Колектив Центра за промоцију науке је претходно упутио отворено писмо јавности и захтев в.д. директору Центра Ирис Лекић, за тренутном и неопозивом оставком услед низа правних манипулација, сумње на кривотворење дипломе и пратеће документације, сумњивих финансијских трансакција и осветничког отпуштања људи, са елементима кривичне одговорности, за шта је припремљена документација која ће бити достављена надлежним државним органима.

Одлука Управног одбора је донета са циљем омогућавања наставка несметаног рада институције у будућности, и заштите права и обавеза запослених. Колектив Центра настојаће да реализује програмске и пројектне активности у складу са тренутним могућностима.

Запослени Центра ступају у физичку блокаду просторија Центра како би заштитили имовину и финансијска средства Центра. Обавештавамо јавност и партнере Центра да је в.д. директорка Лекић изгубила поверење запослених за заступање и представљање Центра за промоцију науке.

Колектив истовремено обавештава јавност како је в.д. директорки Лекић моментално онемогућен приступ простору Центра како би биле спречене даље махинације, манипулације и злоупотребе. Истовремено, Центар наставља са редовним и планираним програмским и пројектним активностима.

Колектив Центра за промоцију науке

Кућни љубимци заузимају необично место у људском животу: иако од њих наизглед немамо непосредну материјалну корист, спремни смо да им посветимо време, новац, пажњу и бригу. Темат новог, 46. броја „Елемената“ покушава да одгонетне тајне овог односа и бави се еволуцијом усвајања кућних љубимаца.

Од првих припитомљених паса до данашњих кућних љубимаца, њихова улога се мењала, а поред потребе за дружењем и емоционалном утехом, у њиховом поседовању могу се препознати и културни, естетски, па чак и статусни мотиви. У тексту др Игора Живановића сазнајте како се из еволуционе перспективе може објаснити наша необична приврженост животињама и зашто кућни љубимци нису само наши сапутници већ понекад и симбол друштвеног статуса.

Космичке мапе више нису само слике звезданог неба већ сложени записи који нам омогућавају да истражујемо структуру и еволуцију свемира, од најранијих епоха до данас. У новом Орбитирању, астрофизичар др Дарко Доневски доноси нам причу о најновијим космичким мапама, инструментима DESI и Роман и томе како нам њихова запажања помажу да разумемо ширење свемира, тамну материју и тамну енергију.

Једно откриће старо готово пола века данас је у средишту фармацеутске револуције која мења начин на који разумемо и лечимо гојазност, али и читав низ других болести. Павле Зелић пише о ГЛП-1 хормону, дугом путу од открића његове улоге у организму до савремених лекова и о томе како је разумевање глади почело да мења наше разумевање човека.

Наша ДНК носи трагове сусрета са древним патогенима, а генетичко наслеђе наших давно изумрлих сродника и данас утиче на начин на који се наш организам бори са инфекцијама. У тексту др Срђе Јанковића откријте како су древне инфекције и наслеђе неандерталаца и денисоваца обликовали људски имунитет и зашто геном – попут Пенелопиног платна, непрестано се мењајући – открива слојеве наше еволуционе прошлости.

Научна фантастика деценијама упозорава на могућност да се технологија коју смо створили окрене против нас, али шта се дешава када стварни развој вештачке интелигенције почне да подсећа на такве сценарије? Др Вања Суботић доноси нам причу о оправданим и неоправданим страховима од вештачке интелигенције, недавним инцидентима који су отворили питања сајбер-безбедности и одговорности технолошких компанија, али и о граници између стварних ризика и апокалиптичних предвиђања.

Календар обично узимамо здраво за готово, али иза поделе времена на дане, месеце и године крију се векови научних открића, културних разлика и историјских промена. Др Миљан Васић упознаје нас са историјом календара, од древних покушаја да се ускладе Сунчеви и Месечеви циклуси до јулијанске и грегоријанске реформе, откривајући зашто календар није само средство за мерење времена већ и важан део друштвеног и културног живота.

Депресија се често посматра као један од великих изазова савременог доба, али њено порекло вероватно сеже далеко дубље у нашу еволуциону прошлост. У тексту др Милице Нешић сазнајте како еволуциона психијатрија објашњава могућу повезаност депресије, стреса и имунског система, као и зашто механизми који су нашим прецима некада давно помагали да преживе у данашњим условима могу постати извор одређених психичких тегоба.

Још у викторијанско доба, далеко пре појаве Битлса, Енглеском је завладала својеврсна „битлманија“ – културна опсесија бубама. Историчарка уметности Ана Самарџић пише о томе како су инсекти инспирисали викторијанску уметност и моду и како су колонијална путовања и развој природњачких знања допринели настанку овог необичног тренда.

Од античких приповедача до Кристофера Нолана, митски ликови путују кроз време, а нове верзије њихових прича доносе другачија значења и отварају нова питања. У чему се крије неодољива привлачност Одисеје, како је Нолан реинтерпретирао ову митолошку причу и зашто се изнова враћамо старим јунацима, откријте у тексту Богдана Ђорђевића.

Микробиом је назив за заједницу микроорганизама и њихов укупни генетички материјал који живе у нашем телу. Интервју Ђорђа Петровића са др Едоардом Пазолијем, италинским научником са Универзитета „Федерико II“ у Напуљу, отвара тему повезаности нашег здравља и микробиома и разоткрива највеће заблуде у вези са микроорганизмима који настањују наше тело.

Једно од технолошки зрелих решења за стабилну и одрживу производњу великих количина електричне енергије јесу нуклеарне електране које раде на принципу фисије. Колико је нуклеарна технологија напредовала, да ли је Србији потребна нуклеарна енергија и где се још она примењује, сазнајте у интервјуу Ивана Умељића са др Ковиљком Станковић, професорком Електротехничког факултета у Београду.

Проф. др Џелал Шенгор један је од највећих светских ауторитета у области геологије и уједно власник библиотеке са највећом приватном колекцијом геолошких књига на свету. У овој огромној библиотеци у Истанбулу, Ђорђе Петровић разговарао је са проф. Шенгором о његовим открићима, Жилу Верну, великанима геолошке мисли, разговору са Карлом Попером и потенцијалном разорном земљотресу који можда чека највећи град Турске.

Како је звучала музика у време када је настајала и шта нам стари звучни записи могу открити о начинима на које су је некадашњи музичари изводили? Др Марија Маглов доноси нам причу о музиколошкињи и пијанисткињи Ињи Становић, која кроз реконструкцију и анализу раних снимака оживљава заборављене извођачке праксе и истражује како су технологија, музичари и њихов однос према музици обликовали њену историју.

„Племенити дивљак“ представља замишљену слику човека који живи ван „цивилизованог“ друштва, али је управо због тога морално чистији, природнији и слободнији од својих западних савременика. Др Јована Николић истражује како су староседеоци удаљених острва Јужног Пацифика, која су добила статус готово митског имагинарног простора, утицали на европску уметност 18. и 19. века.

Један научнофантастични роман из педесетих година прошлог века није само замислио високотехнолошку будућност Британије, већ је и утицао на стварне научне и политичке планове земље. У тексту Миће Таталовића сазнајте како је дело Дена Дерија „Господар времена“ обликовало визију технолошког напретка послератне Британије и како данашња изложба у Научном музеју Велике Британије показује испреплетеност фикције, политике и науке.

Шта покреће човека да ризикује живот и помера границе људских могућности у покушају да освоји највише планинске врхове? Никола Драгомировић у новој стрип колумни пише о манги На врховима богова, која кроз причу о опсесивној потрази за алпинистичким подвизима истражује цену амбиције, личне сатисфакције и потребе да се досегне оно што другима делује немогуће.

Часопис „Елементи“ препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Никола Кораћ, Жељко Лончар, Урош Павловић, Алиса Викић, и Вук Палибрк, који је осмислио и изглед насловне стране.

Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима и путем портала prodavnica.cpn.rs.

Међународни сајам књига у Београду одржаће се од 23. до 31. октобра, под слоганом „Речи граде свет“, а Центар за промоцију науке представиће издања научноистраживачких организација из Србије, као и своја нова издања, уз пратећи програм на штанду површине 200 квадратних метара, који је за ову прилику дизајнирао Сергеј Туцаков.

ЦПН ће и на овогодишњем сајму књига, на свом штанду у Хали 2а, презентовати издавачку делатност више од 100 научноистраживачких организација, међу којима су научни институти, универзитети, факултети, универзитетске библиотеке, САНУ, приватни универзитети и факултети, стручна друштва и заводи. Центар је за ову прилику припремио детаљан каталог, који садржи око 1000 публикација објављених у протеклих годину дана.

Током девет дана трајања Сајма, Центар ће на свом штанду угостити више научних институција које ће организовати представљањa монографија, зборника и других издања из различитих области.

Тема овогодишњег, јубиларног петнаестог наступа Центра за промоцију науке на Сајму књига јесте „Формула успеха: читај, истражуј, експериментиши, креирај“.

Овим слоганом ЦПН истиче значај активног односа према знању и научном истраживању, који подразумева много више од усвајања готових чињеница. У времену када су нам информације доступније него икада, посебно је важно да развијамо способност да их критички преиспитујемо, повезујемо и проверавамо. Читање, истраживање и експериментисање зато нису само кораци на путу до нових сазнања већ и основа за стварање оригиналних идеја и решења. Кроз научну комуникацију и своје разноврсне програме, ЦПН се труди да подстиче радозналост и разумевање науке као процеса у којем се знање непрестано преиспитује, допуњује и развија.

На Сајму књига биће представљен и 46. број часописа „Елементи“, који је током протеклих једанаест година постао заштитни знак Центра за промоцију науке. Темат најновијег издања посвећен је еволуцији усвајања кућних љубимаца. Часопис „Елементи“ препознатљив је и по илустрацијама најбољих илустратора из земље и региона, а за време трајања Сајма читаоци ће моћи да прелистају и купе претходна издања часописа.

За Школски дан на Сајму књига, Центар за промоцију науке припремио је две радионице „Шећер под лупом“, намењене деци основношколског узраста. Након кратког уводног разговора о шећеру у свакодневној исхрани, ученици ће кроз низ практичних експеримената истраживати колико шећера садрже различити напици и на које начине можемо да га препознамо и измеримо. Циљ радионице је да на занимљив и интерактиван начин подстакне код деце размишљање о свакодневним навикама у исхрани, али и да им приближи научни метод кроз непосредно посматрање, експериментисање и доношење закључака на основу добијених резултата.

Као и до сада, на штанду ЦПН-а КОБСОН ће окупити библиотекаре из бројних научних институција и, посебно за ову прилику, омогућити свим посетиоцима штанда да претражују научне радове најзначајнијих светских база научних публикација.

Рок за пријаву је 4. децембар 2026. године, до 23.59.

Пројекат EHIN окупља уметнике, научнике и стручњаке за животну средину са циљем да истраже како живи организми стварају, размењују и обрађују информације унутар природних екосистема. Полазећи од идеје да интелигенција није искључиво својство људи или вештачких система, иницијатива истражује начине на које различите врсте комуницирају, сарађују и међусобно утичу једна на другу.

Посебан акценат стављен је на биокомпјутинг – истраживање и примену биолошких процеса у рачунарству – као и на могућности да се кроз уметничко истраживање преиспитају постојећа схватања технологије, знања и односа човека према природи.

У оквиру пројекта развијају се такозване Dirty Labs, експериментална истраживачка окружења која повезују научне методе и уметничке праксе. За разлику од традиционалних лабораторија, ови простори истраживање смештају у конкретне екосистеме и природна окружења, уз употребу сензорских технологија, машинског учења и биоинформатике, али и знања људи који непосредно раде са земљиштем и живим светом.

Изабрани уметници имаће прилику да током резиденцијалних програма сарађују са научницима, користе истраживачку инфраструктуру и развијају нове уметничке радове на пресеку науке и уметности.

За уметничке хонораре и трошкове продукције предвиђена је подршка у износу до 25.000 евра, у складу са условима позива.

Резиденцијални програми реализују се у сарадњи са шест партнерских институција из Европе:

Центар за промоцију науке – Београд, Србија

Gluon – Брисел, Белгија

Kersnikova Institute / Kapelica Gallery – Љубљана, Словенија

KONTEJNER – Загреб, Хрватска

LABoral Centro de Arte – Хихон, Шпанија

ZKM | Center for Art and Media – Карлсруе, Немачка

Свака од институција пружа специфичан истраживачки контекст, стручност и услове за интердисциплинарни рад и експериментисање.

Више информација о условима учешћа, резиденцијалним програмима и поступку пријављивања потражите на ЗВАНИЧНОМ САЈТУ ПРОЈЕКТА.

Кроз резиденције, продукцију уметничких радова, изложбе, радионице и јавне програме, EHIN настоји да допринесе развоју нових приступа разумевању живих система и еколошке међузависности. Пројекат истовремено отвара питања о могућим алтернативама енергетски захтевним рачунарским инфраструктурама и о томе како биолошки процеси могу да инспиришу одговорније односе између људи, технологије и других живих бића.

За све заинтересоване уметнике биће организоване две инфосесије током којих ће моћи да сазнају више о позиву, резиденцијалним програмима и условима пријављивања, као и да добију одговоре на додатна питања. Заинтересовани могу да се пријаве за учешће путем овог ЛИНКА.

За сва додатна питања у вези са позивом, можете се обратити на jjankov@cpn.rs.

Пројекат се суфинансира средствима програма Креативна Европа Европске уније.

У свету доминантно детерминисаном и валоризованом коришћењем и применом разноврсних система вештачке интелигенције, традиционални друштвени оквири, модели и норме губе своју улогу, вредновање и значење. На удару су истовремено и бројне стваралачке вештине и праксе од којих је она, најочигледнија – визуелна уметност – директно погођена развојем и доступношћу наменски развијених AI алата.

Према речима америчке историчарке Џил Лепор, човечанство мора да одлучи да ли ће машине уместо нас преузети читање и писање, а тиме и сам процес размишљања. Да ли овим вештачка интелигенција угрожава уметничко стваралаштво, слободу мишљења, демократске основе друштва, па чак и саму бит и опстанак човечанства?

Поводом гостовања угледног филозофа, кустоса и оснивача Бечких разговора о вештачкој интелигенцији Клауса Шпајдела у Београду, Аустријски културни форум и Центар за промоцију науке након две године настављају свој серијал Аустријско-српских научних кафеа. У лежерном и пригодном амбијенту Куће уметница, Јелена Гуга, теоретичарка нових медија, уметности и културе, и координаторка Лабораторије за дигитално друштво на Институту за филозофију и друштвену теорију у Београду, и Клаус Шпајдел разговараће о позицији, улози и упитности уметности у времену обележеном утицајем и применом све сложенијих система вештачке интелигенције.

Разговор ће се одвијати на енглеском језику, а улаз за све заинтересоване је слободан.

Какав је утицај AI-ја на стваралачки процес и на саму креативност као извор или механизам разноврсних аспеката људског живота и искуства? У коначном, да ли и у којој мери уметност може да одговори и суочи се са овим изазовима, има ли квалитете и капацитета да AI системе искористи за сопствене потребе, и какав је уопште њен статус па и релевантност у окружењу данашњице? У разговору ће бити речи и о креативном и критичком разматрању примене AI-ја у различитим друштвеним и економским оквирима, укључујући и контролу моћи и информација, рад, родне и расне стереотипе, ратове и масовна разарања којима смо данас сведоци.

Ово издање научног кафеа посвећеног улози уметности у доба вештачке интелигенције део је и art+science програма Центра за промоцију науке. Разговор се реализује на енглеском језику, уз модерацију Добривоја Лалета Ерића из ЦПН-а.

Кућа уметница

Господар Јевремова 25, Београд

13. октобар 2026. | 19:00

Како се развијају савремене свемирске технологије, шта је све потребно да би се сателит нашао у орбити и какве могућности за развој ове области постоје у Србији – неке су од тема о којима ће бити речи на трибини посвећеној свемирским технологијама.

Трибина се одржава у оквиру Светске недеље свемира, а разговор ће модерирати Зоран Томић, национални координатор манифестације Светска недеља свемира. У разговору ће учествовати Срђан Костић и Војислава Костић из компаније TARAN Aerospace, др Милан Стојановић из Астрономске опсерваторије Београд, као и представник компаније EDePro.

Кроз разговор са стручњацима, публика ће имати прилику да се упозна са различитим аспектима развоја свемирских технологија – од ракетног инжењерства и производње компоненти до лансирања сателита. Биће речи и о домаћим капацитетима, актуелним пројектима и могућностима за даљи развој ове области у Србији.

Улаз на трибину у Научном клубу Београд је слободан, а за све који нису у могућности да присуствују уживо, биће обезбеђен и онлајн-пренос на YouTube каналу Центра за промоцију науке.

Светска недеља свемира обележава се од 4. до 10. октобра широм света, а овогодишња тема посвећена је револуцији у развоју ракета. Програм обухвата и бројне друге теме које се баве свемиром, његовим истраживањем и технологијама које то истраживање омогућавају.

Током Светске недеље свемира широм Србије биће организована предавања, радионице, изложбе, трибине, пројекције, едукативни програми и други садржаји намењени приближавању свемира и свемирских технологија широј публици.

Сви заинтересовани истраживачи могу да се пријаве на Семинар путем електронског формулара којем се може приступити ОВДЕ.

Пријављивање за Семинар отворено је до 7. октобра у 12 часова.

Број пријава је ограничен. Семинар је бесплатан за све учеснике.

Полазници Семинара добиће електронски сертификат којим се потврђује учешће на Семинару.

У склопу Семинара о рецензирању биће одржано више предавања уз пропратне презентације. Др Александар Декански одржаће предавање на тему „Шта је рецензирање и како урадити добру рецензију“, док ће др Олгица Недић говорити о „Етичким аспектима рецензирања“. Затим ће др Невена Буђевац одржати предавање о „Друштвеном признавању и вредновању рецензирања“, а др Ивана Дрвеница о „Платформама и програмима за подршку рецензентима“.

О Семинару о рецензирању

Група истраживача, који су уједно рецензенти и чланови уредништава међународних часописа, а неки и учесници COST акције TD1306 New frontiers in peer-review (PEERE), у сарадњи са Центром за промоцију науке, креирала је 2017. године Семинар о рецензирању, намењен докторандима и млађим истраживачима.

Семинар је одржан у више наврата у свим већим универзитетским центрима у Србији (Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац). Кроз овај јединствени програм до сада је прошло више од хиљаду полазника, углавном млађих истраживача, али и искуснијих професора и научних радника из области природно-математичких, техничко-технолошких и медицинских наука, као и друштвено-хуманистичких дисциплина.

Трочасовни семинар у коме учествује четворо предавача обухвата теме у распону од тога како добро урадити рецензију, преко етике у рецензирању до епистемолошких аспеката писања и рецензирања научних радова и функционисања специфичних рецензентских мрежа и платформи као што је Publons. Угледни предавачи са богатим искуством уређивања и рецензирања за реномиране научне часописе осврћу се и на бројна занимљива питања која су у вези са процесом рецензирања: зашто рецензирати?; шта су циљеви рецензирања?; да ли рецензент помаже уреднику часописа или аутору?; да ли је рецензент и аутор рада који рецензира?; да ли рецензент може бити објективан?; да ли се рецензирање може цитирати?; као и многа друга питања.

О ПРЕДАВАЧИМА

Др Александар Декански, научни саветник, члан уређивачких одбора и менаџер часописа Journal of the Serbian Chemical Society и Journal of Electrochemical Science and Engineering, као и сарадник у часописима Хемијска индустрија и Chemical Industry & Chemical Engineering Quarterly;

Др Олгица Недић, научни саветник (Институт за примену нуклеарне енергије, Универзитет у Београду (ИНЕП)), члан уређивачког одбора и подручни уредник за област биохемије и биотехнологије часописа Journal of the Serbian Chemical Society;

Др Ивана Дрвеница, научни саветник (Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду), помоћник главног и одговорног уредника часописа Хемијска индустрија;

Др Невена Буђевац, ванредни професор (Факултет за образовање учитеља и васпитача, Универзитет у Београду), члан уређивачког одбора у часопису Иновације у настави, некадашњи помоћник главног уредника у часопису European Journal of Psychology of Education.

ОРГАНИЗАТОРИ

Центар за промоцију науке је јавна институција коју је 2010. године основало Министарство науке Републике Србије са задатком да промовише науку и технологију. Центар, у складу са својим мандатом, програме и активности спроводи радећи са истраживачким и образовним организацијама у Србији и широм света, а блиско сарађује и са државним институцијама, медијима и приватним сектором. Мисија Центра је да премости јаз између науке и друштва кроз укључивање свих релевантних актера и шире јавности у процес истраживања и иновација.

Универзитет у Крагујевцу је државни универзитет у Крагујевцу. Најстарија је и највећа високошколска установа у Шумадији и западној Србији. Универзитет интегрише функције свих факултета и организационих јединица у свом саставу, тако што спроводи јединствену политику, чији је циљ стално унапређење делатности високог образовања, односно унапређење квалитета наставе, усавршавање научноистраживачког и уметничког подмлатка, увођење студената у научноистраживачки рад, као и стварање материјалних услова за рад и развој Универзитета.

Народна библиотека Србије је национални представник Конзорцијума библиотека Србије (КоБСОН) који је основан 2002. године. Њена улога је да координира обједињену набавку научне и стручне иностране литературе у електронском облику, са циљем обезбеђивања релевантних и актуелних научних информација. Поред тога, бави се промоцијом доступних сервиса и едукацијом корисника за њихово ефикасно коришћење, као и промоцијом домаћег научног издаваштва у земљи и иностранству. Истовремено, доприноси преносу знања и вештина у складу са новим трендовима у научном издаваштву.

Овогодишња Европска ноћ истраживача одржава се под слоганом „Једно срце за науку“, а у средишту програма је однос људи и животиња и наше место у заједничком свету који делимо са другим врстама. Програм се током Недеље истраживача и саме Ноћи истраживача одвија у 25 места широм Србије.

У Научном клубу посетиоци ће најпре моћи да обиђу изложбу „Спектри“ и кроз интерактивне експонате истраже светлост – од онога што можемо да видимо до делова спектра који су невидљиви људском оку. Изложба показује и како нам различити облици светлости омогућавају да боље разумемо свет око себе.

У научном биоскопу биће приказан серијал едукативних клипова посвећених хемијским елементима. Уз помоћ вештачке интелигенције, елементи из периодног система представљени су кроз кратке и приступачне садржаје који њихове особине приближавају посетиоцима.

За крај, програм нас води и у подводни свет. Кроз виртуелно искуство посвећено ајкулама, посетиоци ће имати прилику да упознају ове животиње и сазнају више о њиховом животу и окружењу.

Програм у Научном клубу Београд врхунац је Недеље истраживача, која претходи централном догађају и током које се у Научним клубовима ЦПН-а широм Србије одржавају различити програми намењени свим узрастима.

У Ботаничкој башти „Јевремовац“ у Београду, 31. августа, одржана је свечана додела признања добитницима Јавног позива за финансијску подршку пројектима промоције и популаризације науке. Овогодишњим јавним позивом подржана су 54 пројекта у две категорије, у укупној вредности од 17 милиона динара.

Свечаност је отворена обраћањем в.д. директора Центра за промоцију науке Ирис Лекић, а присутнима се обратио и министар науке, технолошког развоја и иновација, академик професор др Бела Балинт. Том приликом истакнут је значај улагања у програме који доприносе приближавању науке грађанима и јачању научне писмености.

Ирис Лекић захвалила је Министарству науке, технолошког развоја и иновација на подршци коју пружа Центру за промоцију науке у остваривању његове мисије и доприносу популаризацији науке.

„Кроз Јавни позив ми градимо мостове, повезујемо истраживаче и грађане, научна знања и свакодневни живот. Већ 15. годину заредом подржавамо идеје, иницијативе и пројекте који показују да наука није нешто удаљено и апстрактно“, истакла је в.д. директора Центра за промоцију науке Ирис Лекић.

Говорећи о значају улагања у науку, министар Бела Балинт скренуо је пажњу на то колико је важно да научно знање буде доступно целом друштву, а посебно деци и младима.

„Важно је да знање изађе из лабораторија, института и истраживачких центара и стигне до грађана. Посебно је важно развијати научну писменост код деце и младих и подстицати њихову радозналост од најранијег узраста, јер су крајњи корисници, пре свега, деца“, рекао је министар Балинт.

„Та подршка није само подршка једној институцији, већ подршка заједничком циљу – да наука буде видљива, доступнија и присутнија у животу грађана широм Србије“, додао је министар Балинт.

Јавни позив за финансијску подршку пројектима промоције и популаризације науке један је од кључних програма подршке који доприносе приближавању науке грађанима Србије. Кроз подршку квалитетним и иновативним пројектима, Центар за промоцију науке повезује истраживачку заједницу са јавношћу и пружа прилику грађанима да се упознају са савременим научним достигнућима.

Овогодишњим јавним позивом подржана су 54 пројекта у две категорије, у укупној вредности од 17 милиона динара. Подржани пројекти обухватају широк спектар научних области – од екологије, ботанике, микробиологије и физике до роботике, вештачке интелигенције, лингвистике и других дисциплина.

Међу одабраним пројектима налазе се иницијативе факултета, научноистраживачких институција и научних удружења широм Србије, које се истичу иновативним и креативним приступима у представљању науке.

Током 2026. и 2027. године, у оквиру подржаних пројеката биће реализоване бројне радионице, изложбе, предавања и други програми намењени публици различитог узраста, са циљем да научна знања учине приступачнијим и разумљивијим и додатно повежу истраживачку заједницу са грађанима.

Посебан допринос том циљу даје и мрежа научних клубова Центра за промоцију науке. Током септембра ће јој се придружити и Пирот и Зубин Поток, који ће бити 14. и 15. научни клуб у мрежи Центра.

Центар за промоцију науке наставиће да прати пројекте током њихове реализације и да информише јавност о занимљивим иницијативама које доносе нове прилике за упознавање са науком.

Аутор фотографија Марко Рисовић