Nova ZA I PROTIV analiza istražuje koliko su opravdani razlozi zbog kojih pomeramo sat dva puta godišnje?
Tekst: Boris Klobučar
Poslednja nedelja u martu, sat pokazuje 1:59. Minut ističe i brojke na satu se menjaju. Odjednom, na satu piše 3:00. Ponovo dolazi taj dan u godini kada spavamo sat vremena kraće. Ove godine je to je nedelja, 29, mart.
Letnje računanje vremena postoji već stotinu godina, ali ga i dalje nisu prihvatile sve zemlje.
Osim Islanda, Rusije i Belorusije, čitava Evropa pomera sat unapred kada dođe proleće. Veći deo SAD i Kanade takođe pomera kazaljke, mada u drugačije vreme nego što to rade Evropljani. Ove države imaju veliki problem jer se promena vremena uglavnom dešava na radni dan. U Africi i Aziji, kao i Južnoj Americi, ovakav koncept je ukinut.
Ova naizgled rutinska radnja u praksi ima posledice koje vam možda nikada nisu pale na pamet. Zašto je, i da li nam je uopšte, sat vremena spavanja manje u martu zaista potrebno?
Za
Letnje računanje vremena ima smisla
Glavni argument za letnje računanje vremena je ušteda energije. Tokom letnjeg perioda, Sunce izlazi ranije i zalazi kasnije nego tokom zimskog. Ova razlika je veća što smo udaljeniji od ekvatora. Kako radni dan prosečne osobe počinje otprilike u isto vreme svakog radnog dana, odnosno kako se ljudi bude u neko ustaljeno vreme, leti bismo bez pomeranja sata gubili puno više dnevnog svetla.
Ukoliko, međutim, jedne noći u toku dužih perioda dana, na primer poslednje nedelje marta, pomerimo sat unapred za 60 minuta, i probudimo se u standardno vreme, Sunce će biti iznad horizonta sat vremena duže. Na ovaj način smo za čitav sat smanjili vreme potrebno za trošenje veštačkog svetla u večernjim časovima.
U vreme kada je osmišljen koncept letnjeg računanja vremena, ova ušteda je bila ogromna. Poslednje nedelje oktobra, kada se trajanje obdanice ponovo promeni, sat se vraća unazad, odnosno na prvobitno vreme.
U Srbiji, kao i većem delu Evrope, sat se pomera poslednje nedelje u martu. Ovakvo računanje vremena traje sve do poslednje nedelje oktobra, kada se sat vraća na prethodni sistem.
Duži dan tokom letnjeg perioda znači da ljudi imaju više vremena posle posla ili škole za svoje aktivnosti. Manje električne energije se troši na televizore, računare i veštačko osvetljenje. Više dnevnog svetla pomaže i vozačima, pa se u teoriji smanjuje broj saobraćajnih nesreća u popodnevnim časovima.
Studija na Univerzitetu u Virdžiniji i Koledžu „Vilijam i Meri“ iz 2007. godine, govori da je tokom dodatnih sat vremena osvetljenosti na dan pomeranja sata kriminal u znatnom padu. U opširnom ispitivanju tri nedelje pre i posle promene vremena, Dženifer Dolec i Nikolas Sanders, naučnici sa pomenutih univerziteta, obradili su podatke i proračunali da je broj pljački opao za čitavih 43 odsto tokom tog sata.
Kroz istoriju, ušteda letnjeg računanja vremena je više nego očigledna. Države SAD koje su prihvatile promenu vremena su tokom 1974. i 1975. godine uštedele 10000 barela nafte po danu, što je oko 12 miliona litara. To je oko 1 odsto uštede na dnevnom nivou u to vreme. Ovo je bio period nakon naftne krize kada su određene arapske zemlje proglasile embargo na naftu, pa je svaka kap bila značajna.
Protiv
Letnje računanje vremena više nema smisla
Vremena su se promenila, a i potrebe društva zajedno s njim. Tempo kojim danas živimo iziskuje od nas da trošimo energiju tokom dana i tokom noći. U domaćinstvima ima više potrošača nego ranije, moderan čovek ili žena ustaje ranije, a leže na spavanje kasnije nego pre deset, dvadeset, pedeset ili sto godina. Koliko nam onda taj jedan sat više svetla stvarno znači?
Nacionalni biro za ekonomska istraživanja u Indijani napravio je trogodišnje ispitivanje realne uštede energije u južnom delu ove države. Veoma opširno istraživanje iz 2008. godine, koje je obuhvatilo sedam miliona domova, pokazalo je da u toj državi potrošnja energije zapravo raste tokom letnjeg računanja vremena, i to u proseku za jedan odsto. Ovakav porast potrošnje državu košta oko devet miliona dolara godišnje.
Pored toga, usled veće emisije štetnih gasova i drugih ekoloških posledica, dodatni gubitak je za skoro dva miliona dolara veći.
Slično ispitivanje sprovedeno je 2000. godine u Australiji, tokom olimpijskih igara u Sidneju, kada su određeni delovi Australije uveli letnje računanje vremena. Rezultati koje je objavio Hendrik Vulf na Univerzitetu u Vašingtonu govore da je ukupna potrošnja energije takođe bila veća nego pre uvođenja letnjeg računanja vremena.
Još jedna stvar koja ima značajan efekat na naše društvo jeste stres. Nervoza utiče na fizičko i mentalno zdravlje a prisutna je svuda – na poslu, u prevozu, čak i u svom domu. Stres je jedan od glavnih uzročnika srčanog udara. Kako onda sat vremena manje spavanja utiče na čoveka?
Istraživanje u bolnici u Mičigenu, koje su radili naučnici te ustanove analizom podataka od 2011. do 2013. godine, ustanovili su da je broj srčanih udara tokom dana kada se sat pomera unapred veći za skoro 25 odsto u odnosu na ostale dane. Ovo može biti povezano sa kraćim snom tog dana koji za posledicu ima povećan stres.
Sat vremena manje spavanja se oseti i u kancelarijama. Zaposleni su manje produktivni, što pokazuje studija iz 2012 godine. Prema podacima Gugla, broj pretraživanja pojmova kao što su Youtube, ESPN, Facebook u njihovom pretraživaču u jutro na dan pomeranja sata, povećava se za oko 3 odsto. Zaposleni nisu previše motivisani na poslu kada su sat vremena kraće spavali.
Ceh plaćaju poslodavci. Studija u Velikoj Britaniji kaže da usled neproduktivnosti, kao što je surfovanje po internetu, vraćanje sata košta kompanije oko 600 miliona funti godišnje.