Na današnji dan 1885. godine rođen je američki astronom Harlou Šejpli, koji je izneo teoriju o ”pojasu tečne vode”
Tekst: V. Glomazić
Na današnji dan 1885. godine u Nešvilu rođen je astronom Harlou Šejpli. Nakon turbulentnog detinjstva, gde je u jednom trenutku čak napustio školu, rešio je da upiše ono što bude prvo ponuđeno na alfabetnoj listi. Pošto, kako je sam rekao, reč arheologija nije uspevao da izgovori, izabrao je astronomiju.
Iako je bio pobornik ideje da je Mlečni put jedina galaksija u svemiru i direktno se suprotstavljao svom savremeniku Edvinu Hablu, koji je tvrdio suprotno i bio u pravu, Šejplijev doprinos nauci je neupitan. Bio je poznat po merenju udaljenosti zvezda pomoću promene sjaja cefeida, a merenjem promene sjaja zvezde RR Lira, procenio je i dijametar Mlečnog puta na 300.000 svetlosnih godina, što se kasnije ispostavilo da je tri puta više od realnog prečnika. Takođe, Šejpli je odredio položaj Sunca unutar galaksije.
Godine 1953. izneo je teoriju o ”pojasu tečne vode”, danas poznatom kao nastanjiva zona koja predstavlja uzan prsten oko zvezde u kom vladaju uslovi slični onima na Zemlji. Više od tri decenije svoje karijere proveo je na poziciji direktora opservatorije na Harvardu.
——————————————————————————————————————————-
 |
DNEVNI TELESKOP Rubrika Dnevni teleskop iz dana u dan predstavlja kratke astronomske priče. Ova serija se, uz podršku Centra za promociju nauke, originalno objavljuje svakog dana u listu Danas umesto ukinute rubrike Horoskop. |