„Како комуницирати савремену науку?“ је тродневни интердисциплинарни курс, који за циљ има да разне облике отворене комуникације стави у контекст данашње науке и њеног значаја за друштво. Реч је о првом специјализованом курсу овог типа, намењеном студентима докторских и мастер студија свих области, као и младим истраживачима у Србији.

Основни циљ курса је да кроз заједничку анализу примера из светске научне праксе учесницима приближи важност ефикасне комуникације науке у различитим доменима, као и њене главне алате. Неке од тема којима се курс бави су:

Како да планирамо и реализујемо истраживачку идеју? Како да напишемо добар предлог пројекта и добијемо неки од европских грантова? Како направити и одржати научни тим? Како комуницирати науку кроз медијски наступ? На који начин комуницирамо научне информације различитој публици? Етички изазови научне комуникације.

Време одржавања: 27-29. април 2026.

Место: Научни клуб Центра за промоцију науке, Краља Петра 46а, Београд. Види адресу на Google Maps-у.

Начин пријављивања: Пријаву за учешће можете попунити ОВДЕ. Рок за пријаве је отворен до 20. априла, у 14 часова, а одабрани полазници биће контактирани путем имејла. Број учесника је ограничен на 30.

Курс је бесплатан за све учеснике.

Аутор курса и предавач је др Дарко Доневски, астрофизичар и научни комуникатор (Департман за астрофизику, Национални институт за нуклеарне науке, Варшава; SISSA, Група за астрофизику и космологију, Трст). Поред др Доневског, полазницима курса предавања ће одржати и Иван Умељић (Центар за промоцију науке), који ће такође учествовати и у свакодневним дискусијама.

Курс организује Центар за промоцију науке у просторијама Научног клуба Београд (Краља Петра 46а, Београд), 27, 28. и 29. априла.

О аутору и реализатору курса

Др Дарко Доневски је астрофизичар и научни комуникатор. Докторирао је астрофизику и космологију на Универзитету Екс-Марсеј у Француској, као стипендиста француског програма научне изврсности (OCEVU). Постдокторска истраживања реализовао је на институту SISSA у Трсту и на Универзитету у Торонту. Главне области његовог истраживања су формирање и еволуција далеких галаксија. Тренутно ради као водећи истраживач (Principal Research Lead) на институтима за астрофизику Националног нуклеарног института у Варшави и на Институту SISSA у Трсту, где предводи пројекат који испитује порекло космичке прашине у раном свемиру. Члан је тима који је открио најудаљеније јато галаксија у космосу. Као научни саветник учествује у планирању научних циљева неколико телескопа будућности, укључујући и инфрацрвени телескоп PRIMA, који је један од кандидата за будућу мисију NASA.

Поред истраживања, дуги низ година се бави различитим облицима научне комуникације. Објавио је бројне научнопопуларне чланке, а активно промовише савремену науку широј јавности у Србији кроз ауторске есеје у часопису Елементи. Аутор је једног од првих отворених курсева модерне научне комуникације у Европи, намењеног истраживачима свих профила.

Контакт: darkdonevski@gmail.com

Лична веб-страница: https://www.darkodonevski.com/

Гостујући предавач

Иван Умељић је филозоф и научни комуникатор. Главни и одговорни уредник часописа Елементи. Руководилац је Сектора за издаваштво Центара за промоцију науке. Бави се истраживањем епистемичких и етичких аспеката савремених пракси научне комуникације. Аутор је и реализатор више обука и радионица за научне истраживаче, запослене у образовању и новинаре.

Програм курса

Понедељак, 27. април

10:00–10:15 Окупљање и најава

10:15–11:15 Увод у савремену научну комуникацију

11:15–11:30 Пауза

11:30–13:00 Планирање научног истраживања: од идеје до пројекта

13:00–14:00 Пауза за ручак

14:00–14:45 Писање предлога научних пројеката – примери добре и лоше праксе

14:45–15:00 Пауза

15:00–16:00 Дискусија: како написати утицајни научни рад – примери добре и лоше праксе

Уторак, 28. април

10:00–11:15 Групна вежба: презентовање науке у међународном научном окружењу

11:15–11:30 Пауза

11:30–12:15 Дискусија: Вођење научног пројекта – квалитетно менторство и планирање каријера

12:15–13:00 Наука и медији

13:00–14:00 Пауза за ручак

14:00–15:00 Eтика научне комуникације (Иван Умељић, ЦПН, Београд)

15:00–16:00 Научно новинарство (Иван Умељић, ЦПН, Београд)

Среда, 29. април

10:00–13:00 Групна вежба: Презентовање науке различитој публици

13:00–14:00 Ручак

14:00–15:15 Завршна дискусија и подела диплома

Догађај је намењен свима који планирају да се пријаве на овогодишњи Јавни позив за пројекте промоције и популаризације науке, а кроз двочасовни програм учесници ће имати прилику да се детаљније упознају са условима конкурса, али и да добију конкретне савете за припрему квалитетне пријаве.

У првом делу биће представљени кључни циљеви позива, услови учешћа и профил потенцијалних учесника. Затим следи технички водич кроз процес електронске пријаве, са посебним фокусом на правилно попуњавање формулара и избегавање најчешћих грешака.

Посебан сегмент програма биће посвећен примерима успешних пројеката из претходних циклуса, који могу послужити као инспирација и смерница будућим подносиоцима пријава.

Други део догађаја резервисан је за питања и одговоре, односно отворену дискусију са тимом Центра за промоцију науке.

Датум: петак, 3. април

Време: 12-14 часова

Учешће је отворено за све заинтересоване, а приступ догађају могућ је путем следећег ЛИНКА.

Више информација о Јавном позиву 2026, као и свим условима и детаљима пријаве, доступно је на нашем сајту.

Пријаве за Јавни позив отворене су до 23. априла, у подне.

Као и претходне године, пријаве ће бити организоване у две категорије: прва је намењена пројектима у научним клубовима широм Србије кроз коју могу аплицирати појединци, за које је опредељено пет милиона динара, док је максималан износ по пројекту 150.000 динара.

Друга категорија је намењена научноистраживачким организацијама, факултетима, образовним институцијама, научностручним друштвима, центрима за стручно усавршавање, удружењима и локалним самоуправама, са укупним фондом од 12 милиона динара, а максимална подршка по пројекту износи 500.000 динара.

Право учешћа имају физичка лица у оквиру научних клубова (уз сагласност установа), као и научне и образовне институције, удружења и друге регистроване организације које доприносе унапређењу научноистраживачког рада и популаризацији науке. Један подносилац може добити средства за највише два пројекта.

Пријаве се подносе искључиво електронским путем, преко обрасца који се налази на страници Јавног позива, где можете пронаћи и сву неопходну документацију:  https://www.cpn.edu.rs/javnipoziv/

Одлуку о избору пројеката доноси Програмска комисија Центра за промоцију науке на основу критеријума који укључују квалитет пројектне идеје, програм рада, утицај пројекта, општи утисак и структуру буџета.

Прелиминарна ранг-листа очекује се 28. маја, а коначни резултати конкурса биће објављени 10. јуна 2026. године на сајту Центра https://www.cpn.edu.rs/.

Пројекти који добију подршку Центра за промоцију науке играју важну улогу у приближавању научних садржаја широј јавности, и то кроз различите формате: интерактивне радионице, предавања или друге иновативне формате. Од идеја које подстичу радозналост најмлађих до иницијатива које укључују грађане у научна истраживања, oви пројекти помажу у томе да се наука приближи грађанима широм Србије, као и да се грађани приближе науци, омогућавајући им да на нови и приступачан начин уче и упознају различите научне теме. У жељи да кроз Јавни позив промовишемо науку, подигнемо ниво научне писмености и критичког размишљања, како код младих тако и свих осталих, као и у намери Центра да децентрализује научне активности, радујемо се пријавама из читаве Србије.

За додатне информације, заинтересовани могу контактирати Центар искључиво путем е-поште на javnipoziv@cpn.rs или посетити страницу https://www.cpn.edu.rs/javnipoziv/

Сви заинтересовани истраживачи могу да се пријаве на Семинар путем електронског формулара којем се може приступити ОВДЕ.

Пријављивање за Семинар отворено је до 6. априла у 13 часова.

Број пријава је ограничен. Семинар је бесплатан за све учеснике.

Полазници Семинара добиће електронски сертификат којим се потврђује учешће на Семинару.

У склопу Семинара о рецензирању биће одржано више предавања уз пропратне презентације. Др Александар Декански одржаће предавање на тему „Шта је рецензирање и како урадити добру рецензију“, док ће др Олгица Недић говорити о „Етичким аспектима рецензирања“. Затим ће др Невена Буђевац одржати предавање о „Друштвеном признавању и вредновању рецензирања“, а др Ивана Дрвеница о „Платформама и програмима за подршку рецензентима“.

О Семинару о рецензирању

Група истраживача, који су уједно рецензенти и чланови уредништава међународних часописа, а неки и учесници COST акције TD1306 New frontiers in peer-review (PEERE), у сарадњи са Центром за промоцију науке, креирала је 2017. године Семинар о рецензирању, намењен докторандима и млађим истраживачима.

Семинар је одржан у више наврата у свим већим универзитетским центрима у Србији (Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац). Кроз овај јединствени програм до сада је прошло више од хиљаду полазника, углавном млађих истраживача, али и искуснијих професора и научних радника из области природно-математичких, техничко-технолошких и медицинских наука, као и друштвено-хуманистичких дисциплина.

Трочасовни семинар у коме учествује четворо предавача обухвата теме у распону од тога како добро урадити рецензију, преко етике у рецензирању до епистемолошких аспеката писања и рецензирања научних радова и функционисања специфичних рецензентских мрежа и платформи као што је Publons. Угледни предавачи са богатим искуством уређивања и рецензирања за реномиране научне часописе осврћу се и на бројна занимљива питања која су у вези са процесом рецензирања: зашто рецензирати?; шта су циљеви рецензирања?; да ли рецензент помаже уреднику часописа или аутору?; да ли је рецензент и аутор рада који рецензира?; да ли рецензент може бити објективан?; да ли се рецензирање може цитирати?; као и многа друга питања.

О ПРЕДАВАЧИМА

Др Александар Декански, научни саветник,

члан уређивачких одбора и менаџер часописа Journal of the Serbian Chemical Society и Journal of Electrochemical Science and Engineering, као и сарадник у часописима Хемијска индустрија и Chemical Industry & Chemical Engineering Quarterly;

Др Олгица Недић, научни саветник (Институт за примену нуклеарне енергије, Универзитет у Београду (ИНЕП)),

члан уређивачког одбора и подручни уредник за област биохемије и биотехнологије часописа Journal of the Serbian Chemical Society;

Др Ивана Дрвеница, научни саветник (Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду),

помоћник главног и одговорног уредника часописа Хемијска индустрија;

Др Невена Буђевац, ванредни професор (Факултет за образовање учитеља и васпитача, Универзитет у Београду),

члан уређивачког одбора у часопису Иновације у настави, некадашњи помоћник главног уредника у часопису European Journal of Psychology of Education.

ОРГАНИЗАТОРИ

Центар за промоцију науке је јавна институција коју је 2010. године основало Министарство науке Републике Србије са задатком да промовише науку и технологију. Центар, у складу са својим мандатом, програме и активности спроводи радећи са истраживачким и образовним организацијама у Србији и широм света, а блиско сарађује и са државним институцијама, медијима и приватним сектором. Мисија Центра је да премости јаз између науке и друштва кроз укључивање свих релевантних актера и шире јавности у процес истраживања и иновација.

Народна библиотека Србије је национални представник Конзорцијума библиотека Србије (КоБСОН) који је основан 2002. године. Њена улога је да координира обједињену набавку научне и стручне иностране литературе у електронском облику, са циљем обезбеђивања релевантних и актуелних научних информација. Поред тога, бави се промоцијом доступних сервиса и едукацијом корисника за њихово ефикасно коришћење, као и промоцијом домаћег научног издаваштва у земљи и иностранству. Истовремено, доприноси преносу знања и вештина у складу са новим трендовима у научном издаваштву.

Изложба у Научном клубу Београд (Краља Петра 46а) биће отворена у петак, 20. марта, у 17 часова, а посетиоци ће моћи да погледају поставку све  до 23. априла. Улаз је слободан.

Земљиште није само подлога на којој ходамо – то је живи и динамичан екосистем у коме се одвијају процеси кључни за живот на Земљи. Док његово формирање траје хиљадама година, промене и деградација могу наступити изненађујуће брзо. Изложба истиче значај разумевања и очувања земљишта, наглашавајући његову улогу у обезбеђивању хране, воде и стабилности животне средине.

Научни клуб Београд ће за све посетиоце бити отворен радним данима од 15 до 19 часова, и суботом од 11 до 19, док  ће се школске радионице и вођене туре за ђаке реализовати радним данима у ранијим терминима.

Током трајања изложбе биће реализован пратећи програм који обухвата едукативне радионице, предавања и филмске пројекције, док ће грађани моћи да учествују у вођеним турама од понедељка до суботе.

Линк за пријаву за групне вођене туре и за присуство филмској пројекцији потражите ОВДЕ.

Школске радионице, на које  нуде интерактивно путовање кроз слојеве земљишта – од ситних организама и процеса који се у њему одвијају до савремених изазова очувања његовог здравља, пружајући одговоре на питања како да наше земљиште остане здраво, плодно и отпорно. ЦПН ће, као и до сада, школама послати билтен са свим информацијама о радионицама и вођеним турама за ученике.

• На шта вас подсећа мирис земљишта?
• Да ли земљиште можемо чути? Шта нам оно говори?
• Ко све живи с оне стране тла?

Изложба се реализује у оквиру европског пројекта LOESS – Literacy Boost through an Operational Educational Ecosystem of Societal Actors on Soil Health, који има за циљ унапређење едукације о здрављу земљишта кроз развој образовних програма и ресурса широм Европе.

Придружите нам се и откријте скривени живот испод површине!

Као и претходних година, пријаве ће бити организоване према јасно дефинисаним критеријумима, а право учешћа имају и појединци у научним клубовима и регистроване организације које доприносе развоју науке и њеној популаризацији. Све пријаве оцењује Програмска комисија Центра, узимајући у обзир квалитет идеје, план рада, потенцијални утицај пројекта и буџетску структуру. Прошлогодишњи позив обухватио је широк спектар тема – од СТЕМ области и вештачке интелигенције до питања животне средине, биотехнологије и улоге жена у науци.

Пројекти који добију подршку Центра за промоцију науке имају значајну улогу у приближавању научних садржаја широј јавности. Различити формати – интерактивне радионице, научнопопуларни експонати, предавања и други иновативни програми – осмишљени су да подстакну интересовање и пробуде радозналост свих.

Овакве иницијативе доприносе двосмерном повезивању науке и друштва: научне теме постају приступачније широј публици, док грађани добијају прилику да се са њима упознају кроз ангажовање. Кроз Јавни позив Центар за промоцију науке настоји да подстакне ширење научне културе, јачање научне писмености и развој критичког мишљења – како код младих тако и код шире јавности.

У складу са намером Центра да подстиче децентрализацију научних активности, посебно радује чињеница да велики број квалитетних пријава стиже из различитих делова Србије, као и да интересовање за Јавни позив из године у годину расте. Очекујте више информација ускоро.

Током вебинара учесници ће сазнати:

како да воде ученике кроз процес осмишљавања одрживих елемената школског дворишта;

како да користе једноставне алате за 3Д дизајн у настави;

како да креирају виртуелна школска окружења за имерзивно учење;

како да реализују интердисциплинарне пројекте на тему одрживости;

како да практично спроведу ВР4Цлима курс у учионици.

Програм укључује конкретне примере из праксе, савете и идеје које је могуће одмах применити у раду са ученицима.

Коме је вебинар намењен?

Вебинар је намењен наставницима који желе да:

• уведу теме одрживости кроз креативне дигиталне пројекте
• примене имерзивне технологије у настави
• подстакну ученике на дизајнерско размишљање и решавање проблема
• унесу иновације у свакодневну наставу

Предзнање из области технологије није потребно, довољни су радозналост и спремност за учење.

Пријава и термини одржавања

Сви термини обухватају исти садржај, потребно је одабрати један од понуђених:

• уторак, 24. фебруар 2026. | 14 – 16 ч
• среда, 25. фебруар 2026. | 14 – 16 ч
• четвртак, 26. фебруар 2026. | 17 – 19 ч
• петак, 27. фебруар 2026. | 17 –19 ч

Заинтересовани наставници се могу пријавити за жељени термин путем линка.

Број места је ограничен.

Језик: енглески

О пројекту

Вебинар се реализује у оквиру међународног Еразмус+ пројекта Climate Change and Natural Disasters Awareness Raising using Virtual Worlds – VR4Clima, који окупља партнере из области образовања, науке и дигиталних технологија. ИСЛ Лаб Универзитета у Тесалији (Грчка) координише пројектом, а реализује се у сарадњи са партнерима из Србије, Грчке и Ирске, укључујући Центар за промоцију науке и друге образовне и истраживачке институције. Пројекат има за циљ да кроз иновативне дигиталне алате, VR технологију и СТЕАМ приступ оснажи ученике и наставнике да активно размишљају о климатским изазовима и одрживим решењима. Више информација на www.vr4clima.eu или vr4clima@gmail.com

Ова дечја и породична активност реализује се у оквиру европског пројекта LEVERS који повезује науку, образовање и климатску правду, са циљем да подстакне свест о значају опрашивача у урбаним срединама и начинима на које можемо помоћи њиховом опстанку у нашим градовима и баштама.

У оквиру програма, посетиоци ће имати прилику да од представника организације Еконаут науче више о опрашивачима у граду: од тога које врсте биљака им највише погодују у градском окружењу, до тога шта могу засадити на тераси, у дворишту или у својој башти. Присутни ће добити и практичне савете за неговање тих биљака, као и саднице и стартне семенке које ће моћи да понесу са собом.

Више о томе шта све наше пчеле производе посетиоци ће моћи да сазнају од организације BeeCenter и уз то се упознају и са различитим врстама меда, попут београдског меда. Овом приликом, сазнаћемо како ти производи настају и зашто су важни за нас и за природу.

Посетиоци ће имати прилике и да кроз едукативни материјал завире у разноликост пчела из Србије, упознају различите врсте опрашивача и науче да их распознају. Кроз интерактивне активности моћи ће да ојачају и на лицу места провере своје знање.

Радионица је намењена свим узрастима – деци, родитељима и старијима – и представља занимљиву прилику да се цела породица упозна са светом опрашивача, њиховом улогом у нашем екосистему и конкретним активностима које свако од нас може да предузме како би им помогао.

Током догађаја, учесницима ће бити доступна два водича Центра за промоцију науке о урбаним опрашивачима и медоносним пчелама, која могу бесплатно преузети и користити у свакодневном животу и који су, као и радионица, намењени свим узрастима.

Више о водичима потражите ОВДЕ.

Овај догађај реализује се у оквиру европског пројекта LEVERS – Learning Ventures for Climate Justice, који истражује на које начине локалне заједнице могу да се укључе у климатске активности и учење о климатским променама, кроз активно учешће грађана различитих узраста и профила у акцијама за климатску правду. Пројекат окупља мрежу сарадника из области образовања, истраживања и цивилног сектора која заједно креира иницијативе за климатску правду и одрживи развој на локалном нивоу. У том оквиру, Центар за промоцију науке координира активности на подручју Србије, развија образовне материјале и активно укључује локалну заједницу у учење о клими, опрашивачима и биодиверзитету.

Темат зимског издања Елемената, првог у 2026. години, бави се ером РНК у медицини. Последњих година, РНК технологије изашле су из оквира фундаменталних истраживања и постале конкретан клинички алат, отварајући нове могућности за превенцију и лечење болести кроз прецизно усмеравање ћелијских процеса.

Темат отвара интервју Ђорђа Петровића са др Каталин Карико, добитницом Нобелове награде за медицину 2023. године. Интервју прати њен вијугав и мукотрпан научни пут до открића које је омогућило појаву РНК вакцина и отворило ново поглавље у развоју медицине. Др Карико нам открива како остати истрајан и веран свом раду упркос оспоравањима, каква је природа научног подухвата и шта би требало променити да би научни систем био отворенији за радикално нове идеје.

Други текст темата показује како РНК технологије, након спектакуларног успеха вакцина, прерастају у широко примењиво терапијско средство које има потенцијал да трајно промени медицину. У тексту др Срђе Јанковића, који прати дуг истраживачки пут РНК – од теоријске идеје до зрелог биомедицинског алата – сазнајте зашто се управо сада налазимо на почетку праве биомедицинске револуције.

У 27. издању колумне Орбитирање др Дарко Доневски води нас у потрагу за најстаријим звездама у свемиру и објашњава зашто су ови „први звездани светионици“ кључни за разумевање настанка елемената и еволуције космоса, осветљавајући притом савремене теоријске моделе и посматрачке изазове који прате ову космичку потрагу.

Фармација, у свом најплеменитијем облику, покушава да победи смрт. Козметика, у свом најлукративнијем, покушава да одложи сусрет са огледалом. У новом тексту Павла Зелића сазнајте више о танкој и често намерно замагљеној граници између козметике и фармације, како настају научно упитне тврдње, зашто козметика није лек и шта потрошачи заиста треба да знају када бирају производе за здравље и негу.

Комерцијални чет-ботови могу стварати илузију поузданости, разумевања и неутралности, прикривајући системске грешке, пристрасности и потенцијалне ризике по кориснике и друштво. Какве све опасности са собом носи употреба чет-ботова, откријте у новом тексту др Вање Суботић, који кроз примере и резултате безбедносних тестова указује на потребу за критичким приступом и независном научном провером ових технологија.

Академски и истраживачки рад обележени су невидљивом поделом рада, сталним мерењем „изврсности“ и несигурним каријерним путањама, што ствара огроман ментални притисак и скривене ризике за истраживаче. Петар Нуркић истражује како у таквом систему пронаћи смисао и оно што заиста волимо да радимо, а да та потрага не доведе до исцрпљивања и губитка себе.

Велике реке су много више од географских објеката: оне су простори сусрета природе, друштва, технологије и историје, али и места дубоких еколошких и цивилизацијских сукоба. Др Миљан Васић доноси нам причу о великим рекама као живим системима, њиховој научној, културној и политичкој сложености и начинима на које човек обликује – и угрожава – њихов ток.

Савремена наука често се представља као вредносно неутрална и идеолошки независна, иако је у пракси дубоко испреплетена са друштвеним, политичким и економским оквирима у којима настаје. У новом тексту др Игора Живановића сазнајте више о сложеном односу науке и идеологије, како наука може постати носилац идеолошких претпоставки и зашто је критичко преиспитивање тог односа кључно за њену друштвену улогу.

Научнопопуларни часопис „Галаксија“, који је излазио између 1972. и 2001, постао је својеврсна култна публикација у земљама бивше Југославије. Познати научни новинар Мићо Таталовић истражује историју овог часописа и популаризације науке у Југославији, и покушава да одговори на питање како су се садржај и идеологија часописа мењали након Титове смрти и током ратова деведесетих.

На развој радиофонске уметности утицале су, између осталог, и идеје футуристичких уметника о уметности буке, идеје о организованом звуку Џона Кејџа и развој радио-драме као специфичне уметности. У новом тексту др Марије Маглов сазнајте више о уметности радиофоније, њеним технолошким основама и начинима на које савремене аудио-праксе преиспитују наше слушање, медије и простор комуникације.

Савремена уметност често делује затворено, неразумљиво и обесхрабрујуће за публику, делом због језика, институционалних оквира и начина на који се о њој говори. Марко Весић доноси нам причу која корак по корак расплиће ту збуњеност, објашњавајући како функционише поље савремене уметности и зашто осећај несналажења није лични неуспех, већ део самог система.

Пројекат „ХЕРОИНЕ – Наслеђе еманципације: Оснаживање Ромкиња кроз изградњу мрежа солидарности“ добитник је једне од главних награда фестивала Арс Електроника у Линцу. Више о овом занимљивом еманципаторском пројекту, који реализује Етнографски институт САНУ, у сарадњи са Филозофским факултетом у Београду и Ромским женским центром „Бибија“, сазнајте у новом тексту Богдана Ђорђевића.

Прометеј је боговима украо ватру и дао је људима, за шта је осуђен на тешко страдање – што га је учинило вечитим извором инспирације за уметнике. Др Јована Николић доноси нам занимљиву причу о томе како је Прометеј постао симбол борца за правду, бунтовника и револуционара, али и човекове необуздане тежње за технолошким напретком који не познаје препреке и не плаши се његових последица.

Последњи фараон Египта, краљица Нила, моћна владарка, трагична хероина и фам фатал – све су то епитети који се односе на Клеопатру, најпознатију жену антике, која је, стицајем историјских околности, али и услед пропаганде, сензационализма и стереотипа, стекла готово митски статус. У чему се крије тајна њене лепоте и заводљивости и како је постала инспирација уметницима, откријте у чланку Ане Самарџић.

У својој сталној стрип колумни Никола Драгомировић наставља причу из претходног броја о стваралаштву једног од највећих стрип уметника у историји – Роберту Равиоли, познатијем као Магнус. Он је током осамдесетих година учвршћивао свој положај иконе италијанског стрипа, а истовремено је тонуо у опсесивну детаљност у цртежу. Све то је водило ка круни његове каријере – стриповском ремек-делу Текс: Долина терора.

Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Сергеј Туцаков, Урош Павловић, Моника Ланг, Жељко Лончар, Владан Николић, Срђа Драговић, и Никола Кораћ, који је осмислио и изглед насловне стране.

Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима и путем портала prodavnica.cpn.rs.

Позив је отворен од 15. децембра 2025. године, до 20. априла 2026. године.

Пријава путем форме: https://eforma.cpn.rs/2025/12/08/vr4clima-school-contest-application-form/

О такмичењу

Климатске промене све снажније утичу на нашу свакодневицу и локалне заједнице. Школска дворишта, као важни простори у којима ђаци проводе велики део свог времена, могу постати примери одрживих и климатски отпорних окружења.

Међународно такмичење Design Your Sustainable 3D Schoolyard позива ученике и наставнике да, кроз STEAM приступ и употребу савремених дигиталних алата, осмисле и представе визију одрживог школског дворишта кроз повезивање знања из науке, технологије, уметности и екологије.

Ко може да учествује?

Позив је намењен:

● ученицима узраста 11–14 година и 14–18 година,
● тимовима од 3 до 6 ученика,
● уз обавезну подршку једног наставника/ментора.

Један наставник може водити више тимова, док сваки ученик може учествовати у само једном тиму. Позив је отворен за школе из Европе и шире.

Задатак за ученике

Задатак тимова је да креирају 3Д модел одрживог школског дворишта, полазећи од стварног простора своје школе. Коришћењем алата Tinkercad и Delightex Edu, ученици треба да:

● трансформишу бетонске површине у зелене и функционалне просторе,
● предложе одржива решења за коришћење енергије и воде,
● бирају аутохтоне и друге биљке у складу са локалном климом,
● размишљају о отпорности простора на климатске промене и природне непогоде.

Такмичење подстиче тимски рад, промишљено доношење одлука и повезивање знања са реалним изазовима.

Подршка и материјали

За наставнике и ученике припремљен је приручник који детаљно објашњава кораке учешћа, критеријуме оцењивања и техничке смернице. Током трајања позива биће организоване онлајн консултације, а тим пројекта је доступан и путем сајта, имејла и друштвених мрежа за сва додатна питања.

Награде

За најуспешније тимове планиране су награде, а више информација о категоријама и признањима биће објављено у наредној фази такмичења.

О пројекту VR4Clima

Такмичење се реализује у оквиру међународног Erasmus+ пројекта Climate Change and Natural Disasters Awareness Raising using Virtual Worlds – VR4Clima, који окупља партнере из области образовања, науке и дигиталних технологија. ISL Lab Универзитета у Тесалији (Грчка) координише пројектом, а реализује се у сарадњи са партнерима из Србије, Грчке и Ирске, укључујући Центар за промоцију науке и друге образовне и истраживачке институције. Пројекат има за циљ да кроз иновативне дигиталне алате, VR технологију и STEAM приступ оснажи ученике и наставнике да активно размишљају о климатским изазовима и одрживим решењима.