Evropski istraživački savet

Istorijski uspeh naučnice iz Srbije

Sofija Stefanović i njen tim postali su zvezde domaće nauke nakon što su osvojili prvi grant Evropskog istraživačkog saveta koji stiže u Srbiju

Priredili:  S. Bubnjević, B. Klobučar

Nakon uzbudljivih vesti koje su iz Brisela stigle 8. decembra, Republika Srbija pridružila se grupi država koje imaju naučnika sa grantom Evropskog istraživačkog saveta (European Research Council, ERC).

Naime, prvi put u istoriji srpske nauke, Evropski istraživački savet uvrstio je jedan naučni projekat iz Beograda među najizvrsnije istraživačke poduhvate u Evropi.

Nakon što punih sedam godina to nije uspelo nijednom srpskom istraživaču, doktor Sofija Stefanović i njen tim iz Laboratorije za bioarheologiju, pri Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, dobili su finansiranje za projekat BIRTH, koji se bavi porođajima, majkama i bebama u praistoriji.

„Sada još da poverujemo da se desilo“, rekla je dr Stefanović za naučnopopularni portal Elementarijum, samo nekoliko sati nakon što je vest o prvom ERC grantu u Srbiji prostrujala naučnom zajednicom.

Nesvesna da je postala nova naučna zvezda, dr Stefanović se raduje jer je projekat kojim rukovodi sada dobio priliku da odgonetne biološke dokaze o evoluciji fertiliteta, odnosno plodnosti u praistoriji.

Evropski istraživački savet finansira najbolje naučne projekte koji, u najtežoj utakmici u Evropi, prolaze dvostepenu, rigoroznu kontrolu pred komitetima vodećih evropskih naučnika.

Srbija dosad nije imala predstavnika u ovom klubu, a slično je i sa zemljama regiona – samo je Hrvatska uspela da osvoji ERC grant.

Ovim grantom Sofija Stefanović i saradnici osvojili su značajna sredstva za istraživanje novog pristupa u razumevanju rasta populacije tokom praistorije, u periodu neolita, od 10.000 do 5000 godine pre nove ere na Balkanu.

„To je pitanje koje me muči od studentskih dana. Dobro je poznato da je čovek čitavu evoluciju proveo na demografskom minimumu i da je tek u neolitu doživeo demografski porast“, objašnjava dr Stefanović, dodajući kako je to možda najvažniji događaj u ljudskoj evoluciji jer „bez demografske ekspanzije u neolitu ne bi bilo civilizacije“.

„Kako mi znamo da se evolucija fertiliteta odigrala na ovaj način?”, pita se prva dobitnica ERC granta u Srbiji, objašnjavajući kako za rast fertiliteta postoje samo indirektni dokazi – sve što znamo počiva na tome da su arheolozi uočili kako se u neolitu povećava broj lokaliteta i fragmenata keramike.

Projekat BIRTH će, međutim, ponuditi prve biološke dokaze o evoluciji fertiliteta.

Nova ideja koju su dr Stefanović i njen tim dugo razvijali i odbranili pred ERC komitetom za prošlost jeste da se ispitivanjem nalaza ljudskih zuba iz praistorijskog perioda i proučavanjem takozvanih inkrementnih linija u zubnom cementu (od kojih svaka odgovara jednoj godini života), prema kliničkim studijama, može utvrditi trudnoća – ukoliko se ispostavi da su one tamne, zadebljane i mineralizovane. 

Analizom ovih linija, tim iz beogradske Laboratorije za bioarheologiju će dobiti statistiku porođaja kod neolitskih žena i tako utvrditi zašto se ljudska populacija u ovom dobu umnogostručila.

Sofija Stefanović je ovu svoju ideju već predstavila beogradskoj publici u Naučnom klubu CPN-a. Više od mesec dana pre vesti iz Brisela, 23. oktobra, bila je gost Centra za promociju nauke na Horizontu četvrtkom, kada je u okviru tribine „H2020 i ERC“ govorila o putu koji je do tada prešla. Sledeće njeno gostovanje u Naučnom klubu, sada kao dobitnice ERC granta, zakazano je za 18. decembar.

Pokrenut još 2007, Evropski istraživački savet raspolaže budžetom od 13 milijardi evra i predstavlja „naučno jezgro“ u okvirnom programu finansiranja nauke Horizont 2020, koje je namenjeno samo za ubedljivo najbolje i to pod uslovom da imaju novu naučnu ideju.

 

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs