„Коjим ћеш речима, о пишче, савршено описати читаву целину као што то овде чине цртежи? Како ћеш речима описати срце, а да не испуниш читаву књигу?“

Scritti scelti di Leonardo in Vinci

Леонардо да Винчи

Оставштина Леонарда да Винчиjа, ренесансног уметника, научника, проналазача, инжењера и архитекте, jош се открива иако jе од његове смрти прошло скоро 500 година. Међу његовим делима пронађеним у 20. веку jе и jедна давно изгубљена свеска са скицама у коjоj jе Да Винчи, посматраjући природу, покушавао да jе имитира цртаjући механичке птице и инсекте. Jедна од таквих скица био jе и вилин коњиц, али се сматра да Да Винчи ипак ниjе успео да осмисли некакву миниjатурну машину коjа би заиста могла да се креће, односно да лети.

У поменутим скицама, коjе jе тек 1957. године пронашао Карло Педрети проучаваjући Да Винчиjеву заоставштину, такође постоjе докази и да jе Да Винчи радио на проjекту робота-витеза. Међутим, није потпуно jасно да ли га jе икад направио. Према скориjим истраживањима и покушаjима да га конструишу, оваj Леонардов робот био jе, бар по нацрту, потпуно завршен и функционалан. Ако га jе Да Винчи заиста направио, била је ту реч о, за то време, чуду технике коjе jе заиста могло да се креће.

Леонардов пројекат иначе jе први документовани хуманоидни робот. Сматра се да jе инспирисан старогрчким текстовима о машинама коjе су имитирале природу. Скицирао га jе у свесци Codex Huygens око 1495–1497. године, мало пре него што jе почео рад на свом наjпознатиjем делу, Таjноj вечери.

Према детаљном нацрту, Леонардов механички витез је био обучен у сjаjни немачко-италиjански оклоп типичан за краj 15. века. Захваљуjући систему полуга и каблова коjи су могли да се повлаче, витез jе био у стању да устане и седне, маше рукама и помера главу и вилицу, коjа jе анатомски врло слична човековоj.  

Претпоставља се да му jе и врат био покретљив па jе главу могао да помера лево-десно. „Зглобови“, односно покретни делови, били су на рукама, лактовима, раменима, затим у куковима, коленима и ножним зглобовима. Контрола покрета руку вршила се помоћу система смештеног у грудима, док се ногама управљало захваљуjући спољном механизму полуга.

Чак, истраживачи коjи су конструисали робота по овом нацрту тврде да витез може да испушта звуке из уста захваљујући софистицираном унутрашњем систему, коjи се налази у висини груди, и који, уколико га ударите, емитуjе звук.

Према Да Винчиjевом нацрту, робот jе састављен од дрвета, коже и металних делова. Тело се помера активирањем система каблова коjи симулираjу тетиве и мишиће. Но, научници имаjу неколико теориjских претпоставки и, више од шест децениjа након открића нацрта витеза, jош расправљаjу о томе како jе Да Винчи замислио његово кретање.

Проблем за научнике jе то што jе Да Винчи сваки део робота цртао ван контекста, неповезано са осталим елементима коjих укупно има чак 174. Читав проjекат jе веома збуњуjућ и тешко га jе интерпретирати пошто су цртежи разбацани по свесци. Можда jе баш зато прва реконструкциjа Леонардовог робота направљена тек 1996. године, а од тада jе било jош неколико покушаjа.

Веруjе се да jе Да Винчи покушавао да креира направу да забави госте на миланском двору породице Сфорца, коjа jе владала овим градом. Леонардов покровитељ Лодовико Сфорца био jе љубитељ воjне опреме па jе Да Винчи сматрао да ће га витез своjим изгледом и способностима одушевити и разонодити. Витез jе требало да се поjави у наjузбудљивиjем делу приjема у дому Сфорца и задиви госте своjом театралношћу и способностима.

Уjедно, сматра се да jе Да Винчиjу, осим пуке забаве и угађања свом покровитељу, циљ био да докаже како се тело човека може имитирати, те да jе оно у суштини машина.

„Рад jе нужно зло коjе треба избегавати“

Марк Твен

Наjмногоброjниjа врста робота – кућни роботи – достигли су врхунац популарности када се прочуло да jе направљен модел коjи сам усисава. Вест jе звучала више него идеално: када власници уjутро оду на посао, робот крене да шпарта по стану – горе-доле, лево-десно, све док не покупи и последње зрно прашине, псећу длаку или мрвицу коjа jе пала са стола. Када заврши усисавање, врати се у своjу базу и прикачи на пуњење. Неће се мрдати до следећег jутра, или до тренутка док му власник не заповеди да се баци на посао.

Наjзабавниjе од свега jе што овакви роботи заиста постоjе, и то већ читаву децениjу. Супротно очекивањима, нису чак ни толико скупи – коштаjу као неки скупљи усисивач на људски погон.

Додуше, када су се тек поjавили, роботи усисивачи имали су и броjне проблеме коjи су временом решени. На пример, понекад су умели да се забрљаве, да неконтролисано удараjу у зидове и ствари иако имаjу велики броj сензора коjи им даjу податке о томе кад jе прави тренутак да се зауставе. Затим, имали су велике проблеме са кућним љубимцима. Мачке су их користиле за вожњу по стану, а кучићи су их уjедали и превртали. У међувремену, и ови проблеми су решени тако што роботи аутоматски престаjу да раде уколико неко пожели да их обрне. Док куче успе да усисивач окрене на „леђа“, оваj jе одавно угасио мотор и престао да врти четке. А и те четке су еволуирале и сада их праве тако да могу свашта да покупе, укључуjући и клупко животињских длака, ако баш треба.

Ови усисивачи имаjу велики броj сензора коjи им помажу да одреде у ком правцу треба да се крећу, као и да избегну ударање о зидове и фотеље и падове низ степенице. Робот се креће до самог зида – тачниjе до неколико милиметара од њега – а онда стаjе и окреће се на другу страну да би наставио посао. Због тог окрета усисивачи су округли.

Такође, свим роботима лако се може одредити површина на коjоj треба да делуjу. На пример, ако не желите да усисивач узнемирава папагаjа коjи jе у углу дневне собе, неколико метара даље поставићете кутиjице коjе емитуjу инфрацрвене зраке – усисивач ће их доживети као границу до коjе сме да се креће.

Први и jедан од наjпопуларниjих робота усисивача зове се Roomba, а прави га компаниjа и-Робот. Први модели изазвали су потпуно одушевљење и симпратиjе, да би накод две године добили напредниjи софтвер, већи резервоар за прашину, бољу батериjу и друга побољшања. Како jе Roomba усисивач наједном постао толико популаран, друге компаниjе укључиле су се у посао и почеле да праве аксесоар – практично гардеробу за усисивач са наjразличитиjим мотивима – па су власници могли да одаберу да ли ће њихов стан да усисава жаба, Сунђер Боб, бубамара или неки други лик.

Данас роботе усисиваче прави двадесетак компаниjа. Jедан од наjпопуларниjих jе Самсунгов NaviBot, коjи сада зна чак и да самостално испразни резервоар са прашином у мали депо коjи се налази на бази, а онда да се врати започетом послу, тачно на место где га jе прекинуо када jе закључио да му jе резервоар пун. NaviBot jе постао врло танак па се сад подвлачи под комоде и кауче, уме да се попне уз праг од врата, а научио jе и да захваљуjући додатним четкицама боље чисти ћошкове стана.

Ови паметни усисивачи само су део лепезе робота за домаћинство. Паметни кућни помоћници умеjу да косе траву, чисте лишће из олука, куваjу чаj, забављаjу децу, изиграваjу кућног љубимца… Вредност тржишта такозваних услужних робота у 2012. години процењуjе се на близу 21 милиjарду долара. Очекуjе се да достићи вредност од око 46 милиjарди до 2017. године, наjвише захваљуjући старењу популациjе коjоj ће бити потребна помоћ, али и због великих улагања у ову област коjа би требало да обезбеде њен вртоглави раст.

„Једина права националност је човечанство“, 

Херберт Џорџ Велс

Роботско возило Curiosity је тешко око једне тоне и опремљено најсавременијом комуникационом и истраживачком опремом, помоћу које истражује планету Марс. Научна лабораторија „Mars Curiosity“, што је пуни назив ове космичке сонде, до Црвене планете је путовала бродом Одисеј, који је превалио пут од 570 милиона километара и сада кружи у Марсовој орбити као веза сонде са Земљом.

Curiosity је последњи из серије робота које су људи послали у свемир. Тестирани још од првих покушаја да се пошаљу космичке сонде без људских посада у свемир, свемирски роботи почињу са мисијом Венера 3, кад Совјетски Савез шаље своју сонду на Венеру. У наредним деценијама НАСА ће посебну пажњу усмерити ка овој врсти вештачких астронаута будући да их је лакше, безбедније и јефтиније послати на удаљене светове. Ако ништа друго, робот упућен на Венеру или Марс не мора да се врати кући. Довољно га је искључити.

Развој космичких робота доживљава убрзање са мисијом НАСА названом Mars Exploration Rover Mission, од чега је потекао и уобичајени назив Марс ровер за роботско возило упућено на суседну планету. Заправо, оваквих роботских возила, из истог програма, на Марс је пућено два – Spirit (Дух) и Opportunity (Прилика). Они су на Црвену планету слетели још у јануару 2004. године. Планирано је да њихова првобитна мисија траје само три месеца, али се испоставило да су ровери наставили сјајно да раде, препрограмирани су и радио-везом шаљу слике и инфромације о Марсу већ више од седам година.

Пре неколико месеци, на Марс је стигао и њихов много савршенији наследник – свемирски робот Curiosity. Након слетања, он је радио-везом написао на свом Твитер налогу: „Безбедно сам слетео на површину Марса. ГЕЈЛ КРАТЕРУ, ЕВО МЕ!!!“ Том објавом, уз пратеће медијско саопштење америчке националне администрације за свемир и астронаутику, окончано је 13 неизвесних минута „замрачења“ током којих је роботизована сонда слетала на Марс и била искључена из комуникација.

У том периоду, роботизована сонда Curiosity (Знатижеља) извела је низ врло опасних, аутоматизованих маневара, током којих се пробила кроз атмосферу Марса и успорила од брзине од 20.000 километара на час до нуле. Но, испоставило се да је слетела сасвим по плану и додирнула je тло у близини екватора планете Марс.

Тако је са очигледним успехом започела последња од бројних мисија коју ће уместо људи обавити роботи. Инжењери НАСА су је припремали пуних десет година и, с обзиром на промењив успех досадашњих мисија на Марсу, беспрекорно слетање ове сонде је изазвало одушевљење широм света. Робот Curiosity ће у наредне две године истраживати површину у потрази за најважнијим одговором који ова планета крије – има ли живота на њој? Ако у томе не успе, након што оконча своје лутање по Марсу, Curiosity ће се, као и други роботи, искључити. И постати траг о постојању људске цивилизације.

„Hello, Dave“

HAL 9000

Шест стотина милиона километара далеко од Земље. Свемирски брод Discovery One приближава се Јупитеру у празнини свемирског пространства. Након дугог пута у хибернацији, астронаут Дејвид Бауман устаје, доручкује, тренира и разговара са машином HAL 9000, најсавршенијим компјутером икад направљеним, вештачком свешћу која управља свемирским бродом.

„Здраво, Дејв“,  рећи ће HAL, а њихов однос ће полако разоткрити једно уображено створење, опседнуто сопственом моћи. У трагичном расплету, HAL ће немилосрдно усмртити остале путнике на броду, астронаута Френка Пола ће пустити у отворени свемир, а са Бауманом ће водити драматичну борбу на живот и смрт. Узалудни покушаји астронаута да искључи когнитивна кола ове машине, сукобљени са буђењем новог облика живота – једне нове свести – кроз надреалне сцене у завршници филма прерастају у метафизички еп о интелигенцији.

Ова суморна прича о будућности вештачке интелигенције представља основни заплет култног научнофантастичног филма Стенлија Кјубрика Одисеја у свемиру 2001, снимљеног још 1968. по сценарију Артура Кларка, који ће касније издати истоимени роман и написати још три наставка Одисеје. HAL ће, међутим, превазићи оквире не само ове фантастичне саге о буђењу интелигентног живота него и самог жанра, постајући опште место савремене културе.

HAL је данас најпознатији споменик вештачке интелигенције. Има извесне ироније у томе да је и он сам виртуалан, плод маште, али то га и чини тако пожељном завршницом дуге авантуре креације вештачког бића. Идеја о оваквој машини надахњује милионе људи који су укључени у покушаје да се направе вештачки људи, од роботичара до филозофа. HAL је прикривени циљ развоја, како роботике тако и информатичке индустрије данас, упркос неугодној околности да се у Кларковој причи отео контроли и претворио у зло (што је матрица поникла још у легенди о Голему и романтичарским причама о Франкенштајну).

Биографија HAL-а, мада измишљена, доступна је готово свуда и одавно се претопила у историју. HAL 9000 је, према Кларковој идеји, развијен у фабрици Хал у Урбани, у Илиноису, где је на локалном универзитету претходно направљен рачунар ILLIAC. Назив је добио од акронима за Хеуристички програмиран алгоритамски компјутер (HAL, Heuristically programmed ALgorithmic computer).

Постоји и урбана легенда о томе да је назив HAL потекао од скраћенице IBM, тако што су Кларк и Кјубрик просто померили слова абецеде за по једно место унапред. Но, оба аутора су демантовала ову познату фаму, о чему сведочи и изјава докторке Чандре у другом делу Одисеје, која у једној реплици каже: „Бесмислица, свака интелигентна особа зна да је HAL изведено од хеуристички алгоритам.“ Наравно, да докторка Чандра у интелигентне особе не сврстава само људе. 

Током манифестације „Дани будућности: Роботика“ више од 150.000 људи обишло је Велику изложбу робота у Галерији Робне куће „Београд“, у Кнез Михаиловој улици 5, коју су организовали Центар за промоцију науке и Електротехнички факултет. Изложба, која је трајала од 24. септембра до 15. октобра, привукла је изузетно велику пажњу домаће јавности и грађана.  

Највећу пажњу, како медија тако и посетилаца, изазвао је робот АСИМО, чије је наступе у Задужбини „Илије М. Коларца“ видело више од 10.000 узбуђених гледалаца, углавном школске деце. Поред овог робота, у Београду је гостовао и европски робот ECCE, као и 25 других робота који су били изложени пред београдском публиком у Галерији Робне куће „Београд“.

Уз роботе, у Београду су током „Дана будућности“ боравили и други угледни гости као што су професор Хироши Ишигуро из Јапана, професор Овен Холанд из Велике Британије и професор Ролф Фајфер из Швајцарске. 

У оквиру манифестације организовано је 50 популарних предавања, око 45 филмских пројекција и три трибине на којима су учествовали познати роботичари, научници, промотери науке, али и јавне личности. Поред тога, ЦПН је поводом манифестације објавио култно дело Карела Чапека Р.У.Р, као и каталог посвећен роботима.

Изложба, али и разноврстан пратећи програм, привукла је изузетно велику пажњу домаће јавности. О манифестацији је обjављено више од 250 чланака, радио и телевизијских прилога, роботичари су били гости најгледанијих емисија у домаћем етру, а роботима су се писале репортаже, прилози, па чак и колумне.

Манифестација „Дани будућности: Роботика“, која је трајала од 24. септембра до 15. октобра, привукла је изузетно велику пажњу домаће јавности како због наступа ASIMO и других 25 изложених робота, тако и организацијом великог броја предавања, филмских пројекција и трибина.

Последњу у низу трибина, којом се затвара манифестација „Дани будућности: Роботика“, под називом „Колико смо далеко од вештачког човека“, Центар за промоцију науке и Електротехнички факултет организују у понедељак, 15. октобра, у 19 часова, у Галерији Робне куће „Београд“, у Кнез Михаиловој улици 5.

Ова интердисциплинарна трибина ће покушати да одговори на питања о могућностима развоја вештачке интелигенције, о будућности роботике и њене примене у свакодневици, као и етичким питањима њене употребе. Такође ће се дискутовати о генетици и еволуцији човека, као и могућностима да се човек „унапреди“, али ће бити указано и на изазове и очекивања свеукупног развоја науке и технологије у будућности.

ТРИБИНА
„Колико смо далеко од вештачког човека?“
Понедељак 15. октобар, у 19 часова
Галерија Робне куће „Београд“, Кнез Михаилова улица 5

Учесници

1. Проф. др Вељко Поткоњак, Електротехнички факултет Универзитета у Београду

2. Др Биљана Стојковић, Биолошки факултет Универзитета у Београду

3. Мр Триво Инђић, председник Комисије Републике Србије за УНЕСКО

4. Проф. др Срђан Станковић, професор емеритус, Електротехнички факултет

 Модератор: Слободан Бубњевић, ЦПН

(ВИДЕО) Септембар 2012. „Дани будућности: Роботика“ од 24. септембра до 15. октобра у Галерији Робне куће „Београд“, Кнез Михаилова 5. , Београд Архива: ЦПН посредством Vimeo.

(ВИДЕО) Септембар 2012. У понедељак 24. 09. 2012. наступ робота ASIMO у Задужбини „Илије М. Коларца“ , Београд Архива: ЦПН посредством Vimeo.

„И он је за њега радио тешке послове, и реч Емет му је стајало на челу, све док га није уклонио из одређених разлога“

Пољски рабин Елијах, 16. век

Некада давно, пре него што је ико и помишљао на роботе, или имао било какво име за њих, живео је у Хелму јеврејски рабин великог знања, која је стекао читајући древне књиге и рукописе. Рабин је дошао на кључну идеју – да од глине направи вештачко створење налик човеку, каје би уместо њега радило тешке послове или га бранило од непријатеља.

И тако је рабин од глине са приобаља Влтаве начинио гломазно биће, а на чело му је утиснуо свету реч „Емет“, након чега је створење оживело. Назвао га је Голем и натерао га да му служи – створење је ћутке радило тешке послове. Но, како су дани пролазили, чинило се да Голем постаје све већи и већи. На крају се рабин уплашио да би Голем могао постати велики као универзум, па је одлучио да га уништи. Обрисао је реч „Емет“ и Голем се претворио у шаку глине.

Ово је само једна од бројних верзија чувене хебрејске легенде о Голему. У најпопуларнијој која потиче из 17. века, рабин Јуда Лое бен Безазел из Прага, ствара Голема како би се супротставио погрому Јевреја који је спроводио римски цар. Али када у обрту приче Голем довољно порасте, цар Рудолф II моли рабина да усмрти Голема. У нешто старијој причи о Голему из Хелма, у Пољској, вештачко биће прави рабин Елијах, а његов Голем се окреће не само против његових непријатеља него и против свог створитеља.

Голем је једна од оних прича које су биле изузетно популарне међу Јеврејима у Источној Европи, а потекла је из Библије. Сама реч Голем се, иначе, помиње у Псалму 139:16 и означава „необликовану форму“, док у савременом хебрејском означава особу која је „глупа“ и „безнадежна“. Међутим, древна прича о Голему и њене потоње верзије сматрају се првим записима који износе идеју о стварању вештачког бића.

Све ове приче, као и њихове још бројније обраде, имају једног креатора који себи даје за право да створи ново живо биће (а оно би, барем за приповедаче ових легенди, требало да припада само Богу). И мада наговештавају све предности беживотног слуге, који може да замени човека и олакша му живот, све верзије Голема садрже обрт у коме створење измиче контроли и треба да пренесу поуку о ограничености људске моћи. Рабин се, наиме, увек сукобљава са својим делом и неизбежно га уништава, схвативши да је цела та авантура била грешка.

Након што развој цивилизације значајно одмакне од магијских ритуала какве користе рабини из прича о Голему, а наука и технологија наговесте неке нове могућности за човека, током 19. века, јавиће се читав низ нових прича о вештачким људима. Но, и оне ће бити развијене у истом маниру. Најпознатија је свакако прича о доктору Франкенштајну и његовом вештачком створу, начињеном од делова мртвих људи, који је у освит ере романтизма написала енглеска списатељица Мери Шели. Њен роман Франкенштајн ће од култне књиге на крају постати и једно опште место савремене културе, које је данас знатно познатије од самог Голема.

Историја књижевности је препуна сличних прича, како о механичким тако и биолошким створовима који су вештачки направљени да би постали зли, несхваћени и опасни. Истовремено, андроид, као нешто конкретнија идеја о човеку аутомату, буквално се вековима јавља у истом овом кључу у разним књижевним и другим делима. Са драмом Р. У. Р. чешки писац Карел Чапек ће 1926. године најзад увести и реч „робот“, која означава оног ко обавља тежак рад, чиме ће некадашњи нејасни Голем добити свој савремени, општеприхваћени назив.

Занимљиво је да тек након што се оконча belle epoque и након што непомућена вера у напредак буде доведена у питање у Новом свету наког Првог светског рата, поједини аутори, филмски и приповедачи, почињу да увиђају да идеја о механичком Голему можда и није тако лоша. До коначне прекретнице долази у предвечерје Другог светског рата, са причама Исака Асимова, када роботи постају нежни, послушни и пожељни. То је само једна искра у дугом развоју ове идеје која, како год роботи били представљени, увек садржи и једну есенцијалну страст која гони рабине, лекаре, роботичаре – древну жељу човека да начини вештачко биће.

КЊИГА О РОБОТИМА

У свету данас има више од 4.500.000 робота. Тај број расте  онако како аутомати од човека преузимају све више тешких, непријатних или опасних послова. Да ли ће у будућности свака кућа имати свог робота? О овoм и другим питањима сазнајте у каталогу “Роботи” који је ЦПН издао поводом “Данa будућности”. Текстове су приредили Марија Николић, Марија Видић и Слободан Бубњевић, а публикацију је дизајнирао Јован Микоњић. Књига о роботима се може купити на Великој изложби робота, у Галерији Робне куће “Београд”, у Кнез Михаиловој 5, по цени од само 150 динара.

Истражите више о Роботима.

Текст: Т. Ковач

Наjчувениjи робот на свету, хуманоид АСИМО, долази у Београд 24. септембра како би свечано отворио научнопопуларну манифестациjу „Дани будућности: Роботика“, коjу организуjе Центар за промоциjу науке у сарадњи са Електротехничким факултетом Универзитета у Београду. Долазак АСИМО робота већ изазива велико интересовање, како међу наjмлађима тако и у стручноj jавности.

Ко jе АСИМО? Какве су његове могућности, а коjе су му мане? Зашто изазива толико узбуђење где год се поjави? Уочи његовог првог наступа у Београду, откривамо неколико занимљивости о АСИМО роботу.

Како jе АСИМО добио име?

Често се помисли да jе назван по чувеном америчком научнику Исаку Асимову, али то jе случаjност. АСИМО jе енглески акроним за Напредни Корак у Иновативноj Мобилности (Advanced Step in Innovative MObility) .

 Ко jе направио АСИМО робота?

АСИМО jе направљен у компаниjи Хонда као део дугорочног истраживачког програма развоjа хуманоидних робота.

Зашто jе направљен АСИМО?

АСИМО jе замишљен као робот коjи може да помаже људима у свакодневном животу. Висина од 130 cm, на коjоj су његове очи у нивоу очиjу одрасле особе коjа седи, чини га идеалним за помоћ по кући и при асистирању људима везаним за кревет или колица.

Како се АСИМО развиjао?

1969 – проф. Миомир Вукобратовић обjавио jе рад о тачки нула момента, теориjском моделу кретања хуманоида, захваљуjући коjоj су роботи проходали.

1986 – започиње рад на развоjу хуманоидних робота у Хонди.

1996 – конструисан jе први саморегулишући двоножни хуманоидни робот назван P2.

1997 – направљен jе први потпуно независтан хуманоидни робот коjи хода. P3 jе био висок 160 cm, и тежак 130 cm.

31. октобар 2000 – стиже АСИМО коjи и данас остаjе наjнапредниjи робот створен досад.

2005 – представљен jе Нови АСИМО, коjи доноси значаjан напредак у мобилности робота. Прве кораке у Европи направио jе у септембру 2007.

ASIMO РОБОТ У СРБИЈИ

У оквру тродневне посете Србији, популарни ASIMO робот ће наступити пред публиком 25. и 26. септембра у Задужбини „Илије М. Коларца“. Термини наступа АСИМО робота у Задужбини „Илије М. Коларца“: 24.09. од 18.00; 25. и 26.09 – 11.00. 12.30, 14.00, 15.30, 17.00, 18.30.

Коjе су основне одлике АСИМО робота?

Лаган jе и компактан, има способност да комуницира и ради у хармониjи са људима, приjатног jе дизаjна, може да прима и додаjе предмете, одликуjе га и напредна технологиjа при ходу и трчању.

Да ли АСИМО препознаjе људе и обjекте?

АСИМО користи посебну технологиjу како би препознао људе у своjоj близини. Може самостално да мапира околину користећи камере коjе му служе као очи и на таj начин региструjе препреке. Способан jе да препозна људе коjи му долазе у сусрет и заустави се док му они не ослободе пролаз.

Колико jе АСИМО интелигентан?

АСИМО има низ когнитивних способности, као што су способност да препозна људе, предмете, покрете и реагуjе сходно ситуациjи. Може да разуме броjне команде и да одговараjући одговор. Међутим, стварање интелигентног понашања хуманоида jош jе далеко. Модел за интелигенциjу – мозак – прво се мора боље разумети пре него што се слични принципи обраде могу применити. Тренутно се очекуjе да ће то траjати 10-15 година.

КАРТЕ ЗА НАСТУП ASIMO РОБОТА У ПРОДАЈИ

Цена карте за наступ ASIMO робота је симболична и износи само 200 динара. Школе, образовне, научне и друге организације могу добити карте за групне посете са 50 одсто попуста, дакле по цени од свега 100 динара. Групне карте се могу наручити на телефон 011.24.00.260 или подићи у просторијама Центра за промоцију науке, Макензијева 24, Београд. Карте су у продаји на Билетарници у Задужбини „Илије М. Коларца“ и Галерији Робне куће „Београд“.

Како АСИМО хода?

АСИМО хода на основу „контроле предвиђања кретања“, тj. предвиђаjући следећи потез и пребацуjући тежиште сходно томе. Веома jе стабилан, чак и када се изненада покрене. Комбинуjе меморисане обрасце за старт, брзину, успоравање, заустављање, окретање, како би се кретао без проблема.

Да ли може да користи степенице?

Да, АСИМО jе jедини хуманоид на свету коjи може да иде уз и низ степенице. Лако може да прелази степенице различитих величина.

Како АСИМО трчи?

Као човек, АСИМО робот док трчи, не додируjе увек тло са обе ноге. То jе постигнуто путем проактивне контроле његовог држања коjе му омогућава да трчи брзином од 6 km/h. Трчање у кружници (5 km/h) захтева да се робот уравнотежи насупрот центрифугалноj сили, коjа делуjе на њега док трчи укруг. То jе постигнуто померањем тежишта робота од њега ка центру круга.

Да ли АСИМО може да падне?

АСИМО може да одржава равнотежу док хода и на неравним површинама, али и када буде гурнут у одређеноj мери. Ако падне, пошто jе лаган и компактан, не би било посебних последица. Инжењери тренутно раде на технологиjи коjа би АСИМО роботу у случаjу пада омогућила да самостално устане.

Како АСИМО добиjа енергиjу?

Опремљен jе са 51,8 литиjум-jонском батериjом, коjа може да ради око 40 минута у континуитету.

Чему служи АСИМО?

АСИМО служи као платформа за развоj напредног интелигентног система, коjи се примењуjе не само на роботику већ и на разне друге проjекте у Хонди. Многа од тих важних истраживања одвиjаjу се у Немачкоj у Истраживачком институту компаније. АСИМО jе партнер у многим едукативним проjектима широм Европе чиjи jе циљ мотивисање ученика и студената да се определе за пут науке и инжењерства.

Шта ће АСИМО постати у будућности?

Основни концепт jе да се постигне више мобилности коjа ће омогућити роботима да помажу људима и живе са њима у хармониjи. Иако jош ниjе спреман за овакве намене, развоj АСИМО робота води у позитивном правцу.

Да ли jе АСИМО „он“, „она“ или „оно“?

АСИМО jе хуманоидни робот, али ипак робот. Jедноставно му се обратите са „АСИМО“. 

ДАНИ БУДУЋНОСТИ: РОБОТИКА

АСИМО ће означити почетак научнопопуларне манифестациjе „Дани будућности: Роботика“ (24.09-15.10), на коjоj ће Центар за промоциjу науке и Електротехнички факултет Универзитета у Београду, у сарадњи са броjним партнерима, у Галериjи Робне куће „Београд“ представити више од 20 робота из целог света.

Истражите више: www.danibuducnosti.rs