Naučni krug

Nobelova nagrada za medicinu naučnicima koji su otkrili virus hepatitisa C

Nobelova nagrada za medicinu ove godine pripala je Harviju Alteru, Majklu Houtonu i Čarlsu Rajsu za otkriće virusa hepatitis C, objavio je Nobelov komitet Švedske kraljevske akademije nauka

Foto: Florian Pircher/Pixabay

Tekst: Bogdan Đorđević

Trojica naučnika koji su identifikovali i okarakterisali virus odgovoran za brojne slučajeve hepatitisa i bolesti jetre – hepatitis C – dobitnici su Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu za 2020. godinu.

Ovogodišnji laureati su Harvi Alter iz američkog Nacionalnog instituta za zdravlje u Betesdi, u državi Merilend, Majkl Houton, sada na Univerzitetu Alberta u Kanadi, i Čarls Rajs, zaposlen na Univerzitetu Rokfeler u NJjujorku. Otkriće virusa hepatitisa C pomoglo je da se ustanovi uzrok preostalih slučajeva hroničnog hepatitisa i omogućilo visoko osetljive testove krvi, kao i nove lekove koji su spasili milione života.

„Prvi put u istoriji bolest sada može da se izleči, što budi nadu o iskorenjivanju hepatitisa C u svetu“, navode iz Komiteta Nobelove nagrade.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da je 71 milion ljudi širom sveta hronično zaražen hepatitisom C i da to godišnje uzrokuje skoro 400.000 smrtnih slučajeva, uglavnom od ciroze i raka jetre. Cilj koji je SZO postavio pred sebe je iskorenjivanje virusa hepatitis C do 2030. godine, a profesorka hepatologije i eksperimentalne medicine sa Oksforda Eli Barns smatra da je to dostižno, ali da će za ostvarenje cilja možda biti potrebna vakcina.

Napredak u razvoju vakcine je spor, delimično zbog nedovoljnog ulaganja, delom i zbog nepredvidive prirode samog virusa. Genetika svakog soja virusa hepatitisa C drastično se razlikuje. Profesorka Barns procenjuje da je hepatitis C 10 puta raznovrsniji od HIV-a, i „beskrajno“ puta raznovrsniji od koronavirusa SARSCoV-2, koji uzrokuje kovid-19. Takođe, veoma je teško sprovesti klinička ispitivanja u populacijama koje su najranjivije na virus hepatitisa C.

„Virus je otkriven pre 30 godina i mi još nemamo vakcinu“, naglašava Barns i dodaje: „ I dalje imamo zaražene i preminule od hepatitisa C. Sa te tačke gledišta, ova priča nije gotova.“ Ipak, ona ističe i to da nijedan od ovih problema nije nepremostiv.

Virolog i hepatolog sa Univerziteta u Strazburu Toma Bumer dodaje da je dostupnost boljih i efikasnijih tretmana dovela do zablude da je problem hepatitisa C prevaziđen, a čini se i da su finansijeri i relevantni časopisi manje zainteresovani za „tihu epidemiju“ ove bolesti nego ranije. Nobelova nagrada mogla bi biti prilika da se svet podseti da problem hepatitisa C i dalje nije rešen: „To će ga vratiti u žižu i prebaciti fokus na vakcinu“, kaže naučnik iz Francuske.

Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu dosad je dodeljena 111 puta, a trojica dobitnika će podeliti i nagradu od 10 miliona kruna (oko 1,1 milion američkih dolara). Ovo prestižno priznanje ukupno je dobilo 222 naučnika, od toga svega 12 žena. Najmlađi laureat imao je 32, a najstariji 87 godina. U utorak, 6. oktobra, biće saopšteno ime dobitnika Nobelove nagrade za fiziku, u sredu za hemiju, u četvrtak za književnost, a u petak za mir. Kome će pripasti Nobelova nagrada za ekonomiju za 2020. godinu znaće se narednog ponedeljka.

 

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs