Na izložbi posvećenoj Mihajlu Pupinu, koja će biti postavljena u Galeriji nauke i tehnike SANU od 11. septembra do 11. oktobra, publika će se prvi put upoznati sa dva dragocena Pupinova legata
Tekst: T. Kovač
Galerija nauke i tehnike SANU od 11. septembra priređuje izložbu „Mihajlo Idvorski Pupin – Stvaralačka koordinacija“, autorke Aleksandre Ninković-Tašić. Izložba je deo projekta popularizacije lika i dela Mihajla Pupina, koju realizuje Udruženje Lumen u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti. Projekat je finansijski podržao Centar za promociju nauke.
Kako ističe autorka izložbe, Mihajlo Pupin je jedan od najznačajnijih srpskih pronalazača i naučnika i njegove brojne aktivnosti na polju nauke, profesorskog rada, osnivanja i unapređenja mnogih institucija i udruženja u Americi, njegovi nacionalno-politički doprinosi, mnogobrojna dobročinstva, mecenski odnos prema umetnosti, briga o rodnom Idvoru, književni rad – sve pokazuje veliko znanje, nesebičnu angažovanost, istrajnost, najkraće rečeno, radan i delatan život.
„Imajući u vidu da je veliki broj njegovih dobročinstava, legata i mnogih drugih značajnih doprinosa zaboravljen, izložba ima za cilj da predstavi i ukaže na raznovrsno Pupinovo nasleđe, čija istorijska uloga nije dovoljno istaknuta“, dodaje Aleksandra Ninković-Tašić.
Postavka uključuje postere-panoe, delove bogate arhivske građe, fotografije, kao i izbor knjiga koje su obeležile Pupinov životni put.
Posetioci će, prvi put na jednom mestu, zahvaljujući višem kustosu Narodnog muzeja Petru Petroviću i višem kustosu Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ Jeleni Đurđulov, moći da se upoznaju sa pričom o dva dragocena Pupinova legata.
U toku mesec dana, koliko će trajati izložba, biće organizovani susreti „Pupin izbliza“, predavanja i radionice posvećene ovom izuzetnom čoveku.
Mihajlo Pupin (9. oktobar 1854 – 12. mart 1935) je bio naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija. Tokom svog naučnog i eksperimentalnog rada dao je značajne zaključke važne za polja telegrafije, bežične telegrafiije i telefonije, rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektotehnike. Njegovo najvažnije otkriće bili su Pupinovi kalemovi zbog čega se njemu u čast proces korišćenja tih kalemova u telefonskim razgovorima na velikim razdaljinama nazvan pupinizacija.
Istražite više: http://elementarium.cpn.rs/elementi/gradovi-mihajla-pupina/