Акцелератор је фокусиран на један кључан корак у развоју стартапа, прелазак са истраживања и техничке провере на стварно тржиште. Ако имате јаку техничку основу, али вам недостаје јасна слика о купцима, пословном моделу или начину изласка на тржиште, овај програм је прави избор за вас.

Програм је подељен у две фазе. У првој фази ради се на провери да ли ваше решење заиста одговара проблему и на дефинисању правца развоја производа. Друга фаза је усмерена на конкретне кораке – излазак на тржиште, стицање првих корисника и припрему за привлачење инвестиција.

Програм је практичан и динамичан, радићете директно са искусним менторима, тестирати своје идеје и брзо напредовати.

Поред самог програма, стартапи добијају приступ широкој европској мрежи партнера, истраживача и стручњака, што укључује:

• директан рад са експертима за deep tech,
• учешће на међународним конференцијама и иновационим догађајима,
• повезивање са инвеститорима и стартап заједницама,
• приступ универзитетским иновационим мрежама и научно-технолошким парковима.

Програм је отворен за тимове из ЕУ земаља и земаља које су део програма Horizon Europe, који већ имају proof of concept, прототип или решење засновано на истраживању (TRL 3–6).

Тражимо тимове који раде у областима као што су: вештачка интелигенција, роботика, биотехнологија, климатске технологије и друге deep tech области са великим утицајем.

Одабрани тимови ће на крају програма представити своје пројекте инвеститорима на Demo Day-у.

Сазнајте више
Све детаље о програму, процесу селекције и ономе што вас очекује можете пронаћи у приручнику програма ОВДЕ.

Пријава
Пријављивање се врши путем званичног формулара ОВДЕ, уз основне информације о тиму, производу и тржишту.

Рок за пријаву је 19. јун – не пропустите прилику.

Питања?
techsight@cpn.rs

О пројекту TECHSIGHT

Пројекат TECHSIGHT је инициран како би се европске високообразовне институције оснажиле да постану лидери у развоју и примени дубоких технологија (deep tech). Kроз методологије стратешког предвиђања и јачања иновационих капацитета, TECHSIGHT развија нова знања, вештине и партнерства која омогућавају одржив технолошки напредак. 

Пројекат се реализује уз подршку EIT HEI иницијативе у оквиру EIT Culture & Creativity.

Програм спроводи европски конзорцијум универзитета и организација из области иновација, међу којима су:

• Yildiz Technical University, Турска
• Hochschule Magdeburg, Немачка
• Politecnico da Guarda, Португал
• Ss. Cyril and Methodius University in Skopje, Северна Македонија
• Daugavpils Universitate, Летонија
• The New Way, Данска
• Центар за промоцију науке, Србија

Вештачка интелигенција све брже излази из улоге помоћног алата и прелази у улогу система коме поверавамо све сложеније задатке, од претраге информација и писања до организације путовања, комуникације са корисницима и аутоматизације пословних процеса. Са развојем агентске вештачке интелигенције, питање више није само шта AI може да уради, већ и шта смо спремни да јој препустимо.

Улаз на панел је слободан, али је обавезна пријава и налази се ОВДЕ.

Овај панел отвара разговор о граници између практичне користи и нових ризика. Колико заиста разумемо шта AI системи раде у наше име? Да ли нам они поједностављују свакодневицу или уводе нове слојеве зависности, несигурности и одговорности? И ко остаје одговоран када одлуке, препоруке или радње све чешће настају кроз сарадњу човека и машине?

Посебну пажњу посветићемо поверењу, контроли и одговорности у ери делегиране интелигенције, као и питању да ли је безбедност AI система и даље тема само за стручњаке или постаје свакодневна брига свих нас – корисника, професионалаца, институција и компанија.

На панелу говоре:

Тамара Вученовић, уредница емисије „Дигиталне иконе“, Радио Београда 2

Владимир Банић, консултант за дигиталну трансформацију и AI

Тамара Завишић, Governance, Risk, and Compliance (GRC) консултанткиња и суоснивачица Центра за дигиталну етику

Људи се већ дуго питају да ли се нама заиста посрећило да смо на планети која је савршена за живот какав познајемо или има још таквих планета у космосу. Инспирисан таквим питањима, темат 44. броја „Елемената“ посвећен је потрази за Земљином близнакињом.

Почетком ове године, почео је десетогодишњи глобални научни пројекат Експеримент лова на Земљу (енгл. Terra Hunting Experiment), који ће трагати за планетама налик Земљи које орбитирају око звезда попут нашег Сунца. Како ће изгледати ова дугогодишња потрага, зашто је откривање Земљине близнaкиње толико тешко и шта би такво откриће значило за наше разумевање свемира, сазнајте у новом тексту познатог научног новинара Миће Таталовића.

Др Дарко Доневски доноси нам причу о одбеглим планетама – мистериозним световима који лутају галаксијом без матичне звезде, доводећи у питање саме дефиниције планета и начине њиховог настанка. Кроз најновија открића и методе попут гравитационих микросочива, он показује да би овакви усамљени објекти могли бити бројнији него што се мислило и да откривају сложену и динамичну природу свемира.

С обзиром на то да данас пола светског становништва живи у градовима, а процењује се да ће за двадесетак година тај проценат износити 70%, важно је да што боље разумемо на који начин различити аспекти урбаницитета утичу на наш мозак. Како живот у граду утиче на мозак и може ли некад природе да буде превише, откријте у новом тексту др Милице Нешић.

Откриће улоге регулаторних Т лимфоцита показује како имунски систем одржава равнотежу између одбране организма и спречавања прекомерних, аутоимуних реакција. Како ова „двосекла“ имунска контрола, између Скиле и Харибде, може бити и заштитна и штетна, у зависности од контекста болести и терапијских приступа, откријте у тексту др Срђе Јанковића.

Клод је имплементирани велики језички модел, који је обучен на изузетно великом броју података и фино подешен путем људског залагања и рада да буде прихватљив људима. Др Вања Суботић доноси нам причу о томе шта овакви модели заправо јесу, а шта нису, разоткривајући њихове могућности, ограничења и заблуде које прате њихову све ширу употребу.

Квантна механика открива да се на најдубљем нивоу стварности честице понашају на начине који измичу интуицији, спајајући таласна и честична својства и уводећи вероватноћу као основни принцип природе. Др Станко Томић истражује како ова необична правила обликују наше разумевање света и зашто је квантна стварност истовремено фасцинантна и тешко појмљива.

У Сан Франциску је 2019. одржана дебата између човека и машине, коју је консензусом публике добио овај први. Може ли вештачка интелигенција данас да победи човека у дебати и каква нам питања такав такмичарски сусрет отвара о природи аргументације, уверљивости и границама машинског разумевања језика, откријте у тексту Марте Васић.

Од праисторијских насеобина и склоништа до савремених кућа, архитектура је често покушавала да пронађе равнотежу између живота на земљи и потребе да се човек уздигне изнад ње. Милијана Живковић доноси нам причу о необичним грађевинама које „лебде“ између неба и земље, истражујући како су куће на дрвету кроз историју прерасле из склоништа у симбол игре, слободе и другачијег односа према простору и природи.

Британски филозофи Томас Хобс и Џереми Бентам веровали су да је својина инвенција културе, то јест људска институција. Има ли у животињском свету, као и у људском свету мимо система конститутивних и регулативних правила, својине и поседовања или макар неких сличних посесивних биохевиоралних образаца, сазнајте у новом тексту др Игора Живановића.

Фармацеутска индустрија данас се суочава са изазовом да истовремено развија ефикасне лекове и смањује негативан утицај производње и потрошње медикамената на животну средину. Павле Зелић у свом новом тексту истражује како концепт зелене фармације настоји да помири здравље људи и здравље планете, од дизајна молекула до еколошких последица фармацеутског отпада.

У 17. веку, у доба великих научних открића и преиспитивања друштвеног поретка, бројни мислиоци замишљали су идеална друштва заснована на знању, разуму и напретку науке. Петар Нуркић води нас на путовање кроз свет научних утопија, откривајући како су визије савршених заједница одражавале наде, страхове и интелектуалне промене раног модерног доба.

Пројекат грађанске науке TreeGems, који се реализује у оквиру Јавног позива ЦПН-а, бави се мапирањем, документовањем и проучавањем записа – светих стабала која имају важну улогу у народној традицији Шумадије. У тексту Богдана Ђорђевића откријте како се кроз сарадњу грађана и истраживача преплићу наука, наслеђе и очување природе у настојању да се сачувају ова јединствена места колективног памћења.

У сусрет пролећу, Ана Самарџић доноси нам причу о необичном летећем инсекту, готово магичног изгледа, који је људима, а посебно научницима и уметницима, привлачио пажњу од праисторије до данас. У њеном тексту сазнајте шта је то што издваја вилинског коњица од других инсеката и зашто је остао вечити извор инспирације за многа дела ликовне и примењене уметности.

Један од најуспешнијих и вероватно најинтригантнијих сликара маниризма, ликовног правца с краја ренесансе, био је италијански сликар Ђузепе Арчимболдо, творац необичних портрета сачињених од предмета, цвећа, поврћа и воћа. Др Јована Николић води нас на путовање кроз чудесни ликовни језик овог сликара, препун визуелних ребуса и загонетки за посматраче.

Судбина чувеног аргентинског стрип сценаристе Хектора Германа Естерхелда нераскидиво је повезана са најболнијом епохом из историје ове земље, којој се баш ових дана навршава јубилеј. У новом тексту Николе Драгомировића откријте више о аргентинској школи стрипа, Естерхелдовом животу и трагичној судбини, као и његовом стрипу Етернаут, једном од симбола отпора војној хунти.

Часопис „Елементи“ препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Никола Кораћ, Алиса Викић, Сања Црњански, Жељко Лончар, Вук Палибрк, Сергеј Туцаков, и Урош Павловић, који је осмислио и изглед насловне стране.

Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима и путем портала prodavnica.cpn.rs.

На такмичењу је учествовало укупно 37 ученичких тимова из Србије, Грчке, Босне и Херцеговине, Румуније и Северне Македоније, који су развијали иновативне 3Д моделе одрживих школских дворишта користећи алате Tinkercad и Delightex Edu. Кроз STEAM приступ, ученици су истраживали идеје повезане са биодиверзитетом, обновљивим изворима енергије, управљањем водом, рециклажом, учењем на отвореном и отпорношћу на климатске промене.

Међународни жири истакао је да је овогодишњи процес селекције био посебно захтеван због високог квалитета и креативности пристиглих радова. Многе школе учеснице долазе из подручја која су све више погођена сушама, поплавама, топлотним таласима и другим екстремним временским условима, што је снажно утицало на идеје које су ученици развијали за своја школска окружења.

У категорији 14–18 година, прво место освојила је Гимназија Краљево из Србије, за пројекат који се издвојио маштовитом визијом будућег школског окружења, снажним тимским радом и детаљно разрађеним одрживим дизајнерским решењима. Друго место припало је пројекту Three-Zone Climate-Smart Schoolyard школе PI First gymnasium (ЈУ Прва гимназија) из Босне и Херцеговине, који је препознат по креативној просторној организацији и промишљеном приступу биодиверзитету и управљању ресурсима.

У категорији 11–14 година, победнички тим био је Sustainable Heroes из МПС „Страшо Пинџур“ Карбинци, у Северној Македонији. Жири је посебно похвалио енергију, креативност и занимљиву презентацију тима, која је поред самог 3Д модела укључивала и видео, као и тестирање мобилне апликације. Друго место освојио је Образовно-васпитни центар „Браћа Недић“ из Осечине, Србија, за јасно и пажљиво осмишљену визију одрживог и ученицима прилагођеног школског дворишта.

Специјална међукатегоријска награда додељена је пројекту My School Yard Хемијско-прехрамбене технолошке школе из Београда, Србија. Пројекат је успешно комбиновао употребу алата Tinkercad и Delightex Edu, представљајући снажне идеје повезане са еко-лабораторијама, системима рециклаже, соларном енергијом, наводњавањем кишницом и одрживим школским праксама.

Детаљан извештај о такмичењу, укључујући ранг-листу свих тимова учесника, може се преузети ОВДЕ или на сајту www.vr4clima.eu.

„Било је дивно видети све ученичке радове и колико далеко њихова машта може да их одведе. Ово ме је још једном подсетило колико су ваннаставне активности важне за развој младих умова“, рекао је Младен Шљивовић из Србије, члан међународног жирија.

Поред самих резултата, такмичење је показало како дигитални алати и сарадничко учење могу помоћи младима да се на креативан и практичан начин активно укључе у решавање климатских изазова. Кроз своје пројекте, ученици су показали не само техничке и дизајнерске вештине, већ и снажну свест о значају одрживог размишљања у обликовању будућих заједница.

Пројекат VR4Clima честита свим тимовима, наставницима и менторима на посвећености, креативности и инспиративном раду.

О једној од најузбудљивијих области савремене науке говориће Сања Ђурђић Мијин, квантна физичарка и истраживачица на Институту за физику у Београду и Аутономном универзитету у Мадриду.

Квантни рачунари већ годинама заокупљају пажњу научника, технолошких компанија и јавности, најављујући могућност рачунара који би могли да решавају проблеме недостижне данашњим системима. Где се завршавају реална научна достигнућа, а где почињу очекивања и спекулације? Публика ће током предавања имати прилику да сазна шта квантне рачунаре чини другачијим од класичних, због чега су толико важни за развој науке и технологије, али и са којим се ограничењима и изазовима истраживачи данас сусрећу.

Предавање је намењено свима који желе да се упознају са светом квантних технологија, без обзира на предзнање, а биће одржано на енглеском језику.

Посетиоци ће такође моћи да погледају изложбу „Хоће ли квантни рачунар испунити своја обећања?“, која ће током трајања Маја месеца математике бити постављена у научним клубовима широм Србије.

Мај месец математике (М3), који ове године носи слоган „Између нуле и јединице“, организују Центар за промоцију науке и Математички институт САНУ, уз партнере манифестације: Француски институт у Србији, Музеј науке и технике и Мрежу научних клубова.

Манифестација коју организује Центар за промоцију науке под окриљем Министарства науке, технолошког развоја и иновација, а у сарадњи са Математичким институтом САНУ трајаће од 11. до 31. маја. И ове године циљ је математику приближити широј публици, подстаћи размену знања и идеја, као и повезати различите генерације, научне дисциплине и градове широм Србије. Овогодишњи партнери манифестације су мрежа научних клубова Центра за промоцију науке, Музеј науке и технике и Француски институт у Београду.

Током претходних година, Мај месец математике је показао да математика није присутна само у бројевима и формулама, већ је свеприсутни и често невидљиви кључ за разумевање света који нас окружује.

Овогодишње издање посвећено је рачунарству, информатици и дигиталним технологијама, са посебним фокусом на податке, алгоритме и вештачку интелигенцију, као и на улогу савремених рачунара у обликовању будућности. Кроз разноврстан интерактивни програм, математика се повезује са физиком и технологијом, па ће посетиоци имати прилику да истраже како раде рачунари. Посебан акценат стављен је на упознавање језика нула и јединица и на то како се из тих једноставних сигнала граде сложени процеси који управљају дигиталним светом који нас окружује.

Захваљујући мрежи научних клубова Центра за промоцију науке, изложба „Хоће ли квантни рачунар испунити своја очекивања?“ током трајања манифестације биће представљена широм Србије. Изложба на приступачан и занимљив начин приближава широкој публици концепт квантног рачунања, његов историјски развој, потенцијалне примене у науци, индустрији и друштву, као и изазове са којима се истраживачи суочавају. Ову изложбу је приредио Француски институт из Београда у сарадњи са Cité des Sciences et de l’Industrie из Париза.

Програм М3 у Београду

Изложба „Између нуле и јединице – прича о рачунарима“, коју Центар за промоцију науке реализује у сарадњи са Музејом науке и технике у Београду, води посетиоце кроз кључне идеје и изуме који су променили начин на који размишљамо, рачунамо и комуницирамо. Од првих механичких справа за рачунање до савремених рачунара који стају у џеп, историја рачунара је прича о људској радозналости и снази математике. Изложба покушава да открије како су се из једноставних механичких машина развили уређаји који данас покрећу наш дигитални свет.

Посебан сегмент програма „Више од игре“, у Музеју науке и технике, представља несвакидашњи спој играња на отвореном са математичким концептима и посетиоцима пружа јединствену прилику да кроз разне активности математику уче на један потпуно другачији начин, али и да игре које су се некад играле посматрају  кроз призму математике.

Поред изложби, програм ће, како у Београду тако и широм Србије, бити обогаћен интерактивним радионицама, предавањима, друштвеним играма и квизовима намењеним деци, родитељима, наставницима и свим љубитељима науке и математике.

Центар за промоцију науке, кроз мрежу научних клубова, у оквиру процеса децентрализације науке, ради на томе да научни садржаји буду равномерно доступни широм земље, уз подстицање развоја научне културе. У том духу, М3 већ петнаест година окупља научнике, наставнике, ученике, студенте и ширу јавност из читаве Србије, показујући да математика није само теорија, већ живи језик савременог света.

Мај месец математике позива све да истраже, науче и открију шта се крије између нуле и јединице и како се у том простору обликује наш свет!

Више информација о програму и о догађајима доступно је на сајту: m3.rs.

Текст: Ђорђе Петровић

Иницијативу ShaktiSAT предводи индијски стартап Space Kidz India, познат по пионирским активностима у дизајну, производњи и лансирању сателита. У оквиру овог пројекта, који је повезан са мисијом Индијске свемирске агенције (ISRO), у августу ће у Индији бити окупљене учеснице из 108 земаља, узраста од 14 до 18 година. Циљ је да кроз заједнички рад стекну практична знања и искуство у области свемирских технологија.

Србија је у пројекат укључена од августа 2024. године, а од јануара 2025. више од стотину девојчица прошло је захтевну онлајн обуку и низ радионица из СТЕМ области (природне науке, технологија, инжењерство и математика), уз подршку волонтера. У финалну селекцију пласирало се 13 средњошколки које су током тог процеса оствариле најбоље резултате.

Завршно такмичење одржано је 24. априла у Научном клубу Центра за промоцију науке и обухватало је тест знања заснован на темама обрађеним током обуке, који је представљао кључни корак у избору националне представнице.

Пре почетка такмичења присутнима су се обратили Татјана Мацура, министарка без портфеља задужена за област родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена, Зоран Томић, саветник за интересорну сарадњу у Министарству науке, технолошког развоја и иновација, и Ирис Лекић, в.д. директора Центра за промоцију науке. Учесницима се путем видео-поруке обратила и др Сримати, извршна директорка Space Kidz India и директорка мисије ShaktiSAT.

Победу на такмичењу однела је Искра Илић, ученица четврте године Математичке гимназије из Београда, која ће Србију представљати у Индији, где ће са вршњакињама из целог света учествовати у изради мини-сателита. Она је истакла да јој је учешће у овом пројекту изузетно драгоцено искуство:

„Никада раније нисам радила ништа слично. Планирам да студирам аероспејс инжењерство, делом и зато што сам учествовала у овом програму. Много се радујем што ћу учествовати у лансирању сателита. Ово је заиста јединствена прилика и драго ми је што имам шансу да будем део тога“, истакла је победница такмичења.

Реализацију ShaktiSAT пројекта у Србији подржали су Министарство науке, технолошког развоја и иновација, Центар за промоцију науке, Астрономска опсерваторија Београд и Друштво астронома Србије са партнерским организацијама. Функцију амбасадорке Србије у овом програму обавља Данијела Вучићевић, руководитељка Сектора за програм и продукцију Центра за промоцију науке.

„Важно је да девојчице већ у овом узрасту добију прилику да учествују у међународним СТЕМ пројектима јер се тада формирају њихова интересовања, самопоуздање и осећај да припадају тим областима“, истакла је Вучићевић и додала:

„Када раде на конкретним пројектима, као што је развој мини-сателита, оне не само да стичу знања из науке и технологије, већ развијају и вештине тимског рада, комуникације и решавања проблема у међународном окружењу. Управо таква искуства могу да буду пресудна да касније изаберу каријеру у областима у којима жене још увек нису довољно заступљене.“

Укључивање Србије у међународне иницијативе попут ShaktiSAT-а одвија се паралелно са развојем домаћих капацитета у области свемирских технологија. Један од најзначајнијих корака у том правцу јесте пројекат „Мозаик“, у оквиру којег Србија развија свој први научни сателит. Реч је о вишенаменском сателиту који ће, између осталог, омогућити проучавање сунчеве активности у X делу спектра, али и прикупљање података значајних за разумевање климатских процеса и опсервацију Земље.

„Програми попут ShaktiSAT-а директно се надовезују на пројекат ‘Мозаик’, први научни сателит који се развија у Србији, у сарадњи Астрономске опсерваторије Београд и више факултета и института. Да би такви подухвати били одрживи, неопходне су нове генерације младих – не само научника, већ и инжењера, стручњака из различитих техничких области, али и економиста, менаџера и правника који ће у будућности учествовати у развоју оваквих мисија.

Управо зато је важно да девојчице које данас учествују у оваквим програмима остану на том путу и једног дана постану део сличних пројеката“, закључује Зоран Томић, који је уједно члан Друштва астронома Србије и национални координатор манифестације Светска недеља свемира.

Развијаш научно засновано решење које има потенцијал да промени свет? Потребан ти је приступ менторима, инвеститорима и европској мрежи подршке?

Пријави се за учешће на TECHSIGHT програму подршке и постани део европске иницијативе која подржава раст и интернационализацију deep tech стартапа!

Шта нуди TECHSIGHT програм подршке?

TECHSIGHT је развио координациони механизам који повезује deep tech стартапе са кључним актерима иновационог екосистема – универзитетима, инвеститорима, истраживачким институтима и јавним институцијама – у више европских земаља.

Програм је део пројекта TECHSIGHT (2025–2027), који се финансира кроз EIT Higher Education Initiative у оквиру програма Horizon Europe, са циљем да европске универзитете позиционира као глобалне лидере у развоју deep tech иновација.

Кроз четири међусобно повезана стуба подршке стартапи добијају:

1. ПОВЕЗИВАЊЕ СА ЕКСПЕРТИМА
Прилагођена подршка кроз директне консултације и одабране ресурсе, осмишљена да помогне стартапима да ефикасно решавају изазове и граде темеље за даљи развој.

2. УЧЕЊЕ КРОЗ ЗАЈЕДНИЦУ
Онлајн радионице, мастерклас и тренинг модули у сарадњи са универзитетима и представницима индустрије.

3. ИНФОРМАЦИЈЕ И ПРИЛИКЕ
Редовне информације о отвореним позивима за финансирање, такмичења, догађаје и акцелераторске програме широм Европе.

4. СПРЕМНОСТ ЗА ИНВЕСТИЦИЈЕ И ТРЖИШТЕ
Подршка у припреми материјала за инвеститоре, вежбање pitch презентација, повезивање са VC фондовима и могућност пилот-сарадње са индустријом и јавним сектором.

Када и како?

Програм траје три месеца и намењен је стартапима са седиштем у Европи. Током три месеца програма, радионице и предавања ће бити организовани на две недеље.

Кога тражимо?

Тражимо deep tech стартапе који:
– имају развијен и валидиран прототип или решење (TRL 3–6);
– активно раде на технологији и бизнис моделу;
– мотивисани су да уче, развијају се и учествују у заједничким активностима;
– још нису потпуно тржишно спремни, али имају јасан правац развоја и посвећен тим.

Како да се пријавиш?

Рок за пријаву: 19. мај

За пријаву је потребно да попуниш ФОРМУЛАР и доставиш тражене податке.

За додатне информације пиши нам на: techsight@cpn.rs

О пројекту

Програм координационог механизма реализује се у оквиру пројекта TECHSIGHT, финансираног кроз EIT HEI Initiative, као део EIT Culture & Creativity.

Циљ пројекта је да оснажи европске високошколске институције да постану лидери у развоју одрживих и инклузивних deep tech иновација, изградњу капацитета и формирање локалних и међународних иновационих дистриката.

Конзорцијум окупља 7 организација из Европе, уз подршку мреже од преко 20 придружених партнера из науке, индустрије и јавног сектора:

Yıldız Technical University (Турска)
Cyril and Methodius University (Северна Македонија)
Hochschule Magdeburg-Stendal (Немачка)
Daugavpils University (Летонија)
Instituto Politécnico da Guarda (Португал)
The New Way (Данска)
Центар за промоцију науке (Србија)

Догађај почиње у 18 часова у просторијама Центра (Краља Петра 46а), а заинтересовани могу да се пријаве путем линка.

Пројекат води Милица Рат, виша научна сарадница на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, док Хербаријум BUNS служи као централни дигитални репозиторијум за прикупљене податке. Иако је иницијатива покренута у Новом Саду, пројекат окупља ботаничаре и истраживаче из целе Србије са циљем очувања биодиверзитета.

Циљ пројекта је мапирање флоре Србије, са посебним фокусом на цветнице, скривеносеменице (ангиосперме), кроз ангажовање грађана који својим фотографијама могу допринети науци. Од Волнија до Јосифа Панчића, ботаника је увек почивала на теренском раду, а данас тај терен, уз помоћ грађана, постаје дигиталан и доступан свима.

Током представљања пројекта, посетиоци ће имати прилику да сазнају како да постану „грађани научници“, на који начин правилно да документују биљке како би подаци били научно валидни, као и како се њихове фотографије, објављене уз хештег #SRBIJACVETA2026, укључују у званичну базу података. Такође ће бити представљена сарадња стручњака из различитих научних институција који учествују у верификацији прикупљених налаза, као и научна позадина пројекта.

Позивамо све заинтересоване да се пријаве и укључе у пројекат који спаја науку, природу и активно учешће грађана.

Уз учешће експерата из области педологије, заштите животне средине и климатских наука, као и кроз примену савремених научних приступа и алата, биће представљена најновија истраживања и сазнања у вези са улогом земљишта у природним и друштвеним системима. Учесници ће имати прилику да се упознају са иновативним решењима и приступима који доприносе ефикаснијем управљању земљиштем и јачању капацитета за суочавање са актуелним изазовима.

Земљиште се данас препознаје као један од кључних природних ресурса, од чијег очувања директно зависе квалитет хране и воде, заштита биодиверзитета, стабилност екосистема и отпорност друштва на климатске промене. Управо зато, након краће паузе, настављамо са активностима усмереним ка свеобухватном деловању у области ублажавања климатских промена, адаптације на измењене услове живота и превенције негативних сценарија.

Говорници су:

др Јелена Богосављевић – Липовац, доцент, Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду,

др Јордана Нинков, Институт за ратарство и повртарство Нови Сад,

др Кристина Калкан, научни сарадник на институту Биосенс, у оквиру Центра за биосистеме,

др Милица Кашанин, научни саветник, Институт за хемију, технологију и металургију, Универзитет у Београду.

Очекујемо вас 22. априла у 17 часова, у Научном клубу Центра за промоцију науке, на шестом окупљању Климатске платформе.

Пријаву за учешће можете унети на линку ОВДЕ, најкасније до 20. априла 2026. године.

Климатска платформа је иницијатива покренута са циљем да окупи стручњаке, организације и појединце у заједничкој борби против климатских промена и њихових последица. Настала је као одговор на све израженије климатске изазове, попут екстремних временских прилика, суша и поплава, уз потребу за заједничким деловањем и разменом знања.

Платформа је замишљена као централно место за повезивање, информисање и сарадњу – простор где се деле искуства, најбоље праксе и ресурси, али и планирају конкретне активности у области заштите животне средине и одрживости. Њена сврха је да подстакне дијалог, едукацију и активно укључивање шире заједнице у проналажење решења и прилагођавање на климатске промене.

Платформа се реализује кроз пројекте Подршка развоју вештина за 21. век, који подржава Уницеф, затим LOESS и VR4Clima, које подржава Европска унија.