(TONSKI ZAPIS 02) Razgovor sa Nemanjom Martinovićem o kosmološkim simulacijama i istraživanjima svemira uz pomoć superračunara

Foto: Zoran Laza Popović

 

Razgovarao: Dušan Pavlović

Sa razvojem računara i numeričkih algoritama koji se koriste za rešavanje jednačina koje opisuju pojave u svemiru, nastao je novi pristup astrofizičkim problemima. Astronomi i astrofizičari su pojave u svemiru počeli da simuliraju kompjuterskim programima – numeričkim simulacijama. Tako su i astronomija i astrofizika dobile svoj eksperiment – numerički eksperiment.

„Kosmološke simulacije su simulacije formiranja struktura na velikim skalama, čija je ideja da simuliraju svemir od samog nastanka do danas“, rekao je Nemanja Martinović, istraživač saradnik na Astronomskoj opservatoriji Beograd.

„Moderna nauka, pogotovo astrofizika, nema više samo posmatrački i teorijski deo, već sada obuhvata i numeričke metode“, dodaje Martinović.

Kada je u pitanju svemir na velikim skalama, ključna primena numeričkih metoda ogleda se upravo u kosmološkim simulacijama. Sa Nemanjom Martinović smo razgovarali i o tome kako simulacije pomažu astrofizičarima da objasne nastanak i evoluciju galaksija, kao i strukture na velikim skalama, i zašto su veliki pregledi neba i kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje bitni za razvoj numeričkog opisa svemira.

„Ono što nas interesuje nije samo da opišemo opštu strukturu na nebu, nego je ideja i da opišemo šta se dešava sa pojedinačnim galaksijama. Ono što bi bio Sveti gral u kosmološkim simulacijama jeste opis svih redova veličina koje vidimo na nebu – od najvećih struktura, filamenata, kosmičke mreže i jata galaksija, do toga šta se dešava u pojedinačnim galaksijama, njihovu hemijsku evoluciju i formiranje zvezda“, rekao je Martinović. 

Foto: Illustris

Martinović takođe ističe da je u slučaju kosmoloških simulacija napredak saznanja ograničen tehnologijom koju u ovom trenutku imamo. Kompjuterska snaga koju imamo na raspolaganju nam direktno diktira kolika će nam biti rezolucija u kosmološkoj simulaciji, pre svega kada su u pitanju mase galaksija koje simuliramo.

„Poslednjih godina smo uspeli da kosmološkim simulacijama objasnimo i morfologiju pojedinačnih galaksija koje vidimo na nebu. Čak, u najnovijim kosmološkim simulacijama uspevamo da objasnimo i patuljaste galaksije, njihovo formiranje i uticaj na evoluciju svih galaksija“, rekao je Martinović. 

„To je nešto što je bilo nezamislivo pre deset godina“, naglasio je i dodao da je zadatak za narednih deset do dvadeset godina da počnemo da kroz kosmološke simulacije opisujemo i unutrašnju strukturu pojedinačnih galaksija u smislu kretanja pojedinačnih zvezda, njihovog formiranja i evolucije.

Nemanja Martinović je istraživač saradnik na Astronomskoj opservatoriji Beograd. Teme kojima se kao student doktorskih studija bavi u okviru svog istraživanja se uglavnom vezuju za numeričke simulacije, kosmološke simulacije, simulacije sudara i evolucije galaksija i nastanka strukture na velikim skalama. 

podeli