Naučni krug

Kako čitati i razumeti naučni rad: vodič za laike

„Budite skeptični. Ali kada dobijete dokaz, prihvatite ga.“ (Majkl Spekter)

Ilustracija: Branko Tmušić

Tekst: Dženifer Raf

Prevod: Ana Marčetić

Pošto sam preplavljena zahtevima, pripremila sam primer vodiča za svakoga ko želi da ga preuzme i podeli. Molim vas, ne ustručavajte se da ga koristite kako god želite (mada bih bila zahvalna ako biste me naveli kao autora).

Prošlonedeljni post „Istina o vakcinsanju: Vaš lekar zna više od Gugl univerziteta“ podstakao je izuzetno živu diskusiju, uz komentare nekolicine ljudi koji su pokušavali da ubede i mene i ostale čitaoce kako je njihov rad opovrgao sve što sam rekla. U ovom tekstu želela bih da se fokusiram na mnogo veći problem koji je ova debata iznedrila: Na čemu je izgrađen naučni autoritet?

Nije samo reč o zabavnom akademskom problemu. Pogrešno tumačenje nauke ima i te kako stvarne posledice. Na primer, kada zajednica ne vakciniše decu jer se plaši toksina i misli da je molitva (ili dijeta, vežbanje i uredan život) dovoljna da spreči infekciju, dolazi do epidemije.

Šta čini dovoljan dokaz? Očigledno svako ima drugačiji odgovor na ovo pitanje. Međutim, da biste formirali istinski učeno mišljenje o naučnom predmetu, morate se upoznati sa trenutnim istrživanjima u datoj oblasti. A da biste to uradili, morate pročitati primarnu istraživačku literaturu. Možda ste već pokušali da čitate naučne radove i bili obeshrabreni koncentrisanim, stilizovanim pisanjem kao i nepoznatim žargonom. Sećam se ovog osećaja! Čitanje i razumevanje istraživačkih radova su veštine kojima su svaki lekar i naučnik morali da ovladaju tokom diplomskih studija. I vi ih takođe možete razviti, ali kao i bilo koja druga veština i ove zahtevaju strpljenje i vežbu.

Pošto želim da pomognem ljudima da postanu naučno pismeniji, napisala sam ovaj vodič koji laika upućuje na to kako da pristupi čitanju i razumevanju naučnog rada. Pogodan je za nekoga ko nema prethodnog iskustva u nauci ili medicini i zasnovan je na pretpostavci da on ili ona to radi u cilju sticanja osnovnog razumevanja rada i donošenja suda o tome da li je studija pouzdana ili ne.

Vid naučnog rada koji u tekstu obrađujem odnosi se na primarni (izvorni) istraživački članak. Reč je o recenziranom izveštaju novog istraživanja o određenom pitanju (ili pitanjima).

Pregledni članci se takođe recenziraju, ali ne nude novu informaciju, već sumiraju mnogobrojne primarne istraživačke članke kako bi pružili uvid u konsenzus, debate i neodgovorena pitanja unutar neke oblasti.

AUTORI I NJIHOVE AFILIJACIJE

Pre nego što krenete sa čitanjem, obratite pažnju na autore i njihove afilijacije. Neke institucije (npr. Univerzitet Teksasa) uživaju ugled, dok ima onih (npr. Institut Diskaveri) koji mogu odavati utisak da je reč o legitimnoj istraživačkoj instituciji, ali zapravo skrivaju svoju krajnju nameru. Predlažem da izguglate Institut Diskaveri kako biste shvatili zašto ne želite da se oslanjate na njih kao naučni autoritet po pitanju teorije evolucije.

Pre nego što počnete: nekoliko uopštenih saveta

Čitanje naučnog rada u potpunosti je drugačiji proces od čitanja članka o nauci na blogu ili u novinama. Ne samo što odeljke čitate različitim redom od izloženog, nego ste prinuđeni i da pravite beleške, čitate rad više puta i najverovatnije potražite druge radove radi razumevanja nekih detalja. U početku, čitanje jednog rada može potrajati veoma dugo. Budite strpljivi sami sa sobom. Ovaj proces ići će mnogo brže kako budete sticali iskustvo.

Većina primarnih istrživačkih radova podeljena je na sledeće odeljke: sažetak, uvod, metode, rezultati i zaključci/interpretacije/diskusije. Redosled će zavisiti od toga koji ga časopis objavljuje. Neki časopisi imaju dodatne fajlove (nazvane „dodatne onlajn informacije“) koji sadrže važne detalje u vezi sa istraživanjem, ali su objavljeni onlajn umesto u samom članku (postarajte se da ih ne preskočite).

Pre nego što krenete sa čitanjem, obratite pažnju na autore i njihove afilijacije. Neke institucije (npr. Univerzitet Teksasa) uživaju ugled, dok ima onih (npr. Institut Diskaveri) koji mogu odavati utisak da je reč o legitimnoj istraživačkoj instituciji, ali zapravo skrivaju svoju krajnju nameru. Predlažem da izguglate Institut Diskaveri kako biste shvatili zašto ne želite da se oslanjate na njih kao naučni autoritet po pitanju teorije evolucije.

Takođe, obratite pažnju na časopis u kome je rad objavljen. Pubmed indeksira ugledne časopise (iz oblasti biomedicine). Bacite pogled i na Web of Science radi kompletnijeg spiska naučnih časopisa. Čuvajte se časopisa sumnjive reputacije.

Dok čitate, zapišite svaku reč koju ne razumete. Moraćete sve da ih potražite u drugim izvorima. (Da, sve do jedne. Znam da je to prava gnjavaža, ali nećete razumeti rad ako ne razumete rečnik. Naučni termini imaju izuzetno precizna značenja.)

Ilustracija: Branko Tmušić

 

UPUTSTVA ZA ČITANJE PRIMARNOG ISTRAŽIVAČKOG ČLANKA – KORAK PO KORAK

 

  1. Počnite čitanjem uvoda, ne sažetka

Sažetak je onaj gusto napisani prvi paragraf na samom početku rada. Zapravo, to je često jedini deo rada koji mnogi laici pročitaju kada pokušavaju da izgrade naučni argument. (Ovo je užasna praksa, ne podležite joj.) Kada biram koje ću radove da čitam, odlučujem šta je relevantno za ono što me interesuje na osnovu kombinacije naslova i sažetka. Ali kada treba detaljno da pročitam veći broj radova, uvek čitam sažetak na kraju. Ovako postupam zato što sažetak sadrži skraćeni rezime celokupnog rada, a ja veoma vodim računa da nehotice ne podlegnem tumačenju teksta koje su njegovi autori dali.

 

  1. Prepoznajte glavno pitanje

Ne „O čemu je ovaj rad?“, već „Koji problem čitava ova naučna oblast pokušava da reši?“

To će vam pomoći da se fokusirate na povod za vršenje ovog istraživanja. Pažljivo istražite motive koji stoje u njegovoj pozadini.

 

  1. Sumirajte kontekst u pet ili manje rečenica

Evo nekoliko pitanja koja vam mogu pomoći:

Šta je prethodno urađeno u ovom polju da bi se dao odgovor na „glavno pitanje“? Koja su ograničenja prethodnih istraživanja? Šta, prema sudu autora, treba učiniti sledeće?

Deo „pet rečenica“ pomalo je proizvoljan, ali vas primorava da budete koncizni i da zaista razmislite o kontekstu ovog istraživanja. Morate umeti da objasnite zašto je istraživanje sprovedeno kako biste mogli da ga razumete.

 

  1. Prepoznajte specifično pitanje ili pitanja

Na koje pitanje tačno autori pokušavaju da odgovore? Možda postoji više pitanja, ili ipak samo jedno. Zapišite ih. Ako je reč o istraživanju koje testira jednu ili više nultih hipoteza, pronađite ih.

 

  1. Prepoznajte pristup

Šta će autori uraditi kako bi odgovorili na specifično pitanje, ili pitanja?

 

  1. Sada pročitajte odeljak metode. Nacrtajte dijagram za svaki eksperiment koji precizno pokazuje šta su autori uradili

Doslovno mislim – nacrtajte ga. Uključite onoliko detalja koliko vam je potrebno da biste ga u potpunosti razumeli. Na primer, evo šta sam ja nacrtala kako bih razjasnila metode za rad koji sam pročitala danas (Batalja i saradnici, 2013: Prvobitno naseljavanje Južne Amerike: Novi dokazi Y hromozoma haplogrupe Q*). Ovo je mnogo manje detalja nego što će vam verovatno biti potrebno, s obzirom na to da je ovo rad iz moje oblasti i da ja sve vreme koristim ove metode. Ali ako biste čitali ovaj članak a da kojim slučajem ne znate šta znači „obraditi podatke metodom redukovane medijane uz korišćenje mreže“, morali biste da potražte dodatna objašnjenja iz drugih izvora.

Ne morate razumeti metode toliko detaljno da biste mogli da ponovite eksperiment – ovo je nešto što recenzenti moraju da rade – ali nećete biti spremni da nastavite dalje sa tumačenjem rezultata ako ne možete nekome drugome objasniti osnove metoda.

Foto: Dženifer Raf

 

  1. Pročitajte odeljak o rezultatima. Napišite jedan ili više paragrafa da sumirate rezultate za svaki eksperiment, svaku brojku i svaku tabelu. Nemojte još da pokušavate da shvatite šta rezultati znače, samo zapišite kakvi su.

Otkrićete, posebno u kvalitetnim časopisima, da je većina rezultata sumirana u brojkama i tabelama. Obratite posebnu pažnju na njih! Možda ćete morati da pogledate „dodatne onlajn informacije“ kako biste pronašli neke od rezultata.

Pri ovom koraku mogu nastati poteškoće ukoliko su statističke metode korišćene u datom radu, a vi niste dovoljno kvalifikovani da biste ih razumeli. Ne mogu vas naučiti statistici u ovom tekstu, ali na internetu se mogu pronaći neki od osnovnih resursa koji vam mogu pomoći. Skrećem vam naročitu pažnju da se upoznate sa njima.

Stvari na koje treba obratiti pažnju u odeljku o rezultatima:

– Svaki put kad su reči „značajno“ i „beznačajno“ korišćene, one imaju precizna statistička značenja.

– Ukoliko postoje grafikoni, da li su prikazani stupci statističke greške na njima? Za određeni tip istraživnja, nedostatak intervala pouzdanosti predstavlja veliki znak upozorenja.

– Veličina uzorka. Da li je istraživanje sprovedeno na uzorku od 10 ili 10.000 ljudi? (Za određene svrhe istraživanja, uzorak od 10 ljudi je dovoljan, ali za većinu istraživanja važi – što više, to bolje).

 

  1. Da li rezultati pružaju odgovor na specifično pitanje ili pitanja? Šta mislite da znače?

Nemojte ići dalje dok niste razmislili o ovome. U redu je da promenite mišljenje pod uticajem interpretacije autora – zapravo, verovatno i hoćete, ako ste još početnik u ovoj vrsti analize – ali veoma je dobra navika da počnete da formirate svoje interpretacije pre nego što pročitate interpretacije drugih.

 

  1. Pročitajte odeljak zaključka/diskusije/interpretacije.

Šta prema mišljenju autora govore rezultati njegovog istraživanja? Da li se slažete sa njima? Da li možete da osmislite neki alternativni način njihove interpretacije? Da li autori prepoznaju neke slabosti u sopstvenom istraživanju? Da li primećujete neke koje su promakle autorima? (Nemojte pretpostavljati da su nepogrešivi!) Šta oni predlažu kao sledeći korak? Da li se slažete sa time?

 

  1. Sada, vratite se na početak i pročitajte sažetak.

Da li se poklapa sa onim što su autori rekli u radu? Da li se uklapa u vašu interpretaciju rada?

 

  1. Poslednji korak: (Nemojte ga preskakati) Šta drugi istraživači kažu o ovom radu?

Ko su (ugledni ili samoproklamovani) eksperti u ovoj oblasti? Da li oni ovom istraživanju upućuju kritike kojih se vi niste setili ili ga generalno podržavaju?

Ovo je korak pri kom preporučujem da koristite Gugl! Ali uradite to na kraju, kako biste bili bolje pripremljeni da kritički sudite o onome šta su drugi ljudi rekli.

 

    (12. Ovaj korak može biti opcion za vas, u zavisnosti od toga zašto čitate neki naučni rad. Ali za mene on je presudan! Prođem kroz odeljak „citirana literatura“ kako bih videla koja druga dela su autori citirali. To mi omogućava da preciznije prepoznam važne radove u određenoj oblasti, da proverim da li su autori citirali moje radove (šalim se!… uglavnom) i da pronađem izvore korisnih ideja ili tehnika.)

Srdačno se zahvaljujem profesorima Hoseu Boneru i Bilu Sakstonu što su me naučili kako da kritički čitam i analiziram naučne radove koristeći ovaj metod. Počastvovana sam što sam u prilici da prosledim dalje ono čemu su me naučili.

Da li biste dodali nešto ovom vodiču? Potpuno drugačiji pristup za koji smatrate da je bolji? Dodatna pitanja? Druge izvore?

 

__________

Dženifer Raf predaje na Univerzitetu Kanzas. Objavila je veliki broj naučnih članaka iz oblasti populacione genetike, praistorije američkih urođenika, a trenutno je fokusirana na istraživanja iz antropološke genetike. Na svom izuzetno čitanom blogu violentmetaphors.com redovno objavljuje članke o naučnoj pismenosti, kao i komentare o kontroverznim pseudonaučnim temama.

 

__________

Izvor: violentmetaphors.com

 

__________

Prevod članka izvorno je objavljen u 13. broju časopisa Elementi

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs