Након низа веома успешних догађаја који за циљ имају промовисање великог европског пројекта Хоризонт 2020, а чије је место дешавања био ЦПН Научни клуб у Београду, Хоризонт четвртком ће ове недеље бити одржан у Новом Саду.

У великом амфитеатру Ректората Универзитета у Новом Саду, у четвртак, 2. октобра, у 15 часова, биће одржан скуп под називом „Хоризонт и привреда“.

Тема скупа jе привреда у оквиру пројекта Хоризонт 2020, а разговараће се о томе на коjе све начине оваj проjекат може помоћи малим и средњим предузећима у Србиjи.

На скупу ће говорити:

• Александар Белић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја
• Весна Црнојевић Бенгин, Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду
• Тијана Кнежевић, национална контакт особа за МСП
• Наталија Сандић, Фонд за иновациону делатност

Догађаj коjи се бавио сличном темом одржан је 17. jула у Београду, у Научном клубу Центра за промоциjу науке. Том приликом се заинтересованим посетиоцима обратило неколико говорника, укључуjући др Александра Белића, државног секретара у Министарству просвете, науке и технолошког развоjа, Александру Дрецун, директорку Центра за промоцију науке, Стевана Никчевића, државног секретара Министарства трговине, туризма и телекомуникација, др Виктора Недовића, помоћника министра Министарства просвете, науке и технолошког развоја, и многе друге.

Након што се од 1. јула 2014. Република Србија укључила у Хоризонт 2020, а ова средства постала доступна за домаће научнике, привреднике и цивилни сектор, Центар за промоцију науке сваког четвртка организује програм представљања Хоризонта 2020. Програм Хоризонт четвртком, у Научном клубу у центру Београда, отворен је за научну заједницу, мала и средња предузећа, цивилно друштво и све заинтересоване грађане.

Ово представљање је део новог програма Хоризонт четвртком, који ЦПН припрема сваког четвртка у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја. Хоризонт 2020 је највећи програм Европске уније за истраживање и иновацијe, који обухвата фонд од чак 78 милијарди евра, доступних у наредних седам година. 

Истражите више о пројекту Хоризонт 2020.

Након серије успешних скупова одржаних у Научном клубу Центра за промоцију науке, 25. септембра 2014. године, у 15 часова, програм Хоризонт 2020 ће поново бити представљен заинтересованим посетиоцима. Научни клуб ЦПН-a се налази на адреси Кнез Михаилова 5, други спрат.

Други по реду догађај ове врсте после летње паузе, посвећен је једном од значајнијих питања – како Хоризонт 2020 може да помогне домаћим малим и средњим предузећима. Сви заинтересовани моћи ће том приликом да се информишу о детаљима у вези са овим пројектом.

Учесници ће бити Александар Белић, државни секретар Министарства за просвету, науку и технолошки развој, и Тијана Кнежевић, национална контакт особа за МСП.

Програм:

15:00-15:15 Александар Белић, државни секретар Министарства за просвету, науку и технолошки развој

15:15-15:25 Александра Дрецун, директорка Центра за промоцију науке

15:25-16:00 Тијана Кнежевић, национална контакт особа за МСП

16:00-16:30 Дискусија

Хоризонт 2020 је Оквирни програм Европске уније за истраживање и иновације. Њему претходи Седми оквирни програм, а он покрива период 2014–2020. Хоризонт 2020 подржава истраживачке и иновативне пројекте и програме иновационог истраживања, стратешког и примењеног истраживања, демонстративних пројеката и активности блиске тржишту.

Хоризонт 2020 је финансијски алат чији је укупни буџет 78 милијарди евра за период 2014–2020. Значајан део ових средстава намењен је малим и средњим предузећима.

Истражите више на сајту Хоризонта 2020.

Након огромног интересовања које су изразили грађани Србије, а које је ЦПН евидентирао кроз велики број електронске поште и телефонских позива који су пристигли у претходном периоду, остао је утисак да јавност занима неколико веома конкретних тема у вези са програмом Хоризонт 2020.

Једна од тих тема и преостало неодговорено питање је и ко све може да се пријави и учествује у овом програму.

Тим поводом, ЦПН је одлучио да један термин Хоризонта четвртком посвети управо овом питању. Као и до сада, позвани су врхунски стручњаци, познаваоци овог програма и националне контакт особе за Србију.

Хоризонт четвртком настављамо 18. септембра, у 15 часова, у Научном клубу ЦПН-а, на адреси Кнез Михаилова 5, други спрат, а тема окупљања је: „Ко све може да учествује у Хоризонту 2020?“ Улаз је слободан.

Учесници ће бити: Александар Белић, државни секретар Министарства за просвету, науку и технолошки развој, Нада Милошевић, национална контакт особа за Хоризонт 2020 и Весна Црнојевић Бенгин, Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду.

Хоризонт 2020 је Оквирни програм Европске уније за истраживање и иновације. Њему претходи Седми оквирни програм, а он покрива период 2014–2020. Хоризонт 2020 подржава истраживачке и иновативне пројекте и програме иновационог истраживања, стратешког и примењеног истраживања, демонстративних пројеката и активности блиске тржишту.

Хоризонт 2020 је финансијски алат који уводи Иновациону унију (Innovation Union), европску иницијативу, којој је циљ осигуравање европске глобалне конкурентности. Укупни буџет Хоризонта 2020 је 70,2 милијарде евра за период 2014–2020.

ЦПН позива грађане Новог Сада и све заинтересоване, да се следеће недеље, 25. септембра, у 15 часова, придруже скупу Хоризонт четвртком, који ће се одржати у овом граду.

Више информација о овом, а и наредним догађајима повезаним са Хоризонтом 2020, можете пронаћи на српској верзији сајта о Хоризонту 2020, који је израдио ЦПН, а налази се на овом линку.

У четвртак, 7. маја, у 15 часова, у просторијама ИХТМ-а, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, уз подршку ЦПН-а, организује Еурека инфо-дан. 

Скуп ће отворити државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја проф. др Александар Белић. Присутне посетиоце ће поздравити и др Виктор Недовић, помоћник Министра за међународну сарадњу и европске интеграције, као и др Зорана Курбалија Новичић, в.д. директор Центра за промоцију науке.

Мр Снежана Омић, национални координатор Еурека програмa у Србији, из Министарства просвете науке и технолошког развоја, говориће о учешћу Републике Србије у Заједничком јавном позиву за Еурека пројекте у дунавском региону за 2015. годину.

Након тога, уследиће представњање добрих пракси у оквиру овог програма финансирања. Др Весна Спасојевић Бркић, ванредни професор Машинског факултета Универзитета у Београду говориће о свом пројекту Е!6761 CABIVS, који се бави раѕвојем нове генерације кранских кабинa за детекцију и интерпретацију окружења.

О позитивним искуствима у оквиру пројекта E!5062 VesTa говориће и др Алекса Зејак и Дамјан Кубуровић, из РТ-РК д.о.о., који се баве системима за аутоматско управљање.

Након презентације пројеката, током дискусије, посетиоци ће имати прилику да на ову тему разговарају са учесницима инфо-дана. 

Број места је ограничен на 60. Уколико сте заинтересовани за Еурека инфо-дан, можете се пријавити путем email адресе: horizont2020@cpn.rs.

ХОРИЗОНТ ЧЕТВРТКОМ

Еурека инфо-дан 

ИХТМ, Његошева 12, Београд

Сала у поткровљу

четвртак, 7. мај, 15 часова

 

15:00-15:05  Поздравно обраћање и  отварање скупа

Др Александар Белић, државни секретар, МПНТР

 

15:05-15:10  Поздравно обраћање и  отварање скупа

Проф. др Виктор Недовић, помоћник министра за међународну сарадњу и европске интеграције, МПНТР

 

15:10-15:15 Поздравно обраћање и  отварање скупа

Др Зорана Курбалија Новичић, в.д. директор, Центар за промоцију науке

 

15:15-16:00 Еурека програм у Србији

Мр Снежана Омић, национални координатор Еурека програмa у Србији, МПНТР

 

16:00-16:15 Позитивна искуства – Е!6761 CABIVS

Др Весна Спасојевић Бркић, ванредни професор, Машински факултет Универзитета у Београду

 

16:15-16:30 Позитивна искуства – E!5062 VesTa

Др Алекса Зејак и Дамјан Кубуровић, РТ-РК д.о.о. за системе засноване на рачунарима

 

16:30 Питања и дискусија

(ВИДЕО) 17. јул 2014. ЦПН трибина „Хоризонт четвртком“ за привреднике, Научни клуб ЦПН, Београд Архива: ЦПН посредством Vimeo.

Аутор: Радослав Ћебић

Центар за промоцију науке је за Дан науке, 10. јула, започео нову серију активности представљања европског програма Хоризонт 2020. Том приликом присутнима су се обратили државни секретар Александар Белић и Виктор Недовић, помоћник министра у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. 

Седам дана касније, 17. јула, Центар је у Научном клубу ЦПН-а наставио са представљањем овог фонда Европске уније, из кога ће у наредних неколико година бити расподељено око 78 милијарди евра и коме је почетком јула 2014. приступила и Србија.

Циљ ЦПН програма названог „Хоризонт четвртком“ јесте да подржи организације и појединце да пријаве пројекте и освоје средства из Хоризонта 2020.

ХОРИЗОНТ ЧЕТВРТКОМ

Представљање програма Хоризонт 2020 за привреднике у Србији
КАКО ДА ОСВОЈИТЕ ЕВРОПСКА СРЕДСТВА ЗА ИНОВАЦИОНЕ ИДЕЈЕ?

Научни клуб Центра за промоциjу науке
Четвртак, 17. јул 2014, 18 часова
Кнез Михаилова 5, Улаз са Обилићевог венца, 2. спрат

Преузмите Програм у pdf формату.

Преузмите презентацију Тијане Кнежевић

Преузмите презентацију Гордане Даниловић – први део, други део

Преузмите презентацију Бранислава Анђелића

Након летње паузе, сваког четвртка у Научном клубу, у сарадњи са Министарством просвете науке и технолошког развоја, ЦПН ће организовати нови догађај за представљање Хоризонта 2020 различитим корисницима: за научно-истраживачке организације, представнике невладиног сектора, за компаније и организације из привреде и за ширу јавност.

Други по реду догађај ове врсте, а последњи пре летње паузе, био је посвећен једном од значајнијих питања – како Хоризонт 2020 може да помогне домаћим малим и средњим предузећима.

 – Програм –

18.00-18.05

Поздравна реч

Александра Дрецун, директорка Центра за промоцију науке

18.05 – 18.15.

Зашто је Хоризонт 2020 за мала и средња предузећа користан колико и за научнике?

др Александар Белић, државни секретар, Министарство просвете, науке и технолошког развоја

18.15-18.25

Европски пут за мала и средња предузећа

Стеван Никчевић, државни секретар, Министарство трговине, туризма и телекомуникација

18.25-18.35

Србија у Хоризонту 2020

др Виктор Недовић, помоћник министра, Министарство просвете, науке и технолошког развоја

Извор: Данска агенција за науку, технологију и иновације

Превод: Жаклина Шиљковић

&&&

Након што је у јулу 2014. Република Србија приступила новом европском програму финансирања науке и технолошког развоја, познатом као Хоризонт 2020 (Horizon 2020), Центар за промоцију науке је у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја покренуо програм Хоризонт четвртком у Научном клубу ЦПН. Већ од првих скупова за медије и привреднике, интересовање за Хоризонт 2020 је порасло, а број врло конкретних питања је постао изузетно велики. На нека од питања смо раније већ одговорили на Елементаријуму, али нека су се показала као сасвим нова.

Због тога се јавила потреба да их брзо објединимо и не чекајући да прође летња пауза, пронађемо какав погодан извор поузданих одговора у правој џунгли информација о Хоризонту 2020. Показало се да су главне правце, магистрале и аутопутеве, у тој џунгли већ прокрчили у Данској агенцији за науку, технологију и иновације. Зато смо дословно употребили и превели Q&A који су пре неколико месеци припремили South Denmark European Office и creoDK, уз информације Данске агенција за науку, технологију и иновације.

У очекивању јесењих наставака Хоризонта четвртком, део овог данског водича преносимо на Елементаријуму како би бар донекле угасили летњу жеђ за одговорима.

С.Б.                 

&&&    

ВОДИЧ КРОЗ ХОРИЗОНТ 2020

• Структура (дефиниције, терминологија, програмске целине, буџет)
• Динамика (историјат и будућност програма)
• Учесници (саветничке групе, комитети, платформе и припрема)
• Правила учешћа (како, где и на који начин се пријавити)
• Евалуација (процедура оцењивања пројекта)
• Спровођење пројекта

СТРУКТУРА ПРОГРАМА ХОРИЗОНТ 2020

ШТА JЕ ПРОГРАМ ХОРИЗОНТ 2020?

Хоризонт 2020 jе Оквирни програм Европске униjе за истраживање и иновациjе. Њему претходи Седми оквирни програм, а он покрива период 2014-2020. Хоризонт 2020 подржава истраживачке и иновативне проjекте и програме иновационог истраживања, стратешког и примењеног истраживања, демонстративних проjеката, и активности блиске тржишту. Хоризонт 2020 jе финансиjски алат коjи уводи Иновациону униjу (Innovation Union), европску инициjативу, коjоj jе циљ осигуравање европске глобалне конкурентности. У принципу, Хоризонт 2020 комбинуjе сва истраживачка и иновациона новчана средства коjа су претходно била омогућена кроз Оквирне програме за истраживање и технолошки развоj, активности Оквирног програма за конкурентност  у истраживањима и технолошки развоj везан за иновациjе, и Европски институт за иновациjе и технологиjу. Укупни буџет Хоризонта 2020 jе 70.2 милиjарде еура за период 2014-2020.

КОJА JЕ СТРУКТУРА ПРОГРАМА ХОРИЗОНТ 2020?

Хоризонт 2020 се састоjи из три стуба:

1) Изузетност у науци,

2) Лидерство у индустриjи,

3) Друштвени изазови

У Стуб 1 спадаjу: Европско истраживачко веће (ERC- European Research Council), Мариjа Склодовска Кири програм, Технологиja за развоj нових решења, и Истраживачке инфраструктуре.

У Стуб 2 спадаjу ”Вођство у технологиjи за развоj нових решења и индустриjскоj технологиjи” (LEIT- Leadership in enabling and industrial technologies) (ИKТ, нанотехнологиjе, напредни материjали и процеси производње, биотехнологиjа, свемир), и приступ финансиjама ризика.

У Стуб 3 спадаjу друштвени изазови (здравство, храна, енергиjа, транспорт, климатске промене, безбедност).

 Изузетност у науци

• Европско истраживачко веће (European Research Council)
• Технологиjе за развоj нових решења
• Мариjа Кири Програм
• Европске истраживачке инфраструктуре

Лидерство у индустриjи

• Вођство у технологиjи за развоj нових решења и индустриjскоj технологиjи
• Приступ финансиjама ризика
• Иновациjе у малим и средњим предузећима

Друштвени изазови

• Здравство, демографске промене и добростање
• Европски биоекономски изазови
• Сигурна, чиста и ефикасна енергиjа
• ”Паметан“, еколошки и интегрисани транспорт
• Климатске промене, економичност ресурса, укључуjући сирове материjале
• Европа у свету коjи се мења- укључена, иновативна и рефлективна друштва
• Безбедна друштва

ШТА JЕ ИЗУЗЕТНОСТ У НАУЦИ?

Стуб изузетности у науци има за циљ грађење вештина на дуге стазе. Фокусира се на нове генерациjе и науку, технологиjу, истраживаче и иновациjе и обезбеђуjе подршку за нове таленте широм Европе и даље. Стуб изврсне науке има четири главна циља. Прво, Европско истраживачко веће ће обезбедити привлачна и флексибилна новчана средства за талентоване поjединце истраживаче и њихове тимове. Као друго, Технологиjе за развоj нових решења ће подржати сарадничка истраживања у напредним иновациjама коjе мењаjу стандарде, радикалне, нове, високоризичне идеjе, и убрзаће развоj обећаваjућих области науке и технологиjе коjе су у настаjању. Као треће, акциjе под покровитељством Мариjа Склодовска Кири програма ће осигурати изузетне и иновативне обуке за истраживаче. Последње, истраживачка инфраструктура ће развити европски истраживачку инфраструктуру за 2020. Буџет за први стуб jе 24.4 милиjарде еура за период 2014-2020.

ШТА СПАДА У ЛИДЕРСТВО У ИНДУСТРИJИ?

Лидерство у индустриjи jе други стуб програма Хоризонт 2020 и његов циљ jе надограђивање конкурентности европске индустриjе развиjањем лидерства у технологиjи за развоj нових решења, LEIT (на пример ИКТ, нанотехнологиjе, материjали, биотехнологиjе и свемирске технологиjе) како би били искоришћени у новим производима и услугама. У индустриjско вођство такође спадаjу финансиjски инструменти за помоћ фирмама (нарочито малим и средњим предузећима-МСП) да добиjу приступ новчаним средствима и активностима како би помогли МСП-у у довођењу нових иновациjа на тржиште. Буџет за други стуб jе 17 милиjарди еура за период 2014-2020.

ШТА СУ ДРУШТВЕНИ ИЗАЗОВИ?

Друштвени изазови су области где се европско друштво сусреће за значаjним душтвено-економским изазовима. Грађани широм Европе деле забринутост у вези са овим изазовима, а карактеристично jе то да се решења не могу пронаћи у неком прихватљивом временском року без неких већих технолошких открића. Природа ових изазова jе таква да jе изуетно компликовано пронаћи решење, а потребан jе интердисциплинарни приступ у њиховом решавању.

Друштвеним изазовима се бави трећи стуб програма Хоризонт 2020. Идеjа трећег стуба програма Хоризонт 2020 jе да подржи развоj нових, интердисциплинарних, иновативних и решења коjа су окренута ка решавању тих изазова. Такође се подржаваjу европске фирме у развоjу производа и услуга за европске потрошаче као и за глобални извоз. Постоjе седам друштвених изазова у програму Хоризонт 2020. Буџет за трећи стуб jе 29.7 милиjари еура за период 2014-2020.

КОJЕ СУ НОВИНЕ У ПРОГРАМУ ХОРИЗОНТУ 2020 У ПОРЕЂЕЊУ СА ОКВИРНИМ ПРОГРАМОМ 7?

Наjвеће новине су:

• Нова структура коjа се састоjи из 3 стуба са сличним правилима за цео програм
• Упрошћавање правила учешћа. Нарочито у односу на моделе финансирања где сви типови учесника примаjу сличан проценат новчаних средстава у складу са активностима коjе ће предузети.
• Коришћење трогодишњих стратешких програма коjи би одредили приоритете у програмима рада
• Полугодишњи радни програми
• Приступ формулисању тема мотивисан изазовима. Текст тема укључуjе: обjашњење одређених изазова, затим питања коjима ће се бавити одабрани проjекти, и очекивани утицаj одабраних проjеката
• Већи нагласак на индустриjу, иновациjе и истраживања везана за развоj, примену на тржишту и утицаj
• Програм Хоризонт 2020 ће комбиновати сва новчана средства истраживања и иновациjа коjа су претходно обезбеђена Оквирним програмом за исраживање и технолошки развоj, активности у вези са иновациjама у конкурентности и Оквирни програм за иновациjе, и Европски институт за иновациjу и технологиjу.

ШТА ЗНАЧИ УПРОШЋАВАЊЕ?

У поређењу са претходним европским истраживачким и иновационим програмима, програм Хоризон 2020 има намеру да упрости приступ новчаним средствима примењуjући иста правила кроз сва три стуба Хоризонта 2020-  Модел финансирања jе упрошћен у поређењу са претходним, пошто ће се применити исте стопе при финансирању директних и индиректних трошкова за све типове учесника било да jе реч о истраживачким институциjама, фирмама, или jавним надлежним органима. Такође, циљ jе да се скрати временски период од обjављивања jавног позива за приjављивање предлога проjекта до почетка одабраних проjеката на просечних 100 дана, и да се обави много мање ревизиjа одобрених проjеката. Позиви ће бити добро дефинисани, и сва администрациjа коjа се тиче проjеката, од обjављивања приjаве до завшних извештаjа, ће бити дигитализована и постављена на интернет.

ШТА ЗНАЧИ ИНОВАЦИJА?

Финансирање иновативних активности jе укључено у програм  Хоризонт 2020 како би се побољшало разумевање нових технологиjа, процеса и стратегиjа на тржишту. Активности, коjе могу добити финансиjску подршку, укључуjу прављење прототипа, тестирање, демонстрациjу, пилотирање, одобравање проjекта и умножавање на тржишту. Хоризонт 2020 наглашава да иновациjа не треба да се схвати само као нова револуционарна технологиjа. То такође укључуjе и коришћење већ постоjећих технологиjа у новим применама, стално побољшавање, нетехнолошке и друштвене иновациjе.

ШТА ЗНАЧИ НИВО СПРЕМНОСТИ ТЕХНОЛОГИJЕ?

Нивои спремности технологиjе (TRL– Technology Readiness Level) се користе у неким деловима програма Хоризонт 2020 како би се дефинисали различити кораци у процесима истраживања и иновациjа, од основних истраживања до комерциjализациjе производа. Нивои се углавном користе у другом стубу, Лидерство у индустриjи. Овде jе обjашњено коjи би се ниво технолошке спремности односио на сваку тему:

Ниво                           Дефинициjа

TRL1              Основни принципи, посматрани и приjављени

TRL2              Концепт технологиjе и/или формулисана примена

TRL3              Аналитичка и експериментална критичка функциjа

TRL4              Одобрење компоненти и/или подсистема у лабораториjском окружењу

TRL5              Одобрење компоненти/подсистема/система у релевантном окружењу

TRL6              Демонстрациjа у релевантном окружењу

TRL7              Демонстрациjа прототипа у оперативном окружењу

TRL8              Завршен стварни систем и квалификован кроз тестове и демонстрациjе

TRL9              Стварни систем одобрен успешним деловањем

КОJА СУ МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНА ПИТАЊА ХОРИЗОНТА 2020?

Спровођење програма Хоризонт 2020 би требало да допринесе мултидисциплинарним циљевима у сва три стуба Хоризонта 2020. Они су:

• Одржив развоj и климатске промене: Од свих приоритета програма Хоризонт 2020 се очекуjе да допринесу одрживом развоjу и да сe баве питањем климатских промена.
• Приближавање открића примени на тржишту: Биће примењене акциjе приближавања, коjе имаjу за циљ да премосте разлику између открића и примене на тржишту како би се идеjе искористиле и комерциjализовале кад год и како год се оне десе у проjектима финансираним од стране ЕУ.
• Укључивање друштвених наука: Хоризонт 2020 укључуjе увођење друштвених наука у главне токове као битан елемент активности коjе су потребне како би се побољшало лидерство у индустриjи у другом стубу и како би се изборили са свим друштвеним изазовима у стубу три. Специфични програм Хоризонта 2020 ставља акценат на поглавља где се нарочито очекуjу доприноси од друштвених наука.
• Охрабривање учешћа малих и средњих предузећа (МСП): Од Хоризонта 2020 се очекуjе да охрабри повећано учешће МСП-а. Циљ jе да 20 одсто буџета програма Хоризонт 2020 буде намењено малим и средњим предузећима.
• Међународна сарадња, тj. сарадња између земаља коjе нису чланице ЕУ и непридружених земаља: међународна сарадња jе начин на коjи ће ЕУ постићи циљеве вишег нивоа, нарочито на следеће начине: jачањем изузетности и привлачности униjе у истраживањима и иновациjама, борећи се са глобалним друштвеним изазовима и подржаваjући спољну политику Европске униjе.
• Укључивање питања родне равноправности: Програми рада ће садржати информациjе о томе на коjи начин ће се бавити питањем недостатака равнотеже између жена и мушкараца, и како ће родна димензиjа бити интегрисана. Ово ће се такође одразити на ниво проjекта унутар одредби о одобравању донациjа.
• Ширење изузетности и учешћа: постоjање неправилноси у истраживачким и иновационим достигнућима унутар ЕУ спречава неке земље чланице ЕУ да испуне своj потенциjал. Ниска достигнућа се такође огледаjу и у шаблонима учешћа неких Земаља чланица у Оквирном програм, са ограничаваjућим факторима као што су низак ниво националних улагања у истраживања и иновациjе и смањен приступ истраживачким мрежама.

ШТА JЕ ”СПЕЦИФИЧНИ ПРОГРАМ”?

Специфични програм jе део законодавног пакета коjим jе успостављен Хоризон 2020. Он дефинише спровођење програма Хоризонт 2020. У Специфични програм спадаjу, у ширем смислу, питања и активности коjе би требало да буду решене у периоду од седам година програма Хоризонт 2020. Специфични програм даjе опис програма коjи спадаjу у три стуба, као и активности и циљева тих програма. Специфични програм jе имплементиран кроз полугодишњи Програм рада са обjављивањем позива за приjављивање предлога проjеката. Специфични програм такође покрива инструменте за спровођење Оквирног програма.

ШТА СУ СТРАТЕШКИ ПРОГРАМИ?

Стратешки програми су новина за Хоризонт 2020. Они дoпуњуjу Специфични програм даваjући приоритет нарочито битним питањима и активностим подржаним од стране програма Хоризонт 2020 током периода од три године. Имплементирано jе кроз полугодишњи Програм рада. Стратешки програми имаjу за циљ да осигураjу проток и континуитет између полугодишњих Програма рада. Активности и средишне области коjе су укључене у Стратешке програме ће примити релативно велики део буџета током периода коjи jе покривен. Очекивано jе припремање три Стратешка програма у оквиру прграма Хоризонт 2020 (2014-2016, 2016-2018 анд 2018-2020). (2014-2016, 2016-2018 и 2018-2020). То jе илустровано на табели испод:

КАКО ХОРИЗОНТ 2020 ПОДРЖАВА АКТИВНОСТИ ПРЕТХОДНОГ ПРОГРАМА ЗА КОНКУРЕНТНОСТ И ИНОВАЦИJЕ (CIP- COMPETITIVENESS AND INNOVATION PROGRAMME)?

У програм Хоризонт 2020 спадаjу активности коjе су претходно биле финансиране у оквиру Седмог оквирног програма и Програма за конкурентност и иновациjе. Циљ jе да се обезбеди блажи прелаз од стратегиjе и примењеног истраживања до коришћења и примене. Стуб лидерства у индустриjи укључуjе активности коjе су окренуте комерциjализациjи, као што су финансирања ризика и позаjмице, и финансирању малих и средњих предузећа коjа су посвећена истраживању. У оквиру друштвених изазова, активности блиске тржишту ће бити имплементиране кроз: стварање прототипа, тестирање, демонстрациjу, пилот проjекте и одобрења производа на већем нивоу и умножавање на тржишту.  Ту такође спадаjу и суфинансирање предкомерциjалних набавки као и суфинансирање jавних набавки иновативних решења.

КОJИ JЕ БУЏЕТ ХОРИЗОНТА 2020?

Укупни буџет Хоризонта 2020, укључуjући EУРAТОМ износи 78,6 милиjарди ЕУР у тренутним ценама коjе покриваjу период 2014-2020. У фиксноj цени износ jе 70,2 милиjарде ЕУР. Ово jе пораст од скоро 30% у поређењу са његовим претходником, ФП7. Мањи део буџета ће бити доступан у раним годинама програма а релативно већи део се очекуjе да буде потрошен у другом делу Хоризонта 2020. Пораст током периода се, међутим, очекуjе да буде линеаран и релативно раван. Табела испод илуструjе структуру Хоризонта 2020 као и процењен буџет у оквиру три стуба.

Вратите се на Водич.

&&&

ДИНАМИКА ПРОГРАМА ХОРИЗОНТ 2020

КАКО JЕ РАЗВИJЕН И УСВОJЕН ПРЕДЛОГ ПРОГРАМА ХОРИЗОНТ 2020?

Свеукупна дискусиjа о политикама коjе се огледаjу у предлогу Комисиjе за програм Хоризонт 2020 датира jош од 2008-2009. Мишљење да истраживање мора да допринесе решавању великих друштвених изазова нашег времена jе постало редовна тема диjалога са Лунд Декларациjом припреманом у време председавања Шведске Европском униjом 2009. Jош jедан битан фактор jе тромесечна евалуациjа Седмог оквирног програма обjављена 2010. Финални предлог, са нагласком на послове, развоj и конкурентност се огледа у економскоj ситуациjи и финансиjскоj кризи у Европи. 2010.год садашња Комисиjа jе преузела канцелариjу и припремила стратегиjу Европа 2020, у коjу спада и Иновациона униjа. То jе створило основу за укључивање иновациjа и конкурентности у наредном Оквирном програму. Почетком 2011.год комисиjа jе обjавила документ ”Заjеднички стратешки оквир” коjи предлаже укључивање садашњих програма за финансирање истраживања и иновациjа у исти оквир (ФП7, ЦИП и Европски институт за иновациjе и технологиjу). У исто време, покренуте су и jавне консултациjе. Током 2011.год Комисиjа jе организовала одређени броj тематских радионица где су одабрани стручњаци из различитих области позвани да изнесу своjа мишљења о нпр. садржаjу друштвених изазова. Коначно, Комисиjа jе обjавила своj предлог 30. новембра 2011. Касниjе jе о њему преговарано у Европском парламенту и у Савету министара и од почетка 2013.год у неформалном разговору између три главне институциjе Европске униjе.

КОЛИКО ЧЕСТО ЋЕ БИТИ ОБJАВЉИВАНИ ПОЗИВИ ЗА ПРИJАВЉИВАЊЕ ПРЕДЛОГА ПРОJЕКАТА У ОКВИРУ ПРОГРАМА ХОРИЗОНТ 2020?

Радни програми, укључуjући позиве, обjављуjу се на пола године, али са годишњим роком за позив за приjављивање предлога. Прави датум обjаве jавног позива и рокова се може разликовати од jедног дела програма до другог. Могу се догодити мање промене за jавне позиве за 2015.год.

КАКО СЕ ПРИПРЕМАJУ ПРОГРАМИ У ОКВИРУ ХОРИЗОНТА 2020?

Генерална управа за истраживања и иновациjе (DG РТD) jе одговорна за припремање радних програма. Радни програми су резултат великог броjа формалних и неформалних консултациjа са раличитим заинтересованим странама. Сарадња између DG РТD и такозване политике управе jе боље структуисана  од претходне и установљене су и унутрашње координациjе и радне групе. Комисиjа се такође консултуjе са Саветничким групама и Комитетима програма током своjих припрема. Такође, велики броj заинтересованих страна консултуjе се мање или више неформално. То укључуjе и Европску платформу за технологиjу, допринос конференциjама, радионице и jавне консултациjе, ad hoc експертске групе и неформалне диjалоге са заинтересованим странама.

Вратите се на Водич.

&&&

УЧЕСНИЦИ ПРОГРАМА ХОРИЗОНТ 2020

ШТА СУ САВЕТНИЧКЕ ГРУПЕ?

Саветничке групе су независне експертске групе са коjима се Комисиjа консултуjе око питања Радних и Стратешких програма. Они се углавном састоjе од научних и индустриjских стручњака коjи су укључени у групу независно. Стручњаци су изабрани због њихове стручности и способности да даjу независне савете. Први jавни позив за изражавање заинтересованости за прикључивање Саветничкоj групи jе послат 2013.год.

ШТА СУ КОМИТЕТИ ПРОГРАМА?

Комитети програма (КП) су форуми Земаља чланица коjи даjу увид Комисиjи о Радним програмима . КП одобрава финалну верзиjу Радних програма пре него што се обjаве позиви. Све земље Европске униjе и земље коjе су повезане са Хоризонтом 2020 су представљене. Комитети програма су такође и веза између Европске униjе и националних истраживачких система.

ШТА СУ ЕВРОПСКЕ ТЕХНОЛОШКЕ ПЛАТФОРМЕ?

Већина европских технолошких платформи (ЕТП) су основане током Шестог оквирног програма и настављене у оквиру Седном оквирног програма. Европске технолошке платформе су покренуте од стране индустриjе и циљ им jе уjедињавање заинтересованих страна везаних за специфичан сектор. Чланови су из области индустриjе, истраживачких и технолошких организациjа, академског света и у неким случаjевима из земаља чланица. Технолошке платформе припремаjу стратегиjу истраживачког плана рада коjа дефинише приоритете истраживања за сектор и прави нацрте планова за имплементациjу. Од европских технолошких платформи се очекуjе да наставе да буду у улози консултаната у Хоризонту 2020 тако што би давали допринос полугодишњим радним програмима.

КАКО СЕ ПРИПРЕМИТИ ЗА ПРОГРАМ ХОРИЗОНТ 2020?

Како би се припремили за jавни позив за приjављивање предлога у Хоризонту 2020, битно jе имати приступ раним радним програмима коjи даjу наговештаjе о садржаjу позива, захтевима, времену траjања jавног позива и роковима. Припремне активности се разликуjу и могу укључивати:

• Оснивање релевантних мрежа

• Упозоравање партнера чим се наиђе на интересантан текст jавног позива
• Установити или размислити о сарадњи са приватним предузетницима и/или краjњим корисницима
• Размотрити иновациони потенциjал проjекта
• Размотрити укључивање различитих дисциплина, као и дисциплина коjе су ван уобичаjеног делокруга
• Размотрити друштвени или индустриjски утицаj нечиjег проjекта
• Контактирати релеватне саветнике што раниjе, како би се добили савети

КАКО ДОПРИНЕТИ РАДНИМ ПРОГРАМИМА?

Директан контакт са Комисиjом jе битан, често у неформалном смислу. То може бити организовањем састанака, тематских радионица или кроз учешће у догађаjима намењеним заинтересованим странама организованим од стране Комисиjе. Такве активности су углавном корисне како би се промовисала питања везана за науку, иновациjе и њихов утицаj. Лично контактирање особља Комисиjе такође обезбеђуjе платформу за доприносе коjи имаjу везе са темом у радним програмима. Контактирање чланова саветничких група и комитета програма, као и активно учешће у битним европским технолошким платформама и другим битним каналима, може обезбедити допринос. За неке области, Комисиjа организуjе jавне консултациjе где све заинтересоване стране могу да предложе будуће теме. Учешће и укључивање у политичке мреже науке и/или научна друштва су платформе коjе вам омогућаваjу да привучете пажњу особља Комитета и других учесника у пропремању радних програма ка одређеним питањима, изазовима или потребама.

Вратите се на Водич.

&&&

ПРАВИЛА УЧЕШЋА, ДОБИJАЊЕ НОВЧАНИХ СРЕДСТАВА И ПРИJАВЉИВАЊЕ

КОJА СУ ПРАВИЛА УЧЕШЋА?

Правила учешћа и дисеминациjе су специфична за учешће у програму Хоризонт 2020 и оних коjи се тичу дисеминациjе резултата финансираних проjеката. Правила учешћа се фокусираjу на:

 1.    Структура

• Постоjаће jедан прописани скуп правила коjи ће се односити на раниjе одвоjена истраживања (Оквирне програме) и програме иновациjа и такође ће се односити на друге активности Хоризонта 2020 као што су инициjативе Члана 185 и Инициjатива удружених технологиjа и Европски институт за иновациjу и технологиjу. Изузетак jе Европски институт за науку и технологиjу коjи има своj скуп правила.

 2.    Учесници

• Минималан броj учесника у jедноj акциjи jе три независна правна лица из три различите земље чланице или три придружена члана
• Изузеци, где jе дозвољено само jедно правно лице: ЕСИ (Европски савет за истраживање), МСП инструменти, суфинансираjуће акциjе програма, акциjе подршке, акциjе обуке и мобилности.

 3.    Финансирање

• Хоризонт 2020 ће користити следеће форме финансирања: донациjе, набавке, суфинансирање прекомерциjалних набавки, суфинансирање набавки иновативних решења, награде, укључуjући стимулативне награде.  Финансиjски инструменти: финансиjски инструмент дуговања, инструмент коjи обезбеђуjе праведно финансирање за Истраживања & Иновациjе, итд.
• Повећано коришћене укупне суме, jединствена каматна стопа
• Jединствена накнадна стопа: до 100 одсто укупних дозвољених трошкова, ограничено на максимум од 70 одсто за акциjе блиске тржишту осим непрофитних универзитета и истраживачких институциjа коjи ће моћи да приме до 100 одсто. Jедан проjекат=jедна каматна стопа (нема различитих каматних стопа за различите типове активности). Акциjе блиске тржишту укључуjу: акциjе иновациjа, убрзана иновациjа и инструменте за МСП
• Индиректни трошкови ће бити утврђени применом каматне стопе од 25 одсто на директне дозвољене трошкове
• Трошкови особља: шире прихватање просечних трошкова за особље, мање захтева за временске евиденциjе: истраживачи коjи ће радити искључиво на проjекту неће морати да праве временске евиденциjе.

КОJИ ЋЕ СЕ ИНСТРУМЕНИТИ КОРИСТИТИ У ОКВИРУ ПРОГРАМА ХОРИЗОНТА 2020?

Хоризонт 2020 ће заjедно са претходним Оквирним програмима ФП6 и ФП7 употребити четири различите форме финансирања: донациjе (grant), награде, jавне набавке и финансиjски инструменти.

За сваку од ових форми финансирања постоjи одређен броj активности коjи се финансира у оквиру Хоризонта 2020.

Донациjе

Типови активности:

• Активности везане за истраживање и иновациjе: акциjе коjе се примарно тичу истраживања и технолошког развоjа са могућим иновативним активностима
• Активности везане за иновациjу: акциjе коjе се примарно тичу активности коjе су блиске тржишту, као што су планови производње, аранжмани за стварање нових, промењених или побољшаних производа, процеса или услуга. У њих могу спадати: тестирање, стварање прототипа, демонстрациjа, пилоти проjекта, одобравање и умножавање на тржишту.
• Пречице ка иновациjама (пилоти проjекта): Пилоти проjекта ће бити пуштени 2015, и биће усмерени на акциjе блиске иновациjама коjе имаjу максимум 5 партнера и 3 милиона ЕУР по проjекту и брзо време одобрења
• Акциjе координациjе и подршке: акциjа коjа подржава пратеће мере као што су страндардизациjа, дисеминациjа, ширење свести, комуникациjу, умрежавање, услуге координациjе и подршке, диjалоге коjи се тичу политика и заjедничке вежбе учења и студиjе.
• Подршка суфинансирањa прекомерциjалних набавки: набавке истраживачких и развоjних услуга
• Суфинансирање набавки иновативних решења: набавке где власти делуjу као прва муштериjа за иновативне призводе или сервисе коjи jош увек нису доступни на већем, комерциjалном нивоу
• МСП инструменти: Погледати део ”Како ће МСП бити у могућности да учествуjе у Хоризонту 2020?
• ЕРА-НЕТ: подршка замљама чланицама у напорима да направе заjедничке стратешке истраживачке циљеве и заjедничке jавне позиве за истраживачке проjекте. Учешће земаља чланица jе на добровољноj бази.
• Европски заjеднички програм: Инициjатива заjедничког програма jе основана у специфичним областима са великим потенциjалом за сарадњу између земаља чланица. Циљ добровољног партнерства jе интеграциjа и координациjа националних истраживачких програма.
• Мариjа Склодовска Кири програм: Акциjа коjа подржава мобилност истраживача из ЕУ и придружених земаља.
• ЕRC донациjе: подршка за фундаментална истраживања. Донациjе су директан финансиjски допринос.

Награде:

Типови акциjа:

• Награде стимуланса и препознавања

 Набавке:

Типови акциjа:

• Студиjе, саветовања, конференциjе, посебне услуге

 Финансиjски инструменти:

Типови акциjа:

• Механизми дуга и капитала

ДА ЛИ ЋЕ УЧЕСНИЦИ МОРАТИ ДА РЕФУНДИРАJУ НОВЧАНА СРЕДСТВА ЕВРОПСКОJ УНИJИ УКОЛИКО ПРОJЕКАТ НЕ ПОСТИГНЕ СВОJЕ ЦИЉЕВЕ?

Као опште правило, одговор jе: не. Док год проjекат достиже циљеве коjи су уговорени у Уговору о донациjама са Комисиjом (нпр. извештаjи, техничке спецификациjе, прототип, период тестирања, итд) неће бити захтева за рефундирање заснованом на процени активности остварених у оквиру проjекта. Међутим, ако су новчана средства заснована на достигнућима или су у питању стимулативне награде, новчана средства се даjу под условом да се доставе резултати. У тим случаjевима, постоjи могућност рефундирања претходно обезбеђених новчаних средстава.

КАКО ЋЕ МАЛА И СРЕДЊА ПРЕДУЗЕЋА (МСП) МОЋИ ДА УЧЕСТВУJУ У ХОРИЗОНТУ 2020?

МСП ће моћи да учествуjу у Хоризонту 2020 и биће подобни у свим инструментима.

Учешће малих и средњих предузећа ће бити подржано у свим стубовима Хоризонта 2020. Циљ jе да 20 одсто буџета из стуба Друштвених изазова и Лидерства у индустриjи буде директно потрошено на МСП. 7 одсто ће доћи из новог наменског инструмента МСП. МСП инструменти су отворени ка новим малим и средњим предузећима коjи показуjу амбициjе ка развоjу, расту и интернационализациjи без обзира на то да ли се баве високом технологиjом или не. Инструмент подржава МСП у три фазе иновациjа:

• Фаза 1: процена концепта и изводљивости. ЕУ их подржава у облику бруто износа од 50,000 еура за представљање првог бизнис плана.
• Фаза 2: R&D, демострациjа и умножавање на тржишту. Допринос ЕУ у износу од 0.5-2.5 милиона еура како би се омогућили иновативни концепти и производ на тржишту
• Фаза 3: комерциjализациjа. Подржава и омогућава приступ приватним финансиjама и финансиjским инструментима ЕУ имплементираним путем Европске инвестиционе банкарске групе. Овде неће бити директних финансирања.

Само се мала и средња предузећа могу приjавити за добиjања новчаних средстава у оквиру овог инструмента. Друга лица, као што су велика предузећа и истраживачке организациjе, могу бити укључени у проjекат кроз уговор о подизвођачима.

Мала и средња предузећа су дефинисана као приватна предузећа коjиа имаjу до 250 запослених, годишњи промет до 50 милиона еура, и годишњи биланс стања до 43 милиона еура.

КОJЕ ЗЕМЉЕ МОГУ ПРИМИТИ НОВЧАНА СРЕДСТВА У ХОРИЗОНТУ 2020?

Хоризонт 220 jе отворен за учешће земаља широм света. Земље чланице (укључуjући и прекоокенска одељења и прекоокеанске териториjе) и Придружене земље могу аутоматски примити новчана средства. Треће земље на листи општег анекса Радног програма такође могу примити новчана средства (BRIC земље и Мексико више нису део трећих земаља). За друге земље, новчана средства су обезбеђена само у изузетним случаjевима:

• Ако постоjи одредба у тексту jавног позива
• Билатерални односи између ЕУ и земље
• Ако Комисиjа то сматра неопходним (зависи од случаjа до случаjа)

 Република Србија је приступила као пуноправна чланица Хоризонту 2020 1. јула 2014. године.

КАКО ХОРИЗОНТ 2020 МОЖЕ ДА СЕ КОМБИНУJЕ СА ДРУГИМ ФОНДОВИМА ЕУ?

Сваки инструмент финансирања има индивидуална правила.

Члан 31 Правилника Хоризонта 2020: Правила учешћа дозвољаваjу кумулативно финансирање, уз услов да финансиjска помоћ не покрива исте трошкове.

КАКВЕ ВРСТЕ ФИНАНСИJСКИХ ИНСТРУМЕНАТА СУ ДОСТУПНЕ У ХОРИЗОНТУ 2020?

Хоризонт 2020 ће обезбедити два механизма: Механизам капитала, и Механизам дуга. Имплементациjа ће бити изведена од стране Европске инвестиционе банке, и/или од стране националних финансиjских институциjа коjима jе поверена спровођена финансиjских инструмената.

Механизам дуга: Механизам дуга обезбеђуjе позаjмице, jемства и друге облике финасирања дуга, ентитетима свих величина и облика, укључуjући истраживања и мала и средња предузећа коjа су мотивисана иновациjама

Механизам капитала: Механизам капитала обезбеђуjе финансиjе за ране и развоjне фазе исвестициj са посебним фокусом на мала и средња предузећа у раним фазама, а коjа имаjу потенциjл да изнесу иновациjе и брзо се развиjу.

КОJА СУ ЕТИЧКА ПРАВИЛА У ХОРИЗОНТУ 2020?

Правила ће бити иста као у Седмом оквирним програму: Учесници ће се повиновати националним одредбама и регулативама и етичким правилама државе где ће се одвиjати активности. Такође, учесници ће тражити одобрење, ако jе потребно, од релевантних националних или локалних етичких комитета пре започињања акциjе. Истраживање стем ћелиjа може бити извођено само уз сагласност са битним националним законодавством.

ДА ЛИ ЋЕ БИТИ ЛАКШЕ ПРИJАВИТИ СЕ ЗА ФИНАНСИРАЊА ИЗ ХОРИЗОНТА 2020?

Постоjи одређен броj карактеристика у Хоризонту 2020 коjи би требало да олакша процес приjављивања за финансирање. Хоризонт 2020 ће обjављивати jавне позиве за предлоге за шире подручjе деловања у односу на ФП7, како би охрабрио истраживачке институциjе, предузећа и државне установе да развиjу и предаjу квалитетне предлоге за поjединачне jавне позиве. Такође, предаjа предлога jе поjедностављена оснивањем jедног Заjедничког портала коjи покрива све делове и инструменте програма. И коначно, заjедничка стопа финансирања (100 одсто истраживачких и иновационих акциjа и 70 одсто акциjа блиских тржишту) за сва предузећа би требало да олакша процес аплицирања. Ово значи да jе процес МСП верификациjе, коjи претходно био одговоран за одлагање пружања финансиjске помоћи, елиминисан из свих инструмената осим МСП инструмената где само мала и средња предузећа могу да аплицираjу за добиjање новчаних средстава.

КАКО И ГДЕ ДА ПОШАЉЕМ СВОJ ПРЕДЛОГ, ПРОНАЂЕМ JАВНЕ ПОЗИВЕ И ТРАЖИМ КЉУЧНЕ РЕЧИ, ИТД?

Процедуре слања предлога би требало да буду сличне онима из ФП7. Све ће се радити електорнским путем, преко Портала учесника, коjи jе заjеднички за све програме. На Порталу учесника ћете пронаћи:

• Све jавне позиве за приjављивање предлога за проjекат
• Сву документациjу
• Претраживач кључних речи
• Подношење предлога, где су такође излистани формулари за аплицирање (Морате бити регистровани да би сте ово урадили!)

КОЛИКО ЋЕ ТРАJАТИ ПЕРИОД ОД ОБJАВЉИВАЊА JАВНОГ ПОЗИВА ЗА ПРИJАВЉИВАЊЕ ПРЕДЛОГЕ ДО РОКА ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПРЕДЛОГА?

Пошто се сви jавни позиви обjављуjу две године унапред, то се разликуjе у зависности од тога коjи jе рок. Период од обjављивања jавног позива до рока за подношење предлога jе минимум три месеца.

Вратите се на Водич.

&&&

ЕВАЛУАЦИJА ПРЕДЛОГА ПРОЈЕКТА

КАКАВ JЕ ПРОЦЕС ЕВАЛУАЦИJЕ?

Процес евалуациjе ће бити исти као у ФП7: по примању предлога, одељење задужено за имплементациjу ће проверити подобност предлога, у складу са кртериjумима дефинисаним у предлогу. Сви подобни предлози ће онда бити оцењивани независно, од стране минимум три стручњака у складу са претходно одређеним критериjумима евалуациjе.

КОJИ СУ КРИТЕРИJУМИ ЕВАЛУАЦИJЕ ПРЕДЛОГА У ПРОГРАМУ  ХОРИЗОНТ 2020?

Критериjуми евалуациjе у оквиру Хоризонта 2020 су Изузетност, Утицаj и Ефикасност у имплементациjи. Критериjуми евалуациjе се могу наћи у општем анексу на странама 28-31. На различите инструменте (R&I, МСП инструменти, Co-fund, итд.) су стављени другачиjи акценти, али све у свему, покриваjу следеће области:

Изузетност

• Jасноћа и исправност
• Кредибилитет предложеног приступа
• Стабилност концепта
• Изузетност и амбициозност предлога

Утицаj

• Очекивани утицаjи коjе се већ налазе на списку у Радним програмима
• Побољшање капацитета иновациjе и интеграциjе новог знања
• Оjачавање конкурентности и развоjа компаниjа развиjањем иновациjа коjе су потребне Европи и глобалном тржишту
• Утицаjи животне околине и други битни друштвени утицаjи
• Ефикасност предложених мера за искоришћавање и дисеминациjу резултата проjекта

Имплементациjа

• Кохеренциjа и ефикасност радног плана
• Усклађеност учесника са конзорциjумом
• Прикладност руководећих структура и процедура, укључуjући управљање ризиком и иновациjама

КОJА JЕ УЛОГА ”СТРУЧЊАКА ЕВАЛУАТОРА“?

За евалуаторе предлога, Агенциjа/Комисиjа бира стручњаке из своjе базе података. Сви заинтересовани да буду евалуатор могу да пошаљу своj CV и опис области у коjима су стручни. Хоризонту ће бити потребни стручњаци са искуством у иновациjама, активностима блиским тржишту и бизнис планирању.

Задаци коjи су укључени:

• Евалуациjа предлога
• Надгледање акциjа
• Припрема, имплементациjа или евалуациjа програма и конструкциjе политика

За позициjу евалуатора потребно jе:

• Имати висок ниво стручности у истраживању или иновациjама у било коjоj научноj или технолошкоj ообласти, укључуjући аспекте руковођења
• Имати минимум диплома факултета
• Бити доступан за повремене, краткотраjне задатке

Као евалуатор добиjате:

• Све трошкове покривене и плаћене дневне трошкове
• ”Курс доброг писања апликациjа”
• Међународну мрежу познанстава и мрежу познанстава  ЕУ Комисиjи
• Увид у све прилике добиjања новчаних средстава
• И прилику да читате много интересантних истраживачких предлога

Колико посла спада у то:

• Очекуjе се одређена количина рада
• У сваком гругу ћете вероватно морати да евалуирате приближно 22 апликациjе ако вас позову као стручњака- онда бисте морали да идете у Брисел и сложите се са остали евалуаторима о начину оцењивања

КАКО СЕ ПРИJАВИТИ ЗА СТРУЧЊАКА ЕВАЛУАТОРА?

Процес приjављивања може потраjати. Можете се регистровати овде. Прво морате да креирате ЕCAS налог како бисте могли да приступите ЕУ-систему. Онда се можете регистровати. Када приступите саjту за регистрациjу мораћете да попуните информациjе из шест области.

1. Одабир програма (нпр. Хоризонт 2020 или неки други програм)
2. Лични детаљи (име, род, националност, контакт, итд.)
3. Знање jезика (ниво знања (писање, читање и разговор) за таj одређен броj jезика)
4. Образовање (звање, институциjа, земља)
5. Област стручности (1.поље специjализациjе: одабрати из наведених области, 2. Теме: одабрати коjи део нпр. Хоризонта 2020 коjи би наjбоље одговарао вашоj области стручности и 3. Отворене кључне речи- пажљиво одаберите речи коjе би наjбоље одговарале вашоj стручности)
6. Професионално искуство (у суштини, то jе ваш ЦВ: претходни послови, искуства у пољу, обjављена дела и достигнућа)

Вратите се на Водич.

&&&

СПРОВОЂЕЊЕ ПРОJЕКТА

КОJИ СУ ЗАХТЕВИ КОJИ СЕ ОДНОСЕ НА ОБJАВЉИВАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОJЕКТА У ХОРИЗОНТУ 2020?

Нормална процедура подразумева да ће бити отворен приступ свим базама података у Хоризонту 2020. Оваj отворен приступ се односи на научне чланке и не може утицати на заштиту права интелектуалне своjине предузећа учесника. Циљ jе да се побољша и повећа приступ подацима истраживања насталих радом у оквир проjекта и да се они поново искористе.

Области коjе учествуjу у пилоту у Радним програмима 2014-2015 су: Технологиjе будућности, Инфраструктура истраживања, Лидерство у технологиjи за развоj нових решења, информационе и комуникационе техологиjе, друштвени изазови: ”Сигурна, чиста и ефикасна енергиjа” (паметни градови и заjеднице), Друштвени изазови: ”Климатске акциjе, животна средина, ефикасност ресурса и сирови материjали” (осим сирових материjала), Друштвени изазови: ”Европа у свету коjи се мења: укључено, иновативно и рефлективно друштво” и Наука са друштвом и за њега. Проjекти се у сваком тренутку могу одлучити против пилота, уколико рецимо отворен приступ спречава комерционалну експлоатациjу резултата, створи сигурносне проблем, или не буде компатибилан са личним подацима.

КОJИ ЋЕ БИТИ ЗАХТЕВИ ЗА ДОКУМЕНТАЦИJУ И ИЗВЕШТАJЕ ТОКОМ ИМПЛЕМЕНТАЦИJЕ ПРОJЕКТА?

Извештавање о трошковима и резултатима проjекта, ће бити, по правилу, на сваких 18 месеци током периода спровођења проjекта. Међутим, постоjаће могућност прављења привремених извештаjа на сваких шест месеци. Сви извештаjи мораjу бити достављени у електронскоj форми путем портала учесника.

ХОРИЗОНТ ЧЕТВРТКОМ

Хоризонт 2020 је највећи програм Европске уније за истраживање и иновације, који обухвата фонд од чак 78 милијарди евра, доступних у наредних седам година. Након што се Република Србија укључила у Хоризонт 2020, ЦПН сваког четвртка организује представљање овог програма. ”Хоризонт четвртком”, у Научном клубу у центру Београда, отворен је за научну заједницу, мала и средња предузећа, цивилно друштво и све заинтересоване грађане.

Истражите више на www.horizont2020.rs (УСКОРО)

Истражите више на званичном ЕУ сајту Хоризонта 2020

Истражите више кроз друге текстове на Елементаријуму

Истражите више о ЦПН програму Хоризонт четвртком

Поставите питање на horizont2020@cpn.rs

Хоризонт 2020 је највећи програм Европске уније за истраживање и иновацију. Он обухвата фонд од скоро 80 милијарди евра који је доступан у наредних седам година – од 2014. до 2020. године. Хоризонт 2020 је финансијски инструмент Иновационе уније, водеће иницијативе у оквиру стратегије Европа 2020.

Крчећи пут од лабораторије до тржишта, овај програм окренут је продорима у области науке, али и у другим сферама живота, са идејом да обезбеди конкурентност европског тржишта на светском нивоу.

Хоризонт 2020 је замишљен да уједини истраживање и иновацију. Главни задатак овог програма јесте да се обезбеде услови да Европа производи светски конкурентну науку, отклони све баријере на путу ка иновацијама и олакша јавном и приватном сектору да се уједине на путу ка њима.

Као средство за економски раст и стварање нових радних места, Хоризонт 2020 има политичку подршку европских лидера и чланова Европског парламента.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ХОРИЗОНТА 2020 У НАУЧНОМ КЛУБУ ЦПН

У оквиру Дана науке, 10. јула, у 15 часова, о програму Хоризонт 2020 са новинарима и другим посетиоцима разговараo je гост Научног клуба ЦПН-а, државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја, др Александар Белић. На питања је одговарао и Виктор Недовић, помоћник министра. Догађај је посетио и министар Срђан Вербић, који је седео у публици као један од бројних слушалаца.

Истражите више о Дану науке.

Као земља кандидат за приступ Европској унији, и Република Србија се укључила у Хоризонт 2020. Министар просвете Срђан Вербић је 1. јула у Бриселу потписао споразум о приступању наше земље овом невероватном програму.

Србија има велико искуство из претходног FP7 програма финансирања науке, али је извесно да ће улаз у Хоризонт 2020 променити много тога.

У оквиру Дана науке, 10. јула, Центар за промоцију науке, у 15 часова, организовао је један од првих догађаја на којима ће се овај програм представљати домаћој јавности.

ХОРИЗОНТ ЧЕТВРТКОМ

Хоризонт 2020 је највећи програм Европске уније за истраживање и иновације, који обухвата фонд од чак 78 милијарди евра, доступних у наредних седам година. Након што се Република Србија укључила у Хоризонт 2020, ЦПН сваког четвртка организује представљање овог програма. ”Хоризонт четвртком”, у Научном клубу у центру Београда, отворен је за научну заједницу, мала и средња предузећа, цивилно друштво и све заинтересоване грађане.

Истражите више на посебном ЦПН сајту www.horizont2020.rs (УСКОРО)

Истражите више на званичном ЕУ сајту Хоризонта 2020

Истражите више кроз друге текстове на Елементаријуму

Истражите више о ЦПН програму Хоризонт четвртком

Поставите питање на horizont2020@cpn.rs

Европска унија је у јануару 2014. отворила нови програм финансирања науке и технолошког развоја који је назван Хоризонт 2020 (Horizon 2020).  Од пре неколико дана и Србија је ушла у овај програм. Добри стари Оквирни програм 7 се окончава, а српска научна заједница и те како има разлога да жали за њим с обзиром на бројност пројеката које су домаћи стручњаци и институције успели да освоје претходних година. Но, сада долази нова ера за финансирање науке. Судећи по најавама, програм „Хоризонт 2020“ ће бити до сада највећи програм европских инвестиција у науку. Међутим, шта он доноси? Шта се од њега ново може очекивати и који су му приоритети? Како ће сада научници из Србије моћи да аплицирају за пројекте? И ко још, поред њих? Како би осветлио део слике о новом програму, Елементаријум преноси изузетно користан Q&A текст Џоане О ‘Деа са портала Science/Buisness.

С.Б.

Текст: Џоана О’Деа

Извор: Science/Buisness

Превод: Тијана Поповић, Ивана Смоловић

Како ће изгледати програм Хоризонт 2020?

Хоризонт 2020 чине три главне теме, или како их Комисија назива три „стуба“:

1. Изврсност у науци (Excellence in Science) – финансирање најзанимљивијих научних истраживања путем јавног конкурса, које ће се вршити кроз четири програма: а) Европски истраживачки савет (European Research Council); б) истраживачке инфраструктуре; в) нове и будуће инфраструктуре; и г) кроз истраживачке грантове Програма „Марије Кири“.

2. Вођство у индустрији (Industrial Leadership) – ово укључује програм за подршку иновативних малих и средњих предузећа; финансијских инструмената, као и дугова и власничких објеката у порцесу иновација, као и програм за подстицање развоја и индустријских технологија.

3. Друштвени изазови (Social Challenges) – означавају подршку истраживањима у областима као што су здравство, клима, храна, сигурност, саобраћај и енергетика.

Како обезбедити новац?

Иако план седмогодишњег буџета ЕУ за 2014-2020, Multiannual Financial Framework (MFF), још није окончан, процењује се да ће Horizon 2020 (који укључује и Euratom, нуклеарни истраживачки програм) добити 70,2 милијарде евра. Одређени проценат буџета је додељен сваком програму, а о коначном износу ће одлучити MFF. 

Euratom ће добити око 2101 милијарду евра.

Европски институт за иновације и технологију ће добити око 2,5 милијарди евра како би финансирао постојеће „Заједнице знања и иновација“ (Knowledge and Innovation Communities, KICs) и формирање пет нових. Две, које ће радити на програмима „Здрав живот“ (Healthy Living) и „Сирови материјали “ (Raw Materials), започеће са радом 2014, две које ће се бавити „Храном и производњом“ (Food and Manufacturing) почеће са радом 2016, а последња међу њима, са темом „Урбане мобилности“ (Urban Mobility), почиње 2018. године.

Шта се променило у односу на FP7?

Хоризонт 2020 обједињује три претходно одвојене иницијативе – Оквирни програм 7 (FP7), новине у вези са програмом „Конкурентност и иновације“ (CIP) и доприносе Европске уније Европском институту за иновације и технологију (EIT).

Хоризонт 2020 има за циљ да се, у односу на FP7, интензивније фокусира на иновације и активности блиске тржишту. Европски истраживачки савет ће добити више средстава, а такође ће се више пажње посветити подручјима са мање развијеним научним инфраструктурама и малим и средњим предузећима. Планирано је и да се прошири њихово учешће.

Највећи део буџета Хоризонта 2020, скоро четрдесет одсто, одлази на истраживање такозваних Великих изазова (Grand Challenges), који укључују здравство и климатске промене. Постоји обећање да ће поједностављена структура програма, један сет правила, и поједностављен модел накнада окончати бирократију која је у прошлости одвраћала индустрију од учешћа у претходним програмима за истраживање и развој Европске уније.

Отворен приступ ће бити обавезан за све објављене радове које финансира Хоризонт 2020.  Из ЕУ наводе да је то део њиховог напора да промовишу размену и сарадњу међу научницима, како би се избегло дуплирање и како би се генерисао већи повраћај јавних инвестиција.

ЕВРОПА У ЦЕНТРУ

Центар за промоцију науке је након само две године постојања успео да, у партнерству са више европских конзорцијума, освоји финансирање на чак шест ЕУ пројеката, како из Оквирног програма 7 тако и из програма Коменијус.

Истражите више о ЕУ пројектима ЦПН-а

Шта подразумева први „стуб“ програма Хоризонт 2020  – Изврсност у науци?

Грантови Европског истраживачког савета (ERC) финансираће истраживаче у пет различитих фаза њихове каријере: почетној – грантови за перспективне вође истраживања; консолидованој – грантови за оне који су доказали свој потенцијал; напредној – грантови за пројекте високог ризика, односно пионирске пројекте; фази синергије – грантови који подржавају тимове од 2 до 4 истраживача; и фази доказивања– грантови за доказивање потенцијала комерцијализације.

Нове и будуће технологије (FET) ће финансирати заједничкa истраживања високоризичних пројеката који имају потенцијал да остваре прави технолошки и друштвени утицај. Постоје три врсте пројеката: FET Open – у којима  ће се истраживачи надметати за средства; FET Proactive – који ће оглашавати позиве на одређене теме и промовисати стварање мултидисциплинарних истраживачких заједница, и FET Flagship – двa десетогодишња истраживачка пројекта са темом Graphene and the Human Brain, објављена у јануару 2013. Оба ће добити  по милијарду евра, сваки за обављање истраживања великих размера у овим напредним научним областима.

Истраживање под именом „Инфраструктуре“ има за циљ да свим истраживачима светске класе у Европи обезбеди приступ истраживачким инфраструктурама, укључујући и е-инфраструктуре. Циљ је такође да се подстакне иновациони потенцијал истраживачких инфраструктура, као и да се промовише већа сарадња унутар Европе и на међународном плану.

Истраживачки програм „Марија Склодовска Кири“ нуди могућности за развој каријере у академским и неакадемским секторима кроз четири категорије: бесповратну иницијалну обуку, доживотну обуку и развој каријере, индустријску обуку, попут индустријско-академског прераспоређивања и индустријских доктората, и коришћење стипендија, које ће студентима омогућити да се школују у иностранству.

Који ће то специфични елементи програма Хоризонт 2020 промовисати иновације?

Програм „Могућности и индустријске технологије“, који чини други „стуб“, осмишњен је да подстакне иновације у постојећим и новим секторима. Ово укључује информације и комуникационе технологије, нанотехнологије, напредне материјале, биотехнологију, напредну производњу и прераду и простор.

Финансијски инструменти наведени под другим „стубом“ имају за циљ да побољшају доступност финансирања за иновативна предузећа. Кредити и гаранције за ризичне пројекте ће бити доступни преко кредита Европске инвестиционе банке и Европског инвестиционог фонда, и кроз улагање капитала у раним фазама, а раст ће бити подржан кроз капиталне објекте.

Постојаће и Fast Track to Innovation схема, са стално отвореним позивима, за које је прописано да за најдуже шест месеци одобре средства. Ова схема ће бити отворена за све учеснике, али је циљ да привуче мале конзорцијуме са такозваним close to market пројектима и малим буџетима. Циљ је да се убрзају комерцијализација и ширење иновација, време неопходно да настала идеја дође до тржишта и значајно повећања број средњих и малих предузећа, као и кандидата из јавног и непрофитног сектора истраживања, који се први пут пријављују за учешће у Хоризонту 2020. Предлози ће моћи да се поднесу у било које време, и постојаће три датума сваке године када ће ти пројекти бити оцењивани. Пројекти се могу односити на било које области технологије у оквиру другог „стуба“, или Друштвених изазова у оквиру трећег „стуба“. Нова схема ће бити тестирана током 2015, са пресеком 2017, када ће се одлучити да ли установљени ниво треба да се подигне или прошири.

Шта Хоризонт 2020 нуди малим и средњим предузећима?

Мала и средња предузећа би требало да приме најмање двадесет одсто од комбинованог буџета „Вођства у индустрији“ из другог „стуба“, и „Друштвених изазова“ из трећег „стуба“.

Стуб 2 – „Вођство у индустрији“ – посвећен је иновацијама малих и средњих предузећа. Иницијатива ће покренути отворене позиве подељене у три фазе: а) концепт и процену изводљивости; б) демонстрација, тржишна репликацију, и R&D; и в) комерцијализација.

Ваучери за иновације ће бити на располагању за финансирање истраживања и иновационих активности у оквиру друге фазе, како би се промовисало покретање и унапређивање истраживачких и иновативних активности у оквиру постојећих малих и средњих предузећа.

Овај програм ће имати свој буџет и менаџмент, који ће добити седам одсто буџета из „Вођства у индустрији“ и „Друштвених изазова“, а укупно ће износити око 2,7 милијарди евра.

Поједностављен скуп правила за Хоризонт 2020, са краћим процедурама, има за циљ да повећа број малих и средњих предузећа која ће учествовати у пројектима.

Којим друштвеним изазовима ће се бавити Хоризонт 2020?

Стуб 3 је подељен у седам група:

1. Здравље – укључује обољења младих и старијих лица; неуродегенеративне, мишићно-скелетне и хроничне болести; миленијумске циљеве развоја, старења и благостање; персонализовану медицину;

2. Храна – укључује и биопривреду; истраживања у шумарству и поморска истраживања;

3. Енергија – фокусира се на гас, енергетску безбедност, паметне мреже; складиштење енергије; резервне технологије; коришћење угљеника;

4. Транспорт – укључује мобилност и логистику;

5. Клима – укључује менаџмент воде, биодиверзитет, сировине, екоиновације;

6. Друштва – укључује демографију; друштвене и хуманистичке науке и иновације, културно наслеђе и европски идентитет;

7. Безбедност – нова област истраживања која ће обухватити борбу против криминала; илегалну трговину и тероризам, заштиту критичне инфраструктуре; управљање границама, отпорност на кризу и катастрофу; приватност на интернету; спољну политику ЕУ; спречавање конфликата; и изградњу мира.

Научни панели ће бити подешени тако да могу да дефинишу приоритете истраживања и иновација у изазовима и да подстакну широка научна учешћа ЕУ. Први панели ће бити одржани на тему здравља. 

 А шта са накнадним стопама?

Универзитети и истраживачке и технолошке организације ће добити сто одсто оправданих трошкова за све пројекте, као и паушалних двадесет пет одсто за покривање индиректних трошкова.

Учесници из области индустрије и малих и средњих предузећа ће добити сто одсто накнаде за прихватљиве трошкове R&D активности и двадесет пет процената њихових индиректних трошкова, али само седамдесет одсто директних трошкова за close to market или суфинансиране активности, плус двадесет пет одсто за индиректне трошкове.

Савет је увео бонус систем који омогућава да додатни трошкови буду покривени као прихватљиви директни трошкови за суме до 8000 евра годишње по особи, за оне који раде пуно радно време на пројекту. Ово ће бити ограничено за јавне институције као што су универзитети и истраживачки центри.

Шта је са истраживачким организацијама са великим инфраструктурама?

Универзитети чије је објекте скупо одржавати, као и велике истраживачке организације, током преговора су се снажно успротивили овом пропорционалном систему, јер на тај начин не би покрили своје трошкове. У покушају да реши овај проблем, Комисија је објавила смернице о томе како да овакве велике инфраструктуре неке индиректне трошкове претворе у директне. Ова упутства биће достављена у облику званичног обавештења Комисије. 

Како се могу превазићи разлике које на пољу истраживања и иновација постоје између држава чланица?

Хоризонт 2020 уводи нову тачку у буџету: „Учешће за проширење“, за коју ће бити издвојено 1,06 одсто укупног финансирања. Ово укључује нове активности, као што су тимски рад и братимљење истраживачких институција у мање развијеним регионима са добро уходаним колегама, као и успостављање места руководиоца за истраживања у Европи, који би требало да привуче водеће научнике у мање развијене институције.

Истраживачки програм „Марија Склодовска Кири“ нуди повратне грантове како би научнике који су у иностранству привукао у неразвијене регионе.

Ове мере ће допринети већој синергији програма Хоризонт 2020 са другим финансијским токовима, нарочито структуралног фонда и Европског фонда за развој. Хоризонт 2020 ће бити доведен у везу са специјализацијама и инвестицијама у оквиру Структуралног фонда. Поједини регионални фондови ће бити намењени за истраживање и развој, и биће могуће прибавити новац из оба извора. Структурални фонд може се користити како би се обезбедила опрема, за развој људских ресурса, мале грантове, и додатно финансирање ERC-а, Програма „Марија Склодовска Кири“ или других заједничких пројеката.

Структурaлни фонд такође може да олакша пут производа ка тржишту, тако што ће, на пример, финансирати или суфинансирати развој истраживачких пројеката након програма Хоризонт 2020.

Које су новине у истраживању енергије?

Буџет за Социјални изазов бр. три – који покрива све аспекте енергије, сем нуклеарне – износи 7,7 одсто од укупног буџета Хоризонта 2020, или 5,2 милијарде евра. Од тога је 85 одсто намењено за обновљиве изворе енергије, енергетску ефикасност, паметне мреже и складиштење, са око 787 милиона евра намењених за подстицај преузимању тржишта – што би требало да замени Европски програм интелигентне енергије.

Преосталих петнаест одсто енергетског буџета ће бити потрошено на истраживање технологија производње фосилних горива, укључујући снимање и складиштење угља.

Шта ће се десити са FP7 програмом „Наука у друштву“ (Science in Society)?

„Наука у друштву“ ће бити преименована у „Наука у друштву и за друштво“, са 0,6 одсто укупног буџета. Циљ овог програма биће да каријеру у науци учини атрактивнијом, бавиће се питањима родне равноправности, научног образовања и доступношћу и коришћењем резултата истраживања.

Да ли ће бити обавезно да подаци истраживања буду доступни јавности?

Отворен приступ подацима је обавезан за све публикације које су резултат истраживања финансираног од стране ЕУ, а трошкови издавања водиће се као оправдани трошкови. Обе верзије отвореног приступа, и „Зелена“ и „Златна“, биће прихваћене: „Зелени“ приступ подразумева архивирање објављених чланака на мрежи, често уз период ембарга. „Златна“ верзија отвореног приступа значи да су вам дате информације одмах доступне за објављивање.

Отворен приступ подацима ће свакако бити охрабриван, али такође није обавезан, због питања интелектуалне својине и комерцијализације.

Хоризонт 2020 садржи нови чланак о „правима приступа за земље чланице“, који им омогућује приступ резултатима истраживања под одређеним условима, посебно у области истраживања безбедности.

Када ће бити пресечена црвена трака за Хоризонт 2020?

Време потребно да се пројекат одобри биће скраћено на осам месеци, од просечних годину дана прописаних у оквиру FP7. Новом финансијском уредбом одређен је рок од девет месеци, али су се преговарачи сложили да он буде скраћен за Хоризонт 2020, где би Комисија већ у првих пет месеци требало да обавести подносиоце захтева да ли је њихов пројекат одобрен, а у наредна три месеца и да потпише уговор о донацији. Прописани рокови се могу прекорачити у случају ERC-а, сложенијих пројектата или тамо где је учесницима потребно више времена за преговоре.

Mодел надокнаде трошкова је такође поједностављен, пошто опција потпуне накнаде трошкова неће постојати у случају програма Хоризонт 2020, а покриће од двадесет пет одсто намењено је за индиректне трошкове.

Како су у оквиру овог програма решена етичка питања?

Када је реч о етици у истраживању ембрионских матичних ћелија, на пример, правила остају иста као и у случају FP7 пројеката. Правила о областима истраживања која се не могу финансирати остатају непромењена, а уводи се принцип да се средства за истраживачке активности у земљи у којој су такве активности забрањене не одобравају. Сва истраживања морају бити у складу са етичким принципима и релевантним националним, међународним законодавством, као и законима Европске уније, укључујући Повељу о основним правима Европске уније и Европску конвенцију о људским правима. Мишљења Европске групе за етику у науци и новим технологијама ће се узети у обзир.

ХОРИЗОНТ ЧЕТВРТКОМ

Хоризонт 2020 је највећи програм Европске уније за истраживање и иновације, који обухвата фонд од чак 78 милијарди евра, доступних у наредних седам година. Након што се Република Србија укључила у Хоризонт 2020, ЦПН сваког четвртка организује представљање овог програма. ”Хоризонт четвртком”, у Научном клубу у центру Београда, отворен је за научну заједницу, мала и средња предузећа, цивилно друштво и све заинтересоване грађане.

Истражите више на посебном ЦПН сајту www.horizont2020.rs (УСКОРО)

Истражите више на званичном ЕУ сајту Хоризонта 2020

Истражите више кроз друге текстове на Елементаријуму

Истражите више о ЦПН програму Хоризонт четвртком

Поставите питање на horizont2020@cpn.rs

Центар за промоцију науке у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, уз подршку Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу и Астрономског друштва Алфа, организује још један Хоризонт четвртком.

Скуп ће бити одржан у четвртак, 2. априла, у 15 часова, у Свечаној сали бр. 100 на Природно-математичком факултету у Нишу. Тема је „Како освојити ‘Марија Кири’ грант“.

Учесници Хоризонта четвртком биће Марија Радовић из Лабораторије за биоархеологију Одељења за археологију Филозофског факултета и Зорана Курбалија Новичић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, која је и в.д. директора Центра за промоцију науке.

Осим представљања програма Хоризонт 2020, две младе научнице ће испричати своја искуства у писању пројеката који су добили финансирање из акције „Марија Складовска Кири“ у оквиру овог програма.

Скуп у Нишу је први у низу активности у оквиру акције „ЦПН кроз Србију“.

Центар за промоцију науке ће читав април посветити путовањима, у оквиру којих је организован програм у великом броју градова широм наше земље, све са циљем промоције и популаризације науке.

Хоризонт четвртком 

„Марија Склодовска Кири“ акције 

Природно-математички факултет Универзитета у Нишу,

2. април, у 15 часова

Учесници трибине:

• Марија Радовић, Лабораторија за биоархеологију Одељења за археологију Филозофског факултета 
• Зорана Курбалија Новичић, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, в.д. директора Центра за промоцију науке.

Модератор:

• Слободан Бубњевић, уредник Комуникација ЦПН-а

Хоризонт 2020 је највећи програм Европске уније за истраживање и иновације, који обухвата фонд од чак 78 милијарди евра, доступних у наредних седам година.

Након што се од 1. јула 2014. Република Србија укључила у Хоризонт 2020, а ова средства постала доступна за домаће научнике, привреднике и цивилни сектор, Центар за промоцију науке сваког четвртка организује програм представљања Хоризонта 2020.

 Истражите више о Хоризонту 2020.