Naučni krug

COVID-19 – podaci i istraživanja

Pandemija Kovida-19 predstavlja jedinstven globalni izazov za javno zdravlje. Da bi organizacije, pojedinci i vlade na njega mogli efikasno da odgovore, od vitalnog je značaja da imaju nesmetan pristup pouzdanim, jasnim podacima i da dobro razumeju šta može, a šta ne može da se kaže na osnovu dostupnih podataka

Ilustracija: Željko Lončar

 

Priredili i preveli: Đorđe Petrović, Bogdan Đorđević, Ivana Nikolić, Petar Panjković, Ivan Umeljić

Izvor: Max Roser, Hannah Ritchie and Esteban Ortiz-Ospina (2020) – Coronavirus Disease (COVID-19) – Statistics and Research. Published online at OurWorldInData.org. https://ourworldindata.org/coronavirus
CC BY

Misija onlajn platforme Our World in Data jeste da najbolja istraživanja o najvećim svetskim problemima učini dostupnim i razumljivim. Ova onlajn naučna publikacija usredsređena je na velike probleme sa kojima se čovečanstvo već duže vreme suočava, kao što su smrtnost dece, prirodne katastrofe, siromaštvo i još gotovo stotinu drugih globalnih problema (videti ovde). Članak koji je pred vama osvetljava novi, globalni problem u nastajanju: tekuću pandemiju Kovida-19.

Na jednom mestu predstavljene su informacije o broju umrlih i obolelih; o tome zašto se treba fokusirati na to koliko brzo se ovi brojevi udvostručuju, a ne na same brojeve; o rasprostranjenosti testiranja, i zašto je to važno za razumevanje bolesti; kao i o tome koliko je zaista smrtonosan Kovid-19. Objašnjeno je takođe odakle potiču ovi podaci, a članak sadrži i više od 40 vizuelnih prikaza koji ilustruju razvoj situacije u realnom vremenu.

U nastavku teksta i u mnogobrojnim grafikonima saopšteni su i vizuelno predstavljeni podaci Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti [European Center for Disease Prevention and Control (u nastavku teksta ECDC)]. ECDC objavljuje dnevnu statistiku o pandemiji Kovida-19. Ne samo za Evropu, već i za čitav svet.

Sve informacije ECDC-a su dostupne za preuzimanje u vidu svakodnevno ažuriranog fajla, koji odražava podatke prikupljene do 06:00 i do 10:00 po srednjoevropskom vremenu. Ovi podaci objavljuju se u 13:00 po srednjoevropskom vremenu i koriste se za izradu stranice pod nazivom Situation Update Worldwide koja se svakodnevno ažurira.

Animacija: Željko Lončar

 

Smrtni slučajevi uzrokovani Kovidom-19

Ono što znamo je ukupan broj dosad potvrđenih smrtnih slučajeva od Kovida-19. Zbog ograničenog broja testiranja i problema prilikom utvrđivanja uzroka smrti broj potvrđenih smrtnih slučajeva možda ne predstavlja tačan izveštaj o pravom broju umrlih od Kovida-19.

Tokom trajanja epidemije, konačni ishodi – smrt ili oporavak – još nisu poznati za sve slučajeve. Vreme od pojave simptoma do smrti, kad je Kovid-19 u pitanju, kreće se u rasponu od dve do osam nedelja. To znači da će neki ljudi koji su trenutno zaraženi Kovidom-19 možda umreti kasnije. Kao što će biti objašnjeno u nastavku, ovo treba imati na umu kada se poredi trenutni broj smrtnih ishoda sa trenutnim brojem zaraženih.

  • Šta nam podaci o smrtnim ishodima i potvrđenim slučajevima zaraženosti govore o riziku smrtnosti (mortality risk), odnosno letalitetu Kovida-19?

Da bismo razumeli opasnosti i adekvatno odgovorili na njih, takođe bismo želeli da znamo letalitet Kovida-19 – verovatnoću da neko ko je inficiran od te bolesti i umre, drugim rečima, odnos broja umrlih i broja zaraženih.

Ovo pitanje zahteva od nas da znamo – ili da procenimo – ukupan broj zaraženih slučajeva i konačan broj smrtnih slučajeva za datu zaraženu populaciju. Budući da nam ovi brojevi nisu poznati, kasnije će biti reči o tome šta trenutni podaci mogu, a šta ne mogu da nam kažu o riziku smrtnosti.

  • Stopa rasta broja smrtnih slučajeva uzrokovanih Kovidom-19

Koliko je vremena potrebno da se broj potvrđenih smrtnih slučajeva udvostruči?

Prilikom izbijanja zarazne bolesti važno je ne samo proučiti broj smrtnih slučajeva, već i stopu rasta (growth rate) broja umrlih.

To je neophodno jer usled brze stope rasta može doći do naglog povećanja broja umrlih, iako je trenutni broj smrtnih slučajeva mali u poređenju sa drugim bolestima.

Primera radi, ako je pre tri dana bilo ukupno 500 potvrđenih smrtnih ishoda, a danas 1000, onda su za udvostručenje bila neophodna tri dana.

Vreme potrebno za udvostručenje smrtnih slučajeva je promenljivo, a menjaće se i u budućnosti i zbog toga ne bi trebalo naivno ekstrapolirati trenutno vreme udvostručavanja pa na osnovu njega zaključiti koliko će ljudi umreti.

Ako se smrtnost poveća za fiksni broj tokom fiksnog perioda – recimo, za 500 na svaka dva dana – u pitanju je „linearni“ rast. Ali ako nastavi da se duplira u fiksnom vremenskom periodu – recimo, svaka tri dana – onda to nazivamo „eksponencijalnim“ rastom.

Istraživanja pokazuju da su ljudi uglavnom skloni da razmišljaju u terminima linearnog rasta i da je mnogima teško da razumeju eksponencijalni rast.

  • Razumevanje eksponencijalnog rasta

Da biste bolje razlikovali linearni od eksponencijalnog rasta, pogledajte ovaj vizuelni prikaz. Ovi brojevi ne predstavljaju realne podatke: reč je samo o ilustraciji.

Obe linije počinju sa vrednošću 10 u trenutku 0. Linearni trend (plave boje) raste za 10 sa svakim vremenskim priraštajem (10, 20, 30, 40, 50, 60).

Linija koja označava eksponencijalni rast (crvene boje) udvostručuje se u svakom priraštaju (10, 20, 40, 80, 160, 320).

Na početku krivulje rasta apsolutna razlika ostaje mala, ali eksponencijalni rast vremenom dovodi do veoma velikog broja – da biste ovo videli, povucite polako nadesno plavi klizač za vreme (time slider) ispod grafikona.

Ukoliko tokom epidemije vreme potrebno za udvostručenje broja smrtnih ishoda ostane konstantno, onda se bolest širi eksponencijalno.

Usled eksponencijalnog rasta, 500 smrtnih slučajeva prerasta u više od milion umrlih nakon što se priraštaj udvostruči 11 puta. A pošto se udvostruči još 10 puta, smrtnih slučajeva biće oko milijardu.

To ne znači da bi trebalo očekivati da ćemo takve brojeve videti u pandemiji Kovida-19, ali to je podsetnik da eksponencijalni rast vrlo brzo vodi do ogromnih brojki, čak i kada počinje od male osnove.

Psiholozi su otkrili da ljudi shvataju proces rasta na linearan način (1, 2, 3, 4), čak i kada to ne opisuje adekvatno stvarnost pred njihovim očima, a ova sklonost naziva se pristrasnost eksponencijalnog rasta.

  • Rast broja smrtnih slučajeva uzrokovanih Kovidom-19, po državama

Podaci se analiziraju po državama jer su neke zemlje – poput Kine i Koreje – sprovele veoma oštre protivmere, tako da je broj novoregistrovanih smrtnih slučajeva na dnevnom nivou opao (videti grafikon).

Mnoge druge zemlje nisu preduzele slične mere, pa brojevi vrtoglavo rastu. Ako gledamo isključivo svetski prosek, nećemo videti ove razlike.

Podatke je objavio Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC). Ovde se nalazi dokumentacija o ovim podacima i opcija da se svi podaci preuzmu.

  • Potvrđeni smrtni slučajevi uzokovani Kovidom-19, po državama

Podaci o broju novih smrtnih slučajeva i njihovom ukupnom broju dosad.

Ovi grafikoni su interaktivni. Prikazani podaci odnose se na čitav svet, ali ih možete istražiti za svaku državu klikom na Change Country u (u donjem levom uglu prvog grafikona) ili Add Country (u gornjem desnom uglu drugog grafikona).

 

Prikazane podatke objavio je ECDC, a ovde se nalaze podaci uz opciju preuzimanja dokumenata. Brojke ne prikazuju nužno broj ljudi koji su umrli do određenog datuma, već koliko je smrtnih slučajeva bilo prijavljeno do tog datuma. Na primer, podaci prikazani za 25. mart predstavljaju poslednje brojke unesene tog datuma do 10 časova po srednjoevropskom vremenu. Na naredna dva grafikona prikazan je broj potvrđenih smrtnih slučajeva u svetu po danima. Podaci se mogu istražiti za svaku državu klikom na Add Country (u gornjem desnom uglu).

 

  • Potvrđeni smrtni slučajevi uzokovani Kovidom-19, u odnosu na broj stanovnika

U nekim slučajevima korisno je znati ne samo koliko je ljudi umrlo u određenoj zemlji, već i koliko ih je umrlo u poređenju sa tim koliko ljudi zapravo tamo živi. Na primer, kada bi na Islandu umrlo 1000 od oko 340.000 stanovnika, to bi imalo daleko značajniji uticaj nego da je hiljadu ljudi umrlo u SAD, koje imaju 331 miliona stanovnika.

To je razlog zašto naredne dve mape prikazuju broj smrtnih slučajeva na milion ljudi u populaciji svake zemlje.

 

Onlajn platforma Our World in Data izračunala je smrtnost na milion ljudi tako što su brojevi smrtnih slučajeva koje objavljuje ECDC podeljeni sa brojem stanovnika objavljenim u Izveštaju o svetskoj populaciji (World Population Prospects) Ujedinjenih nacija.

Klikom na bilo koju od država na mapi možete pratiti promenu u realnom vremenu.

 

  • Da li broj smrtnih slučajeva raste različitom stopom u različitim državama?

Da li broj umrlih brže raste u Kini, Italiji, Španiji, Južnoj Koreji ili u SAD?

Grafikoni iznad nisu naročito korisni ako vas zanima odgovor na ovakva pitanja, jer epidemija Kovida-19 nije izbila istog dana niti je eskalirala istom brzinom u svim zemljama.

Grafikon prikazan ovde dizajniran je tako da pruža mogućnost ovakvog poređenja.

Ovaj grafikon omogućava poređenje putanje potvrđenih slučajeva između zemalja. Polazna tačka za svaku zemlju je dan kada je dostigla ukupno pet potvrđenih smrtnih slučajeva od Kovida-19.

 

Na osi h vidimo dane od petog potvrđenog smrtnog slučaja, a na osi y ukupan broj potvrđenih smrtnih ishoda.

Sive linije prikazuju putanje udvostručenja broja umrlih za 2 dana, 3 dana, 5 dana i 10 dana. U zemljama koje su doživele oštriji rast, još brže je došlo do dupliranja ovog broja.

Prikazana je i putanja broja potvrđenih smrtnih slučajeva spram veličine populacije. Ovde je predstavljena kao broj umrlih na milion ljudi od dana kada je neka zemlja dostigla 0,1 smrtnih slučajeva na milion ljudi.

 

Relativno u odnosu na veličinu populacije: Ovaj grafikon prikazuje trajektorije smrtnih slučajeva na milion ljudi.

  • Savijanje krive

Na prethodnim grafikonima prikazan je ukupni broj potvrđenih smrtnih slučajeva, na narednom je predstavljen broj potvrđenih slučajeva po danima. Kako bi okončale pandemiju, države moraju da „saviju krivu“. Na ovom grafikonu možete videti ko je uspeo u tome.

 

Testiranje na Kovid-19

Jedan od najvažnijih postupaka koji države sprovode u cilju razumevanja i zaustavljanja širenja Kovida-19 jeste testiranje. Ovde je objašnjeno zašto je testiranje važno, šta ono uključuje, kao i podaci, na osnovu dostupnih zvaničnih izvora, o tome koliko testova države sprovode.

Važno je zapamtiti da su ovi brojevi privremeni i nepouzdani i da se veoma brzo menjaju. Međutim, podaci o testiranju su izuzetno važni i u ovom trenutku ne postoji centralna baza za njihovo prikupljanje, pa je ovo pokušaj da se na jednom mestu prikaže sve sa čime trenutno raspolažemo.

  • Zašto je testiranje važno?

Testiranje omogućava zaraženim ljudima da znaju da su zaraženi. To im može pomoći da dobiju negu koja im je potrebna. Takođe, to im može pomoći i da preduzmu mere u cilju smanjenja verovatnoće zaražavanja drugih. Ljudi koji ne znaju da su zaraženi, možda neće ostati kod kuće i time se stvara rizik da zaraze i druge.

Testiranje je takođe neophodno da bi se adekvatno odgovorilo na pandemiju. Omogućava nam da razumemo širenje bolesti i da preduzmemo mere zasnovane na dokazima kako bi se usporilo širenje zaraze.

Da bismo razumeli uticaj Kovida-19, moramo znati koliko se lako širi i koliko je opasan za ljude koji ga imaju. To znači da moramo znati koliko je ljudi zaraženo. Ali to nije lako utvrditi, jer ova bolest može veoma ličiti na druge bolesti, poput gripa, dok kod nekih ljudi simptomi mogu biti vrlo blagi i teško uočljivi.

Da bismo razumeli koliko je ova bolest zarazna i opasna, moramo testirati ljude da vidimo da li je imaju. Na primer, ako znate da je od neke bolesti umrlo 100 ljudi, nije isto ako se to odnosi na uzorak od 1000 ili na 100.000 obolelih. Najbolji način da se bori protiv bolesti koja se širi vrlo lako, ali ne ubija većinu zaraženih, veoma se razlikuje od najboljeg načina za borbu protiv bolesti koja se širi sporije, ali je smrtonosnija.

Takođe, testiranje omogućava zaraženim ljudima da dobiju negu koja im je potrebna i da preduzmu mere predostrožnosti. Ako ne znaju da su zaraženi, možda neće ostati kod kuće i dovešće druge ljude u opasnost.

Možda i najvažnije, testiranje omogućava zdravstvenim radnicima da identifikuju ljude zaražene ovom bolešću i pomognu da se oni izoluju, kao i ljudi sa kojima su bili u kontaktu.

Nažalost, mnoge zemlje još nemaju dovoljan kapacitet za testiranje na Kovid-19. To je jedan od glavnih razloga zašto zasad u potpunosti ne razumemo kako se ova bolest širi.

Na naredna dva grafikona prikazano je koliko je testiranja izvršeno dosad. Na prvom je prikazan ukupan broj, a na drugom broj testiranja na milion stanovnika.

 

  • Kako se vrši testiranje na Kovid-19?

Testovi za Kovid-19 najčešće uključuju uzimanje brisa iz nosa i grla pacijenata i proveru da li u njima ima genetskog materijala (ribonukleinskih kiselina) specifičnog za ovaj virus. Nazivaju se PCR testovima. Prvi PCR testovi na Kovid-19 razvijeni su veoma brzo – u roku od dve nedelje od otkrića bolesti – i oni su sada deo preporučenog protokola Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za postupanje sa ovom bolešću.

Ovde možete pronaći video koji objašnjava kako funkcionišu testovi za detekciju koronavirusa.

Na naredna dva grafikona prikazano je koliko se testiranja obavi dnevno u različitim državama, ukupan broj i broj testiranja na milion stanovnika.

 

  • Testovi nisu savršeni: ponekad će ljudima, koji imaju bolest, pogrešno reći da je nemaju

Nekim ljudima potrebno je više od jednog testa zbog lažno-negativnih rezultata.

Broj sprovedenih testova na Kovid-19 biće sličan broju ispitanih ljudi, ali neće biti sasvim isti, jer će možda biti neophodno da se neki ljudi više puta testiraju. Razlog za to je što postoje takozvani lažno-negativni rezultati.

Lažno-negativan rezultat javlja se u situaciji kada se prilikom testiranja za nekog utvrdi da nema bolest, ali se onda pri ponovnom testiranju ustanovi se da je ipak oboleo. Među smernicama Svetske zdravstvene organizacije za laboratorijsko testiranje na Kovid-19 navodi se i da negativni rezultati „ne isključuju mogućnost zaraze virusom Kovid-19“.

To znači da čak i u zemljama koje su uradile mnogo testova, pravi broj slučajeva obolelih od Kovida-19 još nije pouzdan, iako, svakako, više testiranja podrazumeva i veću pouzdanost.

Nije bilo mnogo studija o tome koliko su česti lažno-negativni rezultati, pa je teško znati koliko veliki uticaj imaju na naše razumevanje – ali istraživanje se nastavlja i u budućnosti ćemo svakako znati više o tome.

  • Zbog čega mogu da podbace testovi za Kovid-19?

Postoji nekoliko razloga zbog kojih neko ko je zaražen Kovidom-19 može biti lažno-negativan prilikom testiranja:

– U ranoj fazi bolesti može se desiti da je broj virusnih partikula (kopija virusa) u organizmu pacijenta isuviše mali da bi se mogao detektovati.

– Može se dogoditi da pacijent nema većih respiratornih simptoma, ali bi u njegovom grlu i nosu moglo biti virusa koji se teško detektuju.

– Mogu se javiti problemi prilikom prikupljanja uzoraka, što znači da je bilo vrlo malo uzorka za testiranje.

– Može doći do propusta prilikom rukovanja i slanja uzoraka i materijala za testiranje.

– Može doći do tehničkih problema svojstvenih testiranju, kao što je mutacija virusa.

SZO predlaže da se ova pitanja uzmu u obzir i da bi nad nekim ljudima testove trebalo obaviti nekoliko puta.

 

Broj slučajeva obolelih od Kovida-19

Ono što želimo da znamo je ukupan broj slučajeva, ali taj broj nije poznat. Da bismo razumeli razmere pandemije Kovida-19 i reagovali na odgovarajući način, ono što na prvom mestu želimo da znamo jeste koliko je ljudi zaraženo Kovidom-19. Želeli bismo da saznamo ukupan broj slučajeva. Međutim, ukupan broj slučajeva inficiranih Kovidom-19 nije poznat. Kada mediji izveštavaju o „broju zaraženih“, oni nisu dovoljno precizni i izostavljaju da naglase da je reč o broju potvrđenih slučajeva. Nijedna vladina institucija, nevladina organizacija ili organizacija koja se bavi istraživanjima nema podatak o tačnom broju zaraženih.

  • Ono što znamo je broj potvrđenih slučajeva

Ono što znamo jeste broj slučajeva zaraze koji su potvrđeni. Potvrđenim slučajem smatra se „osoba sa laboratorijskom potvrdom o infekciji Kovidom-19“, kako to objašnjava Svetska zdravstvena organizacija. Iako postoje razlike u specifikacijama protokola među zemljama, ECDC prikuplja podatke o potvrđenim slučajevima prema definicijama slučaja u različitim zemljama. Ono što je ovde važno jeste činjenica da broj potvrđenih slučajeva zasigurno nije isti kao i broj ukupnih slučajeva. Potvrđeni slučajevi, stoga, predstavljaju samo podskup ukupnog broja slučajeva. To su samo oni pacijenti koji zvanično imaju Kovid-19 i koji su potvrdu o bolesti dobili iz laboratorije. Zbog toga je već naglašena važnost testiranja. Osim toga, ukupan broj potvrđenih slučajeva, naravno, nije ukupan broj postojećih slučajeva, pošto se za neke bolest već okončala – bilo oporavkom, bilo smrtnim ishodom.

  • Zašto je broj potvrđenih slučajeva manji od ukupnog broja slučajeva?

Jednostavno, broj potvrđenih slučajeva je manji od ukupnog broja slučajeva jer nisu svi testirani. Nemaju svi „laboratorijsku potvrdu“ i to je ono što čini razliku između broja potvrđenih i ukupnog broja slučajeva.

Sve zemlje pokušavaju da testiraju što više ljudi i otkriju što više slučajeva, ali testiranju nisu podvrgnuti svi oni koji bi i trebalo da budu testirani.

Pošto je razumevanje testiranja na Kovid-19 od ključnog značaja za interpretaciju broja potvrđenih slučajeva, onlajn platforma Our World in Data je dataljnije istraživala testiranje na Kovid-19. Više o tome možete pročitati u nastavku teksta.

  • Rast broja slučajeva: Koliko je vremena potrebno da se broj potvrđenih slučajeva udvostruči?

Kada se govori o broju preminulih, nije dovoljno da se samo predstavi broj takvih slučajeva, već i to kako se on vremenom povećavao. Treba posmatrati stopu rasta.

Zato je potrebno usredsrediti se na naredno pitanje: Koliko je vremena bilo potrebno da se broj potvrđenih slučajeva udvostruči?

U ovom odeljku biće prikazan broj potvrđenih slučajeva u različitim zemljama. Baš kao i kod broja preminulih od posledica ove bolesti, ne treba se fokusirati samo na apsolutne brojeve, već i na to koliko brzo oni rastu. Iako u nekoj državi trenutno ima malo slučajeva, njihov broj može veoma brzo da se uveća eksponencijalnim rastom.

Kao i kod broja umrlih, i ovde se postavlja pitanje: Koliko je vremena trebalo da prođe da bi se udvostručio broj potvrđenih slučajeva? Na primer, ako je pre tri dana u Velikoj Britaniji bilo potvrđeno 5000 slučajeva, a danas ih ima ukupno 10.000, reklo bi se da je vreme dupliranja tri dana.

Da bi se predstavila stopa promene, fokus je na pitanju: Koliko vremena je bilo potrebno da se udvostruči broj potvrđenih slučajeva?

  • Rast broja slučajeva Kovida-19, po zemljama

U tabeli je prikazano koliko je vremena proteklo dok se broj slučajeva nije udvostručio u svakoj od zemalja za koju postoje podaci. Tabela takođe pokazuje koliki je ukupan broj potvrđenih slučajeva, koliko potvrđenih slučajeva ima na dnevnom nivou, kao i to kako su se ti brojevi menjali u poslednjih 14 dana.

Tabelu je moguće sortirati po kolonama, klikom na zaglavlje svake od kolona.

Podaci su raspoređeni po državama, pa je za neke zemlje – poput Kine i Južne Koreje – u kojima su na snazi stroge kontramere, broj novozaraženih na dnevnom nivou sve manji. U mnogim drugim zemljama nema takvih mera i kod njih brojevi naglo rastu. Ako bismo posmatrali samo globalni presek, ne bismo mogli da uočimo ove razlike.

Podaci: Podatke koji su ovde prikazani objavio je Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC).

  • Potvrđeni slučajevi Kovida-19, po zemljama

Uz pomoć prikazanih vizuelizacija moguće je istražiti ukupan broj potvrđenih slučajeva i broj potvrđenih slučajeva na dnevnom nivou za sve zemlje u kojima se pojavio virus. Sve je predstavljeno u apsolutnim brojevima. Prilagođeno je veličini populacije, i prikazuje ukupan broj slučajeva kao i broj novoregistrovanih slučajeva na milion ljudi.

Tabele su interaktivne, podaci su predstavljeni na nivou čitavog sveta, ali se mogu istraživati i po državama – klikom na Add Country ili Change Country unutar grafikona.

Podaci: Podatke koji su ovde prikazani objavio je Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC). Ovde se nalaze podaci i dokumentacija koja se može preuzeti.

Datum koji je prikazan odnosi se na datum izveštaja, ne odražava nužno broj potvrđenih slučajeva tog dana. Primera radi, podaci za 25. mart odnose se na presek zabeležen 25. marta, u 10 časova pre podne.

Ukupan broj potvrđenih slučajeva Kovida-19

Ukupan i dnevni broj novoregistrovanih slučajeva Kovida-19 u svetu

Broj novih potvrđenih slučajeva Kovida-19 na dnevnom nivou

Broj novih potvrđenih slučajeva Kovida-19 na dnevnom nivou (trodnevni prosek)

 

  • Potvrđeni slučajevi Kovida-19 u odnosu na veličinu populacije

Nekada je korisno znati, ne samo koliko je slučajeva otkriveno u određenoj zemlji, već i koliko ih je detektovano u odnosu na to koliko ljudi zapravo živi tamo.

Na primer, ako bi na Islandu bilo otkriveno 1000 slučajeva, na populaciji od 360.000, to bi imalo daleko veći uticaj nego što ima isti broj slučajeva u Sjedinjenim Američkim Državama, čija se populacija procenjuje na oko 327 miliona stanovnika.

Broj slučajeva na milion ljudi koji je prikazan na platformi Our World in Data dobijen je tako što je broj stanovnika iz Izveštaja o svetskoj populaciji (World Population Prospects) Ujedinjenih Nacija podeljen sa brojem smrti koji je objavio Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC).

Ukupan broj potvrđenih slučajeva Kovida-19 na milion ljudi

Broj novih potvrđenih slučajeva Kovida-19 na dnevnom nivou na milion ljudi

 

  • Da li broj slučajeva raste različitom stopom u različitim zemljama?

Kovid-19 se u različito vreme pojavio u različitim zemljama, pa su sada te zemlje u različitim stadijumima. Na primer, u Italiji je 25. marta bilo prijavljeno 74.386 potvrđenih slučajeva, dok ih je u Velikoj Britaniji bilo samo 8077.

Ali bilo bi korisno kada bismo znali da li je rast u Velikoj Britaniji sada brži, sporiji ili isti kao što je bio u Italiji kada je imala sličan broj slučajeva.

Ovaj grafikon, osmišljen kako bi se olakšalo poređenje, prikazuje kojom brzinom je rastao broj zaraženih u svakoj od zemalja nakon 100. potvrđenog slučaja. Dakle, svaka linija na grafikonu (naziva se „trajektorija“) polazi od iste startne pozicije. Kina je imala izrazito brz rast. Samo 10 dana nakon što je potvrđen 100. slučaj, u zemlji je registrovan i 10.000. slučaj. U drugim državama rast je bio mnogo sporiji. Brzina kojom je broj potvrđenih slučajeva rastao u Singapuru i u Japanu bila je mnogo manja nego u ostalim zemljama.

Ravne sive linije su trajektorije koje prikazuju vreme potrebno za dupliranje u roku od 2, 3, 5 ili 10 dana. Ako je linija jedne države na grafikonu na višoj poziciji od tih putanja, onda se broj slučajeva udvostručuje brže od toga.

Trajektorije Kine i Južne Koreje pokazuju da brzina kojom se broj slučajeva povećava nije nužno konstantna. Obe zemlje imale su brz početni rast, ali su onda uvele stroge kontramere, pa je trajektorija postala ravna, što znači da se širenje virusa usporilo.

Prikazana je takođe i trajektorija potvrđenih slučajeva u odnosu na veličinu populacije – u ovom slučaju, predstavljen je broj potvrđenih slučajeva na milion stanovnika. Ovaj podatak računa se od dana kada je neka zemlja dostigla jedan potvrđeni slučaj na milion ljudi.

Grafikon prikazuje trajektorije broja slučajeva na milion stanovnika.

Ukupan broj potvrđenih slučajeva Kovida-19

 

Da li države saviju krivu potvrđenih slučajeva? Na prethodnom grafikonu prikazan je ukupan broj slučajeva, dok ovaj prikazuje dnevni broj slučajeva, odnosno to da li su države uspele da usmere krivu novih slučajeva na dole. Treba imati na umu da je ovde reč o potvrđenim slučajevima a ne o njihovom ukupnom broju, i da verodostojnost izveštaja zavisi od obima testiranja.

 

Ranije je fokus bio na potvrđenim slučajevima zaraženosti i na potvrđenim smrtnim slučajevima. Uz pomoć naredna dva grafikona može se izvršiti poređenje slučajeva zaraze i smrtnih slučajeva za bilo koju zemlju. Na prvom su predstavljene ukupne brojke, a na drugom na dnevnom nivou.

 

Pandemija Kovida-19

Bolesti i virusi ili bakterije koje ih izazivaju često imaju različita imena. Na primer, „virus humane imunodeficijencije“ ili HIV, izaziva „sindrom stečene imunodeficijencije“, odnosno AIDS.

Virus koji izaziva trenutnu pandemiju je teški akutni respiratorni sindrom koronavirus 2, skraćeno SARS-CoV-2. Naziv bolesti je koronavirusna bolest (coronavirus disease) ili skraćeno COVID-19. Ova imena odredili su Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodni komitet za taksonomiju virusa.

SZO takođe navodi i da je to „virus koji je odgovoran za Kovid-19“ ili „Kovid-19 virus“, kada komunicira sa javnošću. Ovde će te konvencije biti ispoštovane.

  • Kako je epidemija počela?

Izbijanje je prvi put zabeleženo u Vuhanu, u Kini. Vuhan je glavni grad provincije Hubei i ima oko 11 miliona stanovnika. Krajem prošle godine, tačnije 29. decembra 2019, nadležni u Kini identifikovali su mnoštvo sličnih slučajeva upale pluća u tom gradu. Ubrzo je utvrđeno da su ovi slučajevi prouzrokovani novim koronavirusom, kasnije nazvanim SARS-CoV-2.

Prvi slučajevi izvan Kine identifikovani su 13. januara na Tajlandu i 16. januara u Japanu.

Kineska vlada je 23. januara zatvorila grad Vuhan i ostale gradove u regionu.

Otad se Kovid-19 proširio u mnogo zemalja – slučajevi su prijavljeni u svim delovima sveta. Do marta se to pretvorilo u globalnu pandemiju, koju je naposletku proglasila i Svetska zdravstvena organizacija.

  • Šta je koronavirus?

Iako ljudi često navode virus koji uzrokuje Kovid-19 kao „koronavirus“, postoji mnogo različitih koronavirusa.

Termin se odnosi na grupu virusa koji su uobičajeni kod ljudi: koronavirusi su uzrok za oko 30 odsto običnih prehlada. Korona je latinski naziv za „krunu“, a ova grupa virusa dobila je ovakvo ime zbog činjenice da njena površina pod elektronskim mikroskopom izgleda kao kruna.

Dve velike epidemije u skorašnjoj istoriji takođe su bile posledica širenja koronavirusa – epidemija SARS-a 2003, koja je rezultirala sa oko 1000 mrtvih i epidemija MERS-a 2012. godine, sa 862 smrtna ishoda.

 

Strategije za odgovor na Kovid-19

Namera je da se pandemija rano obuzda. Smanjenje vrhunca epidemije može da omogući zdravstvenom sistemu da pruži negu većem broju ljudi. Možda zvuči čudno, ali čak i bolest koja je blaga može u mnogo slučajeva ubiti veliki broj ljudi, ukoliko zarazi dovoljno veliki deo populacije. Kovid-19 može biti blag – kod mnogih ljudi se simptomi ne moraju ni pojaviti – ali u manjem broju slučajeva, naročito kod starih i već obolelih od drugih bolesti, može imati ozbiljne posledice. Mnogi od ovih pacijenata zahtevaju lečenje u jedinicama intenzivne nege. SZO navodi da „otprilike svaki četvrti ozbiljan i kritičan slučaj zahteva mehaničku ventilaciju“.

  • „Ispravljanje krive“

Ovo je razlog zbog čega je bitno da vlade i druga nadležna tela brzo reaguju. Cilj je smanjiti stopu infekcije, tako što će se epidemija „produžiti“, pa da kada bude na vrhuncu potražnja za uslugama zdravstvenog sistema bude manja.

Mere zatvaranja imaju za cilj da izbegnu putanju epidemije u kojoj bi veliki broj ljudi istovremeno oboleo. To se vidi i na grafikonima.

To znači, da ako se ukupno i razboli isti broj bolesnika, zdravstveni sistem će biti u stanju da leči više njih, jer oni nisu bolesni istovremeno.

U suprotnom, broj istovremenih tretmana lečenja može biti toliko veliki da zdravstveni sistemi postaju preopterećeni i samim tim nesposobni da pruže adekvatnu negu nekim pacijentima.

 

Šta znamo o riziku od smrti usled Kovida-19?

Postoji jedno konkretno pitanje na koje bi većina ljudi želela da dobije odgovor. Ako je neko zaraženom Kovidom-19, kolika je verovatnoća da će ta osoba umreti?

Pitanje je jednostavno, ali je iznenađujuće teško odgovoriti na njega. Postoji nekoliko brojki koje nas mogu dovesti do odgovora – npr. statistika, poput one o ukupnom broju potvrđenih slučajeva ili o broju smrtnih slučajeva dosad – ali nam ovi brojevi ne govore baš sve što bi trebalo da znamo.

Ovde je objašnjeno samo ono u šta možemo biti sigurni. Diskutovaće se o „stopi smrtnosti slučaja“ (case fatality rate), „stopi smrtnosti“ (crude mortality rate) i „stopi smrtnosti od infekcije“ (infection fatality rate), kao i o tome po čemu se ovi termini i brojevi razlikuju.

Termin koji se najčešće koristi da bi se objasnio rizik od smrti jeste stopa smrtnosti slučaja, ali on ne daje prave odgovore iz dva razloga. Prvi, oslanja se isključivo na broj potvrđenih slučajeva, a mnogi nisu potvrđeni; i drugi, podrazumeva ukupan broj preminulih, a među zaraženima Kovidom-19 neki ljudi koji su bolesni i koji će umreti uskoro – još nisu preminuli. Ove dve činjenice govore nam da je izuzetno teško dati tačne procene realnog rizika od smrti.

  • Stopa smrtnosti slučaja (case fatality rate – CFR)

U medijima se rizik od smrti usled Kovida-19 najčešće predstavlja kao „stopa smrtnosti slučaja“, a nekada se naziva i „rizik smrtnosti slučaja“ (case fatality risk) ili razmera smrtnosti slučaja (case fatality ratio).

Ali to nije isto što i rizik od smrti za neku zaraženu osobu iako, nažalost, novinari sugerišu da jeste. Ovo jeste relevantan i važan podatak, ali daleko od toga da nam daje celokupnu sliku.

Razmeru smrtnosti slučaja (case fatality ratio) je lako izračunati. Potrebno je uzeti broj umrlih ljudi i podeliti ga sa ukupnim brojem ljudi kojima je dijagnostikovana bolest. Tako da, ako je 10 osoba preminulo, a 100 ljudi zvanično zaraženo, CFR je 10/100 ili 10 odsto.

Ali važno je napomenuti da je to odnos između potvrđenih smrtnih slučajeva od bolesti i samo onih slučajeva koji su potvrđeni, a ne svih postojećih slučajeva. To znači da nemamo tačan podatak koliki je rizik za inficiranu osobu, budući da se okolnosti u vezi sa Kovidom-19 brzo menjanju.

Još jedno važno merilo, a koje se umnogome razlikuje od razmere smrtnosti slučaja (case fatality ratio) jeste stopa smrtnosti (crude mortality rate) ili mortalitet.

  • Stopa smrtnosti (mortalitet)

Stopa smrtnosti je još jedno jednostavno merilo, koje nam pruža neku vrstu odgovora na postavljeno pitanje: ako je neko zaražen, kolika je verovatnoća da će umreti?

Stopa smrtnosti – koja se naziva još i stopa mortaliteta ili mortalitet – predstavlja verovatnoću da će bilo koji pojedinac u populaciji umreti od ove bolesti; dakle, ne obuhvata samo one koji su inficirani ili je potvrđeno da su inficirani. Računa se tako što se broj preminulih od bolesti podeli sa ukupnom populacijom. Na primer, ako je bilo 10 smrtnih slučajeva u populaciji od 1000 ljudi, stopa smrtnosti bi bila 10/1000 ili 1 odsto, čak i u slučaju da je samo 100 ljudi zvanično zaraženo ovom bolešću.

Postoji bitna razlika: nažalost, ljudi često mešaju stopu smrtnosti slučaja i stopu smrtnosti. Često se kao primer navodi pandemija španske groznice iz 1918. Po jednoj proceni, koju su dali Džonson i Miler (2002), ta pandemija odnela je 50 miliona života. To je tada činilo 2,7 odsto svetske populacije. Toliko je iznosila i stopa smrtnosti.

Ali 2,7 odsto se često navodi kao stopa smrtnosti slučaja (letalitet) – što je pogrešno, jer nisu svi na svetu bili zaraženi španskom groznicom. Da je mortalitet zaista iznosio 2,7 odsto, onda bi stopa smrtnosti slučaja bila mnogo viša jer ona predstavlja procenat onih koji su preminuli nakon što im je dijagnostikovana ova bolest.

Ali pre nego što razmotrimo šta nam stopa smrtnosti slučaja govori o riziku od smrti, korisno je da vidimo šta je to što nam ne govori.

  • Ono što želimo da saznamo nije stopa smrtnosti potvrđenih slučajeva, već stopa smrtnosti svih onih koji su zaraženi.

Podsetimo se pitanja s početka: ako je neko zaražen Kovidom-19, kolika je verovatnoća da će umreti? Odgovor na ovo pitanje možemo dobiti izračunavanjem „stope smrtnosti zaraženih“ (infection fatality rate). Ova stopa dobija se kada se broj slučajeva koji su preminuli od posledica zaraženosti virusom podeli sa ukupnim brojem slučajeva. Ako 10 osoba umre od bolesti, a 500 ljudi ima tu bolest, stopa smrtnosti zaraženih je 10/500 ili 2 odsto. Dakle, da bismo izračunali stopu smrtnosti zaraženih, potrebna su nam dva podatka: ukupan broj slučajeva i ukupan broj smrtnih slučajeva.

Međutim, ukupan broj slučajeva uglavnom nam nije poznat. To je delom i zbog toga što nisu svi zaraženi Kovidom-19 bili testirani.

Mi ćemo možda moći da procenimo koliki je ukupan broj slučajeva i da ga iskoristimo za izračunavanje stope smrtnosti zaraženih – i upravo to je ono što istraživači i rade. Ipak, ostaje činjenica da je ukupan broj slučajeva nepoznat, tako da se tačan stepen smrtnosti zaraženih ne može sa sigurnošću izračunati.

I uprkos tome što mediji izjednačavaju stopu smrtnosti slučaja i stopu smrtnosti zaraženih – ova dva broja se razlikuju, i verovatno nisu ni slični. U nastavku će biti objašnjeno zašto je to tako.

  • Tumačenje stope smrtnosti slučaja

Da bismo razumeli šta nam stopa smrtnosti slučaja govori, a šta ne, o epidemiji bolesti kao što je Kovid-19 važno je razumeti zašto je teško izmeriti i interpretirati sve te brojeve.

  • Stopa smrtnosti slučaja nije konstantna: ona se menja u zavisnosti od konteksta

Mediji imaju tendenciju da prikazuju stopu smrtnosti slučaja kao da je to jedan broj koji se ne menja, kao da je to nepromenjiva činjenica o bolesti. Ali to definitivno nije biološka konstanta: umesto toga, ona odražava ozbiljnost bolesti u određenom kontekstu, u određeno vreme i u određenoj populaciji.

Verovatnoća da neko umre od neke bolesti ne zavisi isključivo od same bolesti, već i od tretmana kojem je pacijent podvrgnut i od pacijentove sposobnosti da se oporavi od bolesti.

To znači da se stopa smrtnosti slučaja smanjuje i povećava tokom vremena, kao i to da može da varira u zavisnosti od lokacije i karakteristika zaraženih, poput starosti ili pola. Na primer, u slučaju Kovida-19, očekivalo bi se da za stariju populaciju važi veća stopa smrtnosti slučaja (CFR) nego za mlađu.

  • Stopa smrtnosti slučaja kod Kovida-19 razlikuje se od lokacije do lokacije i menjala se na početku širenja epidemije.

Kao što se vidi na grafikonu, stopa smrtnosti slučaja kod Kovida-19 nije konstantna. Ovaj grafikon je objavljen u februaru 2020. u izveštaju Zajedničke misije Svetske zdravstvene organizacije u Kini.

Prikazane su vrednosti stope smrtnosti slučaja Kovida-19 u ranim fazama epidemije, od početka januara do 20. februara 2020, na nekoliko lokacija u Kini.

Može se uočiti da je stopa smrtnosti slučaja u najranijim fazama epidemije imala mnogo više vrednosti: 17,3 odsto u čitavoj Kini (žuto) i više od 20 odsto u samom centru epidemije u Vuhanu (plavo).

U nedeljama koje su usledile stopa je opadala. SZO je saopštio da je „standard nege uznapredovao tokom epidemije“. Stopa smrtnosti slučaja pala je na 0,7 odsto među pacijentima kod kojih su se simptomi pojavili nakon 1. februara.

Jasno je uočljivo da se stopa razlikovala od mesta do mesta. Do 1. februara stopa smrtnosti slučaja u Vuhanu bila je 5,8 odsto, dok je u ostatku Kine iznosila 0,7 odsto.

To govori u prilog onome što je navedeno o stopi smrtnosti slučaja – da se ona s vremena na vreme menja i da nije ista u svim mestima – tako je i u slučaju Kovida-19. Kada govorimo o stopi smrtnosti slučaja neke bolesti, moramo uzeti u obzir i vreme i mesto. Dakle, konkretno – važno je naglasiti da li govorimo o 23. februaru u Vuhanu ili 4. martu u Italiji – to nije nepromenjiva vrednost.

Razmera smrtnosti slučaja (letalitet) Kovida-19 u Kini prema vremenu i lokaciji, do februara 2020. (SZO, 2020))

 

  • Postoje dva razloga zbog kojih stopa smrtnosti slučaja (letalitet) ne odražava rizik od smrti

Ako nam stopa smrtnosti slučaja ne govori o riziku od smrti nekoga ko je zaražen virusom, šta nam onda govori? I kako se stopa smrtnosti slučaja poredi sa stvarnom (a nepoznatom) verovatnoćom?

Postoje dva razloga zbog kojih stopa smrtnosti ne prikazuje stvaran rizik od smrti. U jednom slučaju, stopa smrtnosti slučaja potcenjuje pravu vrednost, a u drugom je precenjuje.

Kada imamo ljude koji su bolesni, ali im ta bolest nije dijagnostikovana, stopa smrtnosti slučaja (CFR) preceniće stvarni rizik od smrti. I dalje se smatra da ima mnogo neotkrivenih ljudi koji su zaraženi Kovidom-19.

Kao što ste već pročitali u diskusiji o razlici između ukupnog broja i broja potvrđenih slučajeva, mi zapravo ne znamo ukupan broj zaraženih slučajeva. Nisu testirani svi ljudi na Kovid-19 i broj zaraženih je sigurno mnogo veći od zvaničnog broja koji nam je u ovom trenutku poznat.

Kad god postoje slučajevi koji se ne ubrajaju u zvaničnu statistiku, verovatnoća da će neko umreti od bolesti manja je od procenjene stope smrtnosti slučaja. Setite se zamišljenog scenarija sa 10 preminulih i 100 potvrđenih slučajeva. Stopa smrtnosti slučaja u tom primeru iznosi 10 odsto, ali ako u stvarnosti postoji 500 slučajeva, tada je realni rizik samo 2 odsto.

Ukratko, ako je broj ukupnih slučajeva veći od zvaničnog broja potvrđenih slučajeva, tada je razmera između broja preminulih i ukupnog broja slučajeva manja nego količnik koji se dobije kada se podeli broj preminulih sa brojem onih potvrđenih slučajeva zaraze.

Odatle sledi da je za izračunavanje stope smrtnosti zaraženih veoma važno koliko je pacijenata testirano, jer se slučaj zaraze sa sigurnošću može potvrditi samo testiranjem. Dakle, kada uporedimo stopu smrtnosti slučaja između različitih zemalja, te razlike ne odražavaju samo stopu mortaliteta, već i razlike u obimu sprovedenih testiranja u tim zemljama.

Kada su neki ljudi zaraženi i postoji šansa da će umreti od bolesti, ali nisu još umrli, stopa smrtnosti slučaja će potceniti istinski rizik od smrti. Kada je reč o Kovidu-19, mnogi od onih koji su bolesni i umiru još nisu preminuli. Drugim rečima, oni mogu umreti od ove bolesti, a da budu na spisku onih koji su preminuli usled nečeg drugog.

Tokom aktuelne pandemije, neki od ljudi koji su zaraženi vremenom će izgubiti bitku sa bolešću. Oni se trenutno računaju kao potvrđeni slučajevi, ali će se na kraju ubrajati među smrtne slučajeve. To znači da je stopa smrtnosti slučaja manja od realnog rizika.

Kada se neko zarazi Kovidom-19, moguće je da od prvih simptoma do smrti prođe između dve i osam nedelja, pokazali su podaci iz najranijih istraživanja.

To zapravo znači da neki ljudi koji se sada računaju kao potvrđeni slučajevi i koji će tek umreti, još nisu uključeni u broj preminulih. To dalje implicira da stopa smrtnosti slučaja u ovom konkretnom trenutku potcenjuje budući razvoj onoga što će se događati ako virus nastavi da se širi dosadašnjim tokom.

Ovo neće predstavljati problem jednom kada se epidemija okonča. Tada ćemo znati ukupan broj smrtnih slučajeva i onda ćemo moći da izračunamo stopu smrtnosti slučaja. Ali tokom same epidemije moramo biti oprezni kod tumačenja stope smrtnosti slučaja jer je ishod (oporavak ili smrt) velikog broja slučajeva i dalje nepoznat.

Najčešće je to razlog zbog kojeg se stopa smrtnosti slučaja (CFR) pogrešno interpretira u ranim fazama epidemije.

Ovo je dogodilo 2003. tokom pandemije SARS-a; u ranim fazama širenja zaraze stopa smrtnosti slučaja bila je 3-5 odsto, ali je do kraja narasla do 10 odsto.

Tako su se u problemu našli ne samo statističari, već i zdravstveni radnici i naučnici. Mala vrednost koja je prijavljena na početku uticala je na to da se potceni ozbiljnost situacije. Čak je i porast stope smrtnosti slučaja tokom pandemije dao pogrešnu sliku da je SARS vremenom postao smrtonosniji. Sve te greške otežale su put do odgovora na važna pitanja.

  • Trenutna stopa smrtnosti slučaja Kovida-19

Važno je još jednom naglasiti da ne postoji jedna, jedinstvena stopa smrtnosti slučaja za bilo koju pojedinačnu bolest. Ona varira od mesta do mesta, i obično se vremenom menja.

Kao što rad koji je objavljen u medicinskom časopisu The Lancet pokazuje, potrebni su bolji podaci da bismo razumeli razlike u stopi smrtnosti slučaja (CFR) i donosili pravilne odluke.

U radu je prikazano da vrednost stope smrtnosti slučaja varira od zemlje do zemlje, od samo 0,2 % u Nemačkoj do 7,7 % u Italiji. Ali dodaje se da nam to ne govori o tačnom riziku od smrti zaraženih osoba u svakoj od zemalja. Mi ne znamo koliko ima asimptomatskih slučajeva, a koliko njih pokazuje simptome, kao i da li se primenjuju isti kriterijumi u vezi sa testiranjem. Bez standardizovanih ispitivanja i evidentiranja smrtnih slučajeva prava stopa smrtnosti ostaje nepoznanica.

Ali, ako dovoljno pažljivo pristupimo ovoj vrednosti i ako smo svesni njenih ograničenja, stopa smrtnosti slučaja može nam pomoći da bolje razumemo koliko je bolest ozbiljna i na koji način treba da se postavimo prema njoj.

Na grafikonu se vidi poređenje stope smrtnosti slučaja u ranim fazama. Prikazan je ukupan broj potvrđenih slučajeva Kovida-19 (na osi h) spram ukupnog broja smrtnih slučajeva (na osi y). Budući da stopa smrtnosti slučaja predstavlja odnos između ukupnog broja umrlih i ukupnog broja potvrđenih slučajeva, možemo upotrebiti ovo poređenje da bismo videli gde se koja zemlja nalazila prema ovom parametru.

KOVID-19: Ukupan broj potvrđenih slučajeva zaraze spram ukupnog broja potvrđenih smrtnih slučajeva (28. mart 2020)

Sive linije pokazuju raspon vrednosti stope smrtnosti slučaja (CFR) – i to od 0,25 odsto do 10 odsto. Ako jedna zemlja „leži“ duž linije od 2 odsto, trenutno dostupne brojke zaraženih i preminulih u njoj pokazuju da stopa smrtnosti slučaja (CFR) iznosi 2 odsto.

Imajući ovo u vidu, drugi grafikon pokazuje stope smrtnosti slučaja (CFR) za zemlje u kojima je zvanično potvrđeno da imaju više od 100 inficiranih. Na taj način isključene su zemlje koje i dalje imaju relativno mali broj potvrđenih slučajeva – zbog toga što je, ako je uzorak premali, ovakav vid merenja prilično loš za razumevanje rizika od smrtnosti.

Stopa smrtnosti slučaja od aktuelne pandemije Kovida-19

 

To se jasno vidi ako posmatramo trajektoriju potvrđenih slučajeva i smrtnih slučajeva u Iranu: 24. februara tamo su bila potvrđena dva slučaja i dve smrti, pa je stopa smrtnosti slučaja bila 100 odsto. Vremenom, ta stopa opada kako se broj potvrđenih slučajeva povećava, ali tek nakon što je više stotina ljudi obolelo, taj procenat se spustio ispod 20.

  • Stopa smrtnosti slučaja od Kovid-19 prema starosti

Trenutni podaci po zemljama ukazuju na to da su stariji ljudi najviše izloženi riziku.

Ukupna procena stope smrtnosti slučaja na nivou populacije korisna je za razumevanje prosečne težine epidemije, ali nam ne govori ko je u populaciji najviše izložen riziku. To je ključno kod izbijanja epidemije. Ono što nam omogućava da se fokusiramo na najugroženije jeste razumevanje relativnog rizika za različite delove populacije. To nam pomaže i da poboljšamo raspodelu zdravstvenih resursa onima kojima je najpotrebnija.

Kineski centar za kontrolu i prevenciju bolesti objavio je analizu zabeleženih slučajeva obolevanja i smrti u Kini za period do 11. februara 2020. godine. Analiza pruža prikaz svih poznatih slučajeva zaraženosti, smrtnih ishoda i stope smrtnosti slučaja po specifičnim demografskim kategorijama (starost, pol, prethodno zatečeno stanje itd.)

Na grafikonu je prikazana stopa smrtnosti slučaja (letalitet) po starosnim grupama u različitim zemljama za koje su dostupni demografski podaci o potvrđenim slučajevima zaraze i smrtnim ishodima. Grafikon pokazuje ogromne razlike u stopi smrtnosti potvrđenih slučajeva među različitim starosnim grupama.

Podaci su bazirani na osnovu izveštaja nacionalnih agencija o broju potvrđenih slučajeva i potvrđenih smrtnih ishoda u svakoj starosnoj grupi. Podaci potiču od Kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (od 17. februara); španskog Ministarstva zdravlja (od 24. marta); Korejskih centara za kontrolu i prevenciju bolesti (KCDC) (od 24. marta); i Italijanskog nacionalnog instituta za zdravlje, kako je predstavljeno u radu Ondera i saradnika (2020) (od 17. marta).

Neophodno je ponovo napomenuti da stopa smrtnosti slučaja jednostavno predstavlja odnos između broja potvrđenih slučajeva i broja preminulih. Ova stopa nastavlja vremenom da se menja, a poređenja između zemalja ne odražavaju nužno razlike u verovatnoći umiranja usled Kovida-19; umesto toga mogu da odražavaju razlike u opsegu testiranja ili razlike koje se tiču toga u kojoj fazi se neka zemlja nalazi u borbi sa epidemijom.

Kada je o reč o mnogim zaraznim bolestima, deca su najviše izložena riziku. Ovo je slučaj kod malarije: većinu umrlih (57 odsto na globalnom nivou) predstavljaju deca mlađa od 5 godina. Isto važi i za najveću dosad zabeleženu pandemiju: tokom španske groznice 1918. godine prvenstveno su deca i mlađi odrasli ljudi umirali (o tome možete više pročitati u ovom članku). Što se Kovida-19 tiče, situacija je sasvim suprotna. Stariji su u najrizičnijoj grupi od umiranja ukoliko se zaraze virusom.

Kao što je prikazano na narednom grafikonu, stopa smrtnosti slučaja je veća kod osoba koje imaju zdravstvenih problema nego kod onih koji ih nemaju. Jedan od mogućih razloga zašto su stariji ljudi najviše izloženi riziku je to što oni takođe spadaju u grupu onih sa većom verovatnoćom za obolevanje od kardiovaskularnih bolesti, respiratornih bolesti ili dijabetesa.

 

  • Stopa smrtnosti potvrđenih slučajeva od Kovida-19 u odnosu na njihovo prethodno zatečeno zdravstveno stanje

Rani podaci iz Kine sugerišu da su oni koji već imaju neku bolest u većoj opasnosti.

Grafikon prikazuje stopu smrtnosti slučaja kod stanovništva Kine na osnovu njihovog zdravstvenog stanja, uključujući i one koji već imaju neko oboljenje.

Baziran je na istim podacima o broju obolelih, broju umrlih i stopi smrtnosti slučaja među demografskim grupacijama u populaciji, koje je objavio Centar za kontrolu i prevenciju bolesti. Ova analiza zasnovana je na zabeleženim smrtnim slučajevima i ukupnom broju potvrđenih slučajeva zaraženih u Kini, u periodu do 11. februara 2020. godine.

Istraživači su otkrili da je stopa smrtnosti slučaja (CFR) mnogo veća kod onih koji već imaju neko oboljenje.

Više od 10 odsto onih kod kojih je dijagnostikovan Kovid-19, a koji već imaju neko kardiovaskularno oboljenje, preminuli su od ovog virusa. Dijabetes, hronične respiratorne bolesti, hipertenzija i rak su takođe faktori rizika, što se može videti na narednom grafikonu.

Za one koji nisu bolovali od neke druge bolesti, stopa smrtnosti slučaja (CFR) iznosila je 0,9 odsto.

Stariji su u većoj opasnosti od umiranja usled Kovida-19 i to bi se delimično moglo objasniti činjenicom da su oni u grupi kod koje postoji velika verovatnoća prisustva drugih oboljenja kao što su kardiovaskularne bolesti, respiratorne bolesti i dijabetes. Ova zdravstvena stanja otežavaju oporavak od Kovida-19.

 

  • Stopa smrtnosti slučaja od Kovida-19 u poređenju sa drugim bolestima

Da li se stopa smrtnosti slučaja od Kovida-19 može uporediti sa drugim epidemijama virusa i bolestima?

Poređenja radi, tabela prikazuje stope smrtnosti slučaja kod epidemija drugih bolesti. Stope smrtnosti slučaja za SARS-CoV i MERS-CoV su visoke i iznose 10 % i 34 %.

Stopa smrtnosti slučaja sezonskog gripa u Americi iznosi otprilike 0,1 odsto – što je znatno niže od trenutne stope smrtnosti slučaja za Kovid-19.


Izvori podataka prikazanih u tabeli:

SARS-CoV: Venkatesh, S. & Memish, Z.A. (‎2004)‎. SARS: the new challenge to international health and travel medicine. EMHJ – Eastern Mediterranean Health Journal, 10 (‎4-5)‎, 655-662, 2004.
SARS-CoV i MERS-CoV: Munster, V. J., Koopmans, M., van Doremalen, N., van Riel, D., & de Wit, E. (2020). A novel coronavirus emerging in China—key questions for impact assessment. New England Journal of Medicine, 382(8), 692-694.
Sezonski grip: US Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Influenza Burden, 2018-19.
Ebola: Shultz, J. M., Espinel, Z., Espinola, M., & Rechkemmer, A. (2016). Distinguishing epidemiological features of the 2013–2016 West Africa Ebola virus disease outbreak. Disaster Health, 3(3), 78-88.; World Health Organization (2020). Ebola virus disease: Factsheet.

  • Koji je odnos stopa smrtnosti slučaja kod Kovida-19 i kod sezonskog gripa?

Odgovor na ovo pitanje daje grafikon koji poredi stopu smrtnosti slučaja tokom izbijanja epidemije Kovida-19 u Kini sa stopom smrtnosti slučaja tokom sezonskog gripa u Americi 2018-2019.

Stopa smrtnosti slučaja od sezonskog gripa u SAD iznosi između 0,1 odsto do 0,2 odsto, dok je, prema navedenoj studiji, stopa smrtnosti obolelih od Kovida-19 bila 2,3 odsto.

Dakle, ovde su predstavljena oba podatka o sezonskom gripu u SAD: stopa smrtnosti slučaja (CFR) koja se zasniva na cimptomatskim slučajevima, i podaci bazirani na posetama lekaru (prikazano u uglastim zagradama). Verovatno je da se najverodostojnije poređenje sa Kovidom-19 nalazi negde između ove dve vrednosti.

Podatke o simptomatskim slučajevima, posetama lekaru i smrtnim ishodima koje su objavili Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) možete pronaći ovde. CDC beleži 35.520.883 simptomatska slučaja gripa u SAD i 34.157 smrtnih ishoda prouzrokovanih gripom. Da bismo izračunali stopu smrtnosti slučaja na osnovu simptomatskih slučajeva oboljevanja, broj smrtnih ishoda treba da podelimo sa brojem slučajeva i tada ćemo dobiti stopu smrtnosti slučaja od 0,1 odsto.

Stopa smrtnosti slučaja za Kovid-19 zasniva se na brojkama o kojima je izvestio Kineski centar za kontrolu i prevenciju bolesti, a koje se odnose na smrtne slučajeve i potvrđene slučajeve zaraze evidentirane u Kini do 11. februara 2020. godine.

Kao što je istaknuto, globalna vrednost stope smrtnosti slučaja za Kovid-19 nastavlja da se menja tokom vremena i može znatno odstupati od jedne do druge lokacije.

Iako je vrednost stope smrtnosti slučaja za Kovid-19 mnogo veća od vrednosti za sezonski grip, dve bolesti su slične kada je reč o starosnom profilu stope smrtnosti: u oba slučaja stopa smrtnosti veća je među starijom populacijom.

Međutim, vrednost stope smrtnosti slučaja za Kovid-19 mnogo je veća za sve starosne grupe, uključujući i mlade. Na vrhu svake trake koja označava određenu starosnu grupu naznačeno je koliko puta je veća stopa smrtnosti slučaja za Kovid-19.

 

Kapacitet sistema zdravstvene nege

Kako bi se adekvatno odgovorilo na epidemiju, kapacitet zdravstvenog sistema je od velike važnosti. Ove dve interaktivne mape pokazuju broj lekara i bolničkih kreveta u odnosu na broj stanovnika svake zemlje.

Broj lekara na 1000 ljudi, 2016.

Broj bolničkih kreveta na 1000 ljudi, 2014.

 

Starosna struktura

Prethodno navedeni podaci o smrtnosti karakterističnoj za starosnu dob pokazuju da trenutni dokazi govore da je starija populacija izložena većem riziku od Kovida-19. Mapa prikazuje udeo stanovništva koji ima 70 i više godina. Više detalja o starosnoj strukturi možete pročitati ovde.

Udeo stanovništva starijeg od 70 godina.

O podacima koji su ovde predstavljeni

Svrha ovog teksta je da se objedine postojeća istraživanja i relevantni podaci koji će čitaocima omogućiti da bolje razumeju objavljene podatke i naučne rezultate o pandemiji koronavirusa.

O većini drugih globalnih problema mogu da se konsultuju objavljena istraživanja i podaci. Kovid-19 je drugačiji. Svi podaci i istraživanja o koronavirusu su preliminarnog karaktera, a istraživači brzo uče i svakodnevno dolaze do novih činjenica o ovom novom problemu. Nema sumnje i da će istraživanja koja su ovde predstavljena biti revidirana u budućnosti.

  • Izvori korišćenih podataka

Naučna onlajn platforma Our World in Data oslanja se na podatke Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC).

U ovom dokumentu i u pridruženim grafikonima saopšteni su i vizuelizovani podaci ECDC-a, koji je otvoren 2005. i nalazi se u Stokholmu. Reč je o agenciji Evropske unije, čiji je cilj da ojača evropsku borbu protiv zaraznih bolesti.

ECDC objavljuje statistike o pandemiji Kovida-19 na dnevnom nivou, i to ne samo za Evropu, već za čitav svet.

ECDC prikuplja i objedinjuje podatke iz zemalja širom sveta. Stoga su najnovije informacije za svaku određenu zemlju obično dostupne ranije putem nacionalnih zdravstvenih agencija.
Taj zaostatak između dostupnih podataka na nacionalnom nivou i podataka ECDC-a nije dug – iznosi nekoliko sati. Podaci se objavljuju svakodnevno.

Naučna onlajn platforma Our World in Data oslanja se na ECDC jer ova agencija prikuplja i harmonizuje podatke iz celog sveta, pružajući tako globalnu perspektivu na razvoj pandemije.
Svi podaci ECDC-a svakodnevno su dostupni kroz ažuriranu datoteku spremnu za preuzimanje. Ona se ažurira na dnevnom nivou, odražavajući podatke prikupljene do 06:00 i 10:00 po srednjoevropskom vremenu. Podaci su javno dostupni putem datoteke za preuzimanje podataka i mogu se objaviti u 13:00 po srednjoevropskom vremenu, a koriste se za izradu stranice koja se svakodnevno ažurira pod nazivom Situation Update Worldwide.

  • Podaci iz drugih izvora

Svetska zdravstvena organizacija (SZO), istraživači sa Univerziteta „Džons Hopkins“ i iz drugih institucija brinu o skupovima podataka o broju obolelih, preminulih i onih koji su se izlečili. Podaci su predstavljeni na većem broju korisnih veb-sajtova.

  • Podaci Univerziteta „Džons Hopkins“ o Kovidu-19

Istraživači iz Centra za sistemsku nauku i inženjerstvo Univerziteta „Džons Hopkins“ objavljuju i održavaju posebnu stranicu koja prikazuje broj i lokaciju potvrđenih slučajeva Kovida-19, broj umrlih i oporavljenih iz svih pogođenih zemalja.
Istraživači nameravaju da „nastave da prikupljaju podatke i upravljaju ovim alatom tokom čitave epidemije Kovida-19“.

Ova internet stranica opisana je u članku An interactive web-based dashboard to track COVID-19 in real time, koji je objavljen u časopisu The Lancet Infectious Disease. Ovaj rad takođe obuhvata i poređenje ovih podataka sa podacima koje iznose SZO i Kineski centar za kontrolu i prevenciju bolesti .

Svi prikupljeni podaci sa Univerziteta „Džons Hopkins“ besplatno su dostupni kroz this GitHub repository.

Putem ovog linka možete pristupiti mapi, a ovde možete naći verziju za mobilni telefon.

  • Podaci SZO o Kovidu-19

Svetska zdravstvena organizacija mapu sa podacima sličnu onoj koju objavljuje Univerzitet „Džons Hopkins“ i ona se nalazi ovde.
SZO objavljuje i dnevne izveštaje na koje se platforma Our World in Data oslanja prilikom publikovanja podataka o brojevima obolelih i preminulih.

Izvor: WHO, Coronavirus disease 2019 (COVID-19) situation reports.
https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019/situation-reports

 

  • nCoV-2019 Data Working Group

nCoV-2019 Data Working Group uključuje istraživače sa Univerziteta Oksford i objavljuje epidemiološke podatke ovde. Moguće je preuzeti podatke poput demografskih i epidemioloških karakteristika sa duge liste individualnih slučajeva.

Njihovi podaci sa liste slučajeva uključuju individualnu istoriju putovanja i ključne datume za svakog pacijenta – datum početka simptoma, datum hospitalizacije i datum laboratorijske potvrde o tome da li je osoba zaražena virusom Kovid-19 ili ne.

Cilj ovih podataka jeste da pomognu u proceni ključnih statističkih podataka o bolesti: periodu inkubacije, riziku prema starosnoj dobi, riziku od uvoza.

Tokom prethodnih epidemija ovako globalni pojedinačni podaci nisu bili javno dostupni.

Izvor: https://healthmap.org/covid-19/

  • Podaci Kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti

Kineski centar za kontrolu i prevenciju bolesti objavljuje podatke putem veb-sajta Tracking the epidemic.

Izvor:Chinese Center for Disease Control and Prevention

Tracking the epidemic
http://weekly.chinacdc.cn/news/TrackingtheEpidemic.htm

  • Baza Our World In Data

Max Roser, Hannah Ritchie and Esteban Ortiz-Ospina (2020) – “Coronavirus Disease (COVID-19) – Statistics and Research”. Published online at OurWorldInData.org.

Izvor: https://ourworldindata.org/coronavirus

 

 

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs