Pogledajmo kontekst u kome se pojavila ideja o slanju čoveka na Mesec
Piše: Marija Nikolić
Startna linija „Svemirske trke“ je nacrtana još sredinom pedesetih godina 20. veka kada su tadašnje supersile, Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez, otpočele svoje produkcije balističkih raketa koje bi mogle biti iskorišćene za lansiranje predmeta u svemir. Razvoj takve svemirske tehnologije je podrazumevao nadmoć i u proizvodnji oružja, a pobednik trke naoružanja dobio bi počasno mesto svetskog lidera.
Slanje čoveka na Mesec je trebalo da predstavlja pobedu jednog sistema proizvodnje, začetak novog načina života, početak kraja haosa tadašnjih društvenih dešavanja – ustoličenje masovne kulture i pobedu kapitalizma. Ispostavilo se da je bilo i nešto više od toga.
Dakle, pogledajmo kontekst u kome se pojavila ideja o slanju čoveka na Mesec:
Početkom šezdesetih godina 20. veka, izvršena je neuspešna invazija Sjedinjenih Američkih Država u Zalivu svinja sa ciljem da svrgnu režim Fidela Kastra. Alfred Hičkok je snimio Psiho. Izgrađen je Berlinski zid. Endi Vorhol je izložio svoju Campbell Soup Can. Izvršen je atentat na predsednika Kenedija, a Martin Luter King je održao istorijski govor „I have a dream“, koji je uticao na ukidanje rasne segregacije. Posle demonstracija na ulicama Los Anđelesa, akt o građanskim pravima prolazi u SAD. Rokenrol doživljava svoj vrhunac na Vudstoku. Mao Cedung podiže kulturnu revoluciju. Snimljena je serija Zvezdane staze, što je označilo početak novog doba u kinematografiji kada su filmovi počeli da liče na serije. Rat u Vijetnamu biva povod za masovne demonstracije omladine i takozvanu kontrakulturnu revoluciju 1968, koja je iznedrila različite vrste sloboda: slobodu ličnog izražavanja, slobodu istraživanja sopstvenog potencijala, slobodu kreiranja svog Ja, slobodu od rigidno postavljenih uloga i hijerarhijskih statusa, slobodnu ljubav, prava žena… Konzumerizam, advertajzing, masovna upotreba psihoaktivnih supstanci, kontrola rađanja, pokret za očuvanje pridore, otkrivanje istočne filozofije i spiritualizma na Zapadu takođe su istorijski momentumi konteksta „Svemirske trke“.
Nacionalna aeronautička i svemirska administracija (NASA) bila je vladina agencija stara svega tri godine kada je započela izgradnju najjačeg svemirskog programa tog vremena, sa vrlo limitiranim budžetom. U maju 1961. predsednik Džon F. Kenedi je u svojoj „Specijalnoj poruci o urgentnim nacionalnim potrebama“ zatražio od Kongresa veću finansijsku i svaku drugu podršku rečima: „Kao prvo, verujem da je ova nacija u stanju da postigne svoj cilj i da će čovek sleteti na Mesec pre kraja ove dekade.“ Urgentnost ove poruke dolazila je iz zebnje da bi Rusi mogli biti prvi koji bi postigli taj cilj – budući da su do tog trenutka već uspešno lansirali Sputnik 1 i da je Jurij Gagarin već posetio svemir. Kenedijeva molba je ispunjena u julu 1969, kada je uspela misija Apolo 11, kojom su, na trenutak, prevaziđeni svi mogući strahovi. „Svemirska trka“ je postala trka za novi život.
To su bile godine u kojima se brisala linija između mašte i realnosti: otvoreni su novi horizonti stvarnosti. Otkriven je novi nivo ljudskog potencijala. Poslata je poruka ne samo suparnicima već i čitavom čovečanstvu: da nema nemogućih zadataka. Povratak lunarnog modula Apolo 11 na Zemlju bio je trenutak u kome je fokus razvoja oblasti rada stavljen na tehnologiju i njenu primenu u svakodnevnom životu. Ova misija nije donela značajnija istraživanja samog Meseca, ali je dobila značajno mesto tehnološke inovacije na globalnom planu.
I tako su ljudi postali Zemljani.
Istražite temu Čovek u svemiru!