Текст: Добривоје Лале Ерић

Фото: cite-espace.com

2. jун 2012.

Након чаробне свемирске ноћи проведене у тулуском Граду свемира, дошло jе време за логично сумирање свега виђеног, одслушаног, разматраног, расправљаног. Све што jе изречено и приказано у претходна четири дана има огромну вредност и значаj за формирање српског центра за промоциjу науке, jер, с обзиром да Центар фактички нема у нашоj средини претходнике у овоj делатности, конференциjе као што је Ecsite 2012 jесу драгоцени извори информациjа и практичних знања.

Конференциjа у Тулузу, наjпре, jесте изванредно осмишљена и организована. Не само да jе наjвећа досад одржана, већ су њени садржаjи пажљиво избалансирани и постављени на релациjи ново/старо, младост/искуство, класично/савремено, мали/велики музеjи/центри. Притом, и они коjи већ годинама долазе на Ecsite конференциjе имали су прилике да присуствуjу потпуно новим презентациjама и дискусиjама коjе су осликавале актуелне трендове и проблематику функционисања у светлу економске, али и друштвене и идеолошке кризе кроз коjу свет пролази. Промене су, jедноставно, као уосталом и у свим другим областима, неопходне и у раду научних центара и музеjа.

Тешко jе издвоjити поjедине садржаjе из свеукупног програма овогодишње конференциjе, jер су се предавања настављала jедно на друго, допуњавала, преклапала, понављала на разноврсне теме или представљала нове идеjе и трендове. Упечатљиво jе било и присуство великог броjа учесника из Сjедињених Америчких Држава, али и региона, коjи очигледно и те како започињу промоциjу и развоj своjе научне базе – Блиског истока. Jедан од наjзанимљивиjих центара у овом делу света управо jе отворен у Саудиjскоj Арабиjи и у потпуности jе посвећен обновљивим изворима енергиjе и одрживом развоjу. Инициjатива и труд заиста вредни дивљења за земљу коjу, очигледно неоправдано, доживљавамо као да jе само нафта занима.

На краjу jе одржана и церемониjа свечаног затварања. С jедне стране, доста сведена ако бисмо jе упоредили са свим другим садржаjима виђеним у Тулузу. С друге стране, минимализам њене поставке и приређеног програма наjављуjе и наговештава Ecsite 2013: спрам медитеранског шарма jугозападне Француске стиже скандинавски минимализам Гетеборга и његовог Универзеума. Циљ jе, како кажу организатори наредне конференциjе, да се превазиђе овогодишњих 990 учесника на више од 100 радних сати одржаних сесиjа. Швеђанима желимо сву срећу у овим храбрим подухватима!

Из српске перспективе, међутим, циљ jе такође веома jасан. Стварамо научни центар коjи ће бити jезгро популаризациjе науке у земљи и региону. Jедног маjа/jуна, за не толико много година, циљ jе да се Escite конференциjа одржи код нас. Не на некоj пољани, плацу или по атрактивним, бесплатно уступљеним градским просторима за коjима бесомучно трагамо како бисмо их оживели научним експонатима, изложбама, експериментима. Већ у нашоj згради, у блоку 39, у jедном узбудљивом, инспиративном и креативном простору каквих jе – у то смо се без сумње уверили – веома много широм Европе и света.

• Истражите претходни дан <<

КОНФЕРЕНЦИЈА У ТУЛУЗУ

Конференција Европске мреже научних центара и музеја у Тулузу окупила је 1000 европских промотера науке, а у њеном раду учествују и представници Центра за промоцију науке, члана ове мреже.

Пратите свакодневне белешке из Тулуза.

Текст: Добривоје Лале Ерић

Фото: cite-espace.com

1. јун 2012.

Још је тешко освестити се од свих доживљаја, авантура и визуалних сензација пред које су нас организатори конференције Escite 2012 ставили током (си)ноћног обиласка тулуског Града свемира – Cite de l’Espace.

Ноћне посете научном центру домаћину јесу традиција оваквих конференција, али да ли постоји боље место на свету где бисмо могли провести једну такву ноћ од простора који је у потпуности посвећен свемиру?

Током упознавања на радионици која је претходила конференцији, а која је одржана управо у овом центру, добили смо листић с питањима која се тичу личних особина присутних учесника.

Задатак је био да се помешамо са другим учесницима, да их тако упознамо и да затим уписујемо њихова имена тамо где то одговара постављеном питању.

Углавном су то била питања о научном центру, послу, искуству, неколико општих, генеричких, али и неколико прилично личних, неуобичајених.

Једно питање мени је било посебно блиско: „Да ли је лего био ваша омиљена играчка када сте били дете?“ Оооо, да, и то не било који лего, већ лего свемирци, како их и данас зовем.

Ако неко зна о каквим играчкама је реч и ако је неко маштао како би тај чаробни космички лего свет изгледао у реалним, људским димензијама када би заиста постојао, одговор је сада јасан – Cite de l‘Espace је управо остварење свих тих снова.

Један од њих је модел свемирске станице Мир у који се може ући, гледати, пипати, и у коме се могу истраживати чак и најситнији детаљи, попут паковања хране за астронауте у специјалним, вакумираним тубама и кесицама, са све натписима на руском.

Како и у ком положају космонаут спава у бестежинском стању – да ли сте се икада запитали? То је потпуно неважно, докле год је везан и причвршћен у својој врећи како не би лелујао и лебдео унутар станице.

Затим Сојуз, капсула за повратак, у коју се може ући, сести и доживети бар делић тога како изгледа путовање три космонаута кроз Земљину атмосферу дуго шест-седам сати у простору од око један и по кубни метар. А све то у сенци 1:1 модела ракете Ариане, прве успешне летелице заједничког европског корака ка дубинама универзума.

Ту је затим и највећи планетаријум у Европи, пречника 15 метара, нешто мањи стеларијум, фантастични 3D биоскоп са приказима стварних снимака из свемира, укључујући и поправку телескопа Хабл, као и теродом у коме се истражује наша планета.

Како све то, међутим, стварно изгледа и шта је све потребно да би се заиста стигло у свемир, може се открити у изложбеном делу са мноштвом интерактивних експоната.

Ход по површини Марса или Месеца, жироскоп који тестира човекову издржљивост и оријентацију у екстремним условима, вожња ровера по Марсу, који је реплика оригиналног возила које се и даље воза по Црвеној планети.

Поред ових возила налазио се и један од научника који су учествовали у реализацији овог изванредног достигнућа, док су у суседној соби седели прави астронаути спремни на разговор, ћаскање и сликање са свима који су то пожелели.

Током ове чаробне, свемирске ноћи, домаћини су нам, поред презентације својих узбудљивих садржаја, пружили прилику да уживамо и у локалним пићима, јелима, култури, обичајима. Неколико концерата, у салама и на отвореном, телескопска посматрања видљивих свемирских тела, плесне тачке у контексту космичких асоцијација.

Кулминација је, међутим, досегнута фантастичним наступом трупе Les fanfares de feu (Ватрени бубњеви), која комбинује музику самоосмишљених удараљки, дискретно осветљење и пиротехничке ефекте.

Све то у сенци Аријане, поред Мира, изнад Сојуза, недалеко од у простору распоређених оригиналних делова с појединих летелица.

Тулуз и, поготово, Cite de l“Espace су нас трајно „купили“.

Но, такође су нас и навели да размишљамо о свету у коме живимо, свету коме припадамо и о трајним вредностима које често занемарујемо, чак и заборављамо.

Без сумње, прича о свемиру и, поготово, о човеку у њему једна је од ретких на које можемо да се ослонимо.

• Истражите претходни дан <<
• Истражите и наредни дан >>

КОНФЕРЕНЦИЈА У ТУЛУЗУ

Конференција Европске мреже научних центара и музеја у Тулузу окупила је 1000 европских промотера науке, а у њеном раду учествују и представници Центра за промоцију науке, члана ове мреже.

Пратите свакодневне белешке из Тулуза.

Текст: Добривоје Лале Ерић

31. мај 2012.

За нас, тек пристигле из српског математичког месеца маjа, броjеви су некако и даље у глави и магично нас привлаче: готово 1000 учесника jе дошло на Ecsite 2012, учествуjући на преко 80 сесиjа, предавања, панел-дискусиjа и радионица, са више од 300 говорника. По свему виђеном, али и према званичном прогласу организатора, ово jе наjвећа Ecsite конференциjа досад одржана.

Заjедничка фотографиjа свих учесника, усликана на градском рагби стадиону, jош увек, нажалост, ниjе доступна да би ово илустровала, но цела jужна трибина стадиона „Ернест Валон“ jе била у потпуности испуњена. 

Рагби jе, иначе, спорт за коjи оваj град живи, у шта смо се већ више пута уверили.

Таксиста коjи нас jе возио управо до стадиона причао jе с поносом о тулуском рагби тиму, четвороструком прваку Европе, али ниjе имао поjма да се, само пар стотина километара северниjе, наши орлови боре против галских петлова у приjатељском окршаjу фудбалских тимова. Звучи чудно, но петлови су надјачали орлове… Биће да су попили нешто од оних древних напитака помоћу коjих су Астерикс и Обеликс слагали Римљане на гомиле, jер нам баш нико од овде присутних научника ниjе могао дати логично обjашњење за такав пад моћних орлова.

Међутим, за разлику од фудбала, озбиљна наука и њена промоциjа заиста живе у Србиjи. Од до сада одржаних радионица, наjзанимљивиjа нам jе била презентациjа интерактивних математичких експоната, какве смо, током маjа, излагали на мноштву тргова и галериjа широм Србиjе.

Научили смо да jе „наjтеже правити математичке експонате“ и да се ту ниjе много променило од времена Гауса и Лаjбница! Можда не у Европи, али 65.000 посетилаца Галериjе у Кнез Михаиловоj улици зна да то није истина. Како не бисмо само остали у свету спекулациjа и како бисмо могли да представимо сопствена достигнућа, Центар за промоциjу науке ће се прикључити (пан)европскоj асоциjациjи интерактивне промоциjе математике.

Полако припремамо пасоше и за наше експонате, jер их, после Београда, Новог Сада, Пожаревца, Краљева… очекуjе пут и ка даљим дестинациjама. Наравно, ова размена ниjе никако jеднострана, jер смо већ разговарали с неколико робота о томе да буду почасни гости наших jесењих Дана будућности. Robothespian се, на пример, баш обрадовао.

• Истражите претходни дан <<
• Истражите и наредни дан >>

КОНФЕРЕНЦИЈА У ТУЛУЗУ

Конференција Европске мреже научних центара и музеја у Тулузу окупила је 1000 европских промотера науке, а у њеном раду учествују и представници Центра за промоцију науке, члана ове мреже.

Пратите свакодневне белешке из Тулуза.

Текст: Добривоје Лале Ерић

30. мај 2012.

Овогодишња, двадесеттрећа по реду конференција Европске мреже научних центара и музеја (Ecsite 2012) одржава се у Тулузу, граду узбудљиве и аутентичне прошлости, али и ништа мање вредне и драгоцене садашњости.

У Тулузу се, наиме, налазе кључни елементи Европског свемирског програма, као и компаније које су у њега укључене. Ту је и Ербас, највећи произвођач авиона на Старом континенту. Зато и не чуди да је управо овде, пре 15 година, подигнут научни центар посвећен искључиво свемиру – Cite de l’espace, односно Град свемира.

Дан уочи званичног отварања конференције био је посвећен упознавању и радионицама које се баве актуелним проблемима и изазовима у раду научних центара и музеја. Занимљиво је да учесници и говорници нису само Европљани, већ да у раду учествују и колеге из Америке и Азије.

Широко постављене теме и области пружају прилику да се укључимо у вишедеценијско искуство у функционисању научних центара који се, како овде можемо видети, умножавају геометријском прогресијом.

Организација саме конференције је заиста на изузетном нивоу. Градске власти Тулуза су за учеснике конференције одштампале и посебне, бесплатне карте за превоз (метро, воз, аутобус) које су чак збуниле и контролоре на које смо наишли излазећи из тулушког подземља.

Сви градски музеји су такође потпуно отворени, а постоји и читав низ других садржаја којима се промовише град и истовремено чини част дешавању на које су овде сви итекако поносни.

Тулуз, тако, од некада незаобилазне тачке на поклоничкој рути Средњег века, која је даље водила ка блиској Шпанији, у Сантјаго ди Компостелу, сада привлачи поклонике једне нешто другачије, али ништа мање фанатичне вере – оне у науку.

Док након напорног дана (у Тулузу мрак пада тек у 10 сати увече!) седимо у сенци брестова крај славне романичке катедрале Светог Сернена и распредамо о историји и науци. Поглед нам се полако губи међу звездама које лагано извирују из свемира. А он је, бар нам се тако чини, најближи управо Тулузу.

• Истражите наредни дан >>

КОНФЕРЕНЦИЈА У ТУЛУЗУ

Конференција Европске мреже научних центара и музеја у Тулузу окупила је 1000 европских промотера науке, а у њеном раду учествују и представници Центра за промоцију науке, члана ове мреже.

Пратите свакодневне белешке из Тулуза.