Kroz programe kojima dodeljuje grantove od čak 20 miliona evra u manje razvijenim regionima, Evropa menja svoji naučni reljef, unapređuje postojeće ili osniva nove naučne institucije
Tekst: I. Horvat
Zbog čega i dalje postoji izražena neravnomernost kvaliteta nauke u različitim regionima i zemljama evropskog kontinenta? I pored vidljivih napora i znatnih finansijskih sredstava koje Evropska komisija godinama ulaže na nacionalnom i evropskom nivou u oblasti nauke i tehnološkog razvoja, Evropa ne daje svuda jednako dobre naučne rezultate.
Program Teaming, jedan od instrumenata novog evropskog programa finansiranja Horizont 2020, predstavlja pokušaj da se problem neravnomernog razvoja nauke reši. Ovaj program ima za cilj da osnaži evropsku nauku na taj način što će u manje razvijenim regionima finansijski podržati unapređenje postojećih ili osnivanje novih naučnih institucija, kroz pažljivo osmišljen program međunarodne saradnje.
Srbija je na listi zemalja koje mogu da apliciraju za sredstva Teaming programa. Ovakav grant ne bi samo osvežio našu zemlju u naučotehnološkom smislu, nego bi doveo i do otvaranja novih radnih mesta za mlade naučnike, što bi za rezultat svakako imalo smanjivanje nepopularnog „odliva mozgova“, koji je našu zemlju zahvatio tokom prethodnih decenija.
Prvi timing projekat u Srbiji
Na samom kraju januara 2015, iz Brisela je stigla vest da je grupa istraživača iz Novog Sada osvojila sredtsva iz Teaming programa, kao i da je reč je o projektu ANTARES.
Ideja Teaming programa je da se ostvari saradnja između manje razvijenih institucija i evropskih lidera u oblasti naučnih istraživanja i inovacija, kako bi se smanjila tendencija koncentrisanja izuzetnih naučnoistraživačkih centara samo u pojedinim i to uglavnom već dobro razvijenim regionima.
Program osnaživanja kao što je Teaming će svakako pomoći slabije razvijenim regionima da ostvare napredak ne samo u naučnom, već i u ekonomskom pogledu. Koordinator projekta bi trebalo da bude upravo institucija slabijih performansi, a projekat se odobrava i realizuje tokom dve faze.
Prva faza podrazumeva izradu detaljnog biznis plana, koji će ilustrovati potencijal budućeg naučnog centra i opravdati izvodljivost projektnih ciljeva i osnaživanja regiona u smislu otvaranja novih tržišta za inovacije, ali i postizanja izuzetnih naučnih rezultata.
Troškovi izrade biznis plana pokrivaju se svim uspešnim kandidatima. Naime, ako je odbor za selekciju zadovoljan inicijalnom strategijom koju je tim institucija predstavio, a koja sadrži detalje za ostvarivanje dugoročnih ciljeva u oblasti nauke i inovacija, odobravaju se sredstva za izradu biznis plana u visini od 200.000 do 500.000 evra. Predviđeno je da prva faza traje 12 meseci.
Primer Instituta „Maks Plank“
Dobro je poznat primer uspešnosti mreže „Maks Plank“ instituta u Nemačkoj. Nakon pada Berlinskog zida, predstavništvo ovog instituta, koje se tada nalazilo na razvijenom zapadu, odlučilo je da osnuje nekoliko instituta u istočnoj Nemačkoj i da na taj način pospeši razvoj ovog dela zemlje. Oko 20 novih instituta je otvoreno za svega sedam godina. Samo deceniju kasnije postali su centri naučne izvrsnosti koje posećuju naučnici iz svih delova sveta, poput „Maks Plank“ instituta za molekularnu biologiju i genetiku u Drezdenu.
U slučaju da je odbor za selekciju zadovoljan biznis planom, najbolje rangirani projekti dobijaju finansije za implementaciju projekta, odnosno osnivanje novog ili unapređivanje postojećeg centra. U tom momentu počinje druga faza projekta. Iako se sredstva za ovu fazu predviđaju u visini od 15 ili čak 20 miliona evra, Teaming ne pokriva troškove vezane za infrastrukturu.
Za planove ove vrste, neophodno je obezbediti garanciju nacionalnih ili regionalnih vlasti da će neophodna sredstva biti obezbeđena u slučaju da je druga faza projekta odobrena. Predviđeno je da ona traje između 5 i 7 godina.
Ovakav projekat će za zemlju koja učestvuje značiti mnogo više od osnivanja novog naučnog centra, što je samo po sebi zaista velika stvar.
Tokom dužeg vremenskog perioda doći će do poboljšanja svih pokazatelja uspešnosti, kao što su intenzitet naučnih istraživanja, dostignuća u oblasti inovacija, ali i unapređenje strategija u ovoj oblasti.
Naučne institucije, koje su lideri u svojoj oblasti, pospešiće razvoj manje produktivnih institucija i regiona, doprinoseći svojom ekspertizom, kao i iskustvom u rukovođenju međunarodnim mrežama naučnih institucija.
Teaming ili twinning
Iako imaju isti cilj, a to je da se premosti jaz koji postoji između manje razvijenih naučnih institucija i lidera u oblasti nauke tehnologije u Evropi, treba praviti razliku između ova dva programa finansiranja. Veoma bitna razlika odnosi se na visinu nepovratnih sredstava koja se dodeljuju uspešnim kandidatima. Program Twinning dodeljuje znatno manja sredstva, u visini oko milion evra, koja su isključivo namenjena za kratkoročne razmene naučnika, posete stručnjaka kao i virtualne treninge, radionice, ko-učešće na konferencijama, organizaciju letnjih škola, diseminaciju rezultata i aktivnosti poromocije nauke. Kao rezultat očekuje se podizanje kapaciteta manje efikasnih institucija uključenih u program i znatno bolje pozicioniranje tih oblasti nauke i naučnika.