Fenomeni

Koje je boje haljina?

Zašto je različita percepcija boje jedne obične haljine podelila internet, i šta o tome kažu psiholozi

Tekst: N. Grubač, A. Brajović

Fundamentalna podela na belo-zlatne i plavo-crne svakako nije nešto najneobičnije što se desilo na internetu. Bilo je i čudnijih četvrtaka.

Ono što bi misterioznu haljinu moglo podići na viši nivo u moru viralnih zanimljivosti kratkog daha, jeste strast kojom podeljene strane brane svoj deo spektra. Boja haljine je postala problem koji su ljudi počeli da shvataju lično.

Postoji velika šansa da ste do sada već videli fotografiju ove haljine, i još veća da ste o njoj oformili snažan stav. Bez ikakve dileme i potpuno samouvereno smatrate da je haljina ili belo-zlatna, ili plavo-crna. Kako je uopšte moguće da je neko može videti drugačije nego vi?

„Moguće da razlika nije fizička već fiziološka. Tu opet ima više opcija. U mrežnjači postoje tri vrste čepića, tj. ćelija pomoću kojih se opažaju razlike u bojama, kojih ima oko pet miliona, a od kojih jedne bolje registruju kraće talasne dužine svetlosti, druge srednje dužine, a treće duge dužine. Te ćelije nisu kod svih ljudi zastupljene u jednakim procentima, već mogu postojati znatne varijacije, što znači da, u principu, različiti ljudi mogu opažati boje na nešto različit način“, objašnjava dr Dejan Todorović, profesor Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 

„Takođe, ima izvesnih poremećaja opažanja boja koji nastaju usled nedostatka nekih vrsta čepića. Najčešće je reč o nedostatku čepića zaduženih za registrovanje srednjih ili dugih talasnih dužina. Narandžasta boja spada u te kategorije, i osobe sa takvim poremećajem opažaju je kao nešto tamniju. Međutim, takvih osoba nema više od sedam-osam odsto, i u ogromnoj većini su muškarci. Zato bi bilo zanimljivo znati ne samo koje boje vide ljudi na ovoj slici, nego i kojeg su pola“, zaključuje profesor Todorović. 

„Još jedna relevantna činjenica je da opažanje boja može da jako zavisi od konteksta, tj. okolnih boja. Npr, ista boja može na tamnoj okolini da izgleda kao svetlonarandžasta, a na svetloj kao tamnobraon. Razlike u opažanju boja na slici mogle bi možda da potiču od razlika među ljudima s obzirom na jačinu dejstva vizuelnog konteksta“, dodaje Todorović.

Jedno od popularnih objašnjenja se upravo bavi ovim aspektom vizuelnog sistema. Kada posmatramo beo papir osvetljen crvenom svetlošću, veoma lako zaključujemo da je papir, iako deluje crveno, u stvari zaista bele boje. Naš vizuelni sistem je naučen da sa ogromnom lakoćom, rutinski, odbacuje informaciju o boji izvora svetlosti, i da izvuče samo informaciju o realnoj boji posmatranog objekta. Ljudi su evoluirali prilagođeni na dnevnu svetlost, koja u zoru daje ružičasto osvetljenje, tokom dana plavičastobelo, i crvenkasto pri zalasku Sunca.

Individualne razlike koje nastaju pri opažanju boja ove haljine na fotografiji su posledica toga što naš vizuelni sistem odabira da različite nijanse označi kao posledicu boje osvetljenja i da ih samim tim i odbaci. Ljudi čiji sistem automatski zanemari plavičaste tonove (pretpostavljajući da je haljina u hladu) biće ubeđeni da je haljina koju vide zaista zlatno-bela, dok će ljudi koji zanemare zlatni odsjaj videti crno-plavu haljinu.

Pitanje različite percepcije predmeta toliko banalnog poput jedne haljine, manifestovalo se dramatično upravo zbog poruke koju je ovaj problem poslao: ukoliko istu boju vidimo na različite načine, šta sve osim toga vidimo različito? Jesmo li u zabludi oko nečega mnogo značajnijeg od haljine? 

Percepcija fizičkog sveta koji nas okružuje podrazumeva određeni konsenzus: u normalnim okolnostima, svi bi trebalo da vidimo iste stvari. Ukoliko je taj konsenzus uzdrman, javljaju se reakcije toliko pasionirane da od jednog odevnog predmeta naprave novu Helenu Trojansku… ili bar njenu omiljenu haljinu.

Oči ne bi trebalo da nas varaju. Trebalo bi da im verujemo i trebalo bi da nam šalju objektivnu i realnu sliku okoline. U situacijama kada se naš mozak poigra ovim pravilima, i kada na trenutak osvestimo koliko je, zapravo, naš pogled na svet samo naš i individualan, nastupi strah. Srećom, kada još jednom razmislimo o svemu, nastupi specifična vrsta zadovoljstva zbog činjenice da smo različiti i posebni, a opet deo funkcionalne celine.

FENOMENI

Zašto je nebo plavo? Zbog čega lišće postaje žuto u jesen? Gde nastaje sneg, a gde Sunčeve oluje dodiruju Zemlju? Nauka sa lakoćom objašnjava svakodnevicu – potrebno je samo da se zapitate.

Istražite tekstove iz rubrike FENOMENI.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs