Сви заинтересовани истраживачи могу да се пријаве на Семинар путем електронског формулара којем се може приступити ОВДЕ.

Пријављивање за Семинар отворено је до 7. октобра у 12 часова.

Број пријава је ограничен. Семинар је бесплатан за све учеснике.

Полазници Семинара добиће електронски сертификат којим се потврђује учешће на Семинару.

У склопу Семинара о рецензирању биће одржано више предавања уз пропратне презентације. Др Александар Декански одржаће предавање на тему „Шта је рецензирање и како урадити добру рецензију“, док ће др Олгица Недић говорити о „Етичким аспектима рецензирања“. Затим ће др Невена Буђевац одржати предавање о „Друштвеном признавању и вредновању рецензирања“, а др Ивана Дрвеница о „Платформама и програмима за подршку рецензентима“.

О Семинару о рецензирању

Група истраживача, који су уједно рецензенти и чланови уредништава међународних часописа, а неки и учесници COST акције TD1306 New frontiers in peer-review (PEERE), у сарадњи са Центром за промоцију науке, креирала је 2017. године Семинар о рецензирању, намењен докторандима и млађим истраживачима.

Семинар је одржан у више наврата у свим већим универзитетским центрима у Србији (Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац). Кроз овај јединствени програм до сада је прошло више од хиљаду полазника, углавном млађих истраживача, али и искуснијих професора и научних радника из области природно-математичких, техничко-технолошких и медицинских наука, као и друштвено-хуманистичких дисциплина.

Трочасовни семинар у коме учествује четворо предавача обухвата теме у распону од тога како добро урадити рецензију, преко етике у рецензирању до епистемолошких аспеката писања и рецензирања научних радова и функционисања специфичних рецензентских мрежа и платформи као што је Publons. Угледни предавачи са богатим искуством уређивања и рецензирања за реномиране научне часописе осврћу се и на бројна занимљива питања која су у вези са процесом рецензирања: зашто рецензирати?; шта су циљеви рецензирања?; да ли рецензент помаже уреднику часописа или аутору?; да ли је рецензент и аутор рада који рецензира?; да ли рецензент може бити објективан?; да ли се рецензирање може цитирати?; као и многа друга питања.

О ПРЕДАВАЧИМА

Др Александар Декански, научни саветник, члан уређивачких одбора и менаџер часописа Journal of the Serbian Chemical Society и Journal of Electrochemical Science and Engineering, као и сарадник у часописима Хемијска индустрија и Chemical Industry & Chemical Engineering Quarterly;

Др Олгица Недић, научни саветник (Институт за примену нуклеарне енергије, Универзитет у Београду (ИНЕП)), члан уређивачког одбора и подручни уредник за област биохемије и биотехнологије часописа Journal of the Serbian Chemical Society;

Др Ивана Дрвеница, научни саветник (Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду), помоћник главног и одговорног уредника часописа Хемијска индустрија;

Др Невена Буђевац, ванредни професор (Факултет за образовање учитеља и васпитача, Универзитет у Београду), члан уређивачког одбора у часопису Иновације у настави, некадашњи помоћник главног уредника у часопису European Journal of Psychology of Education.

ОРГАНИЗАТОРИ

Центар за промоцију науке је јавна институција коју је 2010. године основало Министарство науке Републике Србије са задатком да промовише науку и технологију. Центар, у складу са својим мандатом, програме и активности спроводи радећи са истраживачким и образовним организацијама у Србији и широм света, а блиско сарађује и са државним институцијама, медијима и приватним сектором. Мисија Центра је да премости јаз између науке и друштва кроз укључивање свих релевантних актера и шире јавности у процес истраживања и иновација.

Универзитет у Крагујевцу је државни универзитет у Крагујевцу. Најстарија је и највећа високошколска установа у Шумадији и западној Србији. Универзитет интегрише функције свих факултета и организационих јединица у свом саставу, тако што спроводи јединствену политику, чији је циљ стално унапређење делатности високог образовања, односно унапређење квалитета наставе, усавршавање научноистраживачког и уметничког подмлатка, увођење студената у научноистраживачки рад, као и стварање материјалних услова за рад и развој Универзитета.

Народна библиотека Србије је национални представник Конзорцијума библиотека Србије (КоБСОН) који је основан 2002. године. Њена улога је да координира обједињену набавку научне и стручне иностране литературе у електронском облику, са циљем обезбеђивања релевантних и актуелних научних информација. Поред тога, бави се промоцијом доступних сервиса и едукацијом корисника за њихово ефикасно коришћење, као и промоцијом домаћег научног издаваштва у земљи и иностранству. Истовремено, доприноси преносу знања и вештина у складу са новим трендовима у научном издаваштву.

Овогодишња Европска ноћ истраживача одржава се под слоганом „Једно срце за науку“, а у средишту програма је однос људи и животиња и наше место у заједничком свету који делимо са другим врстама. Програм се током Недеље истраживача и саме Ноћи истраживача одвија у 25 места широм Србије.

У Научном клубу посетиоци ће најпре моћи да обиђу изложбу „Спектри“ и кроз интерактивне експонате истраже светлост – од онога што можемо да видимо до делова спектра који су невидљиви људском оку. Изложба показује и како нам различити облици светлости омогућавају да боље разумемо свет око себе.

У научном биоскопу биће приказан серијал едукативних клипова посвећених хемијским елементима. Уз помоћ вештачке интелигенције, елементи из периодног система представљени су кроз кратке и приступачне садржаје који њихове особине приближавају посетиоцима.

За крај, програм нас води и у подводни свет. Кроз виртуелно искуство посвећено ајкулама, посетиоци ће имати прилику да упознају ове животиње и сазнају више о њиховом животу и окружењу.

Програм у Научном клубу Београд врхунац је Недеље истраживача, која претходи централном догађају и током које се у Научним клубовима ЦПН-а широм Србије одржавају различити програми намењени свим узрастима.

У Ботаничкој башти „Јевремовац“ у Београду, 31. августа, одржана је свечана додела признања добитницима Јавног позива за финансијску подршку пројектима промоције и популаризације науке. Овогодишњим јавним позивом подржана су 54 пројекта у две категорије, у укупној вредности од 17 милиона динара.

Свечаност је отворена обраћањем в.д. директора Центра за промоцију науке Ирис Лекић, а присутнима се обратио и министар науке, технолошког развоја и иновација, академик професор др Бела Балинт. Том приликом истакнут је значај улагања у програме који доприносе приближавању науке грађанима и јачању научне писмености.

Ирис Лекић захвалила је Министарству науке, технолошког развоја и иновација на подршци коју пружа Центру за промоцију науке у остваривању његове мисије и доприносу популаризацији науке.

„Кроз Јавни позив ми градимо мостове, повезујемо истраживаче и грађане, научна знања и свакодневни живот. Већ 15. годину заредом подржавамо идеје, иницијативе и пројекте који показују да наука није нешто удаљено и апстрактно“, истакла је в.д. директора Центра за промоцију науке Ирис Лекић.

Говорећи о значају улагања у науку, министар Бела Балинт скренуо је пажњу на то колико је важно да научно знање буде доступно целом друштву, а посебно деци и младима.

„Важно је да знање изађе из лабораторија, института и истраживачких центара и стигне до грађана. Посебно је важно развијати научну писменост код деце и младих и подстицати њихову радозналост од најранијег узраста, јер су крајњи корисници, пре свега, деца“, рекао је министар Балинт.

„Та подршка није само подршка једној институцији, већ подршка заједничком циљу – да наука буде видљива, доступнија и присутнија у животу грађана широм Србије“, додао је министар Балинт.

Јавни позив за финансијску подршку пројектима промоције и популаризације науке један је од кључних програма подршке који доприносе приближавању науке грађанима Србије. Кроз подршку квалитетним и иновативним пројектима, Центар за промоцију науке повезује истраживачку заједницу са јавношћу и пружа прилику грађанима да се упознају са савременим научним достигнућима.

Овогодишњим јавним позивом подржана су 54 пројекта у две категорије, у укупној вредности од 17 милиона динара. Подржани пројекти обухватају широк спектар научних области – од екологије, ботанике, микробиологије и физике до роботике, вештачке интелигенције, лингвистике и других дисциплина.

Међу одабраним пројектима налазе се иницијативе факултета, научноистраживачких институција и научних удружења широм Србије, које се истичу иновативним и креативним приступима у представљању науке.

Током 2026. и 2027. године, у оквиру подржаних пројеката биће реализоване бројне радионице, изложбе, предавања и други програми намењени публици различитог узраста, са циљем да научна знања учине приступачнијим и разумљивијим и додатно повежу истраживачку заједницу са грађанима.

Посебан допринос том циљу даје и мрежа научних клубова Центра за промоцију науке. Током септембра ће јој се придружити и Пирот и Зубин Поток, који ће бити 14. и 15. научни клуб у мрежи Центра.

Центар за промоцију науке наставиће да прати пројекте током њихове реализације и да информише јавност о занимљивим иницијативама које доносе нове прилике за упознавање са науком.

Аутор фотографија Марко Рисовић

Оцењивање је много више од уписивања броја у дневник или индекс – оно обликује начин на који разумемо знање, успех и праведност у образовању. Темат 45. броја „Елемената“ доноси различите погледе на једно од најважнијих и најосетљивијих питања савременог образовања.

У интервјуу који отвара темат, кроз разговор Ивана Умељића са др Миланом Станчићем, ванредним професором Филозофског факултета Универзитета у Београду и аутором књиге Лица и наличја праведности у оцењивању, сазнајте да ли је могуће знање оцењивати праведно, шта подразумевамо под праведношћу, да ли се праведност може поистоветити са објективношћу, због чега се праксе оцењивања тешко мењају и какву улогу оцењивање има у обликовању образовања и друштва.

Нови НАСА свемирски телескоп „Ненси Грејс Роман“, назван по астрономкињи која је поставила темеље развоја великих свемирских опсерваторија, требало би да отвори ново поглавље у истраживању свемира. Др Дарко Доневски пише о мисији која ће трагати за хиљадама нових егзопланета, истраживати тамну материју и помоћи да боље разумемо еволуцију космоса.

Рибничка клисура крије изузетно природно богатство, а грађанска научна истраживања откривају да је њен еколошки значај далеко већи него што се до сада претпостављало. У тексту Богдана Ђорђевића сазнајте шта су екосистемске услуге, како су грађани допринели овом истраживању и зашто је очување природе неодвојиво од укључивања локалних заједница.

Поглед других људи – па чак и сам осећај да нас неко посматра – може значајно да утиче на наше понашање, одлучивање и начин на који размишљамо. Зашто нас погледи других мењају више него што мислимо, како утичу на свакодневне поступке и какву улогу у свему томе имају савремени системи надзора и вештачка интелигенција, откријте у новој причи др Игора Живановића.

Где је граница између врхунског спортског достигнућа и недозвољеног побољшања људских способности и зашто је борба против допинга данас важнија него икад? Павле Зелић пише о томе како функционише глобални антидопинг систем, зашто се појављују такмичења која промовишу употребу допинга и какве последице овај феномен има не само по спорт, већ и по друштво у целини.

Велика географска открића понекад су водила ка потпуно неочекиваним одредиштима, мењајући ток историје више него што су то њихови покретачи могли да замисле. Др Миљан Васић доноси нам причу о енглеској потрази за северним путем до Кине, која је уместо до Азије одвела истраживаче на двор Ивана Грозног и поставила темеље будуће британске трговачке и политичке моћи.

Вештачка интелигенција све успешније препознаје и обликује наше естетске преференције, постављајући питање колико је укус заиста само наш. У тексту др Вање Суботић сазнајте како алгоритми мењају начин на који бирамо музику, филмове и уметност, зашто све чешће преферирамо садржаје које креира вештачка интелигенција и шта то говори о будућности људског укуса.

Наш мозак непрестано предвиђа шта ће опазити, ослањајући се подједнако на информације из спољашњег света и на сопствена очекивања. Др Милица Нешић пише о томе како предиктивно кодирање и допамин обликују нашу перцепцију стварности, зашто понекад настају халуцинације и какве везе све то има са функционисањем људског мозга.

Од школских оцена и извиђачких значки до апликација које нас награђују за сваки корак, елементи игре све више обликују наше свакодневне навике и понашање. Шта је гемификација, зашто нас поени, беџеви и рангирања толико мотивишу и где је граница између корисног подстицаја и неприметне контроле нашег понашања, откријте у новом тексту Петра Нуркића.

Савремена уметност често делује загонетно и неразумљиво, али иза многих дела крију се идеје које мењају начин на који размишљамо о уметности и свету око нас. Марко Весић доноси нам причу о томе како је савремена уметност напустила традиционална правила, зашто више не мора да личи на уметност и како је дошло до једне од највећих промена у историји уметничког стваралаштва.

Почетком јуна у Београду је боравио др Предраг Радивојац, редовни професор на Североисточном универзитету у Бостону и председник Међународног друштва за биоинформатику (ISCB). Ђорђе Петровић са њим је разговарао о његовој научној каријери, биоинформатици, револуцији коју вештачка интелигенција доноси медицини и једној од највећих загонетки савремене науке – како живот заиста функционише.

Наука и уметност не морају да припадају различитим световима – понекад се управо на њиховом сусрету рађају најоригиналније стваралачке идеје. Др Марија Маглов пише о томе како је Владан Радовановић проналазио инспирацију у науци, космосу и технологији, стварајући јединствен уметнички опус који је померао границе музике и других медија.

Планине су вековима биле неисцрпан извор инспирације уметницима, постајући симболи узвишености, мистерије и везе између човека и природе. У тексту Ане Самарџић сазнајте како су Фуџи, Сан Витоар и други знаменити планински врхови обликовали историју уметности и зашто су њихове представе оставиле трајан траг у визуелној култури.

Стаклени модели медуза, корала и биљака које је израдила породица Блашка представљају јединствен спој научне прецизности и уметничког умећа, који и данас изазива дивљење широм света. Др Јована Николић доноси нам причу о необичној породици стаклодувача, њиховој сарадњи са научницима и томе како су њихова дела постала драгоцени сведоци природе и времена у ком су настала.

Вампири су већ готово читав век неки од најупечатљивијих ликова девете уметности, непрестано мењајући свој изглед и значење у складу са временом у ком настају. Како су се од чудовишта из народних прича током историје стрипа претварали у хероје, антихероје и, затим, поново симболе истинског ужаса, откријте у тексту Николе Драгомировића.

Часопис „Елементи“ препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Урош Павловић, Никола Кораћ, Алиса Викић, Вук Палибрк, Сергеј Туцаков и Жељко Лончар, који је осмислио и изглед насловне стране.

Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима и путем портала prodavnica.cpn.rs.

У писму се наглашава да библиотеке и даље представљају важну везу између знања и грађана, као и да ће донација часописа „Елементи“ послужити као подстицај за нове активности посвећене популаризацији науке и развоју научне писмености.

Писмо преносимо у целости:

Поштовани,

Желимо да изразимо искрену захвалност на изузетно вредној иницијативи да издања часописа „Елементи“ буду доступна јавним библиотекама широм Србије.

За мале локалне заједнице, попут наше, које су географски удаљене од већих центара културних, образовних и научних дешавања, овакви пројекти имају посебан значај. Иако живимо у дигиталном добу које омогућава лакше превазилажење просторних баријера, у овом гесту препознајемо важну свест о томе да се наука мора активно промовисати и приближавати грађанима. Библиотеке су и даље једна од најважнијих карика између знања и читалаца, место где се развијају интересовања будућих генерација научника, истраживача и стручњака из различитих области.

Наша општина је посебно поносна на велики број доктора наука које је изнедрила. Колико је нама познато, према броју становника спадамо међу средине са највећим бројем доктора наука у земљи, а можда и шире. Управо због тога осетили смо потребу да вам се обратимо и изразимо захвалност за подршку коју пружате ширењу научне културе и доступности квалитетних садржаја.

Овим гестом нашој библиотеци није обогаћен само фонд периодике, већ је дат и подстицај за осмишљавање нових активности усмерених ка популаризацији науке и научне писмености.

Жеља нам је да часопис „Елементи“ не остане само део библиотечких полица, већ да буде видљив, доступан и препознат као драгоцен извор знања, инспирације и радозналости. Управо зато планирамо активности које ће омогућити да овај часопис дође до својих правих читалаца – ученика, младих, наставника, али и свих суграђана заинтересованих за свет науке и савремена сазнања.

Верујемо да ће ова донација представљати почетак једне лепе приче о повезивању науке, читања и локалне заједнице, на добробит свих наших корисника.

Желимо вам много успеха у даљем раду и срдачно вас поздрављамо из Беле Паланке.

С поштовањем,

Ирена Манић

дипломирани библиотекар

Овакве поруке представљају драгоцену потврду да часопис „Елементи“ проналази пут до читалаца широм Србије и да научнопопуларни садржаји имају важну улогу не само у великим универзитетским центрима већ и у локалним заједницама. За Центар за промоцију науке, посебно је значајно када библиотеке препознају потенцијал ових издања као полазиште за нове програме, разговоре и активности које науку приближавају грађанима свих генерација.

О томе како грађани могу да допринесу истраживању и очувању природе уз помоћ савремених дигиталних алата говориће др Тања Вуков и др Марко Мирч. Посебан фокус биће на заштити влажних станишта – екосистема који спадају међу најугроженије на свету, али и на улози коју грађанска научна истраживања имају у њиховом праћењу и очувању.

Током предавања посетиоци ће имати прилику да се упознају са најуспешнијим светским и европским иницијативама грађанске науке усмереним на заштиту влажних станишта, као и са локалним примерима и активностима које се спроводе у Србији. Биће речи и о томе како су дигиталне платформе и мобилне апликације постале незаменљив алат у раду грађана-научника, омогућавајући прикупљање података и активно учешће јавности у научним истраживањима.

Посебан сегмент предавања биће посвећен представљању домаће апликације „Wetland Guardian“, развијене као подршка грађанским научним истраживањима и праћењу стања влажних станишта. Посетиоци ће сазнати како је ова апликација настала, које могућности нуди корисницима и какву улогу може имати у будућем развоју грађанске науке у Србији.

Предавање је намењено свим заинтересованим грађанима који желе да сазнају на који начин технологија може допринети заштити природе и како свако од нас може постати активан учесник у истраживању и очувању животне средине.

Очекујемо вас у Научном клубу Центра за промоцију науке, у Краља Петра 46а у Београду.

Вештачка интелигенција све брже излази из улоге помоћног алата и прелази у улогу система коме поверавамо све сложеније задатке, од претраге информација и писања до организације путовања, комуникације са корисницима и аутоматизације пословних процеса. Са развојем агентске вештачке интелигенције питање више није само шта AI може да уради, већ и шта смо спремни да јој препустимо.

Овај панел отворио је разговор о граници између практичне користи и нових ризика. Панелисти: Тамара Вученовић, уредница емисије Дигиталне иконе, Радио Београда 2, Владимир Банић, консултант за дигиталну трансформацију и AI, и Тамара Завишић, Governance, Risk, and Compliance (GRC) консултанткиња и суоснивачица Центра за дигиталну етику, говорили су о различитим темама, почевши од тога колико заиста разумемо шта AI системи раде у наше име? Да ли нам они поједностављују свакодневицу или уводе нове слојеве зависности, несигурности и одговорности? И ко остаје одговоран када одлуке, препоруке или радње све чешће настају кроз сарадњу човека и машине?

Посебна пажња посвећена је поверењу, контроли и одговорности у ери делегиране интелигенције, као и питању да ли је безбедност AI система и даље тема само за стручњаке или постаје свакодневна брига свих нас – корисника, професионалаца, институција и компанија.

На питање: „Ако AI све чешће говори, пише, препоручује и одлучује заједно са нама, како се мења наша способност да разликујемо сопствено мишљење од технолошки посредованог избора?“, Тамара Вученовић је одговорила:

„Промена било које врсте зависи највише од нас. Од тога како и на које начине користимо AI, колико је познајемо, знамо ли шта може а шта не. Али и од наших личних уверења и ставова, односно од тога да ли нам је свеједно да послове које не морамо – ипак препустимо вештачкој интелигенцији.“

AGI често представља као следећи велики скок – интелигенција која неће само извршавати задатке, већ разумети контекст и сама проналазити решења. Питање је колико је тај сценарио данас близу стварности, а колико још увек припада домену технолошке имагинације.

„AGI се најчешће описује као хипотетички облик вештачке интелигенције који достиже или превазилази људске способности у готово свим когнитивним задацима. Али управо у тој дефиницији крије се и проблем: шта заправо значи достићи човека?

Да ли је довољно да систем решава задатке брже и тачније од људи или говоримо о нечему захтевнијем, о систему који може да разуме потпуно нове ситуације, самостално одређује циљеве и преноси знање из једне области у другу? Другим речима, није спорно да данашњи системи све чешће показују огромну когнитивну моћ. Спорно је да ли та моћ почива на разумевању“, истакао је Владимир Банић.

Тамара Завишић је говорила о томе шта се дешава када AI систем да погрешну препоруку, пропусти ризик или покрене радњу коју нико није до краја предвидео, као и где се у пракси завршава аутоматизација, а почиње одговорност човека, организације или државе?

„Важно је разликовати техничку аутоматизацију од организационе одговорности. AI систем може да обради податке, препозна образац, рангира опције или предложи радњу. Али одлука да се такав систем користи у одређеном контексту увек припада људима и институцијама.

Посебно када се систем примењује у областима које утичу на права, безбедност, приступ услугама, запошљавање, образовање, здравство или јавну управу.

Није довољно да неко на крају процеса кликне одобри или одбаци. Та особа мора имати довољно информација да разуме препоруку система, довољно времена да је провери, довољно овлашћења да од ње одступи и довољно институционалне подршке да због тога не трпи последице. У супротном, људски надзор постаје административни украс, а не стварна контрола.“

Развој вештачке интелигенције више не можемо посматрати искључиво као технолошко питање, већ као друштвени, етички и институционални изазов који утиче на начин на који доносимо одлуке, градимо поверење и преузимамо одговорност. AI системи већ данас значајно мењају свакодневни живот и професионално окружење, а њихова све већа аутономија отвара потребу за јаснијим разумевањем граница између људске контроле и аутоматизованог одлучивања. Панелисти су посебно истакли да одговорна примена вештачке интелигенције захтева не само технолошку писменост, већ и континуирани дијалог како би развој AI система био усмерен ка већој транспарентности, безбедности и друштвеној одговорности.

Од укупног броја пријава, 67 је поднето у оквиру Категорије 1, намењене научним клубовима, док је 235 пројеката конкурисало у оквиру Категорије 2.

У Категорији 1 за финансирање је предложен 21 пројекат, са укупним предложеним средствима у износу од 4.922.900 динара. У оквиру Категорије 2 подршка је предложена за 33 пројекта, за које је опредељено укупно 12.054.000 динара.

Прелиминарне резултате погледајте ОВДЕ.

Теме које обухватају пристигли пројекти разноврсне су – од ботанике, екологије, микробиологије, физике и електрохемије, до вештачке интелигенције, шумарства, нових технологија, лингвистике, роботике и бројних других области. Већину предлога одликују мултидисциплинарни приступ и сарадња међу институцијама, што указује на све снажније повезивање научне заједнице, образовних институција и организација које се баве промоцијом науке.

Међу најбоље оцењеним пројектима налазе се програми са факултета и института у Београду, Новом Саду, Приштини, Крагујевцу, Новом Пазару и Нишу, као и пројекти научних друштава, организација и канцеларија из различитих делова Србије. Наставници, професори и научни комуникатори у оквиру Категорије 1 пријавили су програме који ће бити реализовани у 12 научних клубова, чиме се наставља пракса децентрализације и доступности научних садржаја широм земље.

Учесници Јавног позива имају право на увид у поднету документацију, а приговоре на прелиминарне резултате могу упутити искључиво путем имејл адресе javnipoziv@cpn.rs, у складу са Правилником Јавног позива.

Рок за слање приговора је уторак, 2. јун, док ће одговори на приговоре бити достављени најкасније у петак, 5. јуна.

Коначни резултати Јавног позива за 2026. годину биће објављени у среду, 10. јуна.

Акцелератор је фокусиран на један кључан корак у развоју стартапа, прелазак са истраживања и техничке провере на стварно тржиште. Ако имате јаку техничку основу, али вам недостаје јасна слика о купцима, пословном моделу или начину изласка на тржиште, овај програм је прави избор за вас.

Програм је подељен у две фазе. У првој фази ради се на провери да ли ваше решење заиста одговара проблему и на дефинисању правца развоја производа. Друга фаза је усмерена на конкретне кораке – излазак на тржиште, стицање првих корисника и припрему за привлачење инвестиција.

Програм је практичан и динамичан, радићете директно са искусним менторима, тестирати своје идеје и брзо напредовати.

Поред самог програма, стартапи добијају приступ широкој европској мрежи партнера, истраживача и стручњака, што укључује:

• директан рад са експертима за deep tech,
• учешће на међународним конференцијама и иновационим догађајима,
• повезивање са инвеститорима и стартап заједницама,
• приступ универзитетским иновационим мрежама и научно-технолошким парковима.

Програм је отворен за тимове из ЕУ земаља и земаља које су део програма Horizon Europe, који већ имају proof of concept, прототип или решење засновано на истраживању (TRL 3–6).

Тражимо тимове који раде у областима као што су: вештачка интелигенција, роботика, биотехнологија, климатске технологије и друге deep tech области са великим утицајем.

Одабрани тимови ће на крају програма представити своје пројекте инвеститорима на Demo Day-у.

Сазнајте више
Све детаље о програму, процесу селекције и ономе што вас очекује можете пронаћи у приручнику програма ОВДЕ.

Пријава
Пријављивање се врши путем званичног формулара ОВДЕ, уз основне информације о тиму, производу и тржишту.

Рок за пријаву је 26. јун – не пропустите прилику.

Питања?
techsight@cpn.rs

О пројекту TECHSIGHT

Пројекат TECHSIGHT је инициран како би се европске високообразовне институције оснажиле да постану лидери у развоју и примени дубоких технологија (deep tech). Kроз методологије стратешког предвиђања и јачања иновационих капацитета, TECHSIGHT развија нова знања, вештине и партнерства која омогућавају одржив технолошки напредак. 

Пројекат се реализује уз подршку EIT HEI иницијативе у оквиру EIT Culture & Creativity.

Програм спроводи европски конзорцијум универзитета и организација из области иновација, међу којима су:

• Yildiz Technical University, Турска
• Hochschule Magdeburg, Немачка
• Politecnico da Guarda, Португал
• Ss. Cyril and Methodius University in Skopje, Северна Македонија
• Daugavpils Universitate, Летонија
• The New Way, Данска
• Центар за промоцију науке, Србија

Вештачка интелигенција све брже излази из улоге помоћног алата и прелази у улогу система коме поверавамо све сложеније задатке, од претраге информација и писања до организације путовања, комуникације са корисницима и аутоматизације пословних процеса. Са развојем агентске вештачке интелигенције, питање више није само шта AI може да уради, већ и шта смо спремни да јој препустимо.

Улаз на панел је слободан, али је обавезна пријава и налази се ОВДЕ.

Овај панел отвара разговор о граници између практичне користи и нових ризика. Колико заиста разумемо шта AI системи раде у наше име? Да ли нам они поједностављују свакодневицу или уводе нове слојеве зависности, несигурности и одговорности? И ко остаје одговоран када одлуке, препоруке или радње све чешће настају кроз сарадњу човека и машине?

Посебну пажњу посветићемо поверењу, контроли и одговорности у ери делегиране интелигенције, као и питању да ли је безбедност AI система и даље тема само за стручњаке или постаје свакодневна брига свих нас – корисника, професионалаца, институција и компанија.

На панелу говоре:

Тамара Вученовић, уредница емисије „Дигиталне иконе“, Радио Београда 2

Владимир Банић, консултант за дигиталну трансформацију и AI

Тамара Завишић, Governance, Risk, and Compliance (GRC) консултанткиња и суоснивачица Центра за дигиталну етику