a njegove statue su kasnije nicale i u drugim gradovima. Najveći svetski proizvođač je Kina, koja proizvodi čak oko 90 odsto ukupne količine ovog povrća, a SAD, iako na drugom mestu ove liste, uspeva da proizvede tek oko dva odsto količine koja se nalazi na svetskom tržištu.
Međutim, u vreme Velike depresije bilo je važno prehraniti sopstveno stanovništvo i ojačati lokalnu ekonomiju, čemu je doprineo crtani i strip junak koga industrija nije stvorila, ali je umela da ga iskoristi. Tridesetih godina dvadesetog veka Popaj je bio popularniji čak i od Mikija Mausa, a do tada omraženi spanać našao se na trećem mesto omiljene hrane među decom, odmah posle ćuretine i sladoleda. Proizvodnja je porasla za 33 odsto, a ovaj crtani film je iskorišćen i kao reklama za konzerviranje hrane u vremenima kada je bilo pametno čuvati zalihe (Da li ste ikada videli Popaja kako bere spanać u bašti?).
Mnoge fabrike su i nakon krize na svoje konzerve stavljale Popajevu sliku, a grad Alma u državi Arkansas, u kome se takođe nalazi jedna od njegovih statua, godišnje konzerzvira oko 27 miliona kilograma spanaća. U kriznim vremenima spanać je pomoću crtanog filma propagiran i kao dobra zamena za meso koje nije lako kupiti, ali u njemu se krilo i pomalo simbolike kako će pravedan i naizgled sitan čovek uspeti da prevaziđe sve prepreke. Ovakva jačanja podigla su vrednost spanaću, koji je nesumnjivo zdrav, ali nije jedini na listi takve hrane, pa je najslavniji i najsnažniji mornar nastavio da se hrani isključivo ovom spasonosnom biljkom.