Pretvaranje poljoprivrednog otpada u gorivo bi zahtevalo razbijanje postojanih molekula, kao što su lignin i celuloza, koji su osnovni gradivni blokovi biljaka
Eksploatacija neobnovljivih resursa energije sasvim sigurno i izvesno vodi njihovoj konačnoj potrošnji. Ovakva praksa u nekom trenutku može dovesti čovečanstvo u nezavidnu poziciju, te je pitanje korišćenja alternativnih i obnovljivih izvora energije goruća tema u naučnoj zajednici poslednjih godina.
Umesto konvencionalne proizvodnje neekoloških, fosilnih goriva, zašto ne bismo pustili biljke da uskladište sunčevu energiju umesto nas, a onda pretvorili te biljke u gorivo? Biogoriva, poput etanola, koji se pravi od kukuruza, i biodizela, koji se proizvodi iz semenja, već su pronašla svoje mesto na tržištu.
Ipak, korišćenje savršeno dobrih izvora hrane zarad proizvodnje goriva možda i nije najbolji pristup problemu. Jedan od odgovora bi bio korišćenje drugih, manje vitalnih oblika biomase.
Pretvaranje poljoprivrednog i šumskog otpada u gorivo bi pomoglo, ali bi zahtevalo razbijanje postojanih molekula, kao što su lignin i celuloza, koji su osnovni gradivni blokovi biljaka. Hemičari već znaju kako ovo da izvedu, ali postojeći metodi pretenduju da budu preskupi i nedovoljno efikasni da bi parirali ogromnim svetskim potrebama za gorivom.
Istražite druga OTVORENA PITANJA SAVREMENE NAUKE.