U prvoj ovogodišnjoj AMERIKANI, usred polarnog vorteksa, istražujemo poreklo inteligencije

Tekst: Marija Nikolić

Ilustracija: Aleksandar Savić

 

Od dopisnice Elementarijuma iz Bostona, SAD

Područje Nove Engleske i generalno države Masačusets, karakterišu duge i relativno hladne zime. Međutim, početak nove 2014. ostaće upamćen po polarnom vorteksu, definitivno najpopularnijem meteorološkom terminu za nastupajuću godinu, bar što se Severne Amerike tiče.

Dok se blaga zima razvija u predelima jugoistočne Evrope, veliki deo severne Amerike i Kanadu obuhvatio je vrtoglavi talas visinskog sistema niskog pritiska koji i inače zimi lebdi iznad Arktika, ali se ovoga puta nesebično proširio preko srednjozapadnog dela Severne Amerike, praktično sve do Golfskog zaliva. Važno je reći da pojam polarnog vorteksa nije nikakav novi termin koji su skovali lukavi zagovarači klimatskih promena, već je termin koji meteorolozi upotrebljavaju još od sredine prošlog veka – kada su prvi put uočili talas hladnog vazduha iznad Arktika u ovom delu godine.

Voretks, odnosno polarni vrtlog, obično određuje koliko će hladnog vazduha biti preneseno sa Arktika duž Kanade, pa sve do određenih delova Sjedinjenih Američkih Država. Upravo protekle nedelje atmosferske prilike su dozvolile da se ovaj polarni vrtlog proširi malo više nego što je to obično slučaj, stvarajući tako probleme u području koje nastanjuje oko 200 miliona ljudi.  

Meteorolozi su objasnili da nije reč ni o kakvoj neobičnoj promeni klime, te su podsetili da je pre dvadesetak godina sličan ledeni talas doneo sneg i polarnu temperaturu vazduha. I ovoga puta, iz istog razloga, neke države su nakratko bile potpuno blokirane.

AJNŠTAJN MEĐU PAPAGAJIMA

Dok priroda spava dubokim zimskim snom pod naletom polarnog vrtloga, januarski semestar na univerzitetima Harvard i MIT uveliko traje. Za sve vredne studente koji zimski raspust žele da provedu radno, ovi univerziteti nude zabavne intenzivne programe – od trodnevnih do dvonedeljnih kurseva. Celodnevne školske aktivnosti zaljubljenika u znanje jednostavno ne dozvoljavaju polarnom vrtlogu da se u potpunosti iskaže.  

Dok jedni pomno prate predavanja i učestvuju u manjim ili većim radnim grupama usavršavajući sopstvene veštine pregovaranja, ubeđivanja i liderstva, drugi stiču znanja iz osnova bioinformatike, a treći pokušavaju da usavrše leteće robote ili strategije planetarnih posmatranja. Međutim, među svim tim studentima i profesorima ima i nekoliko papagaja.

Naime, u okviru istraživanja porekla ljudske inteligencije, koje se sprovodi na Katedri za psihologiju harvardskog univerziteta, ima nekoliko briljantnih papagaja koji svojim aktivnostima doprinose raskrinkavanju misterije inteligencije i komunikacije.

Afrički papagaj Grifin prepoznaje nazive nekoliko desetina objekata. On razlikuje pet boja i šest oblika, pa čak i broji do osam. Grifin ume da traži svoje omiljene poslastice, ali i da pokaže na mesto na koje želi da ide. Ukoliko mu se dopadate, dozvoliće vam da ga češkate po glavi.

U potrazi za poreklom ljudske inteligencije, istraživači pokušavaju da dekonstruišu mehanizme pomoću kojih papagaji uspevaju da nauče različite koncepte i komunikacijske veštine. Za razliku od primata, naših najbližih rođaka, papagaji uče vokalno. Ispostavlja se da ptice imaju u mozgu isti broj regija za vokalno učenje kao i ljudi, samo što su one drugačije organizovane. Iako su se papagaji u evolucijskom procesu razdvojili od nas pre oko 280 miliona godina, činjenica da od nas mogu da nauče jednostavne komunikacijske sisteme i prepoznaju oznake objekata, govori mnogo o tome koliko su ove veštine dubuko usađene u naš sistem.

Profesorka Ajrin Peperberg, poznata je po svom kolegi Aleksu, takođe afričkom papagaju koji je skoro 25 godina očaravao svet svojom inteligencijom i sposobnošću da uvidi različite odnose i razume najrazličitije koncepte. Njegova inteligencija se merila nivoom inteligencije šestogodišnjeg deteta. Nakon Aleksove smrti 2007, na njegovo mesto dolazi već pomenuti Grifin, koji može da prepozna oblike objekata koji su samo delimično prikazani. Ova veština bi omogućila Grifinu da u divljini razazna predatora koji je delimično skriven i tako sačuva svoj život.

PTICA UČITELJ

Grifin očigledno ima zadivljujuće veštine, međutim, da li to znači da je on jednako pametan kao i dete mlađeg uzrasta?

Profesorka Peperberg ukazuje na to da rad sa Grifinom i sličnim papagajima pokazuje da nije u pitanju samo jednostavni stimulans, odgovor ili mimikrija, te da istraživači poput nje nisu ljudi koji testiraju životinje navikle na naučnike, već one odgovore na određene zadatke mogu da daju bilo kome. Ono što prof. Peperberg želi da istakne jeste da životinje nisu istrenirane, već da one sa punim razumevanjem sudeluju u komunikacijskim odnosima. Prof. Peperberg dodaje i to da upravo zbog te osobine ptice kao što je Grifin mogu bez problema da služe kao učitelji njihovim drugim divljim rođacima.

Ovih hladnih januarskih dana, na Katedri za životinjsku kogniciju harvardskog univerziteta, Grifin svoju mlađu šestomesečnu rođaku Atenu podučava prepoznavanju oblika.

U potrazi za razrešenjem tajni života i besmrtnosti pomažu nam ne samo mašine koje pažljivo razvijamo već i životinje – bića od kojih još imamo toliko toga da naučimo. 

ZIMSKE ČAROLIJE

Zamrzavanje koje je podrazumevalo temperature i do minus 30 na Celzijusovoj skali ostaće zapamćeno kao kratko duboko zamrzavanje pojedinih gusto naseljenih predela. U istoriju će svakako ući i lista bizarnih događaja koji su bili direktna posledica spomenutog mini ledenog doba.

Dok je živa priroda odumirala u ledenoj groznici, jedan zatvorenik u kentakijskom lokalnom zatvoru se, nakon što se uspešno evakuisao iz zatočeništva, već narednog jutra dobrovoljno prijavio policiji kako bi se spasio od zaleđivanja i vratio toplom gnezdu, doduše ponovo iza rešetaka. Pored Anana, najveće svetske zvezde polarnog vrtloga, čikaškog dvanaestogodišnjeg polarnog medveda, koji je zbog nearktičke ishrane izgubio neophodnu debljinu krzna, te je nalet ledenog talasa morao da provede u temperaturno kontrolisanom okruženju, zapanjujuća je bila i činjenica da je Florida nakratko bila hladnija od Aljaske, za dva stepena.

Zimske čarolije dubokog zamrzavanja navele su ljude na nove oblike zaštite od proklizavanja na pešačkim stazama. Budući da so gubi svoje karakteristike ne temperaturama nižim od -10 stepeni Celzijusa, građani su uočili nekoliko novih oblika odleđivanja trotoara: i to pomoću soka od cvekle, salamure sira, melase i soka od krompira. Neki građani su posebno bili inspirisani ledom, pa su u prazničnim danima uživali u igri sa ključalom vodom posmatrajući kako se na polarnim temperaturama ista momentalno pretvara u kristale. Ovaj zimski hobi bio je vrlo rasprostranjen, što je paradoksalno uvećalo broj ljudi koji su se u periodu ledene stihije javili za pomoć usled opekotina.

U Kanadi je u toku dvonedeljnog zamrzavanja bilo više prijava eksplozija tzv. mraznih zemljotresa – pojava koje nastaju usled zamrzavanja vode koja u kontaktu sa zemljištem dovodi do oslobađanja energije koja je veoma slična energiji koja se oslobodi pri promeni u zemljištu nakon zemljotresa. Međutim, posledice mraznih zemljotresa su znatno manjeg obima od onih koje imaju pravi zemljotresi, tako da se vibracije nakon ove „eksplozije“ ne šire dalje od stotinak metara u prečniku.

Istražite nove ideje, direktno iz centra američke obrazovne imperije, u rubrici AMERIKANA

 

podeli
povezano
Tvorac Sretenjskog ustava
Asteroid Dejvid Bouvi