Zašto su Danci ubili bebu žirafu, i šta su posmatrači njene autopsije mogli da saznaju
Tekst: Marija Vidić
U Zoološkom vrtu u Kopenhagenu ubijen je polovinom februara zdrav i lep mužjak žirafe, star svega 18 meseci. Žirafa nazvana Marijus bio je žrtva birokratije, s obzirom na to da su ga uspavali zbog preporuka Evropskog udruženja zoo-vrtova i akvarijuma u vezi sa evropskim programom za razmnožavanje žirafa.
Naime, Marijusovi geni, odnosno geni njegovih bliskih rođaka već su i previše zastupljeni u populaciji žirafa u okviru Evropskog programa ugroženih vrsta kome se taj zoološki vrt pridružio godinu dana ranije. Zbog toga je njegovo parenje nepoželjno, da bi se izbeglo ukrštanje životinja u srodstvu.
S druge strane, prema upravi zoo-vrta u Kopenhagenu, kastracija životinje bi bila okrutna, a puštanje u divljinu bilo bi neuspešno, pa su odlučili da žirafu ipak upucaju i njeno raskomadano telo bace mesožderima. Pre nego što je telo žirafe bačeno lavovima, izvršena je obdukcija kojoj su mogli da prisustvuju posetioci zoo-vrta, uključujući i decu od kojih su neka zainteresovano posmatrala postupak, a druga se zgražavala.
Prethodno su odbili ponude više zoo-vrtova da udome Marijusa, između ostalih, to je ponudio i naš zoo vrt na Paliću. Odbili su i novčanu ponudu privatnog lica od pola miliona evra da se životinja spase. Ignorisali su i peticiju za Marijusovo spasavanje koju je potpisalo 30.000 ljudi. Iz zoo vrta su saopštili da oni ne poseduju životinje, već samo brinu o njima, pa prema tome, ne mogu ni da ih prodaju izvan Evropskog udruženja zoo-vrtova onima koji se ne pridržavaju istih pravila.
U ovom zoo-vrtu su, nekoliko dana po ubistvu Marijusa, najavili da će možda stradati još jedna žirafa istog imena, stara sedam godina – iz istog razloga.
Sve to izazvalo je velike proteste na internetu i ispred Zoo-vrta u Kopenhagenu, pozive na bojkot zoo-vrtova, negativne komentare brojnih poznatih ličnosti, a zaposleni u zoo-vrtu dobili su pretnje smrću.
U Evropi se povela burna diskusija o pravima životinja stanara zoo-vrtova, pa su neki navodili da je mnogo humanije rešenje ono koje primenjuju brojni drugi vrtovi – davanje kontraceptivnih pilula životinjama. Jedna od organizacija uključenih u debatu „Prava životinja Švedska“ tim povodom navela da je „slučaj Marijus“ samo otkrio uobičajenu praksu zoo-vrtova – da se životinje ubijaju kada se ostane bez prostora, ili kada prestanu da budu zanimljive posetiocima.
No, šta su to prisutni na Marijusovoj autopsiji mogli da saznaju?
Žirafa je najviša kopnena životinja, koja doseže visinu oko pet-šest metara i težinu i do 1,5 tona.
Šare na krznu žirafe služe kao kamuflaža, a po njima možemo da prepoznamo podvrste, njih devet, koje nastanjuju delove od Čada do Južne Afrike i od Nigera do Somalije.
Zahvaljujući obliku lobanje i isturenim očnim jabučicama (žirafe vide boje!), sa svoje velike visine imaju pogled na čitavo okruženje, 360 stepeni ukrug. Zanimljivo je da nemaju prednje gornje zube, a ljubičasti jezik im je dugačak oko 50 centimetara.
Srce žirafe može biti teško desetak kilograma i duže od pola metra! Kako bi dopremilo krv do mozga koji se nalazi veoma visoko, krvni pritisak mora biti duplo viši nego kod čoveka, a srce načini oko 150 otkucaja u minutu.
Vrat dužine i do dva metra pomaže im da dok galopiraju brzinom i do 60 km/h, pokretima napred-nazad održe ravnotežu, dok se uporedo sa tim upola kraći rep uvrće u krug. Prednje i zadnje noge žirafe su iste dužine, a ako žirafa želi da se sagne, mora da raširi prednje noge, ili da se savije u kolenima.
Zahvaljujući dugačkom vratu, ishrana žirafa donekle se razlikuje od drugih biljojeda koji naseljavaju slične prostore. Jedu uglavnom lišće akacija, mada, u nekim zoo-vrtovima kao poslasticu često dobiju crni luk! Vrat ima još jednu važnu ulogu – služi kao oružje za borbu, posebno u vreme parenja.
Zanimljivo je da žirafe imaju isti broj vratnih pršljenova kao i ljudi – sedam. Međutim, bebe žirafe se ne rađaju sa proporcijama vrata u odnosu na telo kakve su kod odrasle životinje. Takav oblik bebe žirafe drastično bi otežao porođaj, pa se zato rađaju sa znatno kraćim vratom, koji se u prvim mesecima života izdužuje. Samo u prvih sedam dana, one mogu porasti gotovo 20 centimetra.
Rođenje bebe žirafe je veoma fascinantno. One najpre izlaze prednjim nogama, zatim se promaljaju glava, vrat, pa ramena. Pošto je pupčana vrpca dugačka svega metar, ona puca na pola porođaja, zbog čega mala žirafa pada na tlo, i usled potresa uzima prvi dah.