Anticipacije

Nevidljivi grafiti

Zamislite da možete da posmatrate svet oko sebe kroz naočare koje stvarima daju potpuno drugi izgled

Tekst: Marija Vidić

U Sjedinjenim Američkim Državama krajem 19. veka pripadnike posebne vrste radnika migranata koji su smatrani siromasima, beskućnicima i lutalicama, nazivali su hobo. Hobosi su živeli teško – bili su daleko od kuće, bez prebijene pare, a ljudi prema njima nisu bili mnogo blagonakloni. No, ovako težak život ih je ujedinio: od 1900. godine naovamo u Americi se svake godine održavaju Nacionalne Hobo konvencije na kojima ovi ljudi sede uz logorsku vatru i pričaju o svojim dogodovštinama. Događaj privlači brojne turiste pa se paralelno organizuju karnevali, koncerti i druga zabava.

Hobosi su tokom decenija negujući zajedništvo počeli da razvijaju svojstvenu kulturu, čiji su deo poseban žargon, kao i terminologija nerazumljiva ljudima van ove zajednice. Na primer, za hobose, „bik“ je službenik na železnici, „pokriti se Mesecom“ znači prespavati na otvorenom, „velika kuća“ je zatvor…

No, uz žargon, hobosi su usvojili i sistem simbola koje su beležili kredom ili ugljenom na trotoarima, banderama, zidovima kuća, kapijama… Svrha ovih znakova, zbunjujućih za obične ljude, jeste da pomognu drugim hobosima u snalaženju. Na primer: „ovde ima hrane“, „opasan pas“ ili u ovoj kući nude posao“. 

Njihovi simboli su, na primer, trougao koji ima docrtane ruke (vlasnik kuće ima pištolj), horizontalna cikcak linija (agresivan pas), kvadrat bez gornje linije (bezbedno mesto za prenoćište), krst i nasmejano lice pored znače da obližnji lekar hoće besplatno da leči hobose, dok tri dijagonalne linije označavaju nebezbedno mesto. 

U današnje vreme pametnih telefona i društvenih mreža, najbliže ovim simbolima je takozvano tagovanje – fotografišemo se na ulici i uz sliku dodamo informaciju: ovde sam nekada išao u školu, Ivana Petrović i ja u Luvru, danas sam pazarila auto… Slike sa tagovima možemo lako da podelimo sa drugima na internetu, tako da naše informacije postanu vidljive i drugima. 

Ali zamislite da možete da sednete na klupu u nekoj od centralnih gradskih ulica i da posmatrate svet oko sebe kroz naočare koje daju potpuno drugi izgled stvarima. Na primer, na zgradi kod natpisa „Pekara“ stoji i grafit: „Burek je očajan“; pored jednog od prozora trospratnice piše „Milena ja te volim“, a na trotoaru „Dobra pivnica 100 metara levo“.

Kada skinete naočare, ovi natpisi nestanu.

Ovakve slike nisu daleko. U razvoju je najdalje otišla kompanija Gugl razvijajući svoje proizvode kao što su Gugl gagls (Google Goggles) i Gugl glas (Google Glass).

Gagls su već dobro poznata aplikacija koja proširuje pretragu ranije ograničenu samo na tekst (Google Search) i na polje fotografija. Naime, Gugl je sada u stanju da vizuelno pretražuje fotografije i pronalazi na njima poznate detalje: logo, bar-kod, natpis ili nešto sasvim treće. Kada pokrenete aplikaciju Gugl gagls, koja je napravljena za uređaje koji rade na Android operativnom sistemu, i tim uređajem, na primer, fotografišete naslovnu stranu časopisa koji vam stoji na stolu, program će skenirati sve ono što je vidljivo na snimku. Onda će pretražiti svoju bazu pojmova i verovatno zahvaljujući logotipu časopisa pronaći o kojoj publikaciji je tačno reč.

Gugl, inače, obećava da će pretraga pojmova, bilo tekstualnih, bilo slika ili  nečeg pak potpuno trećeg, u budućnosti biti toliko intuitivna da nećemo čak ni primećivati da tražimo ono što nas interesuje. Uz to, nastaće toliko različitih načina pretrage da gotovo da više nećemo biti vezani za mesto ili dva-tri uređaja koji nam u te svrhe služe, već će se pretraga obavljati na mnogo raznovrsnije načine.

U tom pravcu ide i Gugl glas – prave naočare koje izgledaju kao neki moderni asesoar. Međutim, Gugl glas možete prepoznati po minijaturnoj crnoj maskici u gornjem uglu desnog oka. Na tom mestu smeštena je sva elektronika – uglavnom kamera i baterija. Ostatak naprave možete spakovati u džep ili torbicu.

Gugl glas – za sada samo prototip naočara sa „proširenom stvarnošću“, na kom će se godinama raditi – nedavno je imao svoj prvi debi. Nekoliko padobranaca iskakalo je iz helikoptera i cepelina sa sve naočarima na očima. Ono što su videli dok su ka zemlji leteli brzinom od nekoliko desetina metara u sekundi zabeleženo je kamerom na Gugl glasu. Sliku koju vidi padobranac istovremeno je na ogromnom ekranu posmatralo stotine ljudi okupljenih u svečanoj sali kompanije Gugl.

Naravno, to što je prikazano samo je delić krajnjeg cilja ka kom se zaputio projekat Glas. Ideja Gugla je da njihove naočare postanu nezamenjivi gedžet koji ćemo nositi po ceo dan – od momenta kada se probudimo i pomislimo na dnevni raspored i sastanke, do sredstva za komunikaciju (ćaskanje, video, glas), zatim informacija koje bi u svakom trenutku stizale do nas i prikazivale se na ekranu integrisanom u transparentno staklo naočara. U realnom vremenu i u odnosu na našu poziciju i planove, stizale bi nam, na primer, informacije o saobraćajnom zagušenju ili redu vožnje autobusa, ili bi glasovnom komandom mogli da obavimo mnoštvo stvari – naručimo hranu, fotografišemo, delimo informacije sa drugima na mreži… Granica nema.

Naravno, projekat je u povoju i tehnologija će morati još mnogo da napreduje dok ne stignemo do ove tačke. No, ove godine hiljade tehnoloških genijalaca počinje zajedno sa Guglom da radi na razvoju ove ideje, naše buduće proširene stvarnosti.

ANTICIPACIJE

Budućnost stiže. Ko će joj otvoriti vrata? Da li sa njom, sa novim naučnim i tehnološkim otrkićima, dolazi i novi kvalitet života? Hoće li budućnost biti baš onakva kakvu očekujemo? O predviđanjima, procenama i najavama budućnosti.

Istražite tekstove iz rubrike ANTICIPACIJE.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs