svemir

Astronomski događaji u 2019.

Dr Nataša Todorović, naučna saradnica Astronomske opservatorije u Beogradu objašnjava šta znači Supermesec i šta se dešava kada je Mesec pun ili pomračen, kao i to koji nas sve astronomski događaji očekuju u 2019. godini

Foto: Wikimedia

Tekst: Anđela Mrđa

Početak godine obeležio je Mesec koji je u jednom danu, 21. januara, bio i pun i pomračen i takozvani Supermesec. U razgovoru sa dr Natašom Todorović, naučnom saradnicom Astronomske opservatorije u Beogradu i autorkom izložbe „Asteroidi, mali kameni svetovi“, koja je nedavno održana u Galeriji nauke i tehnike SANU, saznali smo šta znači Supermesec i šta se dešava kada je Mesec pun ili pomračen, kao i to koji nas sve astronomski događaji očekuju u 2019. godini.

Supermesec
21. januar, 19. februar, 21. mart

Mesec se 21. januara nalazio najbliže Zemlji, na 357.000 kilometara od nje. Pored toga, bio je i pomračen, te je bila prava senzacija posmatrati tu veliku crvenu loptu punog oblika kako stoji na nebu. Sledeća dva Supermeseca očekuju se 19. februara i 21. marta. Tih dana se njegova pojava čini čak 15 do 30 odsto većom nego uobičajeno. Pa ipak, taj Supermeseca biće nešto drugačiji od minulog…

„Mesec se nikada sam po sebi ne menja. On je uvek isti. Međutim, putanja kojom se kreće oko Zemlje je eliptična, mada je važno napomenuti da se Zemlja ne nalazi u centru te elipse, već je pomerena u jednu stranu, u njen fokus. Tako, dok tom elipsom kruži oko Zemlje, Mesec joj je u jednom trenutku bliži, a u drugom dalji. Tačka u kojoj je najbliži Zemlji, naziva se perigej ili pericentar (peri-blizina, gea-zemlja), dok je druga, u kojoj je najudaljeniji – apogej ili apocentar. I zapravo, on je u prvoj tački od Zemlje udaljen između 356.000 i 357.000 kilometara što je 50.000 kilometara bliže u odnosu na drugu, najudaljeniju. Zato ga tada zaista mnogo jasnije vidimo. Kada se desi da je u isto vreme i najbliži Zemlji i pun, onda ga zovemo Supermeseca, i to se upravo dogodilo 21. januara.

Ove godine će Supermesec biti vidljiv još dva puta. Međutim, ovi dani neće biti nalik 21. januaru s obzirom na to da se tada pored punog i super Meseca, dogodilo i pomračenje! Štaviše, u toku pomračenja snimljen je i jedan meteor koji je pao na Mesec, tako da je senzacija bila višestruka. Tako nešto, dešava se veoma retko“, objašnjava dr Nataša Todorović.

Pomračenje Meseca

21. januar

Kao što je već spomenuto, istog dana kada smo na nebu mogli da posmatramo pun i super Mesec, dogodilo se i pomračenje.

„Kada je pomračen, Mesec je zapravo ušao u senku Zemlje. Dok se Zemlja okreće oko Sunca ona iza sebe baca senku kao što to čini i svaki čovek kada stoji ispred Sunca. Krećući se oko Zemlje na opisan način, Mesec u jednom trenutku ulazi u tu senku. Zamislite dete koje trči oko majke i u nekom momentu ulazi u njenu senku. Tako je i sa Mesecom, pa mi na nebu zaista možemo videti veliku žutu loptu koja se postepeno pomračuje, a potom ponovo pojavljuje. Mnogo je snimaka pomračenja i na Jutjubu“, objašnjava naša sagovornica.

Naredno delimično pomračenje Meseca dogodiće se 16. i 17. jula i trajaće pet i po sati. Ovaj događaj biće vidljiv i kod nas, pa ipak, najvažniji uslov kao i za većinu astronomskih događaja, jeste da nebo bude vedro.

Prelazak Merkura preko Sunca

11. novembar

Zahvaljujući ovakvim dešavanjima, otkrivene su mnoge planete koje kruže oko drugih zvezda, a dr Nataša Todorović objašnjava i kako:

„Kad god neka planeta pređe preko zvezde, preko svog ‘sunca’, ono se za malo pomrači, odnosno izgubi malo sjaja, pa ga onda opet povrati čim planeta prođe. Tako je moguće videti kako zvezda periodično gubi i vraća svoj sjaj. Gledajući to, ljudi su zaključili da postoji nešto što je stalno pomračuje, što znači da nešto stalno prelazi ispred nje. Nekad se dešava da zvezda izgubi čas više čas manje sjaja, na osnovu čega se zaključuje da u okolini postoji više tela različite veličine koja je pomračuju. I tako su zapravo otkrivene mnoge planete.“

Za razliku od svih prethodnih, ovaj događaj biće vidljiv tokom dana i to u popodnevnim časovima, sa početkom u 13.35 časova, usled čega će izgledati još impresivnije, s obzirom na to da je sunce na zalasku malo veće te će i prelazak biti vidljiviji.

Meteorske kiše Geminide

12-16. decembar

Meteorske kiše Geminide karakteristične su po tome što su ovi meteori otpali od jednog asteroida, 3200 Fajatona (3200 Phaethon). Te to izgleda skoro kao vatromet, sve se raspršuje iz jedne tačke.  Za Geminide inače kažu da su najlepše kiše u toku godine. Vidljivo je čak 100 meteora na sat. Ipak, treba napomenuti da su one bezopasne jer su u pitanju zapravo male čestice prašine koje tek retko kad dotaknu zemlju. Meteorskih kiša ima skoro svakog meseca, i one dolaze od ostataka kometa, dok su Geminide karakteristične po tome što otpadaju od asteroida. S obzirom na svoju razvučenu putanju, ovaj asteroid se čas približava, čak udaljava od Sunca, te ta promena sa vrućeg na hladno utiče na krckanje njegove kore koja tako postaje peskovita. Potom termalno zračenje Sunca praktično oduva prašinu s površine, te tako, kada u decembru Zemlja prođe kroz trag koji Fajaton ostavlja za sobom, kod nas padaju meteorske kiše.

Meteorski spektakl biće vidljiv na nebu u noći između 13. i 14. decembra. Međutim, zbog gradskog svetla, posmatranje je moguće samo van Beograda.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs