aktuelno

Ko će biti novi direktor NASA?

Ko je Džim Brajdenstajn, Trampov kandidat za direktora NASA, i kakve bi bile posledice njegovog dolaska na čelo svemirske agencije

Tekst: Andrej Samardžija Šušić

Prvog septembra ove godine američki predsednik Donald Tramp za novog direktora NASA predoložio je Džima Brajdenstajna, poslanika svoje Republikanske partije u Donjem domu Kongresa i predstavnika Oklahome, što je izazvalo oprečne reakcije u tamošnjoj stručnoj javnosti. Kritičari Trampovog predloga da Brajdenstajn vodi američku svemirsku agenciju pre svega dovode u pitanje njegovu stručnost jer se nikada nije bavio naukom niti poslovima vezanim za svemir, dok pristalice tvrde da je njegova velika ljubav prema istraživanju svemira uticala da sam stekne veliko znanje o svemirskim tehnologijama i da je bitno što želi da uključi velike firme koje se bave astronautikom u rad NASA.

Brajdenstajnove pristalice tvrde i da su upravo njegove poslovne i političke sposobnosti ključne za pridobijanje političke i finansijske podrške za nesmetan dalji rad NASA koja je već godinama meta kritika zbog velikih torškova koje ima. Trampov izbor je međutim kontroverzan za mnoge iz još jednog razloga. Naime, po nepisanom pravilu za direktora NASA obično se postavljaju naučnici, inženjeri ili bivši astronauti, a nikada političari. Sa druge strane, oni koji podržavaju Brajdenstajna podsećaju da on ne bi bio prvi autsajder na toj funkciji jer je još Džon Kenedi 1961. godine za svog šefa NASA postavio advokata i vladinog funkcionera Džejmsa Veba (1906-1992), za kog se vremenom pokazalo da je bio jedan od najuspešnijih direktora NASA.

Džejms Džim Brajdenstajn rođen je 15. juna 1975. u gradu En Arbor, u Mičigenu. Porodica se kasnije seli u Oklahomu gde završava srednju školu. U vojsku odlazi dobrovoljno 1998. godine i postaje mornarički pilot. Učestvuje u brojnim misijama u Avganistanu i Iraku, kao i u borbi protiv južnoameričkih narko-kratela. Vojnu karijeru završava kao kapetan prve klase mornaričkih rezervi. Na Kornel Univerzitetu stiče diplomu iz ekonomije, psihologije i preduzetništva. Pre ulaska u politiku radio je kao konsultant u jednoj privatnoj firmi, a bio je i izvršni direktor Planetarijuma i Muzeja vazduhoplovstva i svemira u Tulsi, u Okalhomi.

U Kongres ulazi 2012. godine kao predstavnik ekstremnog krila Republikanske partije, poznatog kao Pokret čajanke. Imenovan je za člana Odbora Kongresa za oružane snage, a postaje i predsedink Odbora za životnu sredinu, koji je podređen Odboru za nauku, svemir i tehnologiju. Tokom svog mandata između ostalog se istakao negiranjem naučnih tvrdnji o globalnom zagrevanju i klimatskim promenama, kritikom homoseksualnih brakova, ali i podrškom za osnivanje Kancelarije Vlade SAD za komercijalne letove u svemir. Tokom predsedničke kampanje u SAD 2016. godine nije podržao Donalda Trampa za kandidata Republikanske stranke za predsednika Amerike, već njegovog glavnog unutarstranačkog rivala Teda Kruza.

Planovi potencijalnog direktora

Kako izgleda finale kandidature Brajdenstajna za prvog čoveka NASA? Prema proceduri za izbor kandidata za direktore vladinih agencija u SAD uobičajeno je da se svi nominovani, nakon što ih predsednik SAD zvanično predloži, povuku iz javnosti radi pripreme za propitivanje pred odgovarajućim odborima Kongresa, kao donjeg, i Senata kao gornjeg doma američkog parlamenta. Odbore čine isključivo kongresmeni i senatori iz vladajuće i opozicione stranke. Ova saslušanja su otvorena za javnost i tokom njih se proveravaju stavovi, znanje i kompetencija kandidata, ali i potencijalne afere, skandali ili sukobi interesa.

U skladu sa tim, 14. novembra održan je sastanak na kome su članovi Odbora Senata za trgovinu, nauku i transport, čiji je zadatak između ostalog i da odlučuju o kandidatima za direktora NASA, ispitivali Brajdenstajna. On ih je tom prilikom uverio da se neće voditi partijskom linijom u svojim odlukama i da neće ukidati finansiranje NASA projekata za istraživanje globalnog zagrevanja i klimatskih promena, kao i da seksualno opredeljenje neće uticati na status zaposlenih u svemirskoj agenciji za vreme njegovog mandata. Brajdenstajn je takođe objasnio i u kom smeru namereava da vodi agenciju.

Brajdenstajn je obećao je da će podržati sve dosadašnje NASA planove uključujući i dalji razvoj njenog svemirskog lansirnog sistema kao i spejs šatla Orion koji treba da omoguće prvi let ljudi na Mars do četvrte decenije 21. veka, zatim tesitranje novog NASA rovera nazvanog Mars 2020, razvoj misije Kliper Evropa koja za cilj ima slanje bespilotne letelice na Jupiterov mesec Evropu do 2025. godine, završetak radova na svemirskom teleskopu Džejms Veb, slanje solarne sonde Parker na Sunce, rad na novom satelitu NISAR za analizu promena na Zemlji, kao i razvoj novog satelita IceSat2 za praćenje lednika.

Sa druge strane, Brajdenstajn je ovom prilikom najavio i tri svoja projekta na koja će se posebno fokusirati. Prvi je ponovno aktiviranje NASA projekta započetog za vreme vladavine Džordža Buša Mlađeg koji za cilj ima nove letove ljudi na Mesec i njegovo dalje istraživanje. Ova najava je ustalasala javnost jer je ovaj projekat ugašen za vreme predsednika Baraka Obame nakon što je utvrđeno da bi koštao mnogo, a da bi učinak bio minimalan. Drugi projekat je dalja komercijalizacija NASA letova u svemi. Naime, Brajdenstajn namerava da pored starih proizvođača delova za NASA projekte poput Boinga i Lokhida, uključi i nove kompanije koje žele da se bave istraživanjem svemira poput SpaceX, firme poznatog inovatora Ilona Maska, koje bi polako preuzimale i zadatke transporta opreme i ljudi u svemir, što bi moglo da smanji NASA troškove. Treći projekat direktno je vezan za saveznu državu koju Brajdenstajn predstavlja. Naime, Oklahoma je rekorder u SAD po broju razornih tornada, što jedni vide kao posledicu globalnog zagrevanja, dok drugi poput Brajdenstajna smatraju da umesto borbe protiv klimatskih promena fokus treba da se usmeri na modernizaciju sistema za uzbunu zbog tornada, kao i na veće angažovanje NASA sredstava i satelita u praćenju tornada i drugih vrsta razornog olujnog nevremena.

Kada će NASA dobiti direktorku?

Brajdenstajn je na kraju tesno, ali uspešno prošao ovaj deo procedure za imenovanje direktora NASA, iako su senatori u Odboru glasali pre svega po stranačkoj liniji, 14 prema 13 u njegovu korist. Međutim, procedura za izbor još uvek nije završena jer ova odluka mora da bude potvrđena prostom većinom glasova i u samom Senatu, a još se na zna kada će se održati sednica na kojoj će ovo glasanje biti tema. Već je probijen rok od 40 dana, koliko kandidati za NASA šefa u proseku čekaju da Senat potvrdi njihovo imenovanje. Rekord po ovom pitanju inače drži bivši astronaut Ričard Truli, kandidat predsednika Džordža Buša Starijeg, čije je nominovanje 1989. godine Senat konačno odobrio posle čak 80 dana čekanja.

Međutim, jedan rekord je ipak oboren. Naime, mesto direktora NASA upražnjeno je još od 20. januara ove godine, kada je Čarls Bolden, bivši astornaut i prvi afroamerikanac na čelu NASA, podneo ostavku kao Obamin kadar. Od tada pa sve do danas funkciju vršioca dužnosti direktora NASA obavlja inženjer Robert Lajtfut, čime je oboren rekord iz 1969. godine kada je inženjer Džordž Lou funkciju privremenog vršioca dužnosti direktora obavljao nešto više od 200 dana. I pored ovih odlaganja, očekuje se da Brajdenstajnovo imenovanje na kraju lako bude potvrđeno, ali će na sprovođenje svojih planova morati da sačeka narednu fiskalnu godinu jer je NASA budžet za 2018. godinu usvojen još prošle godine, a uskoro će biti usvojen i budžet za 2019. nakon čega troškovi NASA sve do 2020. postaju fiksni i ne mogu da se menjaju ili preusmeravaju.

Titula direktora NASA zvanično glasi upravnik Nacionalne vazduhoplovne i svemirske administracije i bira se u Senatu na predlog predsednika SAD, a mandat mu nije vremenski ograničen. Zanimljivo je da je od njenog osnivanja, 29. jula 1958, u vreme vladavine predsednika Dvajta Ajzenhauera, pa sve do danas NASA imala oko 20 direktora, a nijednu direktorku. Mada su u poslednjih deset godina funkciju zamenika direktora NASA obavljale četiri žene za redom, nijedna do sada nije izabrana za direktorku. Zaduženja NASA direktora jesu savetovanje predsednika SAD o pitanjima vezanim za svemir, isticanje prioriteta u radu NASA, kao i rukovođenje samom organizacijom i njenim timovima.

 

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs