Темат зимског издања Елемената, првог у 2026. години, бави се ером РНК у медицини. Последњих година, РНК технологије изашле су из оквира фундаменталних истраживања и постале конкретан клинички алат, отварајући нове могућности за превенцију и лечење болести кроз прецизно усмеравање ћелијских процеса.

Темат отвара интервју Ђорђа Петровића са др Каталин Карико, добитницом Нобелове награде за медицину 2023. године. Интервју прати њен вијугав и мукотрпан научни пут до открића које је омогућило појаву РНК вакцина и отворило ново поглавље у развоју медицине. Др Карико нам открива како остати истрајан и веран свом раду упркос оспоравањима, каква је природа научног подухвата и шта би требало променити да би научни систем био отворенији за радикално нове идеје.

Други текст темата показује како РНК технологије, након спектакуларног успеха вакцина, прерастају у широко примењиво терапијско средство које има потенцијал да трајно промени медицину. У тексту др Срђе Јанковића, који прати дуг истраживачки пут РНК – од теоријске идеје до зрелог биомедицинског алата – сазнајте зашто се управо сада налазимо на почетку праве биомедицинске револуције.

У 27. издању колумне Орбитирање др Дарко Доневски води нас у потрагу за најстаријим звездама у свемиру и објашњава зашто су ови „први звездани светионици“ кључни за разумевање настанка елемената и еволуције космоса, осветљавајући притом савремене теоријске моделе и посматрачке изазове који прате ову космичку потрагу.

Фармација, у свом најплеменитијем облику, покушава да победи смрт. Козметика, у свом најлукративнијем, покушава да одложи сусрет са огледалом. У новом тексту Павла Зелића сазнајте више о танкој и често намерно замагљеној граници између козметике и фармације, како настају научно упитне тврдње, зашто козметика није лек и шта потрошачи заиста треба да знају када бирају производе за здравље и негу.

Комерцијални чет-ботови могу стварати илузију поузданости, разумевања и неутралности, прикривајући системске грешке, пристрасности и потенцијалне ризике по кориснике и друштво. Какве све опасности са собом носи употреба чет-ботова, откријте у новом тексту др Вање Суботић, који кроз примере и резултате безбедносних тестова указује на потребу за критичким приступом и независном научном провером ових технологија.

Академски и истраживачки рад обележени су невидљивом поделом рада, сталним мерењем „изврсности“ и несигурним каријерним путањама, што ствара огроман ментални притисак и скривене ризике за истраживаче. Петар Нуркић истражује како у таквом систему пронаћи смисао и оно што заиста волимо да радимо, а да та потрага не доведе до исцрпљивања и губитка себе.

Велике реке су много више од географских објеката: оне су простори сусрета природе, друштва, технологије и историје, али и места дубоких еколошких и цивилизацијских сукоба. Др Миљан Васић доноси нам причу о великим рекама као живим системима, њиховој научној, културној и политичкој сложености и начинима на које човек обликује – и угрожава – њихов ток.

Савремена наука често се представља као вредносно неутрална и идеолошки независна, иако је у пракси дубоко испреплетена са друштвеним, политичким и економским оквирима у којима настаје. У новом тексту др Игора Живановића сазнајте више о сложеном односу науке и идеологије, како наука може постати носилац идеолошких претпоставки и зашто је критичко преиспитивање тог односа кључно за њену друштвену улогу.

Научнопопуларни часопис „Галаксија“, који је излазио између 1972. и 2001, постао је својеврсна култна публикација у земљама бивше Југославије. Познати научни новинар Мићо Таталовић истражује историју овог часописа и популаризације науке у Југославији, и покушава да одговори на питање како су се садржај и идеологија часописа мењали након Титове смрти и током ратова деведесетих.

На развој радиофонске уметности утицале су, између осталог, и идеје футуристичких уметника о уметности буке, идеје о организованом звуку Џона Кејџа и развој радио-драме као специфичне уметности. У новом тексту др Марије Маглов сазнајте више о уметности радиофоније, њеним технолошким основама и начинима на које савремене аудио-праксе преиспитују наше слушање, медије и простор комуникације.

Савремена уметност често делује затворено, неразумљиво и обесхрабрујуће за публику, делом због језика, институционалних оквира и начина на који се о њој говори. Марко Весић доноси нам причу која корак по корак расплиће ту збуњеност, објашњавајући како функционише поље савремене уметности и зашто осећај несналажења није лични неуспех, већ део самог система.

Пројекат „ХЕРОИНЕ – Наслеђе еманципације: Оснаживање Ромкиња кроз изградњу мрежа солидарности“ добитник је једне од главних награда фестивала Арс Електроника у Линцу. Више о овом занимљивом еманципаторском пројекту, који реализује Етнографски институт САНУ, у сарадњи са Филозофским факултетом у Београду и Ромским женским центром „Бибија“, сазнајте у новом тексту Богдана Ђорђевића.

Прометеј је боговима украо ватру и дао је људима, за шта је осуђен на тешко страдање – што га је учинило вечитим извором инспирације за уметнике. Др Јована Николић доноси нам занимљиву причу о томе како је Прометеј постао симбол борца за правду, бунтовника и револуционара, али и човекове необуздане тежње за технолошким напретком који не познаје препреке и не плаши се његових последица.

Последњи фараон Египта, краљица Нила, моћна владарка, трагична хероина и фам фатал – све су то епитети који се односе на Клеопатру, најпознатију жену антике, која је, стицајем историјских околности, али и услед пропаганде, сензационализма и стереотипа, стекла готово митски статус. У чему се крије тајна њене лепоте и заводљивости и како је постала инспирација уметницима, откријте у чланку Ане Самарџић.

У својој сталној стрип колумни Никола Драгомировић наставља причу из претходног броја о стваралаштву једног од највећих стрип уметника у историји – Роберту Равиоли, познатијем као Магнус. Он је током осамдесетих година учвршћивао свој положај иконе италијанског стрипа, а истовремено је тонуо у опсесивну детаљност у цртежу. Све то је водило ка круни његове каријере – стриповском ремек-делу Текс: Долина терора.

Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Сергеј Туцаков, Урош Павловић, Моника Ланг, Жељко Лончар, Владан Николић, Срђа Драговић, и Никола Кораћ, који је осмислио и изглед насловне стране.

Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима и путем портала prodavnica.cpn.rs.

Темат јесењег броја Елемената посвећен је симбиозама – биолошком феномену који означава блиску и дуготрајну заједницу две различите врсте организама, успостављену ради користи барем једног од њих.

Уводни текст темата испитује стварне биолошке феномене који стоје иза фикције о „зомбијима“, као што је ентомопатогена гљива, која управља понашањем мрава. Колико су реалне претње од  гљивичних инфекција ове врсте и да ли је „зомби апокалипса“ код људи уопште еволуционо могућа, сазнајте у новој причи др Игора Живановића.

Сарадња и сукоб неодвојиви су делови живота и еволуције. Кроз примере микробиоте, паразитизма, симбиогенезе и међусобне зависности врста, др Срђа Јанковић у другом тексту темата показује нам да су „рат“ и „мир“ у природи две стране истог процеса – сложене мреже односа која одређује опстанак, здравље и развој свих живих бића.

Супернове нису само „космички ватромети“ већ непроцењиве природне лабораторије у којима настају тежи хемијски елементи, кључни органски материјал за изградњу планета и, на крају, за сам живот. У новом Орбитирању, др Дарко Доневски нам доноси причу о обим блештавим космичким светионицима, без којих би наш универзум био далеко сиромашнији.

У апотекама широм света, па и у Србији, додатак исхрани стоји раме уз раме са лековима, по свему им налик. Више чак и нису „додаци“ – постали су стил живота, који на сва звона препоручују инфлуенсери. Да ли су суплементи оаза или фатаморгана здравља, откријте у новом тексту Павла Зелића.

Рекламна кампања за Mr Muscle, познато средство за чишћење кухиње, показује успешну интеграцију науке у сврху продаје производа. Мићо Таталовић, вишеструко награђивани научни новинар, истражује како се ова кампања ослања на клишее попут „чистих лабораторија“, научника белаца у лабораторијским мантилима и домаћица.

Савремена уметност често изазива збуњеност и питање – шта уопште гледамо и зашто је то уметност? У новом тексту Марка Весића сазнајте како су се уметничке праксе промениле, зашто више не важе стара правила лепоте и шта нам све савремена уметност заправо говори о свету у ком живимо.

Машине више нису само алати – оне имају моћ да „саме“ одлучују. У тексту Вештачки агенси: улоге и личности машина, др Вања Суботић пише о томе како вештачка интелигенција преузима људске обрасце понашања, шта нас то учи о нама самима и где се завршава граница између човека и машине.

Сви знамо тај осећај – од понедељка почињем да трчим, једем здраво, учим језик… и онда понедељак никако да дође. У новом тексту Петра Нуркића сазнајте шта психологија каже о одлагању, самоконтроли и зашто је толико тешко претворити добре намере у стварне навике.

Наш мозак није савршено симетричан – леву и десну хемисферу не раздваја само анатомија, већ и начин на који мислимо, говоримо и доживљавамо свет. Др Милица Нешић истражује како је ова неравнотежа настала током еволуције и зашто је управо асиметрија један од кључева људске свести и језика.

Данас је очигледно да је Земља округла, али није увек било тако – вековима су се научници и филозофи препирали о облику наше планете. У тексту др Миљана Васића Када је Земља постала округла? сазнајте како се мењало разумевање космоса, ко су били први „браниоци“ округле Земље и како је наука коначно победила теорију о равној плочи.

Ивана Николић доноси нам интервју са др Биљаном Станковић, ванредном професорком Одељења за психологију Филозофског факултета у Београду. Др Станковић говорила је о својој новој књизи Рађање субјекта: Транзиција у мајчинство као отеловљено и технолошки посредовано искуство, коју је објавио престижни научни издавач Palgrave Macmillan-Springer Nature.

У научном часопису Nature, недавно је објављен рад о детекцији новог облика магнетизма, а један од аутора је др Срђан Ставрић, теоријски физичар и виши научни сарадник Института за нуклеарне науке „Винча“. Ђорђе Петровић је са њим разговарао о овом открићу, његовим технолошким импликацијама и вези физике и рокенрола.

Иако се данас сматра псеудонаучном дисциплином, алхемија је кроз историју инспирисала многе учењаке да својим креативним експериментима направе мањи или већи помак у науци, али и многе уметнике. У новом тексту Ане Самарџић, сазнајте на који начин су алхемичаре, у различитим периодима, бројни сликари представљали на својим платнима.

Први јавни паркови у Европи настају крајем 18. и током 19. века као одраз нових друштвених идеја и односа човека према природи. Др Јована Николић доноси нову причу о развоју јавних паркова кроз историју, вредној тековини раног модерног доба која је омогућила да и у срцу великих урбаних целина природа остане део свакодневног живота људи.

Роберто Равиола, свету познатији као Магнус, део је националног поноса Италије. У тој земљи га сматрају једним од највећих, ако не и највећим аутором стрипа. У фебруару се навршава 30 година од његове смрти, а више о његовом лику и делу откријте у новој стрип колумни Николе Драгомировића Magnus pictor fecit (1).

Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Никола Кораћ, Урош Павловић, Алиса Викић, Жељко Лончар, Сања Црњански, Сергеј Туцаков, Ксенија Пантелић, Моника Ланг, Ђорђе Балмазовић / шкарт, и Вук Палибрк, који је осмислио и изглед насловне стране.

Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као и у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).

Темат овог броја Елемената посвећен је иновацијама. Од случајних открића, неуронских мрежа и демократских експеримената, преко домаћих уређаја и цртаних филмова, па све до савремених институционалних подстицаја предузетништва, аутори темата истражују како иновације настају, функционишу и обликују свет око нас.

У тексту који отвара темат, др Срђа Јанковић пише о изумима и иновацијама као резултату сложене комбинације систематичног рада, интуиције, случајности и креативности. Он нас води кроз примере из историје науке, показујући нам да научна открића често настају на граници између знаног и неочекиваног, као и да је пут до иновације све само не линеаран.

Историја у науци и технологији често се понавља, не спонтано, већ кроз наше покушаје да поједноставимо сложене путеве открића. Указујући на однос између научног напретка, друштвених очекивања и економских притисака, др Вања Суботић доноси нам причу о томе зашто се вештачке неуронске мреже већ деценијама изнова откривају и славе као револуционарне.

Иновације нису само технолошки изуми – оне су и дубоко политичке, културне и друштвене појаве које обликују саме темеље демократије. У новом тексту др Миљана Васића откријте како се концепт демократије мењао кроз историју и зашто је иновација у одлучивању подједнако важна као и иновација у технологији.

Професор Балтазар један је од најпрепознатљивијих и најомиљенијих изумитеља са ових простора. Награђивани научни новинар Мићо Таталовић доноси нам причу о томе како је овај култни лик изникао из богате традиције Загребачке школе анимације, откривајући читав низ претходника – цртаних филмова, мотива и ликова – који су утицали на настанак Балтазара и његовог шареног света иновација.

Како би омогућио рану детекцију плућне конгестије, тим домаћих стручњака развио је D-LIFE – иновативни мобилни мерач биоимпеданце. У интервјуу Ђорђа Петровића са др Јованом Петровић, научном саветницом са Института за нуклеарне науке „Винча“, сазнајте више о уређају који омогућава једноставно и неинвазивно праћење нивоа течности у плућима, чак и у кућним условима.

Ивана Николић доноси нам интервју са др Андрејом Савићем, вишим научним сарадником на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, који се бави истраживањем и развојем у иновативних мозак–рачунар интерфејс (BCI) система. Ове технологије помажу у опоравку особа које су преживеле мождани удари или имају амиотрофичну латералну склерозу.

Фонд за иновациону делатност већ четрнаест година системски доприноси развоју  предузетништва заснованог на знању и изградњи иновационог система Србије. За нове Елементе, директор Фонда др Иван Ракоњац говори о програмима и механизмима подршке Фонда, улози  ове институције у развоју иновационих капацитета наше земље и повезивању науке и привреде.

Мирис океана који не потиче са Земље звучи као научна фантастика, али је заправо тема озбиљне научне расправе о постојању живота ван наше планете. У новој колумни др Дарка Доневског сазнајте шта заиста значи откриће диметил сулфида на егзопланети К2-18b, како се тумаче спектроскопски подаци и где лежи граница између науке и сензације.

У психосоматским болестима, хроничном болу, депресији и анксиозности, оно што верујемо често може имати јачи ефекат од онога што конзумирамо. Павле Зелић доноси нам занимљиву причу о томе како су се плацебо и ноцебо ефекти наметнули као кључни фактори у лечењу, зашто медицина не може да их занемари и шта они говоре о снази људске психе у процесу оздрављења.

Шта заправо значи „измерити“ нешто – и да ли је могуће измерити чак и оно што не постоји у класичном смислу те речи? У новом тексту Петра Нуркића откријте како је мерење постало темељ науке, али и зашто његове границе често више откривају о нама него о свету који настојимо да објаснимо.

Наш мозак се непрестано мења – али та способност да се прилагођава околини носи и бројне ризике. Др Милица Нешић истражује светлу и тамну страну неуропластичности, показујући како искуства обликују мозак током целог живота, али и зашто велика адаптибилност може значити и већу рањивост.

Педесет година након објављивања књиге Социобиологија: нова синтеза Едварда О. Вилсона, расправе о биолошким основама људског понашања и даље изазивају бурне полемике. Др Игор Живановић доноси нам причу о историји, амбицијама и контроверзама социобиологије – од научних доприноса и критика до данашњих питања о границама између науке, идеологије и морала.

Случајности нас често затичу, наводећи нас да поверујемо да у свету има много више смисла и поретка него што је то заправо случај. У новом тексту Марка Весића сазнајте како наука приступа феномену коинциденције, шта статистика каже о „невероватним“ поклапањима и зашто нас ум толико лако наводи да уочавамо обрасце и тамо где их нема.

Слика „лудог научника“ траје већ више од два века – од Франкенштајна до Рика Санчеза – и остаје један од најживописнијих архетипова у популарној култури. Ана Самарџић истражује порекло, еволуцију и симболику овог лика, показујући како се између генијалности, ексцентричности и моралне двосмислености формирају стереотипи о науци и научницима који плене машту публике.

Саговорница Иване Николић у овом броју била је и Александра Дивац Ранков, научна саветница Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и руководитељка пројекта ZeNCure. Она је за Елементе говорила о овом научном пројекту који има за циљ да унапреди истраживање различитих хроничних болести човека кроз коришћење зебрице као модел-система.

Од Вавилона и римских вила до француских и енглеских пејзажних паркова, вртови су кроз историју били места геометрије, симболике и моћи. У тексту др Јоване Николић Математика врта сазнајте како су математички принципи обликовали вртове као уметничка дела, простор духовне контемплације и инструменте друштвеног поретка – од рајских визија до јавних паркова модерног доба.

Највећа имена британског стрипа осамдесетих – уједно и легенде англофоног стрипа данашњице – прве су кораке начинили у легендарном британском магазину посвећеном деветој уметности. Том приликом су морали да докажу колико вреде путем једног несвакидашњег искушења, а каквом се искушењу ради, откријте у новој стрип колумни Николе Драгомировића.

Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Урош Павловић, Жељко Лончар, Ксенија Пантелић, Јовиша Николић, Ђорђе Балмазовић / шкарт, и  Никола Кораћ, који је осмислио и изглед насловне стране.

Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као и у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).

Темат пролећног броја Елемената посвећен је једној од најзначајнијих тема савременог доба – клими и климатским променама.

У тексту Дигитални атлас климе Србије, др Милица Тошић, др Владимир Ђурђевић и др Ирида Лазић представљају јединствену онлајн платформу која пружа свеобухватан увид у климатске промене на територији Србије. Аутори објашњавају како Атлас интегрише податке из метеоролошких станица, сателита и климатских модела и како тај алат могу да користе истраживачи, доносиоци одлука, привредници и грађани.

Наши преци су од давнина покушавали да предвиде временске прилике на основу верских празника, понашања животиња и других знакова из природе. Колико су таква „прогнозирања“ научно утемељена и како се она разликују од предвиђања која можете наћи на климатским сервисима, откријте у новом тексту Ђорђа Петровића Гатање о времену.

УН процењују да је у овом тренутку неких 3,6 милијарди људи непосредно изложено различитим последицама климатских промена, међу којима здравствени ризици заузимају значајно место. Какви нам ризици прете у будућности и како да им се супротставимо, сазнајте у новом тексту др Срђе Јанковића Преображај без преседана: климатске промене и здравље.

С обзиром на то да се сви налазимо у приближно истој позицији, да делимо заједничке услове животне средине, чини се да је можда дошао тренутак када оно што је било предмет интересовања неколицине треба да постане брига многих, и то пре свега кроз деловање политичких институција. Др Игор Живановић доноси причу о климатској правди и неким практичним решењима.

Од прилагођавања наставних програма, преко развијања иновативних метода учења о клими и климатским променама до креирања игрица и Јутјуб видеа, Центар за промоцију науке премошћује јаз између климатских наука и друштва. У тексту Иване Николић сазнајте више о начинима на које ЦПН промовише климатску писменост.

У новом Орбитирању др Дарко Доневски се бави дугом и недовољно препознатом историјом жена у астрономији. Он нам доноси причу о огромним доприносима пионирки као што су Вилхемина Флеминг, Хенријета Левит и Сесилија Пејн-Гапочкин, које су померале границе науке упркос институционалним и друштвеним баријерама, указујући на то колико је важна и неопходна родна равноправност у научној заједници.

У новом аутостоперском водичу кроз обраду природних језика др Вања Суботић анализира кинеске развојне „филозофије“ конверзационе вештачке интелигенције, оличене у чет-боту DeepSeек. Она разматра технолошке стратегије и политичке импликације овог модела, укључујући контроверзе око етичности прикупљања података, цензуре садржаја и начина на који DeepSeek „учи“ да закључује.

Захваљујући великом напретку у узгајању главоножаца, постоји шанса да ће ове животиње ускоро моћи да се користе у лабораторијским експериментима, што би могло откључати многе мистерије биологије. У тексту реномираног научног новинара Мића Таталовића сазнајте какве етичке дилеме може да отвори претварање хоботница у „лабораторијске пацове“.

Миленијумима су људи вером покушавали да одагнају болести, неретко дајући божанској интервенцији предност над актуелним медицинским знањима и методама лечења. Многи то чине чак и данас. Има ли ипак у томе неког смисла и мерљиве користи, откријте у новом тексту Павла Зелића Вера као лек.

Године 1520, Фернандо Магелан је са три брода кренуо у потрагу за алтернативним поморским путем до далеких острва где расту каранфилић и мускатни орашчић. Др Миљан Васић доноси нам причу како је потрага за извориштем зачина довела до првог путовања око света и започела двовековни сукоб који је однео преко 150.000 живота, али и обликовао економску и политичку мапу модерног света.

У другој половини 19. века, Коста Вујић у Београду и Ласло Рац у Будимпешти предавали су у разредима из којих су потекли неки од највећих умова науке. Петар Нуркић истражује шта чини један разред изузетним и како се то питање поставља у доба „паметних“ табли, AI асистената, VR наочара и интерактивних зидова – али и даље зависи од људског фактора: посвећених наставника и културе учења.

Из дана у дан наш свет постаје све гласнији и гласнији. Постоји ли апсолутна тишина и да ли је она решење, сазнајте у новом тексту Иване Николић Да ли чезнете за тишином?.

Архитекте све чешће користе генеративну вештачку интелигенцију како би унапредиле креативне процесе и убрзале рад, али ова технологија доноси и низ техничких и етичких дилема. О каквим се дилемама ради и како изгледа примена AI у архитектури, прочитајте у причи о алгоритмима на градилишту коју доноси Богдан Ђорђевић.

Током првих деценија 20. века, на руској уметничкој сцени створени су многи авангардни покрети који ће заувек променити ток историје уметности. Др Јована Николић бави се управо њима и новим језиком уметности који ће постати један од начина које је конструисано ново друштво и нов, модеран, механички и индустријски свет.

Који су најбизарнији артефакти који су кроз историју доспели у музеје и постали експонати, а да се за њих дуго мислило да потичу из природе? Шта их је чинило тако посебним да су заслужили да се нађу у великим, приватним или јавним збиркама? Одговоре на ова питања потражите у новом тексту Ане Самарџић о (не)природним музејским експонатима.

Ђорђе Петровић са Светског научног форума у Будимпешти доноси интервју са др Розари Грифин, истраживачицом на Универзитетском колеџу у Корку (Ирска) и директорком конзорцијума ICORSA. Она је за нове Елементе говорила о кључним изазовима с којима се данас суочавају млади истраживачи и могућим стратегијама које би научне каријере учиниле привлачнијим.

Ове године се навршава тридесетогодишњица смрти једног од највећих и најзначајнијих стваралаца девете уметности, чија оставштина и данас из сенке обликује наше поимање стрипа. У новој стрип колумни Николе Драгомировића прочитајте више о „оцу“ Корта Малтезеа и „естети магије сна“ – великом Хугу Прату.

Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Никола Кораћ, Урош Павловић, Ксенија Пантелић, Јовиша Николић, Вук Палибрк, Лазар Тасић, Владан Николић, Моника Ланг, и  Жељко Лончар, који је осмислио изглед насловне стране.

Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као и у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).

Темат Елемената 39 посвећен је дугој историји будућности. Иако звучи контраинтуитивно, јер будућност је нешто што нас тек чека, разматрање оног што ће нам она донети – од различитих технолошких направа, робота, вечног живота до утопија и идеалних друштава – има дугу и веома занимљиву историју.

Неки од изума који су симболизовали будућност пре педесетак година представљају симбол будућности и дан-данас. Где су наши летећи аутомобили? Зашто се сваки дан не сусрећемо са роботима и киборзима? „Зашто будућност касни?“, сазнајте у тексту Миљана Васића који отвара овај темат.

„Свети грал“ свеколике медицине и данас је успоравање или заустављање процеса старења, и чине се заиста велики напори да се тај процес боље и потпуније разуме. Колико дуго траје „сан о вечној младости“ и колико смо данас далеко од ове медицине будућности, откријте у новом тексту др Срђе Јанковића.

Футуризам је уметнички правац који је настао у Италији крајем прве деценије 20. века, у периоду у којем се свет убрзано мењао подстакнут различитим научним и технолошким достигнућима. Др Јована Николић доноси нам причу о овом, како се обично сматра, првом авангардном покрету и иновативним темама које је унео у уметност.

Интеграција стрипова, серија и видео-игара омогућава дубљи увид у глобалну перцепцију техно будућности. Шта нам о будућности каже популарна култура, које су разлике између европских и јапанских наратива, шта нам доносе латиноамерички, а шта индијски аутори, откријте у новом тексту Павла Зелића.

Ново Орбитирање бави се односом вештачке интелигенције и астрономије. Како да научимо машину да разликује артефакте посматрања од стварних галаксија које желимо да анализирамо, сазнајте у сталној колумни др Дарка Доневског.

Етичари вештачке интелигенције упозоравају да развијање дигиталних близанаца може да угрози индивидуалну вредност наших живота чинећи нас мање ретким, или, другим речима, више замењивим. Шта су то дигитални близанци и какве изазове са собом носе, прочитајте у тексту др Вање Суботић.

Данашња наука понешто дугује и случајним открићима до којих су током векова долазили необични алхемичари у својим неуредним лабораторијама. Петар Нуркић доноси нам причу о овим ексцентричним чудацима који су, уз помоћ „штапа и канапа“, долазили до решења без којих би историја науке изгледала сасвим другачије.

Поједини биолози тврде како и осе, рибе и неке друге биолошке врсте, које на еволуционом дрвету живота заузимају гране знатно удаљене од оне коју смо запосели ми људи, такође могу да кажњавају. На који начин друге врсте то чине, сазнајте у новом тексту др Игора Живановића Како кажњавају смокве: еволуција казне у биљном и животињском свету.

Довољна сама себи, кроз слушалице, звучник и живи инструмент, постала је ултимативни извор задовољства читавог човечанства, не престајући да фасцинира својом инвентивношћу. Наравно, реч је о музици. А одговор на то како она изгледа кроз призму еволуције, пронађите у новом чланку Марка Весића.

Скрајнута „високим“ уметностима и „правим“ наукама, и наизглед у предсобљу објективне академске и истраживачке „озбиљности“, историја моде тихо жубори научним ходницима човечанства. О модним (научним) открићима без граница читајте у причи коју нам доноси Стефан Жарић.

Богдан Ђорђевић пише о урбаним оазама Београда – и њиховој трансформацији од невидљивих места до нових тачака сусрета. „Овакви пројекти представљају мали, али неопходан корак ка повећању опште свести о важности еколошке и друштвене одрживости урбаних промена.“

Ђорђе Петровић са Светског научног форума у Будимпешти доноси нам два интервјуа. Први са др Хавијером Гарсијом Мартинезом, професором неорганске хемије на Универзитету у Аликантеу, у Шпанији и оснивачем компаније Rive Technology, помоћу које је комерцијализовао своје велико научно откриће – нову врсту катализатора који смањују емисију угљен-диоксида. Саговорница у другом интервјуу је др Лиса Херцог, професорка и деканка Филозофског факултета Универзитета у Гронингену. Њена истраживања обухватају теме у којима се укрштају политичка филозофија и економија.

Петровић такође доноси причу о уметничком пројекту „Башта звука“, који је током трајања art+science фестивала био део поставке изложбе Преплитања, у Ботаничкој башти „Јевремовац“. Кроз разговор са ауторима овог пројекта, редитељком Маријом Стојнић и дизајнером звука Јаковом Мунижабом, можете да зароните у аудио-визуелни портрет Ботаничке баште и њених становника.

Довољно лагани да би лебдели на великом плавом небу, а довољно чврсти да би формирали одређени облик, облаци су одувек привлачили пажњу истраживача и уметника. На које све начине су облици облака инспирисали на стварање и једне и друге, откријте у новом тексту Ане Самарџић.

Стрипови о појединцима који мењају свет постали су део мејнстрима, поготову у Европи. Те приповести су каткад измишљене, али најквалитетнији утисак остављају ипак оне које су засноване на стварним личностима и догађајима – што је уједно и тема нове стрип колумне Николе Драгомировића.

Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Жељко Лончар, Никола Кораћ, Јовиша Николић, Моника Ланг, Срђа Драговић, Лазар Тасић, Урош Павловић, Владан Николић, Ђорђе Балмазовић / шкарт, Ксенија Пантелић и Вук Палибрк, који је осмислио изглед насловне стране.

Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као и у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).

Путујућа климатска акција – Roadshow одвија се на укупно 10 локација у Југоисточној Европи, а првих пет је спроведено у току 2024. године (Ријека, Тирана, Котор, Сарајево, Скопље). Циљ ове акције, која представља спој науке и уметности, јесте подизање свести о улози климатских сервиса, као и упознавање грађана са научним чињеницама о климатским променама. Путујућа климатска акција – Roadshow  започета је у јуну 2024, у Ријеци, у сарадњи са Факултетом за физику Свеучилишта у Ријеци. Затим је, у  наредним месецима, организована у сарадњи с Асоцијацијом индустрије видео-игара (Serbian Game Association), кроз осмомесечни програм Playing narratives и у сарадњи с локалним партнерима: у Тирани са Albanian Gaming Community, у Котору са Институтом за биологију мора Универзитета Црне Горе, и у оквиру фестивала Котор Арт, док је у Сарајеву спроведена  у сарадњи с Верлаб институтом. Последња климатска акција у 2024. години одржана је у децембру у Скопљу, у сарадњи с Факултетом за компјутерске науке и компјутерско инжењерство Универзитета ”Св.Кирил и Методиј”. Промотивни видео Центра представља Путујућу климатску акцију на првих пет локација у Региону, одржаним током 2024. године.

Локални партнери и Центар организовали су панеле на тему климатских сервиса који су окупили заинтересоване за коришћење климатских информација у сврхе паметног доношења одлука. Теме панела биле су разнолике и обухватале су локалне проблеме климе и климатских сервиса као што су обележја ветра, падавина, града и муња, важност дугорочног праћења промене климе, моделирање климе Јадрана, климатске подлоге локалног хидрометеорлошког завода за кориснике и доносиоце одлука, мултидисциплинарна истраживања, технологије за борбу против загађења, коришћење великих података у корист чистијег ваздуха и друго. Ове теме су представљене из угла локалних актера, као и тима Центра, и праћене су отвореним дискусијама. 

На различитим локацијама у ових пет градова Центар је публици представио своју познату имерзивну уметничку инсталацију „Климатску капсулу“.  „Климатска капсула“ је била изложена на Корзу Ријеке и на ријечком Факултету за физику, док је у Тирани публика ”капсулу” могла да види у уметничком центру Agimi и у просторијама Coolab-а. У Котору је ”капсула” била изложена на Институту, у склопу фестивала Котор Арт, док су у Сарајеву пролазници могли да се упознају с њеним садржајем испред Тржног центра Сарајево. У Скопљу је ”капсула” била изложена на две локације: у просторима Netaville и Base42. Ова имерзивна инсталација је привлачила посетиоце из шире јавности и различитих сектора, позивајући на климатску акцију кроз мултимедијални садржај који описује нашу планету, као и утицаје климатских промена у 2057 години. Пратећи садржаји су такође били виртуелна реалност, као и технологија проширене стварности, где су посетиоци могли виртуелно да истраже природу која их окружује. Чак и у урбаној средини, ова технологија омогућава посетиоцима да виде и доживе природни свет, подсећајући их на његову лепоту и рањивост. 

Публика је имала прилике и да доживи победнички рад првог Climateurope2 отвореног art+science позива под називом M1L3NɅ, који сваком посетицу даје личну предикцију будућности у контексту климатских промена. Тренутно је отворен други art+science позив за колаборитивне рад који промовише употребу климатских сервиса, доступан овде. 

Осим уметничких инсталација, у Ријеци је одржан и неформалан поетски дијалог између песникиње Љиљане Илић и климатолога проф. др Владимира Ђурђевића, који је кроз поезију и фотографију представио отворени Јавни позив климатске акције. 

Ових пет догађаја посетило је више од 1000 посетилаца који долазе из света науке и уметности, приватног и јавног сектора, као и из невладиног сектора и цивилног друштва. Путем повезивања науке и уметности, излагања уметничких инсталација и радова, уметничких перформанса и климатске дискусије на панелима, Центар за промоцију науке покренуо је промоцију климатских сервиса како би проширио заједницу њихових корисника. Свако може постати члан ове заједнице путем следећег линка и учествовати у будућим догађајима и програмима Путујуће климатске акције. Центар за промоцију науке обићи ће још пет локација у току 2025. године, о чему ће бити више речи. 

Темат 38. броја бави се проблемом одлучивања.

Алтруизам и сарадња су за научнике задивљујући и збуњујући природни феномени. Полазећи од теорије еволуције па све до савремених теорија демократије, у тексту који отвара овај темат др Игор Живановић нам доноси занимљиву причу о различитим начинима на које доносимо колективне одлуке, с посебним освртом на проблеме алтруизма и сарадње.

Амерички филозоф политике Џон Ролс осмислио је чувени мисаoни експеримент о одлучивању иза вела незнања, који за циљ има да утврди принципе на којима треба да се заснива праведно друштво. Какве би принципе правде изабрали појединци када би одлучивали у оваквим околностима, сазнајте у новом тексту Миљана Васића.

Улога лекара не своди се – и тешко да би се икад могла свести – на пасивно извршавање задатих алгоритама (ма колико алгоритамске смернице биле корисне када им се приступи активно и критички). Како се доносе одлуке у медицини, области у којој свака грешка може имати озбиљне последице, откријте у тексту др Срђе Јанковића.

Системи за аутоматизовано одлучивање предлажу корисницима коју одлуку да донесу на основу модела машинског учења. Др Вања Суботић у тексту „Алгоритам да те питам“, који затвара темат, бави се проблемом аутоматизованог одлучивања и ситуацијама у којима је добро ослонити се на процене машине.

У колумни Орбитирање, др Дарко Доневски, уз помоћ своје стручне консултанткиње др Ане Чернок, професорке геохемије на Универзитету у Трсту, доноси нам причу о слетању на Месец мисије Чандрајан-3, Индијске свемирске агенције (ISRO), и новим сазнањима о настанку јединог Земљиног природног сателита.

Паметни телефони постали су неизоставни део нашег свакодневног живота и наше когнитивне архитектуре, они су продужеци нашег ума. Шта су то номофобија (NOMO) – страх и анксиозност изазвани губитком сигнала на телефону или приступа интернету – и страх од пропуштања (FOMO), откријте у новом тексту Петра Нуркића.

Ђорђе Петровић нам доноси интервју са имунологом др Душаном Богуновићем, професором на Катедри за педијатрију Универзитета Колумбија у Њујорку. Др Богуновић за нове Елементе говорио је свом раду, персонализованој медицини и предстојећем научном симпозијуму Удружења „Хенри Канкл“ у Београду.

Иван Умељић разговарао је са Данилом Савићем, директором компаније Data Cloud Technology, о услугама Државног дата центра у Крагујевцу, безбедности података, моћном суперкомпјутеру доступном научноистраживачким организацијама у Србији, као и о правцима даљег развоја овог важног државног ресурса.

На овогодишњем фестивалу Арс Електроника у Линцу, једну најпрестижнијих награда добио је новосадски визуелни уметник др Владан Јолер. Он је за Елементе говорио о свом награђеном раду, о специфичном језику мапа, неутралности технологије и томе шта обичан појединац може да уради спрам данашњих моћних система контроле.

Научни клуб ЦПН-а, другу годину заредом, био је домаћин програма Летње школе неуронаука, коју је организовао познати амерички неуронаучник и ТЕД говорник др Грег Гејџ. Са др Гејџом разговарали смо о значају креативности у науци, о циљевима оваквих радионица и како оне доприносе средњошколском образовању.

Данас је довољно да се мало подигну главе да би се и на београдским фасадама, као и на многим другим, уочили бројни мотиви и симболи из биљног и животињског света. Шта они представљају и где их све можете видети, откријте у сјајној фото-репортажи коју нам доносе историчарка уметности Ана Самарџић и фотограф Марко Рисовић.

Током историје је паун поштован као савезник богова и богиња, његово перје красило је мозаике цркава, испраћало викиншке ратнике у загробни живот, а касније је стигло и до високе моде, дизајна одеће, накита и намештаја. Какву је све симболику кроз епохе носила ова прекрасна птица, сазнајте у новом тексту др Јоване Николић.

Свака форма уметности је на известан начин повезана са колекционарством. Било да је реч о престижу или личној сатисфакцији, људи су одувек желели да непосредно поседују уметност или њене фрагменте. У колумни Никола Драгомировића читајте о грозници колекционарства код љубитеља „девете уметности“.

Психијатар др Милица Нешић доноси нам своју психолингвистичку авантуристичку причу. Присећајући се сусрета и разговора са научног скупа у Италији, она нас води на занимљиво лично путовање кроз лавиринте и тајне једног свакидашњег, али тешко ухватљивог феномена – језика.

Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Жељко Лончар, Вук Палибрк, Моника Ланг, Срђа Драговић, Лазар Тасић, Урош Павловић, Владан Николић, Ђорђе Балмазовић / шкарт, и Јовиша Николић, који је осмислио изглед насловне стране.

Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као и у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).

Темат 37. броја Елемената посвећен је биотехнологијама.

Темат отвара интервју са др Јеленом Беговић, министарком науке, технолошког развоја и иновација, која је за Елементе говорила о БИО4 кампусу, највећој појединачној инвестицији у домаћу науку до сада, али и о развоју биотехнологија у Србији, укључивању младих истраживача у иновативне пројекте и сарадњи са престижним светским институтима и компанијама.

„Готово да нема аспекта људског живота или проблема где се биотехнологија не може с успехом применити – од здравства и медицине, преко пољопривреде и производње хране па све до најразличитијих грана индустрије“, пише др Срђа Јанковић. У његовом тексту сазнајте више о томе шта је то биотехнологија, шта она за нас представља и какве нам благодати и бојазни са собом доноси.

„Представа о биотехнологији као пољу за производњу извитоперених хибрида углавном произлази из незнања, предрасуда и неразумевања чињеницa о заједничком еволуционом пореклу свег живота на земљи“, пише у трећем тексту темата др Игор Живановић, чији се члан ак бави раширеним представама о биотехнологији и њеним стварним утицајем на наше животе и животну средину.

Павле Зелић нам доноси причу о томе каква предвиђања будућности у вези са овом врстом технологија доминирају научном фантастиком, самим тим и нашом имагинацијом. У тексту „Технопанк или биопоп“ откријте да ли је најзад дошло време да се спекулативна уметност уозбиљи и пружи нам оптимистичније верзије (биотехнолошке) будућности?

У темату летњег броја Елемената читајте интервју Иване Николић са др Јованом Граховац, др Јасмином Никодиновић-Рунић, др Иваном Гађански и др Љиљаном Шашић Зорић – научницама из Београда и Новог Сада, које се баве применом биотехнологија у пољопривреди, индустрији, енергетици, екологији и здравству.

Постоји више класификација биотехнологије, а једна од најпопуларнијих користи кôд боја. Које све боје технологија постоје и шта оне означавају откријте у завршном тексту темата, који је приредио Ђорђе Петровић.

У овом тренутку, астрономија је на врхунцу своје мултидисциплинарности, а то се нарочито огледа у случају истраживања масивних црних рупа. У новом Орбитирању др Дарка Доневског, читајте о најновијим сазнањима о овим чудесним свемирским феноменима и пронађите одговоре на питања као што су: шта су то скривена мала чудовишта, како настају и развијају се масивне црне рупе и – могу ли се засадити?

Први бебећи језички модел, BabyBERTa, представљен је 2021. године, и обучаван је на само пет милиона речи како би се симулирало усвајање језика код шестогодишње деце. Колико је овај модел био успешан и може ли развојна психологија да унапреди вештачку интелигенцију, откријте у новом тексту др Вање Суботић „Од колевке па до кода“.

Устаљени ритмови су нам неопходни како бисмо направили наш унутрашњи модел света, а у томе нам од најранијих дана помаже и природа. У тексту др Милице Нешић „Ритам као покретачка сила у природи – од пешчаних црва до хомосапијенса“, сазнајте зашто је ритам толико важан, како мозак опажа ритам, шта се дешава кад се осећај за ритам поремети и шта би било кад ритма не би било.

„Чудо агрегације“ је феномен који се јавља када збрајање појединачних мишљења чланова неке велике групе даје боље резултате него када се у обзир узму само мишљења оних чланова за које се сматра да имају највећу експертизу из дате области. Више о овој „мудрости мноштва“ читајте у новом тексту Миљана Васића.

У раним ступњевима људске еволуције, страх од предатора, природних катастрофа и других претњи био је нужни предуслов за опстанак. Међутим, многи људи данас обожавају да уживају у страху – гледајући хорор филмове. Петар Нуркић нам прича о томе на које нас све начине хорори плаше и како би то могло да изгледа у будућности.

Уколико имамо на уму да је мода извршила изузетан утицај на културу, уметност и начин живљења, не би требало занемарити могућност да она може оставити трага и у научно-технолошком смислу. Више о овој необичној вези између моде и научно-технолошког напретка, сагледаног кроз развој дизајна хаљине, читајте у новом тексту Ане Самарџић.

Једaн од најважнијих догађаја који повезују науку и друштво, EuroScience Open Forum (ЕСОФ), одржан је, средином јуна, у пољском граду Катовице. Богдан Ђорђевић је написао занимљиву репортажу о томе шта је све публика могла да види и чује на овогодишњем ЕСОФ-у.

Анализа функције одевања у односу на структурирање јунакиња у Шекспировим великим драмама један је од „мостова“ између студија моде и науке о књижевности, који научно бављење модом утемељује као валидну академску дисциплину. Шта нам говоре костими на јунацима највећег енглеског трагедиографа, сазнајте у новом тексту Стефана Жарића.

Ђорђе Петровић разговарао је са Јуријем Крпаном, програмским директором Института Керсникова у Љубљани – организацијом која подржава уметнике и представља место сусрета уметности и биотехнологије. Крпан је за Елементе говорио о настанку, развоју и раду Института и овогодишњој ECSITE конференцији.

Слика сирене, створена у митовима старог века, с временом се мењала, а мотив жене из воде доживео је трансформације прилагодивши се ширим друштвеним и културним токовима западног света, о чему сведоче и многа позната уметничка дела. Причу о развоју ових чудесних митолошких створења кроз уметност и популарну културу доноси нам др Јована Николић.

Марвелов филмски универзум је један од најисплативијих пројеката поп културе овог века. Његови почеци нису били толико гламурозни, а крах је све извеснији. Више о судбини овог филмског универзума читајте у новом издању стрип колумне Николе Драгомировића, која носи назив „Целулоидни снови“.

Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Моника Ланг, Ксенија Пантелић, Владан Николић, Лазар Тасић, Јовиша Николић, Никола Кораћ, Ђорђе Балмазовић / шкарт, и Урош Павловић, који је осмислио и изглед темата и насловне стране.

Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као и у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).

Темат 36. броја Елемената бави се оним што су Аристотел и Платон сматрали основним полазиштем филозофије и науке – чуђењем.

Обузети свакодневним пословима и дневном рутином, људи немају времена да се чуде над животом, светом, стварима и појавама у свету, већ их узимају здраво за готово. У новом тексту др Игора Живановића „Зашто жирафе имају дуге вратове?“, откријте зашто без чуђења нема филозофије и науке, због чега је оно заједничко деци и научницима, која је разлика између чуђења и радозналости и зашто је важно чудити се.

Још у 16. веку, у време мрачне инквизиције и борбе за прихватање хелиоцентричног система, Ђордано Бруно размишљао је о „свемиру бесконачном“, у којем „постоји бесконачан број других насељених светова лоцираних око других звезда“. У новој колумни др Дарка Доневског посвећеној егзопланетама, сазнајте како је изгледала потрага за „новим световима“.

И поред тога што нам делује да знамо све о Трећем рајху, и дан-данас се откривају запањујуће праксе из тог мрачног раздобља историје. Фармацеут и писац Павле Зелић доноси нам причу о томе како је подстицана масовна употреба данас неприхватљивих супстанци, врло опасних и адиктивних, чија жртва је на крају постао и сам Адолф Хитлер.

Светска здравствена организација донела је пре неколико година одлуку да списку познатих патогених организама који би могли да прерасту у узрочника наредне пандемије придода одредницу „болест Икс“. Можемо ли, захваљујући свеукупном искуству које је човечанство досад имало с пандемијама, грубо скицирати општи портрет, или својеврстан „фото-робот“ непознатог кривца, откријте у новом тексту др Срђе Јанковића.

Иако је римска комедија своје узоре имала у грчкој комедији, људи који су зарађивали новац причањем шала – нешто налик данашњим стендап комичарима – први пут се јављају у Риму. У којој мери је хумор културно условљена ствар и чему су се смејали Римљани, сазнајте у новој причи Миљана Васића.

Уметност увек проналази начине да прошири своје поље деловања, да прихвати и присвоји нове технологије. Међутим, да ли ствари данас, са појавом вештачке интелигенције, стоје другачије? Постоји ли заиста конкуренција између човека и машине, откријте у чланку Ђорђа Петровића.

Петар Нуркић пробао је да у свом тексту замисли како би изгледао универзум где је Имануел Кант архитекта целокупне стварности. Завирите у свет у којем Кантове идеје, попут категоричког имперaтива, нису само апстракције, већ темељ на којем почива свака одлука, сваки закон, и сваки друштвени однос.

„Избор хаљина је увек ствар коју треба чинити без размишљања, и претерана брига око њих може довести до тога да циљ буде промашен“, сматра млађана, модом опчињена Катарина Морленд у роману Нортенгерска опатија Џејн Остин. Како изгледа стваралаштво Џејн Остин кроз призму студија моде, откријте у новом тексту Стефана Жарића.

Игра Pandemic, која је настала још 2008. године, привлачи пажњу милиона људи који желе да се разоноде, али и да боље разумеју сложеност борбе против заразних болести. Богдан Ђорђевић доноси нам причу о овој и сличним друштвеним играма које популаризују науку и подстичу интересовање за научне теме код свих узраста.

Суочени са изузетно сложеном стварношћу, обични људи, али и научници, прибегавају редукционизму покушавајући да реалност сведу на неколико принципа или закона како би је лакше објаснили. Где све грешимо када поједностављујемо ствари, сазнајте у новом тексту Марка Весића „Наивни редукционизам је убио мачку!“.

Истраживачи са Математичког факултета и Астрономске опсерваторије Београд у наредних десет година учествоваће на великом међународном пројекту LSST, од којег се очекује да реши мистерију тамне материје и тамне енергије. О идеји и циљевима овог амбициозног научног подухвата, Ивана Николић разговарала је са др Драганом Илић, др Анђелком Ковачевић и др Луком Поповићем.

Следеће године почиње велики међународни астрономски пројекат Legacy Survey in Space аnd Тimе (LSST), који ће наредних десет година снимати читаво небо и покушати да одгонетне бројне тајне свемира. О овом научном подухвату, као и о другим темама из астрономије, Ивана Николић разговарала је са др Жељком Ивезићем, професором на Универзитету у Вашингтону и вођом поменутог пројекта.

У Новом Саду, при Технолошком факултету, постоји специјална лабораторија, јединствена у овом делу Европе, која се бави испитивањем материјала у области очувања културног наслеђа. Чиме се све бави ова научна установа и са каквим се све изазовима суочава, сазнајте у интервјуу Ђорђа Петровића са др Снежаном Вучетић, руководитељком ове лабораторије.

Најпознатији норвешки сликар Едвард Мунк велики део своје каријере провео је са носем у висинама, загледан у небо изнад себе. У новом тексту др Јоване Николић сазнајте шта нам све „говоре“ плави норвешки сумраци, крвави облаци Осла и лење звездано небо на сликама овог уметника.

Човек се од вајкада својски трудио да себи омогући што комфорнији живот, украшавајући ентеријер свога дома тако да буде не само удобан и безбедан, већ и естетски пријатан. Ана Самарџић доноси нам причу о намештају инспирисаном природом, како мотивима из природе тако и природним материјалима.

Све више стрип аутора се кроз своја дела осврће на еколошку катастрофу која се управо одвија пред нашим очима. Док загађење, експлоатација ресурса и уопштена небрига људског рода полако али сигурно уништавају планету Земљу, у новој колумни Николе Драгомировића откријте може ли стрип бити један од начина да се људи освесте док не буде прекасно.

Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Јаков Јаковљевић, Никола Кораћ, Урош Павловић, Јана Адамовић Кордеј, Ксенија Пантелић, Срђа Драговић, Јелисавета Јеличић, Моника Ланг, Ђорђе Балмазовић / шкарт, и Жељко Лончар, који је осмислио и изглед темата и насловне стране.

Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).

Нобелова награда за медицину отишла је у руке Каталин Карико и Друа Вајсмана, за откриће које је довело до развоја делотворних РНК вакцина, које су коришћене у борби против ковида-19. У уводном тексту др Срђе Јанковића сазнајте како је до овог открића дошло, по ком принципу раде РНК вакцине и зашто наликују Ахилејевом штиту. 

Нобелову награду за хемију поделили су Алексеј Екимов, Луис Брус и Мунги Бавенди. Ова тројица научника открила су квантне тачке – објекте нанометарске величине који су направљени од полупроводничких материјала. Више о томе шта су кватне тачке и где су све нашле примену – од QLED телевизора до медицине и дијагностике – откријте у другом тексту темата чији је аутор др Станко Томић. 

Астрономија је наука која се развија енормном брзином, а такав напредак у великој мери је заслуга чудесних астрономских инструмената који снимају таласе различитих фреквенција – свемирских телескопа. Али, како је уопште дошло до тога да се у свемир лансирају телескопи као што су Хабл, Џејмс Веб или Еуклид? Одговор на ово питање потражите у новој колумни Орбитирање др Дарка Доневског о историји развоја најславнијег свемирског телескопа Хабл.

Сам помен средњег века обично призива слику свемоћних краљева и феудалних господара и ретко буде прва асоцијација када говоримо о историји демократије и гласања. Миљан Васић открива како је дошло до тога да се за избор папе захтева двотрећинска већина, да се метод бодовања који се користи у Песми евровизије темељи на идејама средњовековних филозофа и друге занимљиве појединости.

Као што баштован методично разоткрива мистерије своје баште посматрајући, интервенишући и замишљајући контрачињеничне сценарије, истраживачи и научници примењују сличне принципе у тежњи да разумеју узрочност у нашем сложеном свету. У новом тексту Дарка Стојиловића завирите у мистериозну башту људског знања и откријте више о принципима узрочног закључивања. 

„Природа је ставила човечанство под управу два суверена господара, бола и задовољства“, говорио је чувени британски филозоф Џереми Бентам, који је веровао да је добар поступак онај који доноси највише задовољства и најмање бола. У необичној причи Петра Нуркића о једном Срећку из 23. века, сазнајте можемо ли да израчунамо добре поступке.

Парадоксално, људска бића понекад успевају да се из моралних побуда понашају крајње проблематично, а да при томе задрже позитивну слику о себи и непомућен осећај сопствене вредности. Због чега су људи склони да себе и своје моралне квалитете гледају кроз ружичасте наочаре, сазнајте у новом тексту др Игора Живановића „Бољи сам од тебе“.

О томе да ли је нова носталгија на друштвеним  мрежама само успутни подсетник на догађаје из  прошлости или има дубље импликације на то како видимо садашњост и будућност, Богдан Ђорђевић је разговарао са професорима Београдског универзитета др Ирис Жежељ и др Далибором Петровићем.

Иза наизглед сладуњавог девојачког попа Тејлор Свифт крије се истанчан лирски сензибилитет за политичке нијансе америчке материјалне културе и културе одевања којима „уметница деценије“ ствара свој модни фолклор. Стефан Жарић доноси причу о модном фолклору ове музичке звезде, којем је чак посвећен и један курс на студијама на Универзитету Харвард.

У Елементима 35 читајте интервју Ђорђа Петровића са др Вернесом Смолчић, редовном професорком на Природословно-математичком факултету Свеучилишта у Загребу и првом хрватском научницом која је добила престижни грант Европског истраживачког савета (ERC грант). Пројекат за који је добила грант нашао се међу 15 пројеката који су трансформисали европску науку.

Рене Бернардс, професор молекуларне карциногенезе на Холандском институту за рак у Амстердаму и председник Европског удружења за истраживање рака, био је прошле године један од предавача на шестом по реду конгресу Српског друштва истраживача рака. Ивана Николић са њим је разговарала о иновативним начинима истраживања рака, његовом научном тиму и њиховим патентима који спасавају на хиљаде пацијената годишње.

„Потребнa je новa политикa у борби са климатским променама“, истиче у интервјуу за Елементе др Драгана Бојовић, из Центра за суперрачунарство у Барселони. Она је са Иваном Николић разговарала о томе шта су климатски сервиси и климатска склоништа, као и о адаптацији  на климатске промене.

Прошле године обележено је 75 година од проналаска биполарног транзистора. О томе како је овај изум неповратно променио свет и зашто је тако значајан, Ђорђе Петровић је разговарао са др Предрагом Пејовићем, редовним професором Електротехничког факултета у Београду и једним од водећих стручњака у области електронике на овим просторима. 

У интервјуу са словеначком уметницом Марјетом Хрибар, Ђорђе Петровић разговарао је о томе зашто је одлучила да дизајнира накит од угља, какве то приче „прича“ њен накит и како је њена уметност утицала на људе из Засавља, њеног родног краја познатог по рударству. 

„За одрживи развој је потребна нова култура“, истиче др Небојша Накићеновић, заменик председника Групе главних научних саветника Европске комисије и директор пројекта „Свет у 2050“. У интервјуу за Елементе говорио је о највећим изазовима са којима се свет данас суочава, о сигурном путу ка одрживом развоју и бољој будућности, као и томе колико је важно да промене и иницијативе дођу од нас самих. 

Др Јована Николић доноси нам причу о балонима од сапунице, који се данас посматрају углавном као део дечјих игара, али су у историји европске уметности имали вишеструку симболику. Привлачили су пажњу не само уметника већ и научника, па чак и Њутново откриће преламања светлости води порекло од ове наизглед обичне дечје играчке.

У новом тексту Ане Самарџић сазнајте више о уметности и проналасцима Самјуела Морзеа, човека који изумео Морзеову азбуку. Самјуел Морзе је у свој живот, који су одредили бројни други фактори, сам унео мало боје и звука и тако остао упамћен као сликар који је постао научник.

Микеланђелова Пијета, настала у Риму последњих година 15. века, стотинама година је инспирација уметницима који су имали прилике да је виде и разумеју њену симболику. О десетинама омажа у свету стрипа овом вечном ремек-делу Вечног града, читајте у новом чланку Николе Драгомировића „Узвишена туга“.

Часопис Елементи је препознатљив и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Владан Николић, Ђорђе Балмазовић / шкарт, Жељко Лончар, Урош Павловић, Ксенија Пантелић, Моника Ланг, Никола Кораћ и Јаков Јаковљевић, који је осмислио изглед насловне стране.

Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).