Zvezdarijum

Pluton na horizontu

Misija New Horizons koju je Nasa poslala u istraživanje patuljaste planete Pluton, u januaru 2015. ulazi u novu fazu

Tekst: Boris Klobučar

Nakon devet godina dugog putovanja kroz Sunčev sistem, misija New Horizons ulazi u ključnu fazu – počele su pripreme za susret sa Plutonom. Pritom, ne samo zato što je sve spremno za poslednje kilometre (dobro, 130 miliona kilometara) do primarnog cilja, nego se upravo obeležava i mali jubilej poduhvata – 19. januara ova misija puni devet svemirskih godina.

Naime, 19. januara 2006. godine, iz svemirske stanice Cape Canaveral u Floridi, uz pomoć rakete Lockheed Martil Atlas V lansirana je svemirska sonda sa sedam laboratorijskih instrumenata i ciljem upoznavanja Plutona – New Horizons. U to vreme Pluton je još bio u porodici planeta.

Sonda je finalne pripreme za prilazak Plutonu i njegovom najvećem satelitu Haronu počela 15. januara. To znači da su u toku kalibracije mernih instrumenata i opreme i fino podešavanje trajektorije, odnosno putanje ka ovom sistemu. Letelici je potrebno neko vreme da se razbudi, jer je prethodnih nekoliko godina, tačnije od februara 2007. godine bila u dubokom snu.

Kako bi očuvali merne i navigacione sisteme, kontrola misije je letelicu stavila u stanje hibernacije, tokom kog su svi sistemi, osim glavnog računara, bili ugašeni (odnosno podešeni na stand by). New Horizons se probudio 6. decembra i odmah javio kući da je sve OK. Ovo „odmah“ trajalo je oko četiri sata, koliko je potrebno siglanu da stigne od sonde do planete Zemlje.

Prethodno buđenje sonde bilo je u julu 2014. godine kada je New Horizons uslikao Plutonov satelit Hidra. Ovo je prvi put da je sonda detektovala Plutonov mali mesec, mnogo ranije nego što su naučnici iz kontrole misije to očekivali. NASA je vest o ovom događaju, nakon detaljne analize naučnika, objavila u septembru 2014. godine. Snimci su napravljeni posebnom monohromatskom kamerom visoke rezolucije koja se zove LORRI.

Nove granice

Vrhunac misije trebalo bi da bude prilazak Plutonu na svega 10.000 kilometara, kada će početi detaljnije analize i mapiranje patuljaste planete i njenog najvećeg satelita Harona. Ovaj događaj je planiran za 14. jul 2015. godine, a odbrojavanje na sajtovima i blogovima misije je odavno već počelo.

Planiranje ove misije počelo je još 2001. godine kada je Alan Stern, iz South Western Research instituta napravio predlog za ovaj projekat. Četrnaest godina kasnije, on je vođa čitave misije. U misiji veliku ulogu igra tim laboratorije za primenjenu fiziku Univerziteta „Džon Hopkins“.

New Horizons je deo programa NewFrontiers sa ciljem detaljnijeg ispitivanja Sunčevog sistema. Pored New Horizons, ovaj program uključuje i misije JUNO, lansiranu 2011. godine, koja bi 2016. godine trebalo da stigne u orbitu oko Jupitera i detaljno ispita atmosferu, magnetno polje i druge karakteristike ove planete i OSIRIS Rex, koja bi trebalo da bude lansirana 2016. godine u povratnu misiju prikupljanja uzoraka iz pojasa asteroida.

Ukupna cena čitave misije prelazi 650 miliona dolara. Nakon prolaska pored Plutona i Harona, sonda će nastaviti svoj put do Kuperovog pojasa, na samom obodu Sunčevog sistema, gde će, ukoliko oprema izdrži, nastaviti istraživanja.

New Horizons je prva misija koja je lansirana na Atlas V modelu rakete, i do danas je najbrže lansirana sonda sa planete – brzinom od 58.000 kilometara na čas. To je prva letelica koja je direktno lansirana u Sunčevu orbitu, a dodatno ubrzanje dobila je 2007. godine kada je proletela pored Jupitera.

U tom prolasku sonda je napravila snimke jupiterove atmosfere i prikupila deo podataka o planetinom magnetnom polju, a napravljeni su i detaljniji snimci Jupiterove crvene pege, kao i Galileovih satelita – Io, Europa (čije su erupcije sa površine detaljno analizirane), Ganimed i Kalisto. Od prolaska Jupitera, sonda je uglavnom u stanju hibernacije, a budna je bila svega dva meseca godišnje radi provere instrumenata.

Pored opreme za merenje i analizu, New Horizons nosi i disk sa 434.738 imena ljudi sa naše planete, zastavu SAD i nekoliko grama pepela Klajda Tomboa, astronoma koji je otkrio (tada planetu) Pluton.

Pluton i sateliti

Pluton je otpadnik Sunčevog sistema. Ovaj mali saputnik Zemlje oko zajedničke zvezde izbačen je iz porodice planeta 24. avgusta 2006. godine kada su se astronomi dogovorili da ga smeste u grupu patuljastih planeta. Otkrio ga je 1930. godine Klajd Tombo, astronom iz Arizone.

Ime je dobio po rimskom bogu podzemlja Plutonu, koji se naziva Had u starogrčkoj mitologiji. Ova patuljasta planeta ima svega 2400 kilometara u prečniku, a jedinstvena je po tome što je centar mase sistema Pluton – Haron izvan planete. Oba nebeska tela imaju isti period rotacije od 6,39  dana, a oko Sunca završe jednu orbitu za 247 godina.

Pluton ima pet prirodnih satelita. Pored Harona, 2005. godine teleskop Habl je pronašao još dva objekta koji su kasnije potvrđeni kao Plutonovi sateliti i dobili su imena Hidra (vodena neman sa devet zmijskih glava iz grčke mitologije) i Niks (Nyx slično kao grčka boginja noći).

Isti teleskop je 2011. godine otkrio satelit koji je kasnije dobio ime Kerber i 2012. satelit Stiks, po reci koju, prema grčkoj mitologiji, duše moraju preći kako bi ušle u carstvo Hada.

 

ZVEZDARIJUM

Od prvih teleskopa do kolonija na Mesecu. Kako, kada, gde i zašto su ljudi otkrivali svemir? Ko su pioniri astronautike? Kako izgledaju poslednja dostignuća u osvajanju kosmosa?

Istražite više ZVEZDARIJUM.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs