Kada mu je učitelj u osnovnoj školi dao zadatak da sabere sve brojeve između 1 i 100, očekivajući da će mu biti potrebno nekoliko sati da reši taj problema, Karl Fridrih Gaus (1777–1855) uspeo je da dođe do tačnog rezultata za nekoliko minuta
Foto: Wikimedia
Tekst: Petar Nurkić
Kada mu je učitelj u osnovnoj školi dao zadatak da sabere sve brojeve između 1 i 100, očekivajući da će mu biti potrebno nekoliko sati da reši taj problema, Karl Fridrih Gaus (1777–1855) uspeo je da dođe do tačnog rezultata za nekoliko minuta. Potekao je iz vrlo siromašne porodice, majka mu je bila nepismena i nije zapisala datum njegovog rođenja. Međutim, genijalni matematičar je uz pomoć određenih podataka sam izračunao kog datuma je došao na svet. Dela koja je napisao smatraju se najznačajnijim delima u polju matematike. Formulisao je i dao tačan kriterijum kada se pravilni mnogougao može konstruisati pomoću šestara i lenjira; konstruisao je i pravilan poligon sa sedamnaest stranica. Dokazao je i da svaka algebarska jednačina ima bar jedno rešenje. Ovaj nemački naučnik i matematičar dao je izuzetan doprinos mnogim poljima matematike: geometrija, matematička analiza, teorija brojeva. Bavio se optikom, elektromagnetizmom i geodezijom. Sa Vilhelmom Veberom učestvovao je u izgradnji prvog elektromagnetnog telegrafa. Najinteresantnije je što je pre Lobačevskog i Janoša Boljaja došao do otkrića neeuklidovih geometrija, samo što je to otkriće smatrao toliko neintuitivnim da se nikad nije usudio da ga objavi. Po njemu nosi ime jedinica za magnetnu indukciju. Bio je učitelj čuvenim matematičarima Dedekindu i Rimanu.