Naučni krug

Rat i mir na krovu sveta

Predlog indijskog naučnika za rešenje dugogodišnjeg političkog spora

Foto: Steven Lasry/Unsplash

Tekst: Milan Jenić

Netrpeljivost između Indije i Kine eskalirala je u poslednje vreme do te mere da je čak i Gugl morao da reaguje i zabrani preuzimanje indijske aplikacije Remove China Apps sa Play Store-a – koja je osmišljena kako bi se onemogućilo korišćenje mobilnih aplikacija razvijanih u Kini, kao što je, recimo, TikTok. Međutim, prvi put, još od rata 1962. godine, u fizičkom sukobu između ove dve nuklearne sile sa najmnogoljudnijim armijama na svetu došlo je i do smrtnih ishoda. Uprkos bilateralnim sporazumima iz 1988. i 1996. godine i ustaljenom običaju da u himalajskom pograničnom području sukobljene strane ne koriste vatreno oružje, indijska vlada je saopštila da je u poslednjem u nizu sukoba poginulo 20 pripadnika njenih oružanih snaga. Do okršaja je došlo 15. juna ove godine u stenovitoj i teško pristupačnoj regiji Ladak (odnosno Aksaj Čin – u zavisnosti od tumačenja sukobljenih strana) na zapadnoj strani Himalaja, na nadmorskoj visini od preko 4000 metara.

Između Indije i Kine već više od pola veka postoji nerešen spor u vezi sa tri i po hiljada dugom granicom na Himalajima – vojno i ekonomski strateški značajnoj pograničnoj zoni za obe strane. Naime, u blizini takozvane linije stvarne kontrole, Indija je nedavno otvorila saobraćajnicu koja povezuje pogranične karaule sa vojnom bazom u Galvanskoj dolini. Sa druge strane, Kina u tome vidi pretnju po svoje ekonomske i političke interese s obzirom na to da u neposrednoj blizini obezbeđuje jedan od ključnih koridora svog novog puta svile (Pojas i put), u koji je investirala više od 70 milijardi dolara.

Jedan ugledni naučnik nedavno je izneo (u političkom kontekstu) nesvakidašnji predlog rešenja ovog dugogodišnjeg spora koji bi mogao da predupredi slične sukobe u budućnosti. Krajem juna, časopis Nejčer objavio je inicijativu za proglašenje Himalaja zaštićenim rezervatom prirode indijskog istraživača Maharaja K. Pandita, profesora Univerziteta u Nju Delhiju, člana indijske Akademije nauka i gostujućeg profesora na Univerzitetu Harvard i Nacionalnom univerzitetu u Singapuru. Kao ekolog i multidisciplinarni naučnik koji je proveo decenije istražujući biodiverzitet Himalaja, Pandit je predložio da se milioni dolara namenjeni održavanju vojne infrastrukture na obroncima najmasivnijeg planinskog venca na svetu preusmere na očuvanje životne sredine i održivost lokalnih ekosistema.

Kao primer dobre prakse naveo je formiranje Komisije za očuvanje reke Mekong, kao rezultat multilateralne saradnje Laosa, Kambodže, Vijetnama i Tajlanda, ali i zaštićene prirodne celine na Grenlandu (površine od 979.000 kvadratnih kilometara) i u Rosovom moru u oblasti Antarktika (zaštićene površine od oko milion i po kvadratnih kilometara) – čije vode deli 25 okolnih država. Panditov predlog je da buduća zaštićena zona na Himalajima obuhvati teritoriju od oko 740.000 kvadratnih kilometara, na nadmorskoj visini između 4200 i 4600 metara. Time bi se, kako navodi, rešio ne samo aktuelni i svaki potencijalni konflikt na ovom području, već bi obustava zahtevnih infrastrukturnih radova i demilitarizacija ujedno doprineli opstanku mnogobrojnih biljnih i životinjskih vrsta, od kojih su neke jedinstvene u svetu, poput snežnog leoparda (Panthera uncia), himalajske plave ovce (Pseudois nayaur) ili retke biljke iz familije ljutića (Coptis teeta), koja se koristi kao antimalarijski lek.

Kao neko ko je dugo istraživao ekološke posledice izgradnje rečnih brana i krčenja šuma, kao i erozivne pojave i klimatske promene na Himalajima, Pandit ističe da je, osim prirodnih resursa, ugrožen i opstanak malobrojnih ljudskih zajednica. Naime, kako kaže, uništavanjem i nestankom brojnih lekovitih biljnih vrsta, koje zbog udaljenosti zdravstvenih ustanova predstavljaju osnovni medicinski resurs, lokalnom stanovništvu uskraćuje se i najosnovniji oblik privredne delatnosti.

Pandit smatra i da su Himalaji nalik izolovanim ostrvima i da su zbog toga dragoceni za proučavanje evolutivnih procesa, poput specijacije. „Sanjam o tome da se himalajske planine preobraze u mirni rezervat prirode i da se ogromna javna sredstva koja se troše na rešavanje sukoba umesto toga ulažu u zdravstvenu infrastrukturu, obrazovanje, očuvanje prirode i opštu dobrobit. Možda će ova vizija nadahnuti one koji s nestrpljenjem pokušavaju da donesu mir na krov sveta“, zaključuje svoju „inicijativu“ ugledni naučnik.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs