Nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi i od interakcije između gena i sredine. Zato u različitom okruženju neće biti jednaki čak ni blizanci sa potpuno istim genima. Ili ipak hoće?
Ovo pitanje intrigira naučnike i javnost od kada smo spoznali njegovo veličanstvo gen. No, debata nature vs. nurture (urođeno/stečeno, priroda ili odgoj) decenijama ne gubi na aktuelnosti.
Jedinstvena kombinacija gena koja nam je pripala u životnoj lutriji određuje da li ćemo biti niski ili visoki, hoćemo li imati sklonost ka nauci, sportu ili muzici, da li imamo predispozicije za određene bolesti… Ali ono što nas čini baš ovakvima kakvi jesmo nisu samo geni. Danas znamo da nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi od interakcije između gena i interakcije između gena i sredine.
Svi smo mi nastali spajanjem pronukleusa jajne ćelije i spermatozoida i sve ćelije našeg tela potiču iz naknadnih deoba i prema tome sadrže isti set gena.
Ćelije zigota su pluripotentne, što znači da se mogu razviti u bilo koji tip ćelije. Ono po čemu se razlikuju diferencirane ćelije jeste selektivno korišćenje genetske informacije, odnosno „uključivanje i isključivanje“ određenih gena.
Otkriće da neki od procesa kojima se „isključuju“ geni mogu biti reverzibilni, odnosno povratni, otvorilo je brojne mogućnosti, ali i pitanja. U kojoj meri i na koje sve načine faktori sredine utiču na gensku ekspresiju samo je jedno od njih.
Istražite druga OTVORENA PITANJA SAVREMENE NAUKE.