Naučni krug

Podrška istraživanju genetičke raznovrsnosti medonosnih pčela

U julu ove godine započeo je projekat pod nazivom Honey bees of Serbia, wild vs. managed colonies through the eyes of population geneticists (SERBHIWE). Projekat će trajati dve godine, a finansira ga Fond za nauku Republike Srbije u okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS)

Foto: Veroljub Umeljić

Tekst: Bogdan Đorđević

Cilj projekta je analiza genetičke varijabilnosti medonosne pčele na teritoriji Srbije. Da bi se istraživanje adekvatno sprovelo, potrebna su pčelinja društva koja žive samostalno u prirodi (divlja i feralna), kao i društva koja uzgajaju pčelari.

„Po pitanju divljih i feralnih društava koja žive samostalno svaka informacija nam je važna i dobrodošla. Potrebno je da utvrdimo gde se ta društva tačno nalaze kako bismo mogli da izvršimo uzorkovanje nekoliko pčela radilica radi genetičkih analiza“, navodi se u saopštenju rukovodioca projekta dr Slobodana Davidovića.

Osim dr Davidovića, koji je i naučni saradnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, učesnici projekta SERBHIWE su i dr Aleksandra Patenković, dr Marija Tanasković, Katarina Erić, Pavle Erić, kao i prof. dr Ljubiša Stanisavljević sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

„Što se tiče uzgajanih društava, treba nam direktna pomoć pčelara. Za naša istraživanja potrebna su nam lokalna društva, odnosno duži vremenski period stacionirana na jednom lokalitetu – i u koja nisu donošene strane matice. Razmena matica između pčelara na lokalu, odnosno u istom regionu, ne predstavlja problem za naša istraživanja, ali bi bilo dobro da znamo i te informacije (u slučaju da je takve razmene bilo). U izuzetnim slučajevima, uzorkovali bismo i društva koja vode poreklo od matica koje su donesene iz udaljenih regiona, pod uslovom da pčelari znaju odakle tačno potiču te izvorne matice“, ističe dr Davidović.

Zapadna medonosna pčela (Apis mellifera) nezamenjiva je kada je reč o oprašivanju više od polovine svetskih zasada oprašivanih pomoću životinja. Procenjena tržišna vrednost poljoprivrednih proizvoda zavisnih od ovog tipa oprašivanja se 2015. godine kretala između 235 i 577 milijardi američkih dolara, a prinosi 75 % svih svetskih zasada zavise upravo od ovog načina oprašivanja. Pad brojnosti uzgajanih pčelinjih zajednica za posledicu ima gubitak genetičke raznovrsnosti, što je neophodan faktor koji omogućava vrstama da evoluiraju i prežive u promenjivim uslovima životne sredine. Prvi put će podaci o genetičkoj raznovrsnosti divljih populacija medonosne pčele biti sakupljeni u regionu u kojem je ova vrsta autohtona, čime će se obezbediti osnova za obnavljanje ove ekonomski i ekološki neprocenjive vrste.

„U periodu od 10. do 20. avgusta bićemo na terenu u okolini Leskovca i Pirota. Radi lakše organizacije terenskog rada, hteli bismo da stupimo u direktan kontakt sa pčelarima koji su voljni da nam dozvole da iz njihovih košnica uzmemo nekoliko pčela radilica, ali i trutova koje bismo koristili u našim istraživanjima“, naglašava rukovodilac projekta.

Više informacija o projektu možete pročitati na sajtu Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ ili na društvenim mrežama Fejsbuk, Instagram i Tviter naslovljenim SERBHIWE.

 

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs