Манифестација коју организује Центар за промоцију науке под окриљем Министарства науке, технолошког развоја и иновација, а у сарадњи са Математичким институтом САНУ трајаће од 11. до 31. маја. И ове године циљ је математику приближити широј публици, подстаћи размену знања и идеја, као и повезати различите генерације, научне дисциплине и градове широм Србије. Овогодишњи партнери манифестације су мрежа научних клубова Центра за промоцију науке, Музеј науке и технике и Француски институт у Београду.

Током претходних година, Мај месец математике је показао да математика није присутна само у бројевима и формулама, већ је свеприсутни и често невидљиви кључ за разумевање света који нас окружује.

Овогодишње издање посвећено је рачунарству, информатици и дигиталним технологијама, са посебним фокусом на податке, алгоритме и вештачку интелигенцију, као и на улогу савремених рачунара у обликовању будућности. Кроз разноврстан интерактивни програм, математика се повезује са физиком и технологијом, па ће посетиоци имати прилику да истраже како раде рачунари. Посебан акценат стављен је на упознавање језика нула и јединица и на то како се из тих једноставних сигнала граде сложени процеси који управљају дигиталним светом који нас окружује.

Захваљујући мрежи научних клубова Центра за промоцију науке, изложба „Хоће ли квантни рачунар испунити своја очекивања?“ током трајања манифестације биће представљена широм Србије. Изложба на приступачан и занимљив начин приближава широкој публици концепт квантног рачунања, његов историјски развој, потенцијалне примене у науци, индустрији и друштву, као и изазове са којима се истраживачи суочавају. Ову изложбу је приредио Француски институт из Београда у сарадњи са Cité des Sciences et de l’Industrie из Париза.

Програм М3 у Београду

Изложба „Између нуле и јединице – прича о рачунарима“, коју Центар за промоцију науке реализује у сарадњи са Музејом науке и технике у Београду, води посетиоце кроз кључне идеје и изуме који су променили начин на који размишљамо, рачунамо и комуницирамо. Од првих механичких справа за рачунање до савремених рачунара који стају у џеп, историја рачунара је прича о људској радозналости и снази математике. Изложба покушава да открије како су се из једноставних механичких машина развили уређаји који данас покрећу наш дигитални свет.

Посебан сегмент програма „Више од игре“, у Музеју науке и технике, представља несвакидашњи спој играња на отвореном са математичким концептима и посетиоцима пружа јединствену прилику да кроз разне активности математику уче на један потпуно другачији начин, али и да игре које су се некад играле посматрају  кроз призму математике.

Поред изложби, програм ће, како у Београду тако и широм Србије, бити обогаћен интерактивним радионицама, предавањима, друштвеним играма и квизовима намењеним деци, родитељима, наставницима и свим љубитељима науке и математике.

Центар за промоцију науке, кроз мрежу научних клубова, у оквиру процеса децентрализације науке, ради на томе да научни садржаји буду равномерно доступни широм земље, уз подстицање развоја научне културе. У том духу, М3 већ петнаест година окупља научнике, наставнике, ученике, студенте и ширу јавност из читаве Србије, показујући да математика није само теорија, већ живи језик савременог света.

Мај месец математике позива све да истраже, науче и открију шта се крије између нуле и јединице и како се у том простору обликује наш свет!

Више информација о програму и о догађајима доступно је на сајту: m3.rs.

Текст: Ђорђе Петровић

Иницијативу ShaktiSAT предводи индијски стартап Space Kidz India, познат по пионирским активностима у дизајну, производњи и лансирању сателита. У оквиру овог пројекта, који је повезан са мисијом Индијске свемирске агенције (ISRO), у августу ће у Индији бити окупљене учеснице из 108 земаља, узраста од 14 до 18 година. Циљ је да кроз заједнички рад стекну практична знања и искуство у области свемирских технологија.

Србија је у пројекат укључена од августа 2024. године, а од јануара 2025. више од стотину девојчица прошло је захтевну онлајн обуку и низ радионица из СТЕМ области (природне науке, технологија, инжењерство и математика), уз подршку волонтера. У финалну селекцију пласирало се 13 средњошколки које су током тог процеса оствариле најбоље резултате.

Завршно такмичење одржано је 24. априла у Научном клубу Центра за промоцију науке и обухватало је тест знања заснован на темама обрађеним током обуке, који је представљао кључни корак у избору националне представнице.

Пре почетка такмичења присутнима су се обратили Татјана Мацура, министарка без портфеља задужена за област родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена, Зоран Томић, саветник за интересорну сарадњу у Министарству науке, технолошког развоја и иновација, и Ирис Лекић, в.д. директора Центра за промоцију науке. Учесницима се путем видео-поруке обратила и др Сримати, извршна директорка Space Kidz India и директорка мисије ShaktiSAT.

Победу на такмичењу однела је Искра Илић, ученица четврте године Математичке гимназије из Београда, која ће Србију представљати у Индији, где ће са вршњакињама из целог света учествовати у изради мини-сателита. Она је истакла да јој је учешће у овом пројекту изузетно драгоцено искуство:

„Никада раније нисам радила ништа слично. Планирам да студирам аероспејс инжењерство, делом и зато што сам учествовала у овом програму. Много се радујем што ћу учествовати у лансирању сателита. Ово је заиста јединствена прилика и драго ми је што имам шансу да будем део тога“, истакла је победница такмичења.

Реализацију ShaktiSAT пројекта у Србији подржали су Министарство науке, технолошког развоја и иновација, Центар за промоцију науке, Астрономска опсерваторија Београд и Друштво астронома Србије са партнерским организацијама. Функцију амбасадорке Србије у овом програму обавља Данијела Вучићевић, руководитељка Сектора за програм и продукцију Центра за промоцију науке.

„Важно је да девојчице већ у овом узрасту добију прилику да учествују у међународним СТЕМ пројектима јер се тада формирају њихова интересовања, самопоуздање и осећај да припадају тим областима“, истакла је Вучићевић и додала:

„Када раде на конкретним пројектима, као што је развој мини-сателита, оне не само да стичу знања из науке и технологије, већ развијају и вештине тимског рада, комуникације и решавања проблема у међународном окружењу. Управо таква искуства могу да буду пресудна да касније изаберу каријеру у областима у којима жене још увек нису довољно заступљене.“

Укључивање Србије у међународне иницијативе попут ShaktiSAT-а одвија се паралелно са развојем домаћих капацитета у области свемирских технологија. Један од најзначајнијих корака у том правцу јесте пројекат „Мозаик“, у оквиру којег Србија развија свој први научни сателит. Реч је о вишенаменском сателиту који ће, између осталог, омогућити проучавање сунчеве активности у X делу спектра, али и прикупљање података значајних за разумевање климатских процеса и опсервацију Земље.

„Програми попут ShaktiSAT-а директно се надовезују на пројекат ‘Мозаик’, први научни сателит који се развија у Србији, у сарадњи Астрономске опсерваторије Београд и више факултета и института. Да би такви подухвати били одрживи, неопходне су нове генерације младих – не само научника, већ и инжењера, стручњака из различитих техничких области, али и економиста, менаџера и правника који ће у будућности учествовати у развоју оваквих мисија.

Управо зато је важно да девојчице које данас учествују у оваквим програмима остану на том путу и једног дана постану део сличних пројеката“, закључује Зоран Томић, који је уједно члан Друштва астронома Србије и национални координатор манифестације Светска недеља свемира.

Развијаш научно засновано решење које има потенцијал да промени свет? Потребан ти је приступ менторима, инвеститорима и европској мрежи подршке?

Пријави се за учешће на TECHSIGHT програму подршке и постани део европске иницијативе која подржава раст и интернационализацију deep tech стартапа!

Шта нуди TECHSIGHT програм подршке?

TECHSIGHT је развио координациони механизам који повезује deep tech стартапе са кључним актерима иновационог екосистема – универзитетима, инвеститорима, истраживачким институтима и јавним институцијама – у више европских земаља.

Програм је део пројекта TECHSIGHT (2025–2027), који се финансира кроз EIT Higher Education Initiative у оквиру програма Horizon Europe, са циљем да европске универзитете позиционира као глобалне лидере у развоју deep tech иновација.

Кроз четири међусобно повезана стуба подршке стартапи добијају:

1. ПОВЕЗИВАЊЕ СА ЕКСПЕРТИМА
Прилагођена подршка кроз директне консултације и одабране ресурсе, осмишљена да помогне стартапима да ефикасно решавају изазове и граде темеље за даљи развој.

2. УЧЕЊЕ КРОЗ ЗАЈЕДНИЦУ
Онлајн радионице, мастерклас и тренинг модули у сарадњи са универзитетима и представницима индустрије.

3. ИНФОРМАЦИЈЕ И ПРИЛИКЕ
Редовне информације о отвореним позивима за финансирање, такмичења, догађаје и акцелераторске програме широм Европе.

4. СПРЕМНОСТ ЗА ИНВЕСТИЦИЈЕ И ТРЖИШТЕ
Подршка у припреми материјала за инвеститоре, вежбање pitch презентација, повезивање са VC фондовима и могућност пилот-сарадње са индустријом и јавним сектором.

Када и како?

Програм траје три месеца и намењен је стартапима са седиштем у Европи. Током три месеца програма, радионице и предавања ће бити организовани на две недеље.

Кога тражимо?

Тражимо deep tech стартапе који:
– имају развијен и валидиран прототип или решење (TRL 3–6);
– активно раде на технологији и бизнис моделу;
– мотивисани су да уче, развијају се и учествују у заједничким активностима;
– још нису потпуно тржишно спремни, али имају јасан правац развоја и посвећен тим.

Како да се пријавиш?

Рок за пријаву: 19. мај

За пријаву је потребно да попуниш ФОРМУЛАР и доставиш тражене податке.

За додатне информације пиши нам на: techsight@cpn.rs

О пројекту

Програм координационог механизма реализује се у оквиру пројекта TECHSIGHT, финансираног кроз EIT HEI Initiative, као део EIT Culture & Creativity.

Циљ пројекта је да оснажи европске високошколске институције да постану лидери у развоју одрживих и инклузивних deep tech иновација, изградњу капацитета и формирање локалних и међународних иновационих дистриката.

Конзорцијум окупља 7 организација из Европе, уз подршку мреже од преко 20 придружених партнера из науке, индустрије и јавног сектора:

Yıldız Technical University (Турска)
Cyril and Methodius University (Северна Македонија)
Hochschule Magdeburg-Stendal (Немачка)
Daugavpils University (Летонија)
Instituto Politécnico da Guarda (Португал)
The New Way (Данска)
Центар за промоцију науке (Србија)

Догађај почиње у 18 часова у просторијама Центра (Краља Петра 46а), а заинтересовани могу да се пријаве путем линка.

Пројекат води Милица Рат, виша научна сарадница на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, док Хербаријум BUNS служи као централни дигитални репозиторијум за прикупљене податке. Иако је иницијатива покренута у Новом Саду, пројекат окупља ботаничаре и истраживаче из целе Србије са циљем очувања биодиверзитета.

Циљ пројекта је мапирање флоре Србије, са посебним фокусом на цветнице, скривеносеменице (ангиосперме), кроз ангажовање грађана који својим фотографијама могу допринети науци. Од Волнија до Јосифа Панчића, ботаника је увек почивала на теренском раду, а данас тај терен, уз помоћ грађана, постаје дигиталан и доступан свима.

Током представљања пројекта, посетиоци ће имати прилику да сазнају како да постану „грађани научници“, на који начин правилно да документују биљке како би подаци били научно валидни, као и како се њихове фотографије, објављене уз хештег #SRBIJACVETA2026, укључују у званичну базу података. Такође ће бити представљена сарадња стручњака из различитих научних институција који учествују у верификацији прикупљених налаза, као и научна позадина пројекта.

Позивамо све заинтересоване да се пријаве и укључе у пројекат који спаја науку, природу и активно учешће грађана.

Уз учешће експерата из области педологије, заштите животне средине и климатских наука, као и кроз примену савремених научних приступа и алата, биће представљена најновија истраживања и сазнања у вези са улогом земљишта у природним и друштвеним системима. Учесници ће имати прилику да се упознају са иновативним решењима и приступима који доприносе ефикаснијем управљању земљиштем и јачању капацитета за суочавање са актуелним изазовима.

Земљиште се данас препознаје као један од кључних природних ресурса, од чијег очувања директно зависе квалитет хране и воде, заштита биодиверзитета, стабилност екосистема и отпорност друштва на климатске промене. Управо зато, након краће паузе, настављамо са активностима усмереним ка свеобухватном деловању у области ублажавања климатских промена, адаптације на измењене услове живота и превенције негативних сценарија.

Говорници су:

др Јелена Богосављевић – Липовац, доцент, Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду,

др Јордана Нинков, Институт за ратарство и повртарство Нови Сад,

др Кристина Калкан, научни сарадник на институту Биосенс, у оквиру Центра за биосистеме,

др Милица Кашанин, научни саветник, Институт за хемију, технологију и металургију, Универзитет у Београду.

Очекујемо вас 22. априла у 17 часова, у Научном клубу Центра за промоцију науке, на шестом окупљању Климатске платформе.

Пријаву за учешће можете унети на линку ОВДЕ, најкасније до 20. априла 2026. године.

Климатска платформа је иницијатива покренута са циљем да окупи стручњаке, организације и појединце у заједничкој борби против климатских промена и њихових последица. Настала је као одговор на све израженије климатске изазове, попут екстремних временских прилика, суша и поплава, уз потребу за заједничким деловањем и разменом знања.

Платформа је замишљена као централно место за повезивање, информисање и сарадњу – простор где се деле искуства, најбоље праксе и ресурси, али и планирају конкретне активности у области заштите животне средине и одрживости. Њена сврха је да подстакне дијалог, едукацију и активно укључивање шире заједнице у проналажење решења и прилагођавање на климатске промене.

Платформа се реализује кроз пројекте Подршка развоју вештина за 21. век, који подржава Уницеф, затим LOESS и VR4Clima, које подржава Европска унија. 

„Како комуницирати савремену науку?“ је тродневни интердисциплинарни курс, који за циљ има да разне облике отворене комуникације стави у контекст данашње науке и њеног значаја за друштво. Реч је о првом специјализованом курсу овог типа, намењеном студентима докторских и мастер студија свих области, као и младим истраживачима у Србији.

Основни циљ курса је да кроз заједничку анализу примера из светске научне праксе учесницима приближи важност ефикасне комуникације науке у различитим доменима, као и њене главне алате. Неке од тема којима се курс бави су:

Како да планирамо и реализујемо истраживачку идеју? Како да напишемо добар предлог пројекта и добијемо неки од европских грантова? Како направити и одржати научни тим? Како комуницирати науку кроз медијски наступ? На који начин комуницирамо научне информације различитој публици? Етички изазови научне комуникације.

Време одржавања: 27-29. април 2026.

Место: Научни клуб Центра за промоцију науке, Краља Петра 46а, Београд. Види адресу на Google Maps-у.

Начин пријављивања: Пријаву за учешће можете попунити ОВДЕ. Рок за пријаве је отворен до 20. априла, у 14 часова, а одабрани полазници биће контактирани путем имејла. Број учесника је ограничен на 30.

Курс је бесплатан за све учеснике.

Аутор курса и предавач је др Дарко Доневски, астрофизичар и научни комуникатор (Департман за астрофизику, Национални институт за нуклеарне науке, Варшава; SISSA, Група за астрофизику и космологију, Трст). Поред др Доневског, полазницима курса предавања ће одржати и Иван Умељић (Центар за промоцију науке), који ће такође учествовати и у свакодневним дискусијама.

Курс организује Центар за промоцију науке у просторијама Научног клуба Београд (Краља Петра 46а, Београд), 27, 28. и 29. априла.

О аутору и реализатору курса

Др Дарко Доневски је астрофизичар и научни комуникатор. Докторирао је астрофизику и космологију на Универзитету Екс-Марсеј у Француској, као стипендиста француског програма научне изврсности (OCEVU). Постдокторска истраживања реализовао је на институту SISSA у Трсту и на Универзитету у Торонту. Главне области његовог истраживања су формирање и еволуција далеких галаксија. Тренутно ради као водећи истраживач (Principal Research Lead) на институтима за астрофизику Националног нуклеарног института у Варшави и на Институту SISSA у Трсту, где предводи пројекат који испитује порекло космичке прашине у раном свемиру. Члан је тима који је открио најудаљеније јато галаксија у космосу. Као научни саветник учествује у планирању научних циљева неколико телескопа будућности, укључујући и инфрацрвени телескоп PRIMA, који је један од кандидата за будућу мисију NASA.

Поред истраживања, дуги низ година се бави различитим облицима научне комуникације. Објавио је бројне научнопопуларне чланке, а активно промовише савремену науку широј јавности у Србији кроз ауторске есеје у часопису Елементи. Аутор је једног од првих отворених курсева модерне научне комуникације у Европи, намењеног истраживачима свих профила.

Контакт: darkdonevski@gmail.com

Лична веб-страница: https://www.darkodonevski.com/

Гостујући предавач

Иван Умељић је филозоф и научни комуникатор. Главни и одговорни уредник часописа Елементи. Руководилац је Сектора за издаваштво Центара за промоцију науке. Бави се истраживањем епистемичких и етичких аспеката савремених пракси научне комуникације. Аутор је и реализатор више обука и радионица за научне истраживаче, запослене у образовању и новинаре.

Програм курса

Понедељак, 27. април

10:00–10:15 Окупљање и најава

10:15–11:15 Увод у савремену научну комуникацију

11:15–11:30 Пауза

11:30–13:00 Планирање научног истраживања: од идеје до пројекта

13:00–14:00 Пауза за ручак

14:00–14:45 Писање предлога научних пројеката – примери добре и лоше праксе

14:45–15:00 Пауза

15:00–16:00 Дискусија: како написати утицајни научни рад – примери добре и лоше праксе

Уторак, 28. април

10:00–11:15 Групна вежба: презентовање науке у међународном научном окружењу

11:15–11:30 Пауза

11:30–12:15 Дискусија: Вођење научног пројекта – квалитетно менторство и планирање каријера

12:15–13:00 Наука и медији

13:00–14:00 Пауза за ручак

14:00–15:00 Eтика научне комуникације (Иван Умељић, ЦПН, Београд)

15:00–16:00 Научно новинарство (Иван Умељић, ЦПН, Београд)

Среда, 29. април

10:00–13:00 Групна вежба: Презентовање науке различитој публици

13:00–14:00 Ручак

14:00–15:15 Завршна дискусија и подела диплома

Догађај је намењен свима који планирају да се пријаве на овогодишњи Јавни позив за пројекте промоције и популаризације науке, а кроз двочасовни програм учесници ће имати прилику да се детаљније упознају са условима конкурса, али и да добију конкретне савете за припрему квалитетне пријаве.

У првом делу биће представљени кључни циљеви позива, услови учешћа и профил потенцијалних учесника. Затим следи технички водич кроз процес електронске пријаве, са посебним фокусом на правилно попуњавање формулара и избегавање најчешћих грешака.

Посебан сегмент програма биће посвећен примерима успешних пројеката из претходних циклуса, који могу послужити као инспирација и смерница будућим подносиоцима пријава.

Други део догађаја резервисан је за питања и одговоре, односно отворену дискусију са тимом Центра за промоцију науке.

Датум: петак, 3. април

Време: 12-14 часова

Учешће је отворено за све заинтересоване, а приступ догађају могућ је путем следећег ЛИНКА.

Више информација о Јавном позиву 2026, као и свим условима и детаљима пријаве, доступно је на нашем сајту.

Пријаве за Јавни позив отворене су до 23. априла, у подне.

Као и претходне године, пријаве ће бити организоване у две категорије: прва је намењена пројектима у научним клубовима широм Србије кроз коју могу аплицирати појединци, за које је опредељено пет милиона динара, док је максималан износ по пројекту 150.000 динара.

Друга категорија је намењена научноистраживачким организацијама, факултетима, образовним институцијама, научностручним друштвима, центрима за стручно усавршавање, удружењима и локалним самоуправама, са укупним фондом од 12 милиона динара, а максимална подршка по пројекту износи 500.000 динара.

Право учешћа имају физичка лица у оквиру научних клубова (уз сагласност установа), као и научне и образовне институције, удружења и друге регистроване организације које доприносе унапређењу научноистраживачког рада и популаризацији науке. Један подносилац може добити средства за највише два пројекта.

Пријаве се подносе искључиво електронским путем, преко обрасца који се налази на страници Јавног позива, где можете пронаћи и сву неопходну документацију:  https://www.cpn.edu.rs/javnipoziv/

Одлуку о избору пројеката доноси Програмска комисија Центра за промоцију науке на основу критеријума који укључују квалитет пројектне идеје, програм рада, утицај пројекта, општи утисак и структуру буџета.

Прелиминарна ранг-листа очекује се 28. маја, а коначни резултати конкурса биће објављени 10. јуна 2026. године на сајту Центра https://www.cpn.edu.rs/.

Пројекти који добију подршку Центра за промоцију науке играју важну улогу у приближавању научних садржаја широј јавности, и то кроз различите формате: интерактивне радионице, предавања или друге иновативне формате. Од идеја које подстичу радозналост најмлађих до иницијатива које укључују грађане у научна истраживања, oви пројекти помажу у томе да се наука приближи грађанима широм Србије, као и да се грађани приближе науци, омогућавајући им да на нови и приступачан начин уче и упознају различите научне теме. У жељи да кроз Јавни позив промовишемо науку, подигнемо ниво научне писмености и критичког размишљања, како код младих тако и свих осталих, као и у намери Центра да децентрализује научне активности, радујемо се пријавама из читаве Србије.

За додатне информације, заинтересовани могу контактирати Центар искључиво путем е-поште на javnipoziv@cpn.rs или посетити страницу https://www.cpn.edu.rs/javnipoziv/

Сви заинтересовани истраживачи могу да се пријаве на Семинар путем електронског формулара којем се може приступити ОВДЕ.

Пријављивање за Семинар отворено је до 6. априла у 13 часова.

Број пријава је ограничен. Семинар је бесплатан за све учеснике.

Полазници Семинара добиће електронски сертификат којим се потврђује учешће на Семинару.

У склопу Семинара о рецензирању биће одржано више предавања уз пропратне презентације. Др Александар Декански одржаће предавање на тему „Шта је рецензирање и како урадити добру рецензију“, док ће др Олгица Недић говорити о „Етичким аспектима рецензирања“. Затим ће др Невена Буђевац одржати предавање о „Друштвеном признавању и вредновању рецензирања“, а др Ивана Дрвеница о „Платформама и програмима за подршку рецензентима“.

О Семинару о рецензирању

Група истраживача, који су уједно рецензенти и чланови уредништава међународних часописа, а неки и учесници COST акције TD1306 New frontiers in peer-review (PEERE), у сарадњи са Центром за промоцију науке, креирала је 2017. године Семинар о рецензирању, намењен докторандима и млађим истраживачима.

Семинар је одржан у више наврата у свим већим универзитетским центрима у Србији (Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац). Кроз овај јединствени програм до сада је прошло више од хиљаду полазника, углавном млађих истраживача, али и искуснијих професора и научних радника из области природно-математичких, техничко-технолошких и медицинских наука, као и друштвено-хуманистичких дисциплина.

Трочасовни семинар у коме учествује четворо предавача обухвата теме у распону од тога како добро урадити рецензију, преко етике у рецензирању до епистемолошких аспеката писања и рецензирања научних радова и функционисања специфичних рецензентских мрежа и платформи као што је Publons. Угледни предавачи са богатим искуством уређивања и рецензирања за реномиране научне часописе осврћу се и на бројна занимљива питања која су у вези са процесом рецензирања: зашто рецензирати?; шта су циљеви рецензирања?; да ли рецензент помаже уреднику часописа или аутору?; да ли је рецензент и аутор рада који рецензира?; да ли рецензент може бити објективан?; да ли се рецензирање може цитирати?; као и многа друга питања.

О ПРЕДАВАЧИМА

Др Александар Декански, научни саветник,

члан уређивачких одбора и менаџер часописа Journal of the Serbian Chemical Society и Journal of Electrochemical Science and Engineering, као и сарадник у часописима Хемијска индустрија и Chemical Industry & Chemical Engineering Quarterly;

Др Олгица Недић, научни саветник (Институт за примену нуклеарне енергије, Универзитет у Београду (ИНЕП)),

члан уређивачког одбора и подручни уредник за област биохемије и биотехнологије часописа Journal of the Serbian Chemical Society;

Др Ивана Дрвеница, научни саветник (Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду),

помоћник главног и одговорног уредника часописа Хемијска индустрија;

Др Невена Буђевац, ванредни професор (Факултет за образовање учитеља и васпитача, Универзитет у Београду),

члан уређивачког одбора у часопису Иновације у настави, некадашњи помоћник главног уредника у часопису European Journal of Psychology of Education.

ОРГАНИЗАТОРИ

Центар за промоцију науке је јавна институција коју је 2010. године основало Министарство науке Републике Србије са задатком да промовише науку и технологију. Центар, у складу са својим мандатом, програме и активности спроводи радећи са истраживачким и образовним организацијама у Србији и широм света, а блиско сарађује и са државним институцијама, медијима и приватним сектором. Мисија Центра је да премости јаз између науке и друштва кроз укључивање свих релевантних актера и шире јавности у процес истраживања и иновација.

Народна библиотека Србије је национални представник Конзорцијума библиотека Србије (КоБСОН) који је основан 2002. године. Њена улога је да координира обједињену набавку научне и стручне иностране литературе у електронском облику, са циљем обезбеђивања релевантних и актуелних научних информација. Поред тога, бави се промоцијом доступних сервиса и едукацијом корисника за њихово ефикасно коришћење, као и промоцијом домаћег научног издаваштва у земљи и иностранству. Истовремено, доприноси преносу знања и вештина у складу са новим трендовима у научном издаваштву.

Изложба у Научном клубу Београд (Краља Петра 46а) биће отворена у петак, 20. марта, у 17 часова, а посетиоци ће моћи да погледају поставку све  до 23. априла. Улаз је слободан.

Земљиште није само подлога на којој ходамо – то је живи и динамичан екосистем у коме се одвијају процеси кључни за живот на Земљи. Док његово формирање траје хиљадама година, промене и деградација могу наступити изненађујуће брзо. Изложба истиче значај разумевања и очувања земљишта, наглашавајући његову улогу у обезбеђивању хране, воде и стабилности животне средине.

Научни клуб Београд ће за све посетиоце бити отворен радним данима од 15 до 19 часова, и суботом од 11 до 19, док  ће се школске радионице и вођене туре за ђаке реализовати радним данима у ранијим терминима.

Током трајања изложбе биће реализован пратећи програм који обухвата едукативне радионице, предавања и филмске пројекције, док ће грађани моћи да учествују у вођеним турама од понедељка до суботе.

Линк за пријаву за групне вођене туре и за присуство филмској пројекцији потражите ОВДЕ.

Школске радионице, на које  нуде интерактивно путовање кроз слојеве земљишта – од ситних организама и процеса који се у њему одвијају до савремених изазова очувања његовог здравља, пружајући одговоре на питања како да наше земљиште остане здраво, плодно и отпорно. ЦПН ће, као и до сада, школама послати билтен са свим информацијама о радионицама и вођеним турама за ученике.

• На шта вас подсећа мирис земљишта?
• Да ли земљиште можемо чути? Шта нам оно говори?
• Ко све живи с оне стране тла?

Изложба се реализује у оквиру европског пројекта LOESS – Literacy Boost through an Operational Educational Ecosystem of Societal Actors on Soil Health, који има за циљ унапређење едукације о здрављу земљишта кроз развој образовних програма и ресурса широм Европе.

Придружите нам се и откријте скривени живот испод површине!