Prvi čovek čiji će život trajati 150 godina rodiće se ovih dana. Kako bi mogla izgledati njegova životna priča? U prvoj inverznoj Metahronici, na trenutak gledamo prošlost iz budućnosti
Tekst: Slobodan Bubnjević
Kad se gospodin Metuzalem rodio, njegova domovina, na Zapadu, pripadala je razvijenom delu tadašnjeg sveta. Kao novorođenče je vakcinisan od bolesti koje su davno izumrle. Negovan i voljen u porodičnoj kući, odrastao je sa roditeljima koji su bili mladi kad su ga doneli na svet.
U trenutku njegovog rođenja, svet je tek stigao do granice virtualne stvarnosti. Ljudi su počeli da koriste interaktivne mape gradova koje je razvijao Gugl, gledali prve 3D filmove, a prisustvo na društvenim mrežama još je bilo pitanje izbora. Baš u to vreme, broj pretplatnika mobilne telefonije prvi put je prevazišao tadašnji ukupan broj stanovnika planete [1].
Međutim, tek sa pet godina Metuzalem je dobio sopstveni profil na Fejsbuku i Guglu, koji će decenijama kasnije biti sihronizovani u profil unutar oblaka kome je pripadao [2].
Sa deset godina je dobio telefon kojim je majka mogla da ga pomazi dok je u školi [3]. Tek sa dvanest su mu kupili računar koji oseća mirise [4], a u petnaestoj je i on konačno prešao na kompjuter sa moždano-mašinskim interfejsom, kojim je mogao da delimično upravlja pomoću misli [5].
Imao je 18 godina kad je nakon pada sa bicikla primio prvu nanoterapiju. Bilo je to one godine kad je sprovedena globalna vakcinacija protiv gripa novom univerzalnom vakcinom, a ova bolest otišla u istoriju [6].
Kad je upisao studije, svet je uplovio u nestabilnost. Ekstremne nepogode izazvane klimatskim promenama pogađale su njegov grad svakog meseca [7]. Život su, zbog nestašice resursa, u to doba neprekidno potresale imigrantske revolucije, ratovi su bili sve češći, a daleko, na drugoj strani sveta, Kina je prvi put dostigla ekonomije Zapada [8].
Živeo je i radio u skučenom stanu, u virtualnoj stvarnosti, štedeći za račune za vodu. Kao i većina drugih, nije mogao da priušti one namirnice koje su zbog klimatskih promena nestajale sa tržišta, čokoladu i kafu, ali je na crnom tržištu nabavljao veštačke antioksidanse [9].
U dvadesetim je, kao i mnogi iz njegovog društvenog oblaka, krenuo na put. Nastavu na fakultetu pratio je iz daljine, seleći se iz zemlje u zemlju svakog meseca, birajući udaljena planinska mesta, sa najmanje nepogoda i više vode za piće [10].
Svoju buduću suprugu Metuzalem je upoznao na novogodišnjoj telepatskoj kontaktnoj žurci 2042 [11].
Nakon studija, u ranim tridesetim, kupio je prvi nematerijalni računar. U toj ranoj fazi ljudi su ovim mašinama upravljali jezikom, a na mrežu su bili vezani preko prve generacije implantata [12].
Sa trideset godina je prvi put preleteo okean avionom bez pilota [13]. Bilo je to u doba kad se dogodio (u 20. veku dugo iščekivan) singularitet, kad je kapacitet superračunara prevazišao inteligenciju čoveka. Kao i sve drugo, i to se sto godina kasnije, dogodilo sa mnogo manje drame no što su ljudi 20. veka očekivali. Samo je svanuo novi dan na Zemlji [14].
Na trideset peti rođendan, Metuzalem je popio poslednju kafu koja je odgajena u prirodi. Poslužena je na velikoj proslavi preuzimanja njegovog preduzeća od koncerna bit-koin banaka kojim je upravljala veštačka inteligencija (AI) i koji je zavladao finansijskim tržištem [15].
Imao je četrdeset pet godina kad su roboti koji su preuzeli farmaceutsku industriju otkrili gensku terapiju protiv raka [16]. Kao i svi pripadnici njegovog društvenog oblaka, vozio je električni automobil, upravljao računarima i svim mašinama posredstvom moždanih talasa, a dete koje mu se rodilo u stanu oblačio je u samorazgradive pelene. Život se produžavao, stanovništvo je starilo i bio je jedan od onih liberala koji veruju da sterilizacija nije način da se smanji broj stanovnika. No, život mu je, kako to biva, oduzeo ideale.
Najzad, sa pedeset godina se sterilisao i stekao uslove da se preseli na Istok, bežeći od novog talasa gladi i tražeći sreću u razvijenoj Aziji. U Novom Pekingu je konačno počeo da prima terapiju protiv autoimunog kompleksa, čime je produžio životni vek za nekoliko decenija [17].
Imao je šezdeset godina kada je kupio autonomni automobil i stan u potkrovlju zgrade visoke osam kilometara od tla, na kredit sa učešćem i rokom otplate od 90 godina [18]. Robotizovana banka ga je prinudila da prethodno izleči depresiju, kako bi doživeo procenjenih 150 godina.
Sa 75 mu je dodeljen lični android. Deset godina kasnije počeo je da svoje kosti menja onim od nanomaterijala [19]. Njegova supruga se odselila na 400 kilometara udaljenu morsku obalu, ali je, nakon toliko godina braka, ostala sa njim u svakodnevnom telesnom kontaktu na daljinu [20].
Mere koje je AI vlada preduzimala da smanji broj stanovnika planete i uvođenje sterilizacije u svim društvenim oblacima kao uslova za sticanje socijalnog osiguranja i mediicinske nege, davale su rezultate. Rast broja stanovnika Zemlje je počeo da opada na njegov devedeseti rođendan [21]. U potrazi za poslom upisao je nove studije – drugi studentski život je bio uzbudljiviji od onog pre pola veka – odvijao se direktno iz mozga.
Uoči stotog rođendana zamenio je pluća veštačkim disajnim organom [22].
Bilo je to u vreme kad je veštačka inteligencija koja je upravljala i nastanjivala koliniju na Mesecu osnovala svoju autonomnu i nezavisnu koloniju na Marsu. Pet godina kasnije, prisajedinila je koloniju na Evropi i otcepila se od Zemlje [23].
Sa 130 njegova porodica je ostala bez novog mogućeg potomstva, a linija nasleđivanja se trajno prekinula. Kako bi dobila socijalno osiguranje i medicinsku negu, njegova unuka se sterilisala pre braka i nastavila da živi bez potomaka [24].
Nekoliko dana nakon 140 rođendana, zaposlio se u kompaniji čiji je jedini vlasnik bila veštačka inteligencija [25].
Nakon što mu je preminula supruga, njegovi poslodavci su shvatili da se Metuzalem više ne može apdejtovati, tako da je u skladu sa protokolom penzionisan [26]. Poslednje godine je proveo u miru, kopajući po trilionima gigabajta podataka koje je tokom svog veka ostavio iza sebe.
Premunio je u snu. Centralna AI vlada je sa žaljenjem konstatovala kraj moždane aktivnosti i smanjila broj stanovnika za jedan. Promena se spolja samo nazirala. Njegovo telo, smešteno u stolici, nakon što decenijama nije načinilo ni jedan jedini pokret, blago je potamnelo.
Tekst je nastao na osnovu većeg broja rasprostranjenih futuroloških predviđanja, navedenih u referencama, o razvoju tehnologije i čovečanstva u narednih 150 godina. Izbor je zasnovan na verovatnoćama pojedinih događaja u budućnosti koje je nedavno za britanski Bi-Bi-Si izračunala kladioničarska kuća Ladrokes. Kako se budućnost približava, naravno, alternative rastu, a ovde navedeni scenario samo je jedan od mnogih.